Besplatna Zabava

Archive for June 20th, 2009

Ako crno-beli ne žele da me prodaju, onda je moje da ostanem i da radim, a na njima da učine da budem zadovoljan. Ako negde mogu više da zaradim, onda imam pravo na to, poručio Lamin Dijara

Najbolji strelac Superlige Srbije Lamin Dijara nije potpuno zadovoljan uslovima u Partizanu, jer smatra da nisu adekvatni onome što pruža u poslednje dve godine u crno-belom dresu. Njegovo nezadovoljstvo odnosi se zapravo na finansijski deo ugovora, budući da je donedavno bio među najslabije plaćenim prvotimcima „parnog valjka".

Tim povodom, Dijara je u četvrtak, odmah po povratku u Beograd, obavio razgovor sa sportskim direktorom Ivanom Tomićem.

- Već dve godine sam ovde, možda je došlo vreme da idem. Ako klub ne misli tako, onda nemam šta da kažem.Nisam došao da živim ovde, nego da radim. A zna se iz kojih razloga ljudi rade. Ako mogu negde još više da zaradim, onda imam pravo na to. S Partizanom imam ugovor još tri godine, ali i pravo da kažem šta mislim i šta želim. Ako klub ne želi da me proda, onda je moje samo da ostanem i da radim. Međutim, na klubu je da vidi kako da ostanem i budem zadovoljan. Nije sporno da li bih voleo da ostanem. Ne radi se ovde samo o željama. Želeo bih i da igram u Čelziju jednog dana, pa to ne zavisi samo od mene.

Pripreme srpskog šampiona za narednu sezonu počele su u ponedeljak, ali se Dijara na „Teleoptiku" pojavio četiri dana kasnije, što je pokrenulo čaršijske priče da je namerno zakasnio na start priprema.

- Kasnio sam zbog vize i to znaju svi u klubu. Ako neko misli da sam namerno odugovlačio s povratkom, onda je to njegov problem - rekao je Dijara pomalo umornim glasom.

Nezadovoljni Dijara pred start kvalifikacija za Ligu šampiona i novu sezonu u Srbiji nikome ne odgovara! Posebno što se od Senegalca očekuje da potvrdi „zlatnu kopačku" osvojenu pre samo mesec dana, ali i da već od starta elitnog klupskog takmičenja Evrope bude udarna igla crno-belih.

- Iskreno, ne znam koji su nam rivali, ali znam da imamo šest utakmica do Lige šampiona. To nam je cilj, o tome pričamo mesecima unazad i nadam se da ćemo uspeti da se plasiramo u elitu - konstatovao je Dijara.

Senegalac je za dve sezone u Partizanu bio najbolji strelac Lav kupa 2008. (pet golova), prošle sezone golgeter Superlige (19 pogodaka), dok je u večitim derbijima postigao četiri gola i upisao isto toliko asistencija. Dovoljno da postane miljenik navijača Partizana.

Povremeni reprezentativac Srbije mogao bi naredne sezone da zaigra u domaćem šampionatu u dresu Jagodine, predsednik tog kluba potvrdio za Press da je započeo pregovore sa Ergićem

Ivan Ergić u Jagodini! Predsednik „ćurana" Goran Milanović u razgovoru za Press potvrdio je da su započeti pregovori s povremenim reprezentativcem Srbije oko njegovog transfera u redove srpskog superligaša, što bi značilo da će bomba prelaznog roka odjeknuti u Pomoravlju.

Ergić se pre nekoliko dana, posle devet godina, rastao sa švajcarskim Bazelom, što su čelnici Jagodine, na čelu s predsednikom Milanovićem, iskoristili da munjevito reaguju i pozovu iskusnog vezistu.

- Istina je da smo započeli pregovore s Ergićem, ali to je zaista samo početna faza i tek smo obavili nekoliko telefonskih razgovora. Najveću dilemu Ergić trenutno ima u vezi s tim da li želi uopšte da dođe u Srbiju i ovde nastavi karijeru, ali to je već odluka koju će doneti isključivo sam. U svakom slučaju, bilo bi fantastično kada bi Ergić došao kod nas, makar na godinu dana - rekao je Milanović za Press.

Postavlja se osnovno pitanje da li će Jagodina biti u stanju da finansijski isprati Ergićev angažman, budući da je reprezentativac Srbije verovatno imao odličan ugovor u Švajcarskoj.

- Nismo još stigli do tog dela, jer bi prvo trebalo da rešimo neke druge stvari. Ukoliko se opredeli za Jagodinu, onda će verovatno biti svestan da nismo u situaciju da pariramo nekim ponudama iz inostranstva. Zna se dobro kakve su prilike u Srbiji u odnosu na neke kvalitetnije evropske lige.

U slučaju realizacije ovog transfera, posle dugo vremena bi se dogodilo da jedna od bombi prelaznog roka odjekne van Beograda i Topčiderskog brda. Godinama unazad Partizan i Crvena zvezda imali su tapiju na najkvalitetnija i najzvučnija pojačanja, ali bi potez čelnika Jagodine ovog puta svrstao „ćurane" u ravan sa srpskim šampionom, koji je vratio Mladena Krstajića i Zvezdi „ukrao" Klea.

