Besplatna Zabava

Archive for July 3rd, 2009

Predsednik Medvedev odobrio pomoć Srbiji od 200 miliona evra. Rusi spremni da povoljnim kreditima finansiraju velike infrastrukturne projekte u našoj zemlji

Predsednik Rusije Dmitrij Medvedev odobrio je pomoć Srbiji od milijardu evra, koju je od njega zatražio predsednik Srbije Boris Tadić, otkrivaju za Press srpski biznismeni koji imaju odlične veze sa ruskim vlastima.

Prema tim informacijama, Srbija će vrlo brzo od Rusije dobiti 200 miliona evra za pomoć budžetu, dok će 400 miliona biti odobreno za izgradnju metroa u Beogradu. Preostalih 400 miliona evra biće odobreno tek kada Srbija ponudi konkretne projekte za infrastrukturne projekte.

- Ruski predsednik Medvedev pristao je da pomogne Srbiji i usliši molbu predsednika Borisa Tadića. Jedina nepoznanica je pod kojim uslovima će Srbija dobiti novac, da li kao „prijateljsku pomoć", što znači pod povoljnim uslovima, ili će Srbija dobiti pomoć kao kredit - otkriva sagovornik Pressa.

I pored toga što u Predsedništvu i Vladi Srbije kažu da „nemaju podatke o pregovorima sa Rusima", posrednu potvrdu ove informacije Press je dobio od članova ekonomskog saveta premijera Srbije Mirka Cvetkovića. Jedan od članova ovog tima Milojko Arsić kaže da su „pregovori o dobijanju milijardu evra od Rusije u toku i da se vode na najvišem nivou".

- Ne znam detalje, ali je praksa da se novac namenjen za infrastrukturne projekte ne daje unapred i odmah, već da se uplaćuje u etapama - priča Arsić.

Nenad Popović iz DSS kaže da nije upoznat sa detaljima pregovora sa Rusima „jer Vlada pregovore vodi potpuno samostalno", ali pozdravlja odluku da se od Moskve zatraži pomoć.

- Vlada je uradila dobru stvar što je prihvatila ideju DSS-a i tražila kredit od Rusije. Trebalo je da nas poslušaju odmah kada smo izašli s tim predlogom, a ne da dozvole da građani Srbije izgube više od šest meseci samo zbog toga što je Vlada previše sujetna da bi uvažavala ideje i predloge opozicije - navodi Popović, čija kompanija „ABS holding" uspešno posluje u Rusiji.

Ruski ambasador u Beogradu Aleksandar Konuzin prvi je obavestio javnost da je predsednik Boris Tadić zatražio milijardu evra pomoći od ruskog predsednika. Konuzin je tada optužio i deo Vlade Srbije za vođenje „antiruske" politike, ali je kritikovao i vlast u Srbiji zbog lošeg tretmana ruskih kompanija.

Srpski biznismeni traže dogovor sa vlastima o tome kuda će Srbija posle krize, predlažu da se i privatni kapital uključi u infrastrukturne projekte i traže manje bankarske kamete, rečeno je na godišnjoj proslavi „Privrednika"

Srpski biznismeni nisu zadovoljni dosadašnjim radom Vlade, smatraju da rezultati mera koje je država donela u borbi protiv krize nisu dobri, zahtevaju da privatni kapital uđe u infrastrukturne projekte i traže donošenje teških odluka za dobro Srbije. Ovo je poručio predsednik srpskog poslovnog kluba „Privrednik" Danko Đunić na godišnjem prijemu ovog udruženja koje okuplja najveće srpske biznismene.

Na godišnjem koktelu koji je održan u četvrtak uveče u bašti vile „Privrednik" na Dedinju okupila se privredna elita Srbije, ali i premijer Mirko Cvetković, ministri Dragan Šutanovac, Nebojša Bradić i Ivica Dačić (koji se zadržao vrlo kratko), diplomate, predstavnici medija, sporta i kulture. Goste su dočekali čelnici „Privrednika" Danko Đunić, Miroslav Mišković (Delta), Miodrag Babić (Hemofarm Štada) i Toplica Spasojević (ITM).

