Besplatna Zabava

Archive for July 4th, 2009

Savo Milošević: Crno-beli imaju realne šanse da se kvalifikuju u najjače evropsko klupsko takmičenje. Međutim, stvara se atmosfera da to mora se desi. Ništa se ne mora i neće biti smak sveta ako ne budemo ušli u elitu

Legenda Partizana Savo Milošević veruje da će se crno-beli plasirati u Ligu šampiona ovog leta, ali je napomenuo da neće biti smak sveta i ako se to ne dogodi. On smatra da novi sistem takmičenja u kvalifikacijama za evropsku fudbalsku elitu pogoduje njegovom klubu, ali je upozorio da je pred igrače i stručni štab bez razloga stavljen ogroman teret i imperativ velikog rezultata.

Milošević je posmatrao trijumf „parnog valjka" nad Jagodinom (4:1) u prijateljskom meču u Humskoj i tom prilikom se najbolje uverio s kakvim kvalitetom trenutno raspolaže srpski šampion.

- Partizan u ovom trenutku ima 20-30 odsto jaču ekipu nego prošle sezone. Svi igrači su ostali, a dovedena su dva ili tri kvalitetna igrača. Mislim da smo pogodili s pojačanjima. Gledao sam meč protiv Jagodine i to dosta dobro izgleda. Ono što nas čeka na samom početku sezone biće mnogo teže. S obzirom na to kakav je sistem takmičenja, Partizan ima realne šanse da se kvalifikuje za Ligu šampiona. To ne znači da je posao završen unapred i drago mi je što su momci svesni toga. Stvara se atmosfera da Partizan mora da se kvalifikuje u Ligu šampiona. Ništa se ne mora i neće biti smak sveta i ako ne budemo ušli u elitu - rekao je Milošević za Press.

Rekorder po broju nastupa za naš nacionalni tim podvukao je da je organizovanost Partizana ubedljivo najjači adut kluba iz Humske za naredni period.

- Po starom, dobro oprobanom receptu, Partizanov tim predstavlja spoj mladosti i iskustva. Iz omladinske škole dolaze najveći talenti, a iz inostranstva se vraćaju iskusni, provereni igrači, bivši reprezentativci. Partizanova ubedljiva prednost u odnosu na sve ostale klubove u zemlji je organizovanost kluba i ukupna atmosfera u svim segmentima. Ona daje mogućnost rukovodiocima kluba da u miru rade i donose odluke, bez pritisaka i uticaja sa strane.

Milošević je istakao da bi odbrana Partizana, koju predvode Krstajić, Gavrančić i Đorđević, mogla da bude od presudnog značaja na putu ka Ligi šampiona i novoj odbrani titule. On je trio iskusnih defanzivaca dobro upoznao tokom reprezentativnih akcija, kada su u kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo 2006. godine činili najbolju odbranu u Evropi!

- Partizan je prošle sezone primio ubedljivo najmanje golova. Odbrana je već bila jaka, a dolaskom Krstajića dobiće na čvrstini i iskustvu. Gavrančić je, u međuvremenu, ušao u bolji ritam nego kad je došao. Đole već dve godine igra zaista kapitenski, pa očekujem da njih trojica budu bedem ispred gola.

Savo Milošević nedavno je okončao bogatu fudbalsku karijeru, a nekoliko meseci po odigravanju oproštajnog meča objasnio je da ne radi „ništa spektakularno".

- Bavim se sportom. Što rekreativno, da ostanem u fizičkoj kondiciji, što razgovorima, prisustvom, raznim akcijama. U sve sam pomalo uključen, a i ne vidim šta bih mogao drugo da radim, jer ništa drugo i ne znam - uz osmeh je konstatovao Milošević.

On je ne tako davno figurirao za novog predsednika Partizana. Međutim, prošlo je nekoliko meseci od tada, a bivši fudbaler crno-belih još nije zaseo ni u predsedničku fotelju, niti je zvanično preuzeo neku funkciju u Humskoj.

- Ja sam već u Partizanu. Da li ću biti predsednik ili ću da radim nešto drugo, o tom potom... - konstatovao je Milošević.

Švajcarac igra protiv Rodika finale Vimbldona. Ako ga osvoji, postaće najbolji teniser svih vremena sa 15 grend slem titula i vratiće se na prvo mesto ATP liste

Rodžer Federer će se u svom sedmom finalu najprestižnijeg turnira na svetu, Vimbldona, sastati sa Endijem Rodikom i, ukoliko trijumfuje, sa 15 grend slem titula postaće najuspešniji u istoriji belog sporta!

Pored toga, već u ponedeljak će se vratiti na prvo mesto ATP rang-liste, koje mu je (o, simbolike) prošle godine preoteo Rafael Nadal, posle najuzbudljivijeg finala svih vremena na ovom turniru. Treba napomenuti da će se Fedeks u svakom slučaju vratiti na prvo mesto, i to 27. jula, kada „padnu" poeni osvojeni prošle godine.