- U principu je tako, zaista bismo napravili sjajan posao, ali ponavljam - ako se to desi. Ne bih da vam dajem pogrešnu informaciju, jer zaista smo tek na početku pregovora s Ergićem i tek ćemo u narednim danima znati više o mogućnosti da on obuče dres Jagodine. Ne moram da pričam koliko bi značio našoj ekipi, promociji našeg kluba, ali i za srpski fudbal generalno - istakao je Goran Milanović.

I posle pet godina od prvog finala emisije „Zvezde Granda", popularnost ovog šoua ne prestaje, a većina takmičara dala bi sve samo da u njemu trijumfuje i snimi CD za „Grand"

Pre tačno pet godina na stadionu Tašmajdan četiri momka i dve devojke su se pred desetak hiljada ljudi borili pesmom za svoj prvi CD u izdanju „Grand produkcije". Stevan Anđelković, Slavica Ćukteraš, Darko Filipović, Bane Mojićević, Nemanja Nikolić i Tanja Savić bili su prvi finalisti projekta „Zvezde Granda" pod dirigentskom palicom Saše Popovića.

Tada je malo njih verovalo da će takav projekat, u kome je te godine trijumfovao Bane Mojićević, doživeti više od sezonu ili dve, a pre četiri godine, kada je održano drugo takmičenje, svima se činilo da je ovoj priči definitivno kraj. Tada su se na istom tom Tašu, za istu nagradu kao i njihovi prethodnici, natpevavali Jadranka Barjaktarević, Nenad Jovanović, Saša Jovanović, Jovana Pajić, Aca Ranđelović i Milica Todorović. Po mnogima, ovaj izbor je bio lošiji od prethodnog, kako po organizaciji i popularnosti takmičara, tako i po kvalitetu istih.

Trijumf Tanje i Slavice

Ipak, dve godine kasnije, treće po redu takmičenje nadmašilo je sva očekivanja, a u konkurenciji ovoga puta sedam finalista trijumfovao je Dušan Svilar, čija je pobeda za mnoge bila neka vrsta revolucije u „Grandu", jer je pobedio mladić koji tokom čitavog takmičenja nije otpevao ni jedan jedini narodnjak. Za sve ovo vreme, otkad postoji takmičenje pevačkih talenata, utvrđeno je nekoliko nepisanih pravila - među finalistima uvek ima više muškaraca, a pobeda ne garantuje i najveću popularnost, jer to što je neko najkvalitetniji pevač, ne znači da će postati i estradna zvezda. Bane Mojićević je dobio album od „Grand produkcije" i „škodu" pride, ali sudeći prema naslovnicama i broju tezgi, njegove koleginice Slavica Ćukteraš i Tanja Savić stekle su status muzičkih zvezda. Uprkos tome, svi finalisti prve sezone postali su uspešni pevači sa samostalnim albumima.

Druga sezona koja je naslućivala propast projekta „Zvezda Granda" bila je karakteristična i po tome što broj SMS glasova publike nije bio ograničen, što je prouzrokovalo priču o manipulacijama i zloupotrebi neograničavanja glasova s jednog broja. Istina, jedini ženski pobednik do sada, Milica Todorović, snimila je album prvenac i s kolegom Stevanom Anđelkovićem tumačila je glavnu ulogu u pank operi Emira Kusturice „Vreme cigana". Ostali finalisti druge sezone ostali su daleko manje zapaženi, pa čak i zanemareni od strane tabloida. Ono što se dogodilo dve godine kasnije, bilo je veliko iznenađenje. Dobar marketing i uvođenje novinarskog žirija koji je nemilosrdno rešetao pitanjima preplašene klince doveli su do toga da je 15. septembra 2007, kada je održano finale treće sezone „Zvezda Granda", stiglo neverovatnih 1.200.000 SMS glasova, a Radmila Manojlović, Milan Stanković, Dušan Svilar, Slobodan Batjarević Cobe, Nemanja Stevanović, Silvija Nedeljković i Milan Dinčić Dinča postali su zvučna imena na srpskoj estradi. Dušan Svilar, mirno dete i odličan učenik iz Subotice, isključivo pevačkim mogućnostima izdejstvovao je ubedljivu pobedu.

- Kada se prave ovakve audicije, one se prave za narod. Ljudi koji prate „Zvezde Granda" odlučuju i traže šta žele da slušaju. Narod je prihvatio zabavnu muziku koju sam pevao i time dokazao da u „Grandu" ima mesta za pop pevače. Popularnost je promenila mnogo toga, ali ne i moju ličnost. Ipak, najvažnije je ostati normalan - kaže Dule.

