Besplatna Zabava

Povodom obeležavanja 27. januara - Međunarodnog dana sećanja na žrtve Holokausta, u Muzeju istorije Jugoslavije juče je otvorena izložba pod nazivom "Holokaust u Srbiji 1941-1944".

Izložbu je, u prisustvu gradonačelnika Beograda Dragana Đilasa, otvorio ministar rada i socijalne politike Rasim Ljajić. Posetioci će moći na jednom mestu da sagledaju fenomen Holokausta u Srbiji i vide čitav niz eksponata, video-zapisa, kao i svedočanstava preživelih.

Gradonačelnik Dragan Đilas rekao je da je obaveza grada i republike da uradi sve kako bi se otvorio memorijalni centar na Starom sajmištu.

- Tu ćemo svi mi koji živimo u Beogradu, kao i oni koje put nanese u glavni grad Srbije, moći da se podsetimo nevinih ljudi koji su ubijeni samo zato jer su bili druge vere i nacije - rekao je Đilas.

Otvaranju izložbe su, pored velikog broja zvaničnika, prisustvovali i ljudi koji su preživeli Holokaust, kao i potomci žrtava. Preživeli pripadnik jevrejske zajednice u logoru Staro sajmište Aleksandar Lebl zahvalio je organizatorima izložbe i izrazio nadu da će u dogledno vreme na tom prostoru biti dostojno obeleženo mesto logora.

 

Most Zemun - Borča preko Dunava, sa pristupnim saobraćajnicama, biće završen u roku, u oktobru 2014. godine. Novi most neće samo spojiti dve obale, već će omogućiti dalji razvoj i širenje prestonice. Danas močvarni deo obale Dunava, za nekoliko godina postaće "treći Beograd".

Ukupna dužina saobraćajnica iznosiće 21,2 kilometra. Biće izgrađene po dve trake u oba smera i veliki broj petlji, nadvožnjka i podvožnjaka.

Bez ometanja plovidbe

Radovi su u punom jeku i do sada je završen pomoćni most sa borčanske strane dužine 781 metar, kao i pobijanje više od 150 šipova za severnu konstrukciju mosta. Ukupna dužina mosta biće 1.482 metra.

- Preostalo je pobijanje još oko 20 šipova na borčanskoj strani, a onda će početi i izgradnja stubova. Uz pomoćni most, u toku je izgradnja prve od deset platformi sa kojih će mašine pobijati šipove ispod rečnog dna - objašnjava Nenad Bajić iz Direkcije za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda.

Sa druge strane, na zemunskoj obali pomoćni most biće dugačak 190 metara, a između ova dva pomoćna mosta ostaje plovidbeni put od 150 metara.

- Svi radovi na izradi temelja stubova i samih stubova izvodiće se sa pomoćnog mosta, a kada se završe stubovi i izgradi nulti element gornje konstrukcije, najveći deo radova će se izvoditi sa glavne konstrukcije mosta. Pomoćni most će svakako biti korišćen do kraja radova, preko njega će se prevoziti oprema, materijal i radnici sve do kraja izgradnje - objašnjava Bajić i dodaje da će domaći izvođači izgraditi sve građevinske inženjerske objekte na trasi, dok će kineski izvođač, osim glavnog mosta, izgraditi i 550 metara konstrukcije preko železničke pruge i 120 metara preko kanala Sebeš.

- Preostalih 20 kilometara saobraćajnica i petlji gradiće domaće firme. S obzirom na to da je i najveći deo materijala iz domaće proizvodnje, može se očekivati da će procenat angažovanosti srpske građevinske privrede preći polovinu vrednosti investicije - kaže Bajić.

Trasa budućih pristupnih puteva mostu preko Dunava prolaziće kroz Pregrevicu, preko Ulice cara Dušana do autoputa Beograd - Novi Sad, do takozvane lakat krivine.

