Besplatna Zabava

Svoj dvadeseti rođendan Demokratska stranka proslavila je na poziciji partije čiju apsolutnu vlast ograničavaju jedino njeni mali koalicioni partneri iz Vlade. DS je danas jača nego što je ikada bila, ali je količina vlasti koju kontroliše ipak nesrazmerna njenoj političkoj snazi. Ta nesrazmera, doduše, nije velika, ali bi svako njeno dalje povećanje loše uticalo na celokupnu političku situaciju u zemlji.

Ono što kod DS-a predstavlja pravi problem jeste što pojedini njeni funkcioneri ne razumeju kompletnu sliku Srbije danas i pravu ulogu svoje stranke. Tako smo juče, na primer, mogli da pročitamo izjavu Jelene Trivan da „bez DS-a ne može biti ostvarenja projekta moderne Srbije". To u ovom slučaju nije bila predizborna pretnja, izgovorena sa ciljem plašenja jednog broja birača „retrogradnim snagama", već iskreno uverenje da u Srbiji nema boljih, pametnijih i lepših. E, baš zbog toga će DS da padne s vlasti. Ako se ubrzo ne opamete.

Jer rezultati vladavine DS-a nisu jedino „beli šengen", odmrzavanje Prelaznog sporazuma sa EU i sasvim solidni rezultati u borbi protiv kriminala. Mogli bi se tu naći i brojni štrajkovi i protesti radnika širom Srbije, potpuna feudalizacija državnih i javnih resursa po stranačkom principu, ogromna korupcija koja bukvalno izjeda ceo sistem, reforma pravosuđa u kojoj su, ipak, postojali naši i njihovi ljudi, ugrožavanje slobode medija kroz donošenje restriktivnog zakona o informisanju, ali i kroz sve očigledniju kontrolu glasila preko marketinškog tržišta...

S druge strane, stranka Tomislava Nikolića i Aleksandra Vučića nezadrživo grabi ka vlasti, uspevajući da se u javnosti predstavi kao zaštitnik običnih ljudi i svih građana. Da kao „desna i konzervativna" ustane u zaštitu gladnih radnika, suprotstavljajući se „levoj i liberalnoj" DS, koju javnost danas prepoznaje kao zaštitnika krupnog kapitala. Možda to demokrate ne žele, ali tako jeste.

Zato se i dogodilo da SNS za samo jedan dan skoro pređe cenzus prikupljajući potpise građana za vanredne izbore. Najavljenih milion potpisa biće bačeno pred Borisa Tadića mnogo pre nego što se iko nadao. Jedino što on sada može da uradi jeste da izbore raspiše pre toga i tako preotme inicijativu naprednjacima. U suprotnom, DS će ostati bez vlasti i pre nego što se krene na birališta.