Zablistala Rada

Na konstataciju da Dušan Svilar ne pripada „grandovskom miljeu" i da, iako je pobednik, nikada neće biti klasična muzička zvezda, Saša Popović kaže:

- „Zvezde Granda" i jesu takmičenje koje stvara zvezdu od nekog kao što je Svilar. Svi koji prolaze iz kola u kolo postaju veće zvezde za pet ili deset odsto u odnosu na ranije. To su deca koja uglavnom pevaju negde po klubovima, diskotekama, restoranima... Mi ih učimo nekim stvarima koje oni nemaju u sebi, ispravljamo neke stvari koje su naučili u kafani, a nisu dobre za ovaj posao: trilere, vibrata, ponašanje na sceni... Iako nije tako izgledalo, i njemu je isto toliko bilo stalo da postane zvezde, koliko i Radmili Manojlović, koja i najviše „grize" od prošlogodišnjih finalista. Iako je svestan svojih pevačkih mogućnosti, Dule se mnogo plašio, smatrajući da se rano prijavio i da je trebalo da sačeka još godinu ili dve da sazri.

Međutim, naslednik Zdravka Čolića, kako ga mnogi nazivaju, odredio je prioritete i posvetio se obrazovanju, dok su ostale njegove kolege finalisti debelo iskoristili ono što im je takmičenje pružilo. Tezge, naslovne strane, paparaco fotografije, ljubavne afere i honorari koji se pišu sa tri nule učinili su da se za ovogodišnju audiciju prijavi na desetine hiljada kandidata. A koliko im je stalo da uspeju u ovom takmičenju možda najbolje govori izjava Mirjane Mitrović, jedne od kandidatkinja:

- Za pobedu u „Zvezdama Granda" prodala bih i dušu đavolu!

I ovog puta potvrdilo se ono nepisano pravilo, na finalu u „Areni" takmičilo se petoro muških i dva ženska kandidata.

Tanja Radisavljević (18), zbog koje je u četvrtak izbila žestoka tuča dve romske porodice u Beogradu, tvrdi da se incident dogodio zato što ju je Slobodan Stanković (18) oteo u Austriji i na silu prebacio kolima u Srbiju

Podsetimo, u tuči Radosavljevića i Stankovića, koja se dogodila u ulici Klanički kej, povređene su tri osobe. Do sukoba je došlo kada su Tanjini roditelji iz Austrije došli da je vrate nazad. Oni su tvrdili da su je Slobodan i njegov otac oteli i na silu prebacili iz Austrije u Srbiju. Slobodan i njegova porodica, međutim, tvrdili su da je ona htela da sa uda za njega i da je zato i došla s njim u Srbiju.

- To nije tačno. Oni su hteli da je uzmu na silu zato što ona ima državljanstvo Austrije, pa je Slobodan mislio da će ga i sam dobiti venčanjem sa Tanjom - kažu Tanjini roditelji.

Tanja tvrdi da nikada nije bila u ljubavnoj vezi sa Slobodanom Stankovićem, da su se upoznali tek pre nekoliko meseci i da ju je oteo na prevaru:

- Bili smo drugovi i povremeno smo izlazili u Beču. U utorak uveče sam otišla na piće sa njim, kao što smo se ranije dogovorili. Rekao mi je da će nas njegov otac voziti do kafića u kojem je naše društvo. To me nije čudilo, jer je i moj otac često prevozio moje drugove i mene - priča Tanja.

Da se nešto loše dešava primetila je tek kada ih je Slobodanov otac, umesto u kafić, odvezao na autoput ka Srbiji. Na pitanje gde je vode, odgovorili su joj da bude mirna, jer će naškoditi njenoj porodici. Bila je preplašena i svesna da ne može da izađe iz kola, pa je, kako kaže, shvatila da mora da radi ono šta joj kažu:

- Granicu smo lako prešli, jer sam imala svoj pasoš, koji u Austriji uvek nosim. Oko tri sata smo stigli u Slobodanovu kući u Beograd. On me je upozorio da moram da budem nasmejana i ljubazna i da se pravim da sam svojevoljno htela da pođem sa njim. U kući me je zatvorio u jednu sobu i pretukao - tvrdi Tanja.

Dok je bila u Beogradu, njeni roditelji su se zabrinuli, pa su preko Slobodanove drugarice pronašli njegovu adresu. Prema rečima Tanjinog oca, sukob je izbio kada Slobodanovi roditelji nisu dozvolili Tanji da izađe iz kuće.

- Zvali smo Slobodana telefonom, ali on nije hteo da nam pusti ćerku. Bila je očajna i uplašena kada je istrčala napolje. Slobodan je došao do mene i udario zeta Tomislava Đorđevića sekirom u ruku. Zatim je došlo do opšte tuče - kaže Tanjin otac.

Tomislav Đorđević je izvadio gasni pištolj i, prema navodima policije, pucao u Nebojšu Stankovića i njegovu ženu. Zbog toga je protiv njega podneta prijava za nanošenje lakih povreda i za ilegalno posedovanje pištolja. Međutim, oni tvrde da nije tako bilo:

- Taj pištolj nema gasne metke, nego ćorke, pa nije mogao da pogodi nikoga. Policija je napisala da mi je pištolj oduzet, a ja sam ga svojevoljno predao, što nije isto. Niko od njih nije pogođen metkom, verovatno su u tuči udareni u glavu. Ja sam prošao najgore, jer mi je ruka slomljena - rekao je Đorđević, koji kaže da ima puno primedbi na ponašanje policije.