- Generalnim planom Beograda predviđen je most preko Dunava na poziciji Zemun - Borča u okviru saobraćajnice Severna tangenta. Njenom izgradnjom stvaraju se uslovi za povezivanje dva buduća mosta preko Dunava, mogućnost da se na ulazu u grad iz pravca Novog Sada i Šida saobraćaj usmerava ka Zrenjaninskom i Pančevačkom putu i dalje ka severu, a omogućava se povezanost naselja na levoj obali Dunava sa opštinama Zemun i Novi Beograd - ističe Nenad Bajić.

Vrednost 225 miliona dolara

U Direkciji za građevinsko zemljište i izgradnju kažu da trasa ovog saobraćajnog koridora počinje saobraćajnicom T-6 od Novosadskog puta preko Ulice cara Dušana. Severna tangenta prelazi reku Dunav i pravcem sever-severoistok dolazi do Zrenjaninskog puta, odakle nastavlja obilazeći naselje Ovča.

- Severna tangenta treba da omogući bolji saobraćaj na širem području grada čime će se stvoriti uslovi za rasterećenje centra. Na ovaj način stvaraju se i uslovi da se izgradnjom gradske magistralne saobraćajnice na levoj obali Dunava obezbedi razvoj ovog dela grada i na taj način stavi u funkciju gradsko građevinsko zemljište. Tako će vremenom ovde nastati "treći Beograd" - objašnjava Bajić i dodaje da je investiciona vrednost radova 255 miliona dolara. 

Ministarstvo prosvete i nauke juče je povodom Dana Svetog Save u Vladi Srbije dodelilo tradicionalne Svetosavske nagrade za poseban doprinos razvoju obrazovanja i vaspitanja. Među dobitnicima najveće nagrade u ovoj oblasti našao se i Press, kao jedini od domaćih dnevnih listova.

Naš list je ovu nagradu dobio za izuzetne rezultate u borbi protiv nasilja u školama, pokretanje SOS telefona i otvaranje značajnih tema u vezi sa obrazovanjem.

Za doprinos i razvoj obrazovanju u prošloj godini od 160 pristiglih predloga, 20 povelja i zlatnika dobili su zaslužni učenici, studenti, direktori škola, institucije, domovi učenika i organizacije. Ministar Žarko Obradović čestitao je dobitnicima nagrada i istakao da svetosavske vrednosti traju vekovima, a važe i danas.

Zasluženo

- Delo i zaveštanje Svetog Save, našeg najvećeg prosvetitelja, imaju višestruk značaj. To u današnjem vremenu potvrđuje moć i snagu prosvećenosti, sloge, solidarnosti i pravde za dobrobit svih. Zato je duhovno nasleđe Svetog Save za nas i podstrek i obaveza da prosvetu i nauku dalje unapređujemo - rekao je Obradović.

On kaže i da je Press zaslužio da se nađe među institucijama i građanima koji su dali najveći doprinos obrazovanju zbog niza važnih tema koje je otvorio.

- Komisija za dodelu Svetosavske nagrade procenila je da postoji veoma angažovani pristup lista Press u rasvetljavanju problema sa kojima se suočavamo u obrazovanju. Press je imao niz inicijativa, kao što je pokretanje SOS telefona, što smo zajednički realizovali, a nastavak ove akcije tek će se videti narednih nedelja. Nagradu ste zaslužili i zbog pisanja o drugim značajnim temama i afirmaciji obrazovanja - istakao je Obradović za Press.

Pomoćnica ministra prosvete Vesna Fila objasnila je razloge zbog kojih je dobitnicima Svetosavskih nagrada uručeno ovo veliko priznanje i tom prilikom istakla da je Press najzaslužniji za iniciranje akcije protiv nasilja u školama.