- Znate, veoma sam ponosan na sve te rekorde i brojke koje sam postigao jer kao klinac nisam ni sanjao o ovolikom uspehu. Moje scenario iz snova je bio da osvojim nekoliko turnira i jedan Vimbldon. Ovi rekordi mi nisu padali na pamet - priznao je 27-godišnjak iz Bazela, koji je stigao i do 20 grend slem finala, a sedmog uzastopnog na Vimbldonu.

Na putu do teniske večnosti danas će mu se na centralnom terenu kompleksa „Ol Ingland klaba" naći Endi Rodik. Američki as, jedan od najboljih servera svih vremena, u polufinalu je savladao domaćeg favorita, imenjaka Mareja. I on je tokom protekle dve sezone prolazio kroz tešku rezultatsku krizu, ali je promenom trenera, a samim tim i pristupa igri, napravio veliki korak napred. Za razliku od švajcarskog maestra, čiju tehniku tenisa najbolje opisuje navijački slogan „poezija u pokretu", Rodik igru bazira na snazi, servisima i voleju. Uvek hrabar, srčan i krajnje pošten, u 20 dosadašnjih susreta sa Fedeksom samo je dva puta pobedio. Ovo će mu biti treće finale Vimbldona i, ukoliko trijumfuje, preskočiće Huana Martina del Potra na ATP lestvici i zauzeti petu poziciju, iza Đokovića, ali sa skoro 3.000 poena zaostatka.

- Nas dvojica smo se sastali 20 puta, tako da sam vrlo dobro upoznat sa njegovom igrom. Međutim, u finalu počinjemo od nule. Kada god smo ukrstili rekete, on je birao drugačiju taktiku: nekada bi stajao daleko iza linije i išao na precizne udarce, a nekada bi napadao iz sve snage. Fantastično je kako na terenu daje sve od sebe, a njegovoj servi samo mogu da se divim.Volim da igram protiv Rodika - rekao je Federer.

Za apsolutnog favorita svakako slovi Švajcarac. Pored međusobnog skora na njegovoj strani su i daleko lakši mečevi na ovom turniru. On je do sada izgubio samo jedan set, za razliku od Rodika, koji je samo jedan susret završio trijumfom od 3:0. Pobedniku ovog duela, osim prestiža i pomaka na ATP listi, pripada i 2.000 poena, kao i novčana nagrada od 850.000 hiljada funti. Poraženi će morati da se zadovolji sa 425.000 funti i 1.200 bodova.

Pripreme za deseto, jubilarno izdanje festivala Egzit, koji će se održati u Novom Sadu od 9. do 12. jula ulaze u finiš

Ovo je juče za Press potvrdio Sagor Mešković, portparol najveće muzičke priredbe u jugoistočnoj Evropi.

- Ovogodišnji Egzit proteći će u znaku misije koju sprovodimo od početka, a to je da svaki naredni festival nadmaši prethodni - istakao je Mešković. - Očekujemo, kao i do sada, veliki broj posetilaca. Na oko tridesetak izvođačkih bina pojaviće se 600 muzičara i muzičkih grupa iz celog sveta.

Prvog dana velike muzičke žurke nastupiće kontroverzna pop zvezda i trenutno najpopularnija pevačica na Ostrvu, a i šire, Lili Alen. Još se pouzdano ne zna da li će neko zvanično otvoriti festival, jer Egzit to ne praktikuje, međutim, kako je najavio Sagor Mešković, moguća su razna iznenađenja.

Jedan od učesnika rijaliti-šoua „Farma" biće najverovatnije poznati modni kreator

Jedna od 14 javnih ličnosti koje će se prvog septembra useliti na „Farmu" najverovatnije će biti modni kreator Saša Vidić! Producenti novog rijaliti-šou programa trenutno pregovaraju sa Vidićem, kako bi on svoj život na visokoj nozi zamenio životom na staroj seoskoj farmi!

- Mnoge javne ličnosti same su se prijavile za učestvovanje u ovom šouu, dok su pregovori sa Sašom Vidićem u završnoj fazi. Producenti će se truditi da na „Farmi" budu ljudi s potpuno različitim karakterima - kaže izvor Pressa blizak producentima.

- Taj projekat mi je veoma interesantan. Voleo bih da budem jedan od učesnika. Dopada mi se što nije ni nalik „Velikom bratu". Pratio sam taj šou na hrvatskoj televiziji Nova i još tada poželeo da se nađem na „Farmi". Ukoliko se pojavim tamo, mislim da ću imati veliku podršku moje prijateljice Cece Ražnatović. Neću se plašiti konkurencije - kaže Saša Vidić, osvrćući se na svoje eventualno učešće u popularnom rijaliti-šouu.