Šta to radi NBS

Đunić je u govoru istakao da članovi ovog kluba nude rešenja za prevazilaženje ekonomske krize u Srbiji.

- Posle sastanka privrednika sa državnim vrhom početkom godine donet je niz kratkoročnih mera kako bi se ublažio pad ekonomske aktivnosti, smanjila nelikvidnost i očuvala zaposlenost. Takve mere su donele određene, doduše delimične i privremene rezultate. Zato je vreme da se u sličnom sastavu održi novi skup sa još važnijom temom: Šta posle krize? Jer, kriza ne sme da bude alibi za nepreduzimanje neophodnih i često bolnih reformskih poteza - rekao je Đunić.

On je dodao da nam je potreban novi, ofanzivni investicioni model razvoja, zasnovan na unapređenju obrazovanja i izvozno orijentisanoj privredi.

- Najvažnije je povećati investicije u proizvodnju i infrastrukturu. Nedopustivo je da u Beogradu u poslednjih 30 godina nije napravljen nijedan novi most, da se obilaznica oko Beograda gradi više od 20 godina, da za to vreme nije izgrađena nijedna nova termo ili hidrocentrala i da smo za poslednjih 10 godina izgradili jedva nekoliko desetina kilometara autoputa. „Privrednik" je spreman da se aktivno uključi u projekte privatnog i javnog partnerstva u oblasti infrastrukture i građevinarstva. Za ovako veliki investicioni zahvat privatni kapital neće biti dovoljan. Zato je opravdano da se država agresivno dodatno zaduži u inostranstvu, ali namenski, u funkciji javnih investicija - naveo je Đunić.

Predsednik „Privrednika" kritikovao je ponašanje banaka u Srbiji i način rada Narodne banke.

- Potrebne su jasna i međusobno usklađena monetarna i fiskalna politika, a ne da se suočavamo sa ogromnim bankarskim kamatama, kao i stalnim traženjem nerealnih izvora za popunjavanje rastućih budžetskih deficita. Banke treba da rade za profit, ali u tome ne mogu biti jedine. Srbija ne može da bude jedina zemlja u Evropi sa dvocifrenom referentnom kamatnom stopom, koja, uz insistiranje na stabilnom kursu, obesmišljava svaku realnu ekonomsku aktivnost. NBS ne sme da bude konkurent srpskoj privredi, odnosno atraktivnije mesto za plasman komercijalnih bankarskih sredstava od samih preduzeća... Odgovornost za sve ovo nemaju samo vladajuće strukture, već i onaj deo konstruktivne opozicije koji dobro razume situaciju i teške odluke koje se moraju doneti za dobro Srbije - rekao je Đunić.

Političari, glumci, novinari

Na prijemu privrednika bilo je više od 300 gostiju. Stranke su predstavljali političari koji su ujedno i biznismeni - Srđan Šaper i Aleksandar Vlahović iz DS-a, Nenad Popović i Milan Parivodić iz DSS-a, srpsku kulturu predstavljali su operska diva Jadranka Jovanović, pisac Ljubivoje Ršumović, glumac Svetozar Cvetković...

Među gostima bili su i direktor „Telekoma" Branko Radujko, direktorka Banke Inteza Draginja Đurić, biznismeni Miodrag Kostić Kole, čelnici ostalih banaka u Srbiji, Žarko Zečević iz „Jugorosgasa", dok su medije predstavljali čelnici „Politike", „Večernjih novosti", „Blica", Pressa, B92, RTS, Pinka, Avale.  