- Visoka svest, društvena odgovornost, kao i želja i potreba da se svakodnevica našeg društva menja nabolje, da se bude aktivan učesnik a ne samo objektivan posmatrač, da se svaki slučaj zlostavljanja i nasilja u školama ma gde se on dešavao rasvetli, da se spreče fatalni završeci i da se svakom učeniku, roditelju i nastavniku pruži nada, pomoć i podrška odlikuju Dnevne novine Press. Ovaj list je angažovano učestvovao u akciji sprečavanja nasilja u školama i inicirao otvaranje SOS linije za prijavu vršnjačkog nasilja u Ministarstvu prosvete i nauke. Zajedno smo je realizovali, a rezultati nisu izostali - napominje Fila.

Generalni direktor Pressa Branko Miljuš primio je juče svečanu plaketu od ministra Obradovića. On kaže da je Svetosavska nagrada izuzetno priznanje za naš list.

Čestitke učenicima

- U skladu sa novim konceptom i uređivačkom politikom Pressa, u okviru koje odgovornost za našu svakodnevicu, u kojoj živimo i svi mi koji radimo u Pressu, na prvom mestu naših prioriteta našla se tema obrazovanja u Srbiji. Pratili smo sve što se dešavalo - od nastavnih planova i programa, socijalnog dijaloga unutar obrazovne profesije, a posebnu pažnju nam je privukao fenomen vršnjačkog nasilja koji nas je zgrozio svojom učestalošću i brutalnošću. Zajedno sa ministarstvom, Unicefom, roditeljima i naučno-nastavnim osobljem pokrenuli smo niz aktivnosti u cilju prevazilaženja ovog problema. Snagu da istrajemo svako jutro nam daju naši čitaoci, a to što smo laureat ovako prestižne nagrade uverava nas da nismo pogrešili u izboru tema kojima se svakodnevno bavimo - rekao je Branko Miljuš.

Školsku slavu Svetog Savu ministru prosvete i nauke Žarku Obradoviću, svim profesorima, nastavnicima, studentima i đacima čestitala je predsednica Skupštine Srbije Slavica Đukić Dejanović, u ime narodnih poslanika Srbije i u svoje ime.

- Samo obrazovana Srbija može imati mesto u modernoj Evropi. Naš cilj je da nam škola bude vodilja ka tom putu i da mladi svoje znanje stave u funkciju razvoja zemlje - poručila je Đukić Dejanović, koja je prisustvovala Svetosavskoj akademiji u Skoplju, jer je Savindan državni praznik Srba u Makedoniji. 

- U Srbiji nema mesta za one koji su počinili zločine protiv čovečnosti, protiv ljudi i zločine poput onih u Treblinki, Aušvicu, Jasenovcu, Novom Sadu, Sajmištu i Jajincima - rekao je Tadić prilikom obeležavanja 27. januara, Međunarodnog dana sećanja na žrtve Holokausta, na Starom sajmištu u Beogradu.

Tadić je upozorio na pokušaje revizije istorije i nastojanja da se zaborave tragična iskušenja holokausta i obnavljanja ideologije rasizma, šovinizma i etničkog, verskog i drugog fanatizma.

- Srbija će učiniti sve da zaštiti istorijske spomenike i obnovi memorijalne prostore holokausta. To će nas uvesti u red zemalja koje prepoznaju moral, pouku istorijske odgovornosti i kulturu pamćenja žrtava - kazao je predsednik Srbije.

On je istakao da se u obrazovnom sistemu Srbije ozbiljno radi na razvoju programa obrazovanja o Holokaustu i pozvao građane da budu uz sugrađane „čije pamćenje ostaje živo, koji nastoje da iz prošlosti sačuvaju iskustvo raščovečenja", kako bi u sadašnjosti prepoznali ono što će ih učiniti ljudskim i njihovu budućnost spokojnom. Predsednik Srbije je istakao da niko nikada ne bi smeo da prihvati da se drugi poništavaju jer su drugačiji.

Na centralnoj državnoj manifestaciji kod spomenika žrtvama Holokausta na mestu nekadašnjeg koncentracionog logora, vence su položili predsednik Srbije, ministar kulture informisanja i informacionog društva Predrag Marković u ime Vlade Srbije, predstavnici Grada Beograda, ambasada Izraela i Češke, i predstavnici SUBNOR-a.