Srpske estradne zvezde biće pod budnim okom kamere 24 sata dnevno, na „Farmi" koja se nalazi na potpuno izlovanoj lokaciji u blizini Barajeva. Trenutno se radi prilazni put, kopa bunar i sadi povrće koje će na jesen „farmeri" moći da jedu.

Posteljina od sena

Ovaj TV format promoviše život srpskog seljaka - „farmeri" će morati da poštuju srpske običaje i živeće život naših deka i baka! Ideja producenata je da se učesnici tokom šoua naviknu na teške uslove za život - s obzirom na to da na „Farmi" nema struje. Živeće se bez elektronskih uređaja, koristiće se voda iz bunara, spavaće se na drvenim krevetima s posteljinom od sena, koristiće poljski toalet bez kupatila i tuša, a učesnici će sami zavijati cigarete...

Javne ličnosti će na „Farmi" dočekati samo osnovni uslovi za preživljavanje, koje će oni svojim radom moći da poboljšaju. Tako će prvih sedam dana jesti samo biljke, kad sagrade kokošinjac dobiće kokoške, a za ovce treba da naprave tor... Pošto većina neće znati da obavlja seoske poslove, seljak mentor će nekoliko puta dolaziti na „Farmu" da bi ih naučio kako se muzu krave, seku drva, obrađuje njiva, šišaju ovce...

Sluge spavaju u štali

Takmičari će svake nedelje birati gazdu i dvoje slugu, od kojih će jedan biti nominovan za izbacivanje sa „Farme". Zanimljivo je da će svi učesnici - i muškarci i žene - spavati u jednoj prostoriji, dok je slugama namenjena isključivo štala!

Serijal će trajati približno 100 dana, a svake subote sa „Farme" će biti izbačen jedan učesnik. Voditeljka televizije Pink Aleksandra Jeftanović vodiće emisiju „Izbacivanje", a još se ne zna ko će voditi emisije sa „Farme".

Većina nas se oprostila od lika Del Boja kada se popularna britanska humoristička serija „Mućke" završila 2003. godine velikim božićnim specijalom. Ali, prevarili smo se

Britanska nacionalna televizija BBC najavila je da planira da oživi šareni život Dereka Trotera u novoj humorističkoj seriji koja će baviti njegovim tinejdžerskim godinama.

Pilot-epizoda serije „Seks, droga i rock'n'čips" (Sex, Drugs & Rock'n'Chips) u trajanju od 90 minuta orijentisaće se na život porodice Troter u 1960. godini.

Dejvid Džejson, „originalni" Del Boj, kao i ostatak prve postave „Mućki" neće se pojavljivati u novoj epizodi, a potraga za njihovim naslednicima ili bolje rečeno prethodnicima u punom je jeku.

Takođe, traže se glumci koji će igrati druge poznate likove iz popularne serije, poput Bojsija, Brzog i Denzila. Jedino što se nije promenilo jeste začetnik ideje o „Mućkama" Džon Saliven.

U prvoj epizodi Del ima 16 godina i još je premlad za vožnju svoje legendarne trokolice „relijant regala". Većina serije baviće se i Delovom glamuroznom majkom Džoan, koja je opisana kao „Pekamov odgovor na Brižit Bardo", kao i njegovim beskorisnim ocem Regom.

Snimanje na brojnim lokacijama u Londonu počinje sledećeg meseca, a trajaće verovatno do sredine sledeće godine.

- Novi serijal će biti prave šezdesete. Pre nego što su „Bitlsi" i Meri Kvant London učinili najpopularnijim mestom na svetu. Prikazaće surovi život južnog Londona s povremenim bljeskovima glamura. I, naravno, pokazaće nam šta je Del Boja učinilo onakvim kakvim ga svi znamo i volimo - zaključio je Saliven.

U teškoj saobraćajnoj nesreći u južnoj Bugarskoj, kada je nemački mini-bus udario u autobus „Argus tursa" iz Beograda, poginulo je sedam Turaka, među kojima i jedno dete

U srpskom autobusu, koji se sa 61 putnikom vraćao iz Marmarisa iz Turske, povređen je samo vozač Zoran Isakov, potvrdio je Pressu Aleksandar Vučković iz ove agencije.

Nesreća se dogodila juče rano ujutro, oko 6.15 sati po lokalnom vremenu kod bugarsko-turske granice, u regionu mesta Svilengrad, saopštilo je bugarsko ministarstvo unutrašnjih poslova. Nacionalni medicinski centar za koordinaciju izjavio je za bugarsku agenciju Fokus da je u teškoj saobraćajnoj nesreći poginulo dete staro 12 godina i još šest putnika mini-busa.

