Besplatna Zabava

„Jafa" jeste danas lider u regionu, ali da bismo se takmičili sa evropskim proizvođačima moramo da imamo podršku države pri kupovini sirovina, kao što to već imaju naši konkurenti u EU

Naša država ne podržava domaću konditorsku industriju na način na koji to rade ostale evropske zemlje, tvrdi u intervjuu za Press generalni direktor fabrike „Jafa Crvenka" Jelena Jurić, dobitnica nagrade PKS - a „Biznis dama" za 2009. godinu. Ona je istakla da država mora da zaštiti domaće proizvođače prilikom nabavke sirovina koje se proizvode u Srbiji.

- Primera radi, mi ne možemo da se takmičimo sa nemačkim proizvođačem koji svoj maslac kupuje po nižoj ceni i onda keks može da napravi jeftinije. Mi smo suočeni sa tim da imamo vrlo visoke cene maslaca za kolače i da apsolutno nemamo neku koordinaciju sa državom da dobijemo povlašćenu cenu sirovina kako bismo mogli izaći na tržište EU. Takva je situacija sa strateškim sirovinama koje se proizvode u Srbiji, kao što su šećer, mleko, mleko u prahu...

Koje su to neke konkretne sugestije ministru trgovine ili ministru ekonomije koje biste im uputili?

- Sugestija je jednostavna. Moramo samo da preslikavamo način na koji zemlje EU sarađuju sa svojim proizvođačima i sa privredom i na koji način je onda ta privreda zaštićena. Naravno da i oni imaju zakone o zaštiti konkurencije gde su ograničeni i gde ne mogu do kraja da se umešaju. Ali, postoje neke stvari koje se odnose konkretno na poljoprivredu i na proizvodnju i samim tim i na proizvođače, gde se onda ne brinemo samo o proizvođaču i o vlasniku kapitala nego se brinemo i za te ljude koji rade u toj fabrici i koji bi samom politikom države mogli mnogo bolje da žive i da prođu.

Koja je vaša vizija fabrike u Crvenki?

- Na našem sajtu piše da je „Jafa" lider u regionu i mi to već i jesmo. Ali, od fabrike želim da napravim nešto lepše, jedno vizuelno lepo mesto i da stvorimo jednu sliku da kad se bilo gde pomene „jafa keks", da svi kažu - e to je super! Imamo odličan plasman u Srbiji i regionu i taj imidž želim da iskoristim da Crvenka postane grad u kome se pravi „jafa keks"! I kad neko dođe u Crvenku, da kaže da je ušao u grad „jafa keksa"! Lokalna samouprava nam je veoma važna. Mi nikad nećemo seliti fabriku iz Crvenke i zato smatram da je naša uloga da pomognemo i pospešimo što bolji rad lokalne samouprave, jer će nas tako svi poznavati kao dobre domaćine.

Kako je „Jafa" prošla kroz godinu najveće ekonomske krize?

- Završili smo 2009. u plusu i kada pogledamo šta se sve dogodilo na tržištu, možemo reći da smo zadovoljni. Kriza se u konditorskoj industriji nije preterano odrazila kao u nekim drugim granama privrede. U odnosu na 2008. imali smo pad prodaje od nekih desetak odsto. Ali, pošto smo se mi dobro pripremili, promenili smo cenovnu politiku i uveli neke promene u organizaciji, i pored pada prodaje od 10 odsto mi nismo imali manje prihoda, već smo čak ostvarili mali rast u odnosu na 2008. Ipak, zbog generalnog pada kupovne moći građana bili smo prinuđeni da promenimo naše planove. Morali smo da pronađemo neke alternativne proizvodne programe kako bismo se obratili što širem broju kupaca.

Prošle godine izbacili ste nekoliko novih proizvoda, šta još planirate?

- Pored novih ukusa „jafe" od limuna i višnje, kao i „jafolitanki", spremili smo jedne „premijum", vrhunske napolitanke sa čokoladom i lešnikom. Ovim proizvodom planiramo da pozicioniramo čitav brend „jafa" kao garanciju najvišeg kvaliteta. Odnosno, da kada kupite bilo koji proizvod „jafa", dobijete najveći kvalitet i maksimum od slatkiša.

Koliko vaših proizvoda izvozite u zemlje okruženja?

- Naš izvoz je oko 40 odsto u zemlje bivše Jugoslavije. Jer, svi znaju za „Jafu"! U Hrvatskoj dobro stojimo sa „jafa keksom" i „mančmelouom" i tamo nemamo problema kao neki drugi proizvođači. Naši proizvodi su priznati u Hrvatskoj i Sloveniji i dobro smo pozicionirani. Jednostavno, imamo dobar kvalitetan proizvod, lepo upakovan, ljudi nas kupuju i nema problema.

Da li izvozite i u zemlje EU?

- Tu je malo drugačije, jer se naši proizvodi za sada distribuiraju po takozvanim etnoprodavnicama, čiji su vlasnici sa ovih prostora. Naš plan jeste da na velika vrata uđemo na tržište EU, ali za to su nam potrebna velika ulaganja, najviše u promociju i marketing. Ali, pojavljuje se problem kako uopšte ući na tako veliko tržište, da li sami ili udruženi sa nekim velikim. Jer, iako Evropa brine o tome da spreči monopol, činjenica je da u Uniji postoje dva, tri velika proizvođača koji su kupili sve moguće proizvodnje. I oni drže čitavo tržište, imaju bolje uslove, niže cene, dovoljne količine, niže troškove... Sa našim proizvodnim kapacitetima pokrivamo ona tržišta na kojima se već nalazimo i trenutno nismo u mogućnosti za neka velika širenja.

U biznisu nije važno da li ste žena ili muškarac

Kako je danas u Srbiji biti žena u biznisu?

- Meni prirodno, jer ne vidim nikakvu razliku između žene u biznisu i muškarca u biznisu, jer je u poslu najvažnije biti uspešan! A da biste bili uspešni, svoj posao morate da radite predano, pošteno i odgovorno, tako da tu ni za žene ni za muškarce nema popusta. Kada su me posle dobijanja priznanja „Biznis dama godine" pitali šta očekujem u 2010, rekla sam da bih volela da postanem čovek, s obzirom na to da muškarci dobijaju nagradu „Poslovni čovek godine".

Vi ste za šest godina u „Jafi" prošli gotovo sve upravljačke pozicije u fabrici i stigli do generalnog direktora. Da li ste vi i primer „srpskog sna"?

- U „Jafi" sam počela kao šef laboratorije, pa direktor kvaliteta, direktor proizvodnje i danas sam tu gde jesam. I „Jafa" jeste primer gde se mladim menadžerima pruža prilika da pokažu šta znaju. Ovde mladi i uspešni ljudi ne moraju da čekaju da neko ode u penziju da bi došli na njegovo mesto i to daje rezultat koji se najbolje vidi u tržišnoj poziciji koju „Jafa" ima.