Ministar kulture je poručio da država sa svojim institucijama čini sve da pokaže šta se dogodilo od 1941. do 1945. godine, kako se Holokaust nikada, nigde i nikom ne bi ponovio.

- Ovde smo da istaknemo jedan dan u godini među svim danima, jer se svaki dan sećamo žrtava. Obeležavamo dan kada je nađen način da se zaustavi Holokaust - rekao je Marković i dodao da uvek postoji način za sprečavanje takvih pojava.

- Uvek se pitamo zašto to neko nije sprečio. Postoje vremena kada pojedinci ne mogu da učine mnogo. Ali uvek postoji način. Hvala svima onima koji će ubuduće tako nešto činiti - rekao je Marković.

Međunarodni dan sećanja na žrtve Holokausta ustanovljen je 2005. Rezolucijom UN, a odabran je dan oslobađanja koncentracionog logora Aušvic. Drugi svetski rat odneo je, pored ostalog, više od šest miliona nedužnih žrtava - pripadnika jevrejskog naroda.

Vlada Srbije otkupila je juče železaru Smederevo od američke kompanije „Ju-Es stil" za jedan dolar, rekao je premijer Mirko Cvetković. Amerikanci napuštaju Srbiju zbog ekonomske krize, a država će tražiti strateškog partnera jer nema nameru da u dugom roku bude vlasnik fabrike.

Vlada Srbije i američka kompanija „Ju-Es stil" u utorak će potpisati ugovor kojim će Srbija otkupiti smederevsku železaru za dolar.

Neće smanjiti proizvodnju

Cvetković je rekao da je Vlada otkupom železare dobila kompletna osnovna sredstva za rad i neto obrtna sredstva u vrednosti od 100 miliona evra.

- Železara nema nikakva zaduženja i kredite prema bankama - naglasio je premijer.

On je istakao i da će već od srede tražiti strateškog partnera, a da za sada nisu imali kontakte ni sa jednom kompanijom.

Međutim, on je naglasio da Vlada Srbije nema nameru da investira u železaru, već će postaviti profesionalni menadžment do prodaje kompanije.

- Nećemo postavljati svoje ljude, ali još uvek ne mogu da govorim ko će to biti. Možda čak i stranci koji poznaju tu oblast. Država je ovu kompaniju kupila da bi sprečila katastrofalne posledice po privredu i one koji žive od železare. Plan Vlade je da održi proizvodnju, a bili bismo srećni ako bismo za 15 dana našli novog strateškog partnera - rekao je premijer.

Iako je železara kupljena po simboličnoj ceni, novinari su premijera podsetili da je prošle godine „Ju-Es stil" zabeležio gubitak od oko 100 miliona evra. S obzirom na to da će proizvodnja morati da se nastavi, Cvetković je naglasio da će sredstva za nju biti obezbeđena iz budžeta.

- Novac za proizvodnju će biti izdvojen iz budžetskih sredstava koja su namenjena podršci privrede. Iznos trenutno ne mogu da kažem, ali ako su Amerikanci imali 100 miliona gubitka na godišnjem nivou, mi nećemo imati više od toga - zaključio je on.

Državni sekretar Dušan Nikezić, koji je bio na čelu radne grupe za pregovore sa „Ju-Es stilom", naglasio je da fabrika neće smanjiti proizvodnju.

- Obim proizvodnje je nešto veći od milion tona čelika godišnje i očekujem da će se to održati, iako je kapacitet fabrike 2,2 miliona tona. Ostaće da radi jedna peć i valjaonica. Stari dugovi „Sartida" ne odnose se na ovu fabriku - rekao je Nikezić.

Kvalitet ne sme da trpi

Sekretar za građevinu PKS-a Goran Rodić kaže da država mora reši probleme železare.