Čelnici crveno-belih ponudili trofejnom stručnjaku trogodišnji ugovor, po kojem bi zarađivao 400.000 evra po sezoni! Ipak, Pešić ne bi da se vezuje na duže od godinu ili dve jer želi da vidi da li u klubu mogu da ispune njegove zahteve

Kandidat za trenera Crvene zvezde Svetislav Pešić dobio je ponudu crveno-belih da potpiše trogodišnji ugovor vredan 1,2 miliona evra! Trofejni stručnjak bi prema tom ugovoru imao godišnju platu od 400.000 evra, što mu, uzimajući u obzir situaciju u Srbiji, u potpunosti odgovara. Ipak, kako saznajemo, problem je u dužini trajanja ugovora.

Naime, iskusni trener želi da potpiše ugovor na godinu plus godinu da bi sledećeg leta ponovo mogao da napravi analizu i vidi da li aktuelna uprava u Zvezdi može i dalje da finansijski prati njegov projekat i ispuni zahteve za novu sezonu. Pešić je projektovao budžet od 3,5 miliona evra kako bi napravio odličan tim, ali je njemu najvažnije da ta suma bude na vreme obezbeđena, a ne kao za prošlu sezonu, koja još uvek nije isplaćena do kraja.

Generalni menadžer Zvezde Milan Opačić nije želeo da komentariše visinu ugovora koja je ponuđena Pešiću, ali je otkrio da se on uklapa u godišnji budžet kluba koji je projektovan na 3,5 miliona evra.

- Visina ugovora je poslovna tajna, ali moram da kažem da Pešić nijednog trenutka nije postavljao pitanje vezano za svoj ugovor, već je samo tražio potvrdu da li kompletna organizacija može da da ispuni visoke zahteve i ciljeve. Prošle godine smo postavili osnovu tima, a sada je vreme da se napravi korak dalje - poručio je Opačić.

Prvi operativac Zvezde veruje da će Pešić nastaviti saradnju sa crveno-belima, i to na duže staze, a ne samo na godinu dana.

- Iskreno, ja sam veliki optimista po pitanju dalje saradnje, i to više nego što sam bio pre nekoliko nedelja. Nadam se da ćemo tokom vikenda ili početkom sledeće nedelje rešiti pitanje trenera na duži period - rekao je Opačić.

Na pitanje kakva je situacija s dovođenjem novih igrača, s obzirom na to da je propao transfer Stefana Markovića, Opačić je rekao:

- Stefan je odlučio da ostane u Vršcu i sada krećemo u razgovore s drugim igračima. Napravili smo listu košarkaša koje želimo da dovedemo, a to su igrači koje smo pratili cele sezone. Međutim, ne možemo da uradimo ništa konkretno na njihovom dovođenju pre nego što Pešić potpiše ugovor. Dosta imena se pominje u javnosti, ali su neka od njih samo obična spekulacija - rekao je generalni menadžer Zvezde.

Od potencijalni pojačanja konkretno se zna da crveno-beli žele Predraga Samardžiskog, centra FMP-a, ali će za njega morati da izdvoje 400.000 evra obeštećenja „panterima". Uporedo se razgovara i s Vladimirom Golubovićem, centrom Olimpije, ali teško da će Zvezda moći da izdvoji 450.000 evra, koliko bi on trebalo da dobije za sledeću sezonu od Ljubljančana. Osim njih dvojice, klub s Malog Kalemegdana pokušaće da do početka sezone angažuje i dvojicu stranaca beka šutera i krilnog centra i time bi uz ostale igrače ekipa bila kompletirana.

Među poklonima bivšeg predsednika SAD Džordža Buša i njegovih ljudi, dobijenih od stranih zvaničnika, nalaze se i neuobičajene sitnice poput rolera, MP3 plejera, zvučnika, masažera...

Bivši američki predsednik Džordž Buš i članovi njegove administracije dobijali su od stranih državnika najrazličitije stvari. Pored skupih poklona, poput dijamantskog nakita i muzičkih instrumenata, koje su najčešće poklanjali Arapi, nalaze se i oni manje uobičajeni - klompe, roleri, MP3 plejeri i zvučnici, pa čak i pare.