- Iako mi je ruka bila slomljena, policija me je najpre ispitivala, a onda odvela kod lekara, umesto da je bilo obrnuto.

Tvrdnje da sam umešan u šverc goriva preko Drine, kako je to navodno u svom ratnom dnevniku zabeležio bivši komandant Vojske Republike Srpske Ratko Mladić, potpuno su neistinite, kaže za Press Luka Karadžić, brat Radovana Karadžića, nekadašnjeg predsednika RS

On sumnja u autentičnost rukopisa koje je juče ekskluzivno objavio naš list, dodajući da su, ako se ipak radi o originalnim zapisima, u pitanju lažni podaci koje je Mladiću neko dostavio da bi te 1995. napravio dublji razdor između njega i Radovana Karadžića. Luka Karadžić kaže da je potpuno ravnodušan na takve optužbe, jer „ljudi iz RS znaju šta su on i njegova porodica radili tokom tih ratnih godina".

- Ako su spisi autentični, onda je neko namerno hteo dodatno da posvađa Mladića sa mojim bratom, jer se zna da krajem rata Vojska RS nije bila u najboljoj koordinaciji sa političkim vrhom države. Ne znam koji su motivi za ovakve optužbe, ali ono što je sigurno je da nisam nijednu šibicu prebacio preko Drine, a kamoli švercovao gorivo. Da sam i hteo tako nešto da uradim, od Radovana nikad ne bih dobio dozvolu. I odavno bi sve to isplivalo i neko bi to već iskoristio u borbi protiv mog brata, i Biljana Plavšić i Dodik. Posebno je čudno što se navodi da sam švercovao zajedno sa nekim ljudima koje sam upoznao tek posle rata. Moja savest je čista, a generalu Mladiću, koga izuzetno cenim kao velikog vojskovođu, junaka i patriotu, želim sve najbolje i da ga Hag nikad ne vidi - priča Karadžić.

I njegov advokat Svetozar Vujačić, koji ističe da je „izuzetno dobar prijatelj" sa porodicom Ratka Mladića, izražava sumnju u autentičnost beleški ali ih, kako naglašava, ne demantuje unapred. On kaže da će proveriti da li je zaista u pitanju Mladićev rukopis jer, kako kaže, ima načina da dođe do njegovih originalnih zapisa. Nekadašnji senator RS Brana Crnčević kaže da je „prilično sumnjivo" da se beleške Ratka Mladića iznose upravo sada, pred početak suđenja Radovanu Karadžiću, iako je dnevnik pronađen još u decembru.

- Neko je pola godine smišljao kako to da upotrebi. I to je prilično sumnjivo. Ne treba zaboraviti da je u ratno vreme bilo svakojakih međusobnih ogovaranja koja su mogla biti zapisana - navodi Crnčević.

Miroslav Toholj, bivši ministar informisanja RS, energično demantuje postojanje bilo kakvog ratnog dnevnika Ratka Mladića, jer ga je „lično molio da zapisuje svoja zapažanja, ali on to nije želeo da učini".

- Kad sam ga davno molio da zapiše nešto i da, kao prijatelj i izdavač, to objavim, on me je pogledao gotovo s mržnjom. Koliko sam čuo, čak ni haško tužilaštvo ne tvrdi da je u pitanju Mladićev dnevnik. To se pojavljuje upravo sada, jer sa belim snegom treba da padne beli šengen. Jasno je da je na delu čista manipulacija. Mladićev dnevnik ne postoji, to mogu da potpišem i da garantujem sopstvenom glavom - kategoričan je Toholj.

Podsetimo, u svojim beleškama, čije je delove objavio Press, Mladić optužuje tadašnjeg predsednika skupštine RS Momčila Krajišnika i njegovog brata Mirka da su ukrali 2,5 miliona dolara, a Luku Karadžića da je uzeo milione od šverca goriva. Mladić je zapisao i da je Slobodan Milošević u razgovoru sa tadašnjim ministrom spoljnih poslova Rusije Andrejem Kozirjevim prihvatio da prizna Hrvatsku i Bosnu, da RSK prihvati „plan Z4", da Srbija ostane po strani u slučaju napada na Republiku Srpsku i pristao na još čvršću blokadu RS i RSK.

Mlađan Dinkić neće istupiti iz Vlade ukoliko Demokratska stranka napravi koalicije sa SNS-om u Zemunu ili na Voždovcu, pošto bi novi izbori za G17 Plus u ovom trenutku bili suviše veliki rizik za opstanak stranke, ocenjuju politički analitičari

Da podsetimo, odnosi između koalicionih partnera u vlasti G17 i DS zaoštrili su se nakon vanrednih lokalnih izbora u beogradskim opštinama Voždovac i Zemun, kada je G17 ucenio DS da će istupiti iz Vlade ako se budu pravile koalicije sa SNS-om. Odnosi dve stranke pogoršani su nakon što je G17 objavio obećanje predsednika DS-a Borisa Tadića da neće sarađivati sa SNS-om, što je odmah demantovano, a na poslednjoj sednici Vlade, zbog bojkota ministara iz G17 Plus, prvi put se dogodilo da se neki predlog ne izglasa.