- Naši ekonomski savetnici u ambasadama zemalja sa kojima ekonomski sarađujemo treba što pre da plasiraju proizvodni program fabrike na ta tržišta. Železara je do sada radila uglavnom za evropsko tržište, a ne za zemlje sa kojima tradicionalno sarađujemo, kao što su Rusija, Azerbejdžan ili Tunis. Verujem da bi samo sa Rusima mogli da ugovore izvoz većeg dela proizvodnje - smatra Rodić.

Kompletan tekst pročitajte u štampanom izdanju Pressa

Generalni direktor „Telekoma Srbija" Branko Radujko najavio je da će besplatna podela akcija tog preduzeća početi u nekoliko narednih nedelja, ali nije želeo da precizira koliko će akcije vredeti.

- Savetovao bih građane da sačekaju sa prodajom akcija koje će dobiti, jer verujem da će njihova vrednost rasti. To pokazuju svi indikatori poslovanja „Telekoma" - istakao je Radujko.

Što pre na berzu

Glavni broker investicione kompanije „Sinteza invest" Nenad Gujaničić kaže za Press da nije realno očekivati veću vrednost akcija od 59 evra.

- Vremena nisu baš sjajna za vrednovanje kompanija na berzi. Akcije NIS-a su, recimo, prošle godine vredele 860 dinara po komadu, dok su sada manje od 600 dinara iako kompanija mnogo bolje posluje. Jako je dobro što „Telekom" izlazi na berzu. Ako vrednost akcija bude jednaka onoj po kojoj smo otkupili 20 odsto grčkog udela, cena će biti 59 evra - rekao je Gujaničić i dodao da se podela akcija može očekivati u martu.

On veruje da će se akcije građanima dodeljivati slično kao za NIS. U tom slučaju, građani će, uz ličnu kartu, u poštama dobiti potvrdu o vlasništvu.

Gujaničić je rekao i da postoji prilično interesovanje stranih investitora za akcije „Telekoma".

- Strani investitori sa nestrpljenjem očekuju izlazak ove firme na berzu - navodi Gujaničić.

Cena će rasti

Ekonomista Mlađen Kovačević smatra da će građani lepo zaraditi na akcijama ove kompanije.

- Verujem da je najviše onih koji će biti prinuđeni da odmah prodaju akcije, a suma od oko 60 evra uopšte nije mala. Ipak, savetovao bih građane da sačuvaju akcije jer sam siguran da će im vrednost rasti - naglašava Kovačević. 

Državni sekretar u Upravi za digitalnu agendu Jasna Matić naglasila je da je ćirilični internet domen .srb novi, drugi, nacionalni domen Republike Srbije i deo je male ali odabrane svetske porodice čiji nazivi nisu napisani engleskim alfabetom.

- To je veliki korak u razvoju interneta u Srbiji, jer je jedini domen na svetu na kojem se adrese pišu onako kako se izgovaraju - istakla je na prezentaciji u Registru za nacionalni internet domen Srbije Jasna Matić.

- Srbija je druga zemlja u svetu, posle Rusije, koja ima svoj domen na ćiriličnom pismu. To je izuzetno važno jer će doprineti lakšoj integraciji internet adresa u dokumente koji se pišu na ćirilici. Pored toga, to je i način da sačuvamo ćirilicu kao svoje nacionalno blago i istovremeno je modernizujemo - rekla je Jasna Matić.

Savetnica za strategiju i razvoj Registra nacionalnog internet domena Srbije Mirjana Tasić navela je da je Srbija među prvima krenula sa odobravanjem domena na nacionalnom jeziku i da su pripreme za uvođenje domena na ćirilici trajale dve godine.

- Zvanje akademika došlo je kao kruna 40-godišnjeg rada u oblasti rehabilitacije. Osećam neizrecivo zadovoljstvo zbog ovog zvanja, delom i zbog toga što su njegovo dobijanje inicirali drugi ljudi, a ne ja. Moj jedini uslov, kada sam čuo da hoće da mi ga dodele, bio je da to bude na dan Svetog Save - kaže Jović.