- Sudar autobusa turističke agencije „Argus turs" i nemačkog mini-busa izazvao je Turčin koji je prešao na suprotnu stranu kolovoza. Povređeni vozač našeg autobusa ima iščašenje noge i povredu šake. On je kolima Hitne pomoći prebačen u bolnicu, gde mu je ukazana pomoć i oseća se dobro. Ostali putnici su pratećim autobusima „Argus tursa" prevezeni do odmarališta „1. maj" kod Plovdiva, gde su sačekali dolazak novog autobusa iz Beograda. Odmah po dobijanju vesti o nesreći, poslali smo autobus za Bugarsku da bi preuzeo putnike koji su bili u slupanom vozilu - rekao je Aleksandar Vučković iz „Argus tursa".

Putnici su doputovali sinoć oko 21.30 i iako je većina zadobila manje ogrebotine, svi ističu da se, i pored preživljenog stresa, dobro osećaju. Portparol „Argus tursa" Aleksandar Vučković izrazio je očekivanje da će se i vozač, nakon što da izjavu bugarskoj policiji, u toku današnjeg dana vratiti u Beograd.

- Naša ekipa stručnjaka već je otišla u Bugarsku i pružiće pomoć našem vozaču Zoranu, ali i utvrditi stepen oštećenja autobusa. Nismo još razmišljali o tome da li ćemo putnicima ponuditi nadoknadu za pretrpljene bolove, ali u ovom trenutku je najvažnije da su svi zbrinuti, da su tu gde su čekali novi autobus dobili i piće i ručak i da je autobus došao po njih i vratio ih u Srbiju žive i zdrave - kaže Vučković.

Kako su javili bugarski mediji, nesreća se dogodila kada je nemački mini-bus udario u autobus sa srpskim registarskim tablicama. Portparolka bugarske policije Nina Nikolova izjavila je da su poginuli Turci iz Nemačke putovali u Tursku na odmor. Ona je navela da je nesreću, po svemu sudeći, izazvao vozač mini-busa dok je preticao autobus. Osobe turske nacionalnosti, koje su se nalazile u mini-busu nemačkih registarskih oznaka, putovali su iz Nemačke na odmor u domovinu. Policiji i Hitnoj pomoći trebalo je nekoliko sati da izvuku sva tela nastradalih iz mini-busa.

 

U krvavom okršaju u centru Banjaluke, naočigled brojnih prolaznika i dece, policajac Slobodan Štrbac ubio koleginicu Jasnu Popović, a zatim je i sam ubijen kada je uperio pištolj prema policiji

U krvavom obračunu koji se prekjuče dogodio pokraj zgrade Centra za javnu bezbednost u Banjaluci, policajac Slobodan Štrbac (44) najpre je ubio Jasnu Popović (36), koleginicu sa kojom je bio u ljubavnoj vezi, da bi ga samo trenutak kasnije usmrtio kolega koji je pokušao da spreči tragediju.

Dvostruko ubistvo se dogodilo popodne, oko 16.40 sati, naočigled brojnih prolaznika i dece, a motiv zločina su, po svemu sudeći, razmirice između ubijenih. Prethodno su se Popovićeva i Štrbac posvađali, a zatim i potukli na parkingu u ulici Vojvode Momčila, koji se nalazi između zgrade policije i Vatrogasnog doma.

Stanarka iz ove ulice kaže da je stajala na balkonu kada se čula galama ispred zgrade. Pogledavši dole, videla je žestoku svađu između muškarca i žene i pomislila da su se sukobili oko parkinga. Međutim, kada je ugledala pištolj u ruci muškarca potpuno se šokirala i nije mogla da veruje svojim očima. Čula je ženu kako viče: „Pomagajte, ubiće me", a onda je na parkingu ugledala policajce i drugu ženu, koja je prolazila parkingom držeći dete za ruku.

- Videvši šta se događa, slučajna prolaznica je uzela dete u naručje i počela da beži, a Popovićeva je vikala na sav glas i bespomoćno mahala rukama prema policajcima tražeći pomoć. Na sve strane čula se vriska i policajci kako viču: „Baci oružje". Odjeknuli su pucnji, žena je pala, a naoružani muškarac se okrenuo prema jednom policajcu, kao da će i na njega pucati. Policajac nije imao izbora i morao je da zapuca - kaže naša sagovornica, koja je želela da ostane anonimna.

Ona tvrdi da je ispaljeno pet ili šest hitaca, a da je posle pucnjave Štrbac još davao znake života. Na parkingu se ubrzo okupio veći broj policajaca, koji su podizali glave ubijenih i pokušavali da ih povrate veštačkim disanjem. Sve vreme je kraj njih stajao i policajac koji je pucao u ubicu i koji je delovao potpuno izgubljeno.

- Bio je izbezumljen i tresao se kao prut... Ne mogu ni da zamislim kako se osećao taj čovek, kada je morao da puca u kolegu. To je veliki stres i ja sam saosećala sam s njim! Reč je bila o sekundama i zaista ništa drugo nije mogao da učini - ispričala je žena, dodajući da su lekari Hitne pomoći stigli za manje od pet minuta, uzaludno pokušavajući da ožive ubijene.