Marko Blagojević, programski direktor Cesida, kaže da budućnost Vlade ne zavisi od odnosa demokrata i G17 Plus, već da će presudnu ulogu imati njihovi politički interesi.

- G17 se nalazi u vlasti, a za svaku partiju koja je u vlasti izbori su rizik. Zbog toga bi u ovoj situaciji imalo smisla reći da će se G17 držati onoga što trenutno ima - kaže Blagojević.

Stranka Mlađana Dinkića prolazi kroz proces reorganizacije i, ističe on, to ne mora da znači da će ih to navesti na neke radikalnije poteze. Ali, prema njegovim rečima, jasno je da njihovo suprotstavljanje DS-u upravo ima za svrhu potragu za novim glasačima.

- Među glasačima koalicije „Za evropsku Srbiju" ima puno onih koji će zameriti DS-u zbog koalicije sa naprednjacima. Ako DS zaista napravi koaliciju sa SNS-om i Dinkić zaista postupi po svojoj najavi, onda će G17 privući te razočarane demokrate Ovoga puta Dinkić deluje prilično odlučno, što ga uvlači u rizičnu situaciju. Ali, u toj situaciji G17 može dosta da profitira. G17 Plus prečesto olako otpisuju. Setite se da smo imali izbore u koje su ušli sa dva odsto podrške, da bi posle dva meseca kampanje izašli sa sedam odsto - podseća on.

Dejan Vuk Stanković, politički analitičar, takođe smatra da bi vanredni parlamentarni izbori bili jedini izlaz u slučaju da se stvori politička kriza zbog izlaska G17 iz Vlade, a ti izbori bi bili previše neizvesni za budućnost G17 Plus.

- Mlađan Dinkić je krenuo da transformiše stranku u Partiju regiona, a za to je potrebno vreme. Ne može se napraviti nova stranka preko noći. Zato za njih novi izbori ne bi bili dobri, ali to je nešto što oni treba da procene, pošto najbolje znaju sa čime raspolažu - napominje Stanković.

On kaže da ipak treba sačekati da se formiraju koalicije u Zemunu i na Voždovcu.

- Treba razumeti G17. Što se tiče podrške u javnosti, njihova situacija nije sjajna. Njihov zadatak u Vladi je da se bave ekonomijom, a ekonomska situacija je mnogo lošija nego kada je formirana Vlada. Međutim, čini mi se da je od svih alternativa koje stoje pred njima najrealniji ostanak u Vladi. Jer, svaki sukob sa DS u ovim okolnostima G17 teško može da dobije - zaključuje on.

Ta mera je najbolji način delovanja u postojećoj situaciji jer je kriza do te mere ugrozila bankarski sistem da on urušava srpsku privredu i politiku

Trenutna ekonomska situacija u Srbiji svakog časa može da izmakne kontroli i zato predlažem ono što sam Vladi savetovao još u septembru prošle godine - uvođenje vanrednog stanja, kaže u intervjuu za Press nedelje Dragan Kopčalić, generalni direktor društva "Montera", jedne od najvećih građevinskih kompanija u regionu.

- Vrlo je moguće da će, s obzirom na razvoj ove krize, septembar ili oktobar u Srbiji biti tako drastično loši da neće moći da se isplaćuju zarade zaposlenima u javnom sektoru, a ako do toga dođe, konačan rezultat biće socijalni nemiri. Mislim da je takav scenario dovoljan razlog da se već sada u zemlji proglasi vanredno stanje - kaže Kopčalić.

On ističe da je uvođenje vanrednog stanja najbolji način delovanja u postojećoj situaciji, jer je kriza do te mere ugrozila bankarski sistem u Srbiji, da on posledično urušava srpsku privredu i politiku. Kopčalić ukazuje da je zato najlogičnije da se na istom zadatku - odbrani zemlje u kriznom periodu, nađu zajedno političari i privrednici. Oni bi, smatra direktor "Montere", trebalo da naprave strategiju za odgovor na najjači udar krize koji bi, prema njegovom mišljenju, mogao biti na jesen.

Zašto smatrate da je Srbija u vreme globalne krize ugroženija od zemalja u okruženju?

- Možemo da analiziramo pojedinačno. Mađarska, Rumunija i Bugarska su članice Evropske unije i ona će naći način i mehanizme da im pomogne da prevaziđu krizu. Privreda Crne Gore zasniva se na uslugama, a ta država ima svega 700.000 stanovnika i logično je da je manje ugrožena od Srbije, koja ima deset puta više građana. Hrvatska će doživeti određeni udarac, ali ona ima ogromnu obalu, razvijen turizam i odatle crpi veliki devizni priliv. Mi možda možemo da se poredimo sa Makedonijom ili Albanijom, ali mislim da nam to nije cilj.

Ako je situacija krajnje alarmantna, koji je razlog što Vlada ne povlači korenite poteze da spreči ono što nas, kako prognozirate, čeka na jesen?

- Kada smo u martu prisustvovali skupu na Kopaoniku, ministarka finansija je izjavila da je došla da čuje kakva je situacija, da bi na osnovu toga Vlada počela da pravi neku strategiju za prevladavanje krize. To je bio mart, a kriza je počela još u avgustu prethodne godine. Posle takvih izjava, sve je jasno. 