Profesor Jović je na čelu klinike za rehabilitaciju već 20 godina i kaže da će se baviti tim poslom sve dok ga zdravlje bude služilo.

- Moj mandat na ovoj funkciji ističe 2013. godine. Nastaviću da radim posao koji najviše volim sve dok budem imao snage i dok me država Srbija bude htela. Nadam se da će jednog dana na moje mesto doći neko ko će imati dovoljno elana da nastavi da unapređuje rad institucije - kaže Jović.

Doktor Jović redovni je profesor na Fakultetu za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju. Bio je direktor Zavoda za neurološke bolesti „Dr Borivoje Gnjatić" u Starom Slakamenu, a 1984. godine dolazi u Zavod za rehabilitaciju. Od 1993. je na čelu ove ustanove.

Inače, Jović sa saradnicima u krugu bolnice podiže crkvu, jedinstvenu u zdravstvenim ustanovama Srbije.

Osnovne i srednje škole u Zapadnobačkom i Severnobačkom okrugu, koje pokriva Školska uprava u Somboru, vape za profesorima matematike i fizike. Kao predavači ovih predmeta rade inženjeri informatike, mašinstva, elektrotehnike i građevine i profesori razredne nastave.

Nedostatak matematičara i fizičara više je izražen u osnovnim nego u srednjim školama, a posebno u selima. Profesori svih predmeta, pa i matematike i fizike, radije se opredeljuju za rad u većim gradskim centrima i u srednjim školama, iako plate nisu niže u osnovnim školama i na selu, jer zavise od stepena stručne spreme, a ne od nivoa obrazovne ustanove.

Predaju i apsolventi

- Kad se na konkurs za profesora ne javi niko sa odgovarajućom stručnom spremom, predavača bira direktor škole po slobodnoj volji. Nestručni predavači zapošljavaju se na određeno vreme ili do kraja školske godine. Kao profesori rade i apsolventi matematike i fizike i svršeni studenti Pedagoškog fakulteta koji su položili metodiku nastave u matematici. Izraženiji je nedostatak matematičara, jer fizičari imaju manji broj časova - kaže za Press načelnik Školske uprave u Somboru Borislav Staničkov.

On navodi da su ove školske godine u somborskoj opštini zaposlena samo dva stručna predavača matematike, a traženo je dvadesetak.

Branko Lučić iz Sivca 16. januara je počeo da predaje matematiku u Srednjoj stručnoj školi u Crvenki.

- U decembru prošle godine proglašen sam tehnološkim viškom u Vojvođanskoj banci, u kojoj sam radio kao šef Službe za informacione tehnologije za Zapadnobački okrug. U Crvenki mi se ukazala prilika da radim u školi jer je koleginica koja je predavala matematiku otišla u penziju. Po struci sam diplomirani matematičar. Iako nisam studirao nastavni smer, Ministarstvo prosvete je još devedesetih godina moje zvanje uvrstilo na listu profila odgovarajućih za rad u školi - kaže Lučić za Press.

Plate neatraktivne

Prema njegovim rečima, matematičari su deficitarni u školama jer se mladi retko odlučuju da studiraju matematiku, a i prosvetna delatnost je, kaže, potcenjena.

- Svršeni srednjoškolci zaziru od studija matematike, koje nisu nimalo lake, a profesorske plate bi trebalo da su bar za 50 odsto veće da bi prosveta bila atraktivna za mlade - ističe Lučić.

Njegova ćerka Danka je student treće godine Prirodnomatematičkog fakulteta u Novom Sadu, na smeru za tehno-matematiku. Ona kaže da joj se nastavni smer na katedri za matematiku nije u početku svideo, ali da sad ne bi imala ništa protiv da radi u školi.

- Više bih volela da predajem u srednjoj školi, jer je gradivo zanimljivije, ali ima mnogo načina da i nastava u osnovnoj školi bude interesantnija - kaže Danka, koja je korisnik stipendije koju opština Kula dodeljuje studentima deficitarnih struka.