Pokraj Štrpčevog tela stajala su dva pištolja, a istragom je utvrđeno da je jedan pripadao njemu, a drugi policajcu koji ga je ubio. Šokiran svime što se dogodilo, policajac je, najverovatnije, samo ispustio svoj pištolj.

O vatrenom okršaju svedočila je i nekolicina šokiranih građana, a među njima je bilo i dece koja su se igrala oko zgrada. Prekrivajući im oči, uplašeni roditelji su decu terali sa ulice, ogorčeni činjenicom da se usred dana, pred sedištem banjalučke policije, dogodio ovako stravičan zločin. Kako bi malo primirila situaciju, policija je prekrila tela ubijenih, a zatim blokirala i ogradila čitav blok, ne dozvoljavajući novinarima i slučajnim prolaznicima da prilaze.

Tokom uviđaja, osim okružnog tužioca Radenka Jankovića i kriminalističkih inspektora, na mestu zločina pojavili su se i direktor policije RS Uroš Pena, načelnik CJB Banjaluka Zoran Stanišljević, načelnik kriminalističke policije Darko Ćulum i druge policijske glavešine.

- Istraga traje i još ne možemo tvrditi šta se tačno dogodilo i šta je bio motiv zločina. Sa lica mesta su uzeti pištolji i čaure koji će biti poslati na veštačenje da bi se utvrdilo ko je u koga pucao i koliko hitaca je ispaljeno. Biće urađena i obdukcija tela, a više detalja znaće se po okončanju istrage - rekao je za Press okružni tužilac Radenko Janković.

Prema novom tumačenju Interpolovih propisa za deportaciju, neophodna je saglasnost države čiji je uhapšeni državljanin. Srbija još nije dala saglasnost...

Hapšenje poznatog glumca Žarka Lauševića u Americi i najava njegovog izručenja Srbiji na osnovu poternice zbog bekstva od odsluženja zatvorske kazne zbog dvostrukog ubistva 1993. godine u Podgorici, otvorila je pitanja dvostrukih aršina u primenjivanju međunarodnog prava.

Jer, kada je Srbija insistirala da joj budu izručeni bivši komandanti OVK Agim Čeku i Hašim Tači, koji su hapšeni na osnovu poternica za ratne zločina, vrlo brzo su pušteni na slobodu, dok se sada očekuje ekspresna deportacija Žarka Lauševića u Srbiju. Kancelarija Interpola za Srbiju dobila je od američkog Biroa za emigraciju i carinu informaciju da je Laušević uhapšen 2. jula zbog boravka bez imigracione vize. Ukoliko ga imigracione vlasti deportuju u Srbiju, on će odmah po dolasku biti upućen na izdržavanje kazne.

Advokat Toma Fila, koji je svojevremeno branio Lauševića, potvrdio je da je glumac uhapšen jer nije dobio dozvolu imigracionih vlasti da ostane da živi i radi u SAD, iako njegova supruga ima američko državljanstvo.

- Laušević ne treba Crnoj Gori, a Srbiji posebno, i zašto bismo mi onda sprovodili poternice zemalja koje više nisu u sastavu Jugoslavije. Kada se neka država, u ovom slučaju SAD, oslobađaju čoveka koji im nije potreban, on se deportuje u državu iz koje je došao i čiji je najčešće i državljanin. Međutim, postoji i varijanta da Laušević odabere zemlju u koju želi da bude deportovan, što znači da on možda uopšte neće biti izručen Srbiji. Pored toga, novo tumačenje Interpolovih propisa je takvo da je za deportaciju neophodna saglasnost države čiji je uhapšeni državljanin, a Laušević je državljanin Srbije. Srbija, međutim, još nije dala saglasnost za tako nešto - objašnjava Fila.

On je mišljenja da bi trebalo da se ukine poternica za Lauševićem, jer SR Jugoslavija, koja je izdala poternicu, više ne postoji. 

- SR Jugoslavije više nema, postoji samo Srbija i nema propisa o preuzimanju obaveza. Interpol nije izručio one koje smo tražili, kao što su Čeku i Tači, a hoće da izruče Lauševića. Time da SAD vode igru, a nama žele da daju do znanja ko smo i koliko vredimo - govori Fila.

Advokat i policijski ekspert Marko Nicović kaže da je Interpol, kada je pustio Čekua i Tačija i pored poternica koje za njima postoje, prvi put u svojoj istoriji prekršio sopstvenu konvenciju. On to objašnjava pritiskom različitih lobija.