Američka pravila, inače, zabranjuju zvaničnicima da zadrže većinu poklona koje dobiju od stranih predstavnika. Oni moraju da ih vrate vladi. Većina poklona završi u skladištu, a jedan mali broj njih bude izložen u vladinim kancelarijama i predsedničkim bibliotekama. Poklonjeni parfemi nikad se ne koriste, a vino i cigarete skoro nikad ne budu isprobani. U nekim slučajevima, kad se radi o manje skupim predmetima, primalac može da ga otkupi od vlade.

Ambasador dobio pare

Jedan od najupečatljivijih poklona na spisku Stejt departmenta je novac. Predstavnik Vatikana u novembru prošle godine poklonio je američkom ambasadoru u Švajcarskoj 2.700 švajcarskih franaka. Novac je prebačen na račun opštih službi američke administracije.

Tradicionalno, pokloni koji se daju prilikom diplomatskih susreta otkrivaju ukus moćnih ljudi za razne brendove, kao i ponos domaćom proizvodnjom.

Džordž Buš je tako dobio šal „vikuna" vredan 972 dolara iz Perua i zvučni sistem „beng i olufsen beolab 4.000", vredan 5.195 dolara, od Danske. Jedan zvaničnik iz Singapura mu je poklonio uređaj za masažu stopala „osim", koji košta 579 dolara, i MP3 plejer „kriejtiv zen".

U inventaru se nalaze još i penkala „tifani", kristal „voterford" i proizvodi od kože „živanši" i roleri marke „zandastra".

Prema najnovijem spisku poklona, kao najdarežljiviji pokazali su se Arapi. Naime, u arapskim zemljama jako se cene gostoljubivost i darežljivost.

Gadafi galantan

Tako je libijski lider Moamer Gadafi poklonio bivšoj državnoj sekretarki Kondolizi Rajs dijamantski prsten, medaljon u kom se nalazila njegova slika i muzički instrument u vrednosti većoj od 212.000 dolara.

Saudijski kralj Abdulah poklonio je darove u vrednosti većoj od 750.000 dolara Bušu, Rajsovoj i nižim zvaničnicima Bele kuće. Samo tokom jedne posete prošle godine kralj je podario Rajsovoj komplet nakita, ogrtač i šal koji su vredni više od 230.000 dolara.

Od saudijskog kralja i ćerka bivšeg američkog potpredsednika Dika Čejnija, Elizabet, dobila je 85.000 dolara vredne dijamante i rubine, kao i tri para „šol" klompi.

Ambasador Ujedinjenih Arapskih Emirata poklonio je Bušu razne božićne ukrase vredne više od 700 dolara, uključujući i papirnog Deda Mraza.

Poslednji pozdrav Majklu Džeksonu zakazan je za utorak u „Stejpls centru" u Los Anđelesu, na komemoraciji se očekuje oko milion ljudi, a preminuli pevač imaće isti sanduk kao onaj u kome je sahranjen Džejms Braun

Komemoracija Majklu Džeksonu biće održana u utorak u „Stejpls centru" u Los Anđelesu i biće otvorena za publiku, saopštila je pevačeva porodica nedelju dana posle njegove iznenadne smrti. Za pevača je već pripremljen i mrtvački sanduk - pozlaćeni model „Prometej" vredan 30.000 dolara, isti model kao i onaj u kome je sahranjen i soul pevač Džejms Braun!

Na komemoraciji biće odata počast kralju pop muzike, koji je umro 25. juna u 51. godini. Ceremonija će početi u 10 sati po lokalnom vremenu (19 sati po srednjeevropskom vremenu), a publici će biti podeljeno 11.000 besplatnih ulaznica za dvoranu koja može da primi 20.000 posetilaca. Ulaznice će, navodno, koštati 25 dolara. Očekuje se da će se u zoni oko „Stejpls centra" okupiti oko milion ljudi, koje će obezbeđivati 2.500 policajaca.