Šta je prepreka jedinstvu privrede i politike, na koje pozivate?

- "Montera" je ako ne najveća, onda jedna od najvećih građevinskih operativa u zemlji, i ako kao takvi nemamo kontakt ni sa jednim čovekom koji je u Vladi zadužen za građevinu, onda ne znam s kim ti ljudi razgovaraju. Tražili smo više puta da razmenimo mišljenja vezana za postojeću situaciju, ali nas uporno zaobilaze.

Da li to ima veze sa vašom političkom prošlošću, jer ste svojevremeno bili visoki funkcioner Demokratske stranke, a onda se povukli sa svih funkcija?

- Ako to zaista ima veze sa mojom političkom biografijom, koja je najčistija moguća, tek onda je to tužna činjenica. Mislim da to ne bi smeo da bude razlog.

Stručnjaci kažu da je upravo građevinarstvo, tačnije izvođenje velikih infrastrukturnih radova, najbolji način za prevladavanje krize.

- Građevina je prva pogođena u krizi, jer je sve počelo preko tržišta nekretnina, pa će se preko nje i završiti. Građevinarstvo pokreće čak 13 drugih branši, koje su za njega vezane. Od velike je važnosti koji infrastrukturni projekat se planira, da nam se ne bi ponovile budalaštine poput raskidanja ugovora o koncesiji za autoput. Na arbitraži ćemo svi mi platiti tu grešku, a da ne znamo ko je za to odgovoran. Nezgodno je što se ni na globalnom nivou ne vidi kada će doći do popuštanja krize. Mislim da u svetu ne možemo očekivati ništa bolje do sredine sledeće godine, a kod nas će to poboljšanje doći sa zakašnjenjem. Kriza nije dostigla ni svoju kulminaciju. Očekuje se da će se to desiti krajem ove godine.

Postoje mišljenja da je kriza već dotakla dno.

- Ne bih se složio, jer činjenice govore suprotno. Smanjena je javna potrošnja, nema novih investicija, a od februara smo ušli u problem dnevne likvidnosti. Svuda će biti vrlo teška situacija. Prošle godine u ovo vreme naša kompanija je u Beogradu radila na pet velikih objekata, od kojih je svaki imao više od 50.000 kvadrata. Danas se ne samo u Beogradu, nego i u celoj Srbiji ne gradi objekat tolike kvadrature. I ne samo da se ne radi trenutno, nego se i ne planira tako nešto. Mi, ipak, radimo na dosta gradilišta, punim kapacitetom, ali to su objekti niže kategorije, do 7.000 kvadrata. Ako se nastavi ovakav trend u građevini, iduće godine biće prilično teško.

Da li je neko "Monteru" zvao da se uključi u velike infrastrukturne projekte?

- Nije stvar u tome. Mislim da je od suštinske važnosti da u Srbiji bude mnogo bolja koordinacija između politike i privrede, na svim nivoima. Mi smo država sa visokim stepenom korupcije, koja potiče iz politike, i naravno da to treba odmah da se zaustavi. Ne smemo da stvaramo zlu krv i da se srpska politika stidi srpske privrede, i obrnuto. Zato je neophodno da one projekte koji su finansirani iz srpskog budžeta rade srpske firme, a ne da više nego ikada do sada to čine kompanije iz inostranstva. I puteve i mostove rade kompanije osnovane stranim kapitalom i uzimaju novac iz našeg budžeta, a kao podizvođače koriste naše firme. Toga nema nigde u Evropi. Tamo nijedna naša kompanija ne bi imala šansu da dobije bilo kakav posao, jer oni štite svoje tržište.

Da li i to ima veze za korupcijom o kojoj govorite?

- To je pitanje za istražne organe. Međutim, mogu da kažem da je takav način rada neozbiljan i da je zato punjenje našeg budžeta mnogo sporije. Mi plaćamo sve doprinose za svoje radnike i taj novac se kasnije vraća u srpski budžet. Ako radove obavljaju srpske firme, a nosioci posla su inostrane, onda se ne treba čuditi što ovdašnja preduzeća propadaju. Zato će sve firme koje su još preostale da se privatizuju zajedno vredeti ne više od milijardu evra. 

Tržište nekretnina u Srbiji je od početka ove godine u velikim problemima, stanovi gotovo da se uopšte ne prodaju. Šta očekujete da će se dešavati u narednim mesecima?

- To tržište je direktno vezano za fleksibilnost banaka na dva nivoa - prema građanima i prema firmama. Do kredita se dolazi mnogo teže nego pre godinu dana, pa se građani slabije odlučuju na zaduživanje. Takođe, firmama je daleko teže nego prošle godine da dobiju projektno finansiranje.

Prošle godine ste tvrdili da je realno da u centru Beograda cena kvadrata stana bude 4.000 evra. Da li i sada mislite isto?