ŽARKO LAUŠEVIĆ - TRAGEDIJA JEDNOG GLUMCA

Snimajući film „Bolje od bekstva" u predvečerje rata u bivšoj Jugoslaviji, niko od ekipe nije mogao ni da nasluti da će njegova radnja biti proročanska i da će se po sličnom scenariju odvijati život glavnog glumca Žarka Lauševića.

Premijeru filma o usponu karijere mladog glumca Alekse Radmana, koji na vrhuncu popularnosti završava u zatvoru, Laušević je dočekao u Spužu, optužen za dvostruko ubistvo. Tragični događaj u kafiću „Epl" u Podgorici prekinuo je jednu od najblistavijih glumačkih karijera na prostoru eks-Jugoslavije.

Laušević, kome su od početka nuđene glavne uloge i u pozorištu i na filmu, a koje je on pretvarao u maestralne role, preko noći se našao na samom dnu. Pritisnut optužnicom, pretnjom krvnom osvetom porodica ubijenih, ali i neskrivenom grižom savesti i unutrašnjim nemirom zbog „nenadoknadivosti dva mlada života", Laušević je u spuškom zatvoru, kako su govorili upućeni, utehu tražio u čitanju hrišćanske literature.

A javnost je pričala o prokletstvu koje ga prati od skandala sa prekidom predstave „Sveti Sava" u beogradskom Jugoslovenskom dramskom pozorištu. Negodujući zbog teksta Siniše Kovačevića, grupa članova desničarskih stranaka je u maju 1990, uz bujicu pogrda na račun pisca i aktera predstave, učinila da se predstava prekine, a odijum „publike" usmerio se najviše prema tumaču naslovne uloge Žarku Lauševiću.

I još jedan detalj iz filma „Bolje od bekstva" prepleo se sa stvarnošću - supruga Alekse Radmana razvodi se od glumca i sa detetom odlazi u SAD, baš kao što je učinila i Žarkova bivša supruga Maja, koja sa decom, sinom i ćerkom, sada živi u Americi. Glavni glumac odlazi u Njujork kako bi bio bliži ženi i detetu, što čini i Laušević. Ponovo se oženio, ovog puta scenskom šminkerom s kojom ima ćerku. Na vest o njegovom hapšenju u Čikagu, jedan od učesnika foruma na kojem se komentarisao ovaj događaj zapisao je:

- Imao sam čast da Žarka upoznam na Petoj aveniji u Njujorku, gde sam radio u jednom od apartmana kao šljaker. Ugledao sam Žarka, koji je radio u istoj zgradi, i nisam mogao da verujem da je to on, pa smo ga jedan drug i ja pitali: „Žarko, jesi li to ti?". On nam je odgovorio: „Ne, ovo je samo Žarkova senka. Žarko je umro!" Ne mogu da zaboravim taj momenat - navodi „forumaš„.

Toma Fila, Lauševićev advokat ali, kako kaže, „pre svega veliki prijatelj", kaže za naš list da je Žarko u SAD živeo veoma teško, radio na građevinama i sve vreme se borio da dobije stalnu boravišnu dozvolu u toj zemlji.

-  U razgovorima se nikada nije žalio na svoj položaj. Nije tačno da je pao u depresiju. On je izuzetno razuman, da nije glumac, mogao da bude i matematičar, inženjer  bilo šta...

Nenad Zimonjić i Kanađanin srpskog porekla Danijel Nestor odbranili titulu na najprestižnijem svetskom turniru! Oni su u finalu bili bolji od Majka i Boba Brajana - 3:1 - 7:6 (9:7), 6:7 (3:7), 7:6 (7:3), 6:3!

Srpski teniser Nenad Zimonjić ponovo je kralj Vimbldona! On je u paru sa Kanađaninom srpskog porekla Danijelom Nestorom u finalu Otvorenog prvenstva Engleske pobedio braću Majka i Boba Brajana rezultatom 3:1 - 7:6 (9:7), 6:7 (3:7), 7:6 (7:3), 6:3! Ziki i Nestor su tako odbranili titulu osvojenu prošle godine i po ko zna koji put potvrdili svetsku klasu.

Inače, Amerikanci, koji su postavljeni za prve nosioce na najprestižnijem planetarnom turniru, do finala nisu izgubili nijedan set, a onda su sinoć morali da se poklone sjajnim Beograđanima.

Posle prva tri seta, koja su rešena u taj-brejku, Zimonjić i Nestor sigurno su odigrali treći set, koji je završen sa dva asa. Na prvu brejk loptu na obe strane čekalo se do početka trećeg seta, a prvi i jedini brejk, odlučujući za pobedu, Zimonjić i Nestor su napravili za vođstvo od 2:0 u četvrtom setu.

- Velika je stvar igrati na centralnom terenu Vimbldona, pred ovom publikom i postati šampion. Igrao sam ovde finale i pre nekoliko godina i izgubio. Zato je sjajan osećaj vratiti se i pobediti - rekao je Zimonjić neposredno posle meča.

