Besplatna Zabava

Archive for July 11th, 2009

Marko Pantelić: Evo me, odmaram se u Budvi sa Dragutinovićem, super se slažemo, ovde smo sa porodicama, tu su nam i deca. Uopšte ne razmišljam o nastavku karijere, i gde ću da igram naredne sezone

Napadač reprezentacije Srbije Marko Pantelić tvrdi da u ovom trenutku ne razmišlja o klubu u kojem će nastaviti karijeru! Bivši napadač berlinske Herte trenutno se u društvu porodice i saigrača iz nacionalnog tima Ivice Dragutinovića nalazi na odmoru u Crnoj Gori, ali dodaje da selektor „orlova" Radomir Antić nema ni najmanje razloga da brine, jer će, sasvim sigurno, do kraja jula pronaći uhlebljenje.

Nekadašnji ljubimac navijača Crvene zvezde otkrio je da je sebi ove godine „prepisao" duži godišnji odmor, jer tokom naredne sezone neće imati vremena da predahne, pogotovo jer će reprezentacija Srbije najverovatnije biti učesnik Mundijala u Južnoj Africi.

- Uopšte ne razmišljam o nastavku karijere, odnosno o klubu za koji ću da igram naredne sezone. Moram dobro da se odmorim, jer me očekuje paklena sezona, a i sledeće godine je Svetsko prvenstvo. Ako se plasiramo, a ubeđen sam da hoćemo, neću imati dovoljno vremena da posvetim porodici. Zato sada koristim svaki slobodan trenutak da budem uz suprugu i ćerkice. Biću sasvim sigurno još nekoliko dana u Crnoj Goti, tačnije u Budvi - istakao je Marko Pantelić u razgovoru za Press.

On je dodao da odmor provodi u nekada bratskoj republici zahvaljujući kolegi iz reprezentacije Ivici Dragutinoviću. Iskusni defanzivac je pre Budve odlučio da konzumira sladak život u turskoj Antaliji, bio je i na Zlatiboru, a zatim je odlučio da Pantelića pozove na Crnogorsko primorje. Pantelić kaže da se tokom boravka u „Splendidu" sjajno slaže sa Dragutinovićem.

- Super nam je ovde u „Splendidu". Ivica se baš potrudio da izaberem Crnu Goru, zvao me je nekoliko puta. Super se slažemo, jer smo ovde sa porodicama, tu su nam i deca... Zato i ne razmišljam previše o fudbalu i prelaznom roku. Moram sebi malo da dam oduška. Bogu hvala, ćerkice su dobro, rastu i napreduju. To mi je u ovom trenutku najvažnije.

Iskusni napadač, koji je na Farskim Ostrvima nosio kapitensku traku nacionalnog tima, ne želi da licitira imenima klubova koji žele da ga dovedu u svoje redove. Evropski mediji su u bližoj prošlosti Pantelića spajali sa Evertonom, Fulamom, Đenovom, Sampdorijom i Romom.

- Ne želim da neko pomisli da je Marko Pantelić samoreklamer. Zato i ne pričam o zainteresovanim klubovima, jednostavno to nije moj stil. Svi znaju ko sam i šta sam, Marko Pantelić iza sebe ima minuli rad. Bilo bi glupo da pričam kako su za mene zainteresovani mnogi klubovi. Odlučio sam se da uopšte ne pričam o prelaznom roku i ne dam novinarima povod da spekulišu. Zbog toga i nema novih vesti o meni na inostranim sajtovima. Ima dovoljno vremena, strpite se još malo. Kao što rekoh, trenutno želim da se samo dobro odmorim.

Trener crveno-belih, nezadovoljan zalaganjem Kamerunca, kaže da ne računa na njega na startu sezone l To je isključivo moja odluka, neka mi na treninzima dokaže da grešim, poručio Vladimir Petrović

Trener Crvene zvezde Vladimir Petrović Pižon u glavi već ima tim koji će startovati u prvoj zvaničnoj utakmici ove sezone protiv Rudara u Velenju, u okviru drugog kola kvalifikacija za Ligu Evrope! Najveće iznenađenje predstavlja podatak da je zimsko pojačanje najtrofejnijeg srpskog kluba, kamerunski internacionalac Abubakar Oumaru, trenutno u trećem planu.

Strateg crveno-belih smatra da na raspolaganju u ovom trenutku ima mnogo kvalitetnije napadače od Abubakara, tako da je Kamerunac u ovom trenutku tek Pižonova četvrta opcija u špicu. Tokom priprema u Ivanjici jasno se naziralo da Oumaru ne može da očekuje veliku minutažu na početku sezone, jer je na tri pripremne utakmice odigrao samo dva minuta, najmanje uz već otpisanog Ivana Tričkovskog.

Šansa za Lekića

U napadu Vladimir Petrović će se osloniti na pridošlicu iz Zemuna Dejana Lekića, kojeg svakodnevno „muštra" na treninzima, dok se šansi u skorijoj budućnosti nadaju Slavko Perović i Aleksandar Jevtić. Trener Crvene zvezde u izjavi za Press potvrdio je da će na početku sezone brzonogi Abubakar Oumaru imati ulogu epizodiste, odnosno da će šansu dobiti neki drugi igrači. On je dodao da Kamerunac nije otpisan, odnosno da će imati šansu da se nametne radom na treninzima.