Iako su Džeksonovi obožavaoci sada obavešteni kada i gde će biti komemoracija, još se ne zna kad će moći da mu odaju počast pred sahranu, niti gde će on počivati. Mediji nagađaju da Džekson neće biti u otvorenom sanduku jer njegovo telo nije u dovoljno dobrom stanju za tako nešto.

Povodom Majklove smrti oglasio se i njegov brat Džermejn, s kojim je nastupao u grupi „Džekson 5". Džermejn nije krio svoju tugu pred televizijskim kamerama.

- Otišao je prerano. Ne znam kako će ljudi ovo shvatiti, ali da sam bar ja otišao umesto njega - rekao je.

Američki predsednik Barak Obama izjavio je da je odavno poklonik Majkla Džeksona, kralja pop muzike.

- Odrastao sam uz njegovu muziku, još imam sve njegove pesme na svom ajpodu - rekao je Obama u intervjuu agenciji AP, dodavši da će Džekson „ući u istoriju kao jedan od najvećih američkih zabavljača".

Neposredno pred smrt muzičar se spremao za seriju koncerata kojima je trebalo da se vrati na scenu posle nekoliko mučnih godina obeleženih suđenjem za navodno seksualno zlostavljanje maloletnika i finansijskim problemima, koje je indirektno pomenuo i predsednik SAD.

- Mislim da je njegovu briljantnost kao izvođača pratio, u mnogim aspektima, i tragičan privatni život - naveo je Obama.

Američki predsednik takođe je kazao da ne vidi ništa sporno u tome što nije izdao zvanično saopštenje povodom Džeksonove smrti i da nije znao da je deo crnačke zajednice nezadovoljan tim.

- Poznajem puno ljudi u crnoj zajednici, a nisam čuo za to nezadovoljstvo - izjavio je Obama. Predsednik SAD je na kraju rekao da ga je neko prvi put pitao o Džeksonovoj smrti u intervjuu agenciji AP datom u četvrtak.

Kuća u Los Anđelesu u kojoj je Majkl Džekson umro biće preuređena u memorijalni centar otvoren za publiku, izjavio je u Parizu modni kreator Kristijan Odižije, koji namerava da je kupi. Kuća u četvrti Holmbaj Hils vlasništvo je Odižijeovog poslovnog partnera.

- Majkl Džekson je tu kuću iznajmio pre nekoliko meseci, na pola godine. Kad istekne taj rok, Kristijan Odižije će kupiti imanje u nameri da sačuva nedirnute dragocene trenutke koje je delio s Majklom Džeksonom - navodi se u saopštenju pres atašea modnog kreatora.

Džekson, koji je iznenada umro u 51. godini, kuću na Holmbaj Hilsu iznajmljivao je za 100.000 dolara mesečno, a Odižijeu je bio poverio izradu odeće i suvenira koji je trebalo da budu prodavani tokom 50 oproštajnih koncerata.

Promoterska kuća „AEG" objavila je snimak s pevačeve poslednje probe, održane dva dana pred smrt, na pozornici „Stejpls centra" u Los Anđelesu      
   

Novinarka Biljana Biba Petrović promovisala je u beogradskom restoranu „La Vale" novo, dopunjeno izdanje svoje već popularne knjige „Muške suze"

Knjiga se već nalazi u prodaji na kioscima. Promociji romana koji na nesvakidašnji način razbija predrasude i tretira probleme gej populacije i njihovog okruženja, u svetu koji često nema razumevanja za njih, prisustvovao je veliki broj predstavnika medija i javnih ličnosti. U želji da autorki požele ogroman tiraž došli su Suzana Mančić, Margit Savović, Ana Kokić, Vera Radanović, Ivan Plavšić, Boris Bizetić i mnogi drugi. Najveću pažnju paparaca izazvao je dolazak manekena Vlade Vuksanovića, za koga se dugo šuška da je u vezi sa Cecom Ražnatović.