Danijel Nestor nije blistao u polufinalnom duelu protiv Fiša i Blejka, ali je u finalu dao veliki doprinos trijumfu za istoriju.

- Vratili smo se kao tim, jer smo verovali da možemo još da pobeđujemo. Osvojiti dva uzastopna Vimbldona je neverovatno. Drago mi je što igram sa Nenadom, on je jedan od najboljih igrača na travnatoj podlozi - poručio je Nestor po završetku finalnog duela.

U sinoćnjem finalu Zimonjić i Nestor odservirali su 25 asova, čak 16 više od protivnika, mada su imali i daleko više neiznuđenih grešaka (29:3). Iskoristili su jednu od samo dve šanse za brejk, a Amerikanci nijednu od tri.

Braća Brajan do finala nisu izgubili nijedan set, pa su, shodno tome, bili i blagi favoriti, ali su ovim porazom pali ispod 50 odsto uspešnosti u finalima grend slem turnira, pošto su se trijumfu radovali sedam puta u 15 finala ukupno.

Nenadu Zimonjiću i Danijelu Nestoru je ovo bilo treće zajedničko grend slem finale i druga titula. Prošle godine poraženi su u završnici Rolan Garosa...

Oni kojima firma ne obezbedi overu knjižice imaju pravo da sve troškove zdravstvene zaštite naplate na sudu. Ako poslodavac ne isplaćuje zarade ili doprinose, radnici ne treba da rade kod njega

Ne verujem da će više od nekoliko hiljada ljudi ostati van sistema zdravstvene zaštite što, naravno, nije malo, ali je daleko od nekoliko stotina hiljada, koliko se spekulisalo da će biti. Neophodno je da se i ti građani zbrinu i nadam se da će sve ovo rezultovati time da poslodavci prihvate svoju obavezu i shvate da više nema načina da ne plaćaju doprinose za zaposlene, kaže u intervjuu za Press nedelje Svetlana Vukajlović, direktorka Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje.

Ona ističe da država više ne želi da toleriše praksu da pojedina preduzeća overavaju zdravstvene knjižice bez uplaćenog doprinosa i poručuje zaposlenima u firmama koje ni nakon 1. jula ne budu za njih uplaćivale zdravstveno osiguranje da tuže svoje poslodavce.

- Oduvek je važilo pravilo da bez plaćenog doprinosa ne može da se overi zdravstvena knjižica, ali je deo osiguranika to ipak činio. Pečatom su overavali knjižice svojim zaposlenim, a da nisu izmirili obaveze. Ono što je nekada važilo za samostalno zaposlene ili za zemljoradnike koji su u morali da u Fond donesu dokaz o plaćenom doprinosu i da im se tek onda overi knjižica, sada važi i za sve ostale. Naravno, fizički je nemoguće da Fond to učini sam, već se preduzećima nakon uplate doprinosa izdaju markice kojima oni svojim zaposlenima overavaju knjižice. Takav zakon je na snagu stupio još 2006. godine. Mi smo, bez obzira na ogroman dug od 84 milijarde dinara, odlučili da se on otpiše onim firmama koje su u prva tri meseca ove godine platile doprinose za svoje zaposlene i ukoliko to nastave da čine u narednih pet godina. Međutim, neka preduzeća su nastavila sa starom praksom i morali smo to da presečemo. Poslodavci sada ubrzano uplaćuju doprinose i povraćaj PDV-a usmeravaju za tu namenu, tako da verujemo da će na kraju ovaj problem biti rešen i da nećemo imati ljude bez plaćenog doprinosa - kaže Svetlana Vukajlović.

Ko su najveći dužnici?

- To su upravo velika preduzeća, koja imaju oko 35.000 zaposlenih. "Zastava oružje", "Zastava automobili", "Trajal"... RTB "Bor" je, na primer, sada izmirio dugovanja. I država je reagovala, pa smo iz Ministarstva ekonomije dobili obaveštenje da će početkom naredne nedelje uplatiti doprinose za velika preduzeća sa državnim kapitalom i problem će biti rešen.

A šta će biti sa zaposlenima u privatnim preduzećima?

- Treba da shvatimo šta znači posao i poslodavac. Svaki zaposleni sa svojim poslodavcem ima ugovor o radu i on podrazumeva obaveze i jedne i druge strane. Kao što poslodavac od zaposlenog traži da dolazi na posao, tako i radnik od poslodavca treba da traži da mu uplati zdravstveno osiguranje. Zajedno sa sindikatima treba da zahtevaju da se njihova prava ostvare.

I ako poslodavac kaže da u vreme krize nema novca da uplati doprinose, radnicima preostaje da se sami snalaze za lečenje?