- Da, kada se izađe iz krize, to će biti realna cena. Ako kvadrat stana u Parizu košta između 10.000 i 15.000 evra, onda je očekivano da i u Beogradu bude između 3.000 i 4.000 evra. U krizi može mnogo toga da se promeni, ali ja govorim o normalnoj ceni kvadrata. Zemljište je kod nas skuplje nego u regionu, a takođe i cena komunalija. Zato se investitorima ne isplati da prodaju kvadrat stana u Beogradu ispod 2.000 ili 2.500 evra. Moguće je spustiti cenu, ali pre toga treba doneti gomilu zakona koji će pojeftiniti gradnju.

Obilaskom manastira Krušedol na Fruškoj gori i Kapele mira u Sremskim Karlovcima, juče je u Novom Sadu završen 16. samit šefova država centralne i jugoistočne Evrope, koji je trajao tri dana i čiji domaćin je bio predsednik Srbije Boris Tadić

Predsednici država juče su imali bilateralne susrete. Slovenački predsednik Danilo Tirk i srpski predsednik Boris Tadić u razgovoru tokom Samita složili su se da je došlo vreme da se odnosi između dve zemlje podignu na novi nivo i da se u tom kontekstu pripremi i zvanična poseta predsednika Tadića Sloveniji. U saopštenju kancelarije slovenačkog predsednika navodi se da su Tadić i Tirk u dužem i srdačnom razgovoru razgovarali o saradnji dve države i posebno pohvalili uspešan razvoj privrednih odnosa.

Predsednici su u razgovoru „naglasili značaj vizne liberalizacije za približavanje Srbije EU, a srpski predsednik je tom prilikom zahvalio predsedniku Tirku za pomoć koju joj Slovenija pruža u tom pogledu", navodi se u saopštenju. Dodaje se da su predsednici razgovarali i o saradnji država u oblasti kulture, o pitanju nasledstva bivše Jugoslavije, kao i o stavovima Srbije u pogledu Kosova.

Tirk je razgovarao u Novom Sadu i sa predsednikom Crne Gore Filipom Vujanovićem i predsednikom predsedništva BiH Nebojšom Radmanovićem. Oni su razgovarali o situaciji i privrednoj saradnji u regionu, saopšteno je iz kancelarije slovenačkog predsednika. U okviru Samita, Tirk i Vujanović su, pre svega, razgovarali o situaciji u regionu, ali i o privrednim projektima. Dva predsednika su posebno razgovarala o projektu saradnje dve države u razvoju planinskog turizma na severu Crne Gore, koji su pozitivno ocenili, ali su dodali i da bi trebalo razviti i finansijsku saradnju za nesmetan razvoj kako tog, tako i ostalih projekata.

I u razgovorima Tirka i Radmanovića bilo je reči o odnosima između država i o mogućnosti jačanja privredne saradnje. Tirk je s predsednikom Predsedništva BiH razgovarao i o viznoj liberalizaciji, a Radmanović je rekao „da je BiH ispunila sve potrebne uslove".

U okviru neformalnog dela završnog dana Samita, šefovi država centralne Evrope, u društvu predsednika Srbije Borisa Tadića, posetili su manastir Krušedol na Fruškoj gori i Kapelu mira u Sremskim Karlovcima. Učesnici Samita obišli su i Karlovačku gimnaziju i Sremske Karlovce, grad koji je bio sedište srpske prosvete, duhovnosti i političkog života u Habzburškoj monarhiji i u kome je 1848. godine proglašena Srpska Vojvodina.

U sklopu priprema za Samit država centralne Evrope, policija upala u stan Tanje Đukanović, savetnice Bojana Pajtića, i pronašla četiri kilograma eksploziva i mnogo oružja. Uhapšen njen muž Ivan Đukanović

Novosadska policija zaplenila je četiri kilograma eksploziva i mnogo oružja u stanu Tanje Đukanović, savetnice za međunarodne odnose predsednika Izvršnog veća Vojvodine Bojana Pajtića. Zbog toga je prošlog ponedeljka uhapšen njen suprug Ivan Đukanović, u sklopu priprema za Samit šefova država centralne Evrope, koji je okupio 14 predsednika u Novom Sadu.

Upravo je to glavni razlog zašto je policija uspešno skrivala ovu informaciju toliko dana, to jest sve dok se ne završi skup, jer je „Tanja Đukanović bila angažovana na pripremi Samita"?!

Nema veze s oružjem

Policija, ipak, ni juče nije želela zvanično da potvrdi ovo hapšenje, već nam je rečeno da će sve biti saopšteno danas. Ipak, dežurni istražni sudija Okružnog suda u Novom Sadu Nenad Simović potvrdio je za Press da je čuo za taj događaj, dok istražni sudija Branka Perišić kaže „da zna da je eksploziv zaplenjen, ali ne i tačno kolika je količina u pitanju".

Naš izvor kaže da je Ivan odranije poznat policiji i da je zato uoči Samita čak i bilo traženo da se njegova supruga Tanja „izostavi iz protokola".

- Rekli su nam da ona sa svim tim nema nikakve veze. Bili smo, ipak, protiv toga, jer je posle dolaska Bajdena ovo jedan od najvećih i najrizičnijih događaja u našoj zemlji. Rizičan nam je bio i njen suprug, pa smo zato i krenuli u pretres strana - kaže naš izvor, napominjući da Tanja nije ni uhapšena, ni saslušavana, jer je „jasno da ona teško da ima veze s tim oružjem".