Voditeljski par emisije „Jedna pesma, jedna želja" na RTS-u najavio početak muzičkog karavana koji će obići čak 27 gradova širom Srbije

Muzička emisija „Jedna pesma, jedna želja" 16. jula kreće na turneju po Srbiji. Njihovi domaćini, popularni voditeljski par Svetlana Aleksić i Đorđe Maričić, u intervjuu za PressTV najavljuju šta će publika moći da vidi u muzičkom karavanu kroz 27 gradova Srbije i iznose svoje iskustvo na radu jedne od najgledanije emisije RTS-a.

Đ. M. Krećemo u četvrtak, 16. jula, što nije naš uobičajeni termin, ali nam je Bajina Bašta dala dobar razlog za dolazak. Gledajte nas i znaćete zašto. Posetićemo Sokobanju, Ivanjicu, Bečej, Zlatibor, Jagodinu...
S. A. U karavanu će nastupati mnogi pevači, ali samo najkvalitetniji - Miroslav Ilić, Vesna Zmijanac, Cakana, Snežana Đurišić...

Da li će vam biti naporno putovati svake nedelje u drugi grad?   

Đ. M. Neće, ipak su to dva do tri dana u nedelji. Svetlana i ja imamo najlakši deo posla, s obzirom na to da će cela ekipa morati da bude tamo dosta pre nas.
S. A. S obzirom na to da veoma volim da putujem, neće mi biti teško. Ekipa je odlična, svi se dobro slažemo, tako da neće biti mesta umoru.

Budući da se emisija emituje uživo, da li je to za vas otežavajuća okolnost?

Đ. M. i S. A. Sasvim sigurno je olakšavajuća, jer je koncentracija na najvišem nivou i energija je potpuno drugačija.

Da li vam se dešavaju greške i lapsusi i kako se snalazite u takvim situacijama?   

Đ. M. Meni redovno. Uvek ima nešto sitno što može da se ispravi. Veoma mi je stalo da se pravilno izražavam u programu, posebno zbog toga što veliki broj ljudi koji se bavi javnim poslom to ne čini. Tako sam u jednoj emisiji rekao kompakt CD, ogradivši se odmah da je u pitanju šala iz filma „Munje". Međutim, u narednoj emisiji sam bez razmišljanja ponovio isto, ali tad je to bio lapsus.
S. A. Budući da se emisija emituje uživo, stalno se dešava niz nepredviđenih situacija u kojima voditelji moraju da se snalaze, pa samim tim i da greše. Kada se dogodi neka greška, jednostavno nastavim dalje, pa kasnije analiziram zašto je do nje došlo.

Koliko vi kao voditelji poznajete i slušate muziku koja se izvodi u emisiji?     

Đ. M. Pošto su nam često u gostima etnomuzikolozi Mirjana Drobac i Nada Zamfirović, imam priliku da izvorne i komponovane pesme upoznam iz drugačijeg ugla. Svaki kraj Srbije ima nešto slično, ali su opet specifični na svoj način. Uz njihov komentar, izuzetan orkestar i vrsne pevače dobija se slika prave srpske muzike.
S. A. Na početku rada na emisiji nisam previše poznavala narodnu muziku, ali sada mogu da kažem da je vrlo malo pesama koje ne znam i da sam zaista impresionirana muzičkim nasleđem koje Srbija ima. Bilo mi je zanimljivo da istražujem poreklo nekih i danas vrlo popularnih pesama, kada su nastale i ko ih je pisao.

Kakvu emisiju biste voleli da vodite u budućnosti?   

Đ. M. Svidelo mi se što sam radio u redakciji Zorana Stanojevića, čiji je pristup novinarstvu zanimljiv i profesionalan. Uradio sam nekoliko reportaža o turizmu u Srbiji. Voleo bih da vodim i neki kviz.
S. A. Zadovoljna sam emisijom koju trenutno radim, tako da još uvek ne razmišljam o budućim angažmanima.