- Ako poslodavac ne plati, on time krši zakone ove zemlje, za šta su propisane sankcije. Kada radnik krši ugovor o radu, poslodavac ga sankcioniše, ali i kada poslodavci krše radnička prava moraju da odgovaraju. Oni kojima poslodavci ne obezbede overu zdravstvene knjižice imaju pravo da sve troškove svoje zdravstvene zaštite naplate tako što će tužiti poslodavce.

Hoćete li im RZZO dati pravnu podršku?

- Mi smo u stalnom kontaktu sa predstavnicima sindikata, jer su to naši osiguranici. Mislim da je najveća podrška radnicima to što upravo insistiramo da poslodavci izvršavaju svoju zakonsku obavezu prema svojim zaposlenima. Zaposleni kod poslodavca koji im ne isplaćuje zarade ili doprinose ne treba da rade kod njega.

Proces protiv poslodavca može da potraje, a veliko je pitanje koliko su zaposleni uopšte spremni da to učine.

- Svi građani imaju pravo na hitnu zdravstvenu zaštitu ukoliko im je život neposredno ugrožen, bez obzira na overenu zdravstvenu knjižicu. Pravo na besplatnu zaštitu imaju mladi do 26 godina na redovnom školovanju, trudnice, porodilje, stariji od 65 godina i oboleli od težih bolesti. Za zaposlene jedino rešenje je da im poslodavac uplati doprinose. Ukoliko to ne može da učini, takva nelikvidna firma i ne treba da postoji, jer pravi veće probleme nego korist i za radnika i za društvo. U Austriji je, na primer, Fond zdravstvenog osiguranja najveći pokretač stečaja. Onog momenta kada firma ne uplati zdravstveno osiguranje, njihov Fond automatski pokreće postupak prinudne naplate i otvara stečaj.

Mislite li da je realno da se to desi i kod nas?

- U Ministarstvu ekonomije kažu da će uplatiti doprinose za ona preduzeća za koja procene da imaju interesa, dok će za ona koja nemaju šanse da ostanu na tržištu biti pokrenut stečajni postupak. To je, takođe, rešenje, jer su onog momenta kad se proglasi stečaj radnici u kategoriji nezaposlenih i mogu biti osigurani po tom osnovu. Stečaj i likvidacija važiće ne samo za državna, nego za sva preduzeća. Fond nema ingerencije za tako nešto, već to radi Poreska uprava.

Hoćete li vi predložiti Poreskoj upravi da to čini?

- Nije to naš posao. Mi samo izdajemo markice onima koji plate doprinose, a Poreska uprava bi trebalo da po automatizmu krene u postupak prinudne naplate kada vidi da se doprinosu ne uplaćuju. Ukoliko dug ne može da se naplati, oni bi trebalo da pokrenu postupak stečaja i likvidacije. Kakve će oni korake preduzimati ne znam, to je pitanje za njih.

Je li naš zdravstveni sistem ugrožen u ovom trenutku?

- Nije, jer nemamo velike dugove. Primetna je sporija naplata doprinosa, uslovljena postojećom ekonomskom krizom, ali mislimo da će stanje biti popravljeno ovom finansijskom disciplinom. Ono što smo planirali za ovu godinu, imaćemo čime da pokrijemo. Naš sistem nije tako loš kako se često u javnosti predstavlja. Na Zapadu troše 30 puta više novca, a imaju iste probleme kao i mi. I liste čekanja i preusmeravanje na privatnu praksu... Mi za zdravstveno osiguranje izdvajamo 300 evra po glavi stanovnika, što je četiri puta manje nego u Hrvatskoj, osam puta manje nego u Sloveniji, a čak 30 puta manje nego u Nemačkoj ili Francuskoj. Međutim, naš sistem nije toliko lošiji od njihovog.

Da li mi to imamo nerealna očekivanja od našeg zdravstvenog sistema?

- Navikli smo se na sistem koji je bio do 1990. godine, kada se izdvajalo mnogo više. Devedesetih je došlo do velikog osiromašenja, pa ne možemo da funkcionišemo na isti način, a očekivanja su ostala ista ili su se čak i povećala. Mi imamo odlične stručnjake kojima malo koja zemlja može da se pohvali. Naši pacijenti dobijaju mnogo više nego pacijenti u zemljama u okruženju, ali se stanje prezentuje na nerealan način. I priče o lekarskim greškama se preuveličavaju, kao da se to dešava samo ovde. To jeste samo po sebi strašno, ali se događa svuda u svetu i, nažalost, ne može se izbeći. U SAD više ljudi umre od lekarske greške nego od saobraćajnih udesa, raka pluća i side zajedno. Iako oni troše 7.000 dolara po glavi stanovnika. I pored toga, 45 miliona građana SAD nema zdravstveno osiguranje, a kada ga nema, država o njima ne brine ni najmanje. Oni mogu da umru na ulici, a da za to nikoga nije briga. U ovoj zemlji nema nikoga ko nije dobio insulin ili osnovne medikamente.