Ranio ga Dugi

Iz Pajtićevog kabineta juče nisu bili spremni da komentarišu slučaj njegove savetnice i samo su nam rekli „da ukoliko je nešto skrivila, biće kažnjena".

- Tanja je godinama radila u Sekretarijatu veća, nju smo nasledili iz saziva Đorđa Đukića, tako da je nekorektno vezivati je za ime Bojana Pajtića. Uz to, oružje je muževljevo. Taj čovek se zove Ivan, bivši je poslanik SPO-a, gde je bio jedan od uticajnijih članova devedesetih godina - kaže naš izvor blizak Bojanu Pajtiću.

I, stvarno, Ivan Đukanović se u javnosti prvi put pojavio kao čovek koji je na demonstracijama 9. marta 1991. sa policijskog transportera skinuo mitraljez. Zatim je došlo do klanovske podele kriminalaca okupljenih oko Srpske dobrovoljačke garde, koju je vodio Đorđe Božović Giška. Na Đukanovića je ubrzo pucao zamenik Srpske garde Branislav Lainović Dugi.

Posle toga, u Novom Sadu se pričalo kako se Đukanović povukao iz sveta kriminala, hteo je da se bavi politikom, ali je i nju ubrzo napustio. Danas se vodi kao nezaposlen. Pred Samit šefova država policija ga je, ipak, označila kao rizičnog čoveka, zbog čega je i odrađena čitava akcija.

Kako Press nezvanično saznaje, Tanja je bila šokirana pronađenim stvarima u njihovoj kući, a kada je sve saznala, tražila je da se otkažu sva gostovanja državnika u čijoj je organizaciji ona učestvovala. Saznajemo da je Tanja bila zadužena za posetu „Salašu 137", koja je otkazana u poslednjem trenutku, ali naš izvor iz policije kaže da to nema veze s ovim slučajem i da su „u toku Samita nekoliko puta menjane maršrute".

Tanja Đukanović nedavno je postavljena za Pajtićevog savetnika za međunarodne odnose, pa je na Samitu trebala da ima svojih pet minuta.

Trećeg dana naše nove nagradne igre odlepljene četiri vredne nagrade - letovanje u Turskoj, računar, bicikl i vaučer „svit jirsa"

U desetom kolu „Press expressa" svakoga dana se izvlače zaista vredne nagrade! Treći dan je za „pressovce" bio više nego berićetan - odlepljeni su turističko putovanje, računar, bicikl, kao i vaučer robne marke „svit jirs".

Pored ovih, izvučeno je još 30 nagrada - majice, rančevi, kačketi, privesci...

Službenica Nedeljka Vrhovac (54) iz Prnjavora u Republici Srpskoj jedna je od prvih „odlepila od sreće" u desetom kolu naše nagradne igre i osvojila vaučer „svit jirs".

- Osvojenu nagradu podeliću sa članovima svoje porodice. Svakog jutra kupujem Press i obavezno prvo pročitam tekstove, a onda na kraju odlepim stiker da vidim da li sam nešto osvojila. Oduševljena sam nagradom! Od prvog dana obožavam vaše novine i obavezno pratim ima li šta u nagradnoj igri. Evo, došao je red i na mene da budem nagrađena. Mnogo vam hvala - kaže Nedeljka Vrhovac.

I Saša Nedeljković iz Kraljeva imao je puno razloga za slavlje. On će letovati u Turskoj sa turističkom agencijom „Big blu".

- Stvarno nemam reči za nagradu koju sam osvojio. Mogu samo da kažem da jedva čekam kada ću otputovati i brčkati se u moru. Press čitam od prvog broja i nagrada je zbog toga još veća. Čitam vas i dalje i nadam se da ću biti još koji put srećne ruke - nada se naš srećni dobitnik.

Novi računar osvojila je Jelena Kelemen iz Čeneja kod Novog Sada, a bicikl Mirjana Radin iz Barande.

- Računaru su se najviše obradovala moja deca i moji unuci. Vole da igraju igrice i svakako će im novi računar biti od velike koristi - rekla je Jelena Kelemen.

U ovom kolu spremili smo vam stvarno veliki nagradni fond - superpremija je fantastični, luksuzni džip „reno koleos", čiji je promoter u Srbiji slavni glumac Dragan Nikolić. Srećne čitaoce Pressa očekuje i 18 vrednih premija: tri nova „reno klija" i 15 motocikala!

A tu je i 30 letovanja, 25 kućnih i laptop računara, 60 LCD i „običnih" televizora, 20 klima-uređaja, sedam hidromasažnih tuš-kabina „minoti", 20 bicikala, 20 vaučera za „svit jirs" garderobu... Ukupno više od 3.300 vrednih nagrada... Sve što vi, dragi čitaoci, treba da uradite jeste da kupite Press, odlepite nagradni, samolepljivi stiker koji se nalazi na svakoj naslovnoj strani i odmah osvojite neku od vrednih nagrada.