Danka će, prema ugovoru, imati obavezu da po završetku studija radi u kulskoj opštini najmanje dve godine u svojoj struci za svaku godinu za koju je primala stipendiju.

Dečak D. J. (13), štićenik Zavoda za vaspitanje mladih u Knjaževcu, koji se trenutno nalazi u prihvatilištu na Voždovcu, svakodnevno izaziva teške incidente i veoma je opasan po okolinu. On je prijavljen beogradskoj policiji, jer je posle bekstva iz doma nožem nasrnuo na slučajnog prolaznika u Beogradu i naneo mu nekoliko posekotina po celom telu, nezvanično saznaje Press.

U Prihvatilištu za decu i omladinu na Voždovcu, gde se ovaj trinaestogodišnjak trenutno nalazi na posmatranju i lečenju, potvrdili su da problematični dečak ima zdravstvene i psihičke probleme i da je opasan po sebe i okolinu kada je bez nadzora i zdravstvenog tretmana, ali da je trenutno pod kontrolom.

Agresivnog dečaka prijavio je Beograđanin, koji je bio očevidac njegovog napada na ulici u Beogradu.

Mahnito maše nožem

- Dečak je iznenada nasrnuo na mladića i povredio ga nožem u jednoj sporednoj ulici na Voždovcu. Prolaznik je pokušao da se odbrani i pobegne, ali nije uspeo da mu se suprotstavi, jer je pomahnitalo mahao nožem. Video sam kada ga je nekoliko puta udario pesnicom po glavi, a onda potegao nož i posekao ga po telu. Pritrčao sam da mu pomognem uz pomoć dvojice mladića, koji su tuda krenuli u šetnju. Pozvali smo policiju i zadržali ga do dolaska patrole - izjavio je Beograđanin, koji nije želeo da mu objavljujemo ime.

Policija nije želela da saopšti ništa u vezi sa ovim slučajem, osim podatka da D. J. odranije ima dosije i da je izuzetno agresivan i nasilan.

- Prijavljeni maloletnik je odranije u sukobu sa zakonom i već je imao nekoliko sličnih izgreda. Protiv njega ne možemo da podnesemo krivičnu prijavu sve do decembra ove godine, kada puni 14 godina. Dobijali smo prijave da napada drugu decu u domu, pa čak i vaspitače, a nekoliko puta je bežao iz prihvatilišta i nožem napadao prolaznike na ulici. Trenutno se proverava da li su tačni navodi svedoka i kako je maloletnik dospeo na ulicu. Detalji slučaja biće poznati kada se okonča istraga. Posle detaljnog opisa osumnjičenog i iskaza koji je žrtva dala u stanici policije, počela je intenzivna istraga o slučaju - rekao nam je izvor blizak istrazi.

Maloletnici zaštićeni

Advokat Nemanja Govedarica, koji je trenutno angažovan u brojnim slučajevima maloletničke delinkvencije, kaže za Press da dete od 13 godine po zakonu ne može krivično da odgovara.

- Dečak od 13 godina se po zakonu tretira kao dete i ne može biti procesuiran pred sudom. Ako delo izvrši sa 14 godina, protiv njega može da se pokrene sudski postupak. Pre tog uzrasta o njima brinu centri za socijalni rad. Postoji poseban Zakon o maloletnim počiniocima krivičnih dela, koji predviđa posebnu vrstu postupka protiv njih. Zakon predviđa mnogo blaže krivične sankcije za maloletnike, čak i za najteža krivična dela u odnosu na punoletne osobe. Sud im može izreći sudski ukor, mere pojačanog nadzora roditelja i meru pojačanog nadzora organa starateljstva. Izriču se i zavodske mere, tačnije deca se upućuju u Domove za prevaspitavanje, dok je u praksi veoma retko izricanje maloletničkog zatvora - kaže Govedarica.

Kompletan tekst pročitajte u štampanom izdanju Pressa