- Istina je da Abubakar trenutno nije u kombinaciji za prvi tim. To je isključivo moja odluka, jer smatram da u ovom trenutku na raspolaganju imam mnogo kvalitetnije napadače. To ne znači da je on otpisan. Imaće šansu da se nametne na treninzima i dokaže mi da grešim - rekao je Vladimir Petrović Pižon.

Abubakar Oumaru stigao je na „Marakanu" tokom zimskog prelaznog roka iz kineske Đinde. Poznati srpski stručnjak Milan Živadinović opisao ga je kao igrača bržeg od Binića i spretnijeg od Moreire, ali je Oumaru igrao promenljivo tokom prolećne sezone. Postigao je samo dva gola u 13 zvaničnih mečeva.

Pižonov prvi pik u napadu Dejan Lekić došao je u Crvenu zvezdu kao anonimus, sa „oreolom" najboljeg strelca Srpske lige Beograda, ali je trener crveno-belih očigledno prepoznao ogroman potencijal u mladom Kraljevčaninu. Tako je i na jučerašnjem treningu imao mnogo toga da mu kaže prilikom uvežbavanja završnice.

- Lekiću, šta se kriješ, ovo radimo zbog tebe. Nemoj da čekaš da te lopta udari u glavu, idi na nju - obratio se pri kraju treninga mladom napadaču Vladimir Petrović.

I Stamenković na klupi

Takođe, još jedan standardni član prošlogodišnjeg tima moraće da sačeka šansu. Reč je o golmanu Saši Stamenkoviću, koji nije bio u trenažnom procesu nekoliko dana tokom priprema u Ivanjici, zbog upale pupka. To je na pravi način iskoristio povratnik iz Đorče Petrova Bojan Pavlović.

- Sva trojica golmana su krenula od nule. Konkurencija je žestoka, ali momci su imali šansu da se nametnu. U sistemu rada se ništa značajno nije promenilo. Važno je da u ovom momentu imamo tri odlična golmana. Konačnu odluku o starteru doneće trener Vladimir Petrović, naravno uz konsultaciju sa mnom - rekao je trener Zvezdinih golmana Srđan Maksimović.

Naravno, Vladimir Petrović želi da sakrije karte, ali imena startera su praktično poznata. Bekovske pozicije su rezervisane za Pavla Ninkova i Nikolu Ignjatijevića, jer oni i nemaju konkurente. U centralnom delu odbrane igraće Slavoljub Đorđević i Đorđe Tutorić, dok će podršku Avalu Isahu na mestu zadnjeg veznog pružati Marko Blažić. Iza isturenog Lekića, igraće Lazetić, Burzanović i Nemanja Obrić. Istina, ovaj poslednji bi mogao da prepusti mesto Brazilcu Kaduu, koji se ozbiljno nametnuo tokom priprema u Ivanjici.

Kadu: Došao sam da igram u Zvezdi

Ofanzivni vezni fudbaler Crvene zvezde, Brazilac Karlos Kadu, kaže da mu je cilj da jednog dana potpiše ugovor sa nekim klubom iz Španije, Italije ili Holandije.

- Došao sam u Crvenu zvezdu kako bih napredovao. Hoću ovde da igram standardno, ne znači mi ništa ako sedim na klupi. Ne znam da li ću dobiti šansu, jer na mojoj poziciji igra i Igor Burzanović, ali mislim da nas dvojica možemo istovremeno da budemo na teren  - poručio je Kadu.

Brazilac se najbolje snalazi na poziciji centralnog veznog, mada postoji ideja da se pridruži Isahu na mestu zadnjeg veznog.

- Uh, ne znam da li je to dobro. U defanzivi sam katastrofa. Volim da imam slobodu. Tada mogu najviše da pružim - rekao je Kadu.

Mlada srpska glumica Jana Milić, zvezda brojnih domaćih TV serija, ovu sezonu će pamtiti i po glavnim ulogama u tri filma. Za nju kažu da je najlepša srpska glumica mlađe generacije, a u to su se uverili i oni koji su videli naslovnicu „Maksima", za koji se slikala

U intervjuu za Press nedelje Jana otkriva u kakvim je odnosima s Borisom Tadićem, da li koristi u poslu to što je u Glavnom odboru DS-a, ali i da li se u Srbiji do uloga dolazi preko kreveta i da li u svetu filma vladaju lobiji.

Film „Đavolja varoš" u kome igraš glavnu ulogu imao je u Karlovim Varima premijeru, kojoj nisi prisustvovala?

- Žao mi je zbog toga. I pored velike želje da idem, morala sam da ostanem u Beogradu zbog poslovnih obaveza. Verujem da će film proći dobro i s nestrpljenjem očekujem premijeru u Beogradu. Ali tu je i drugi festival, u Montrealu, na kom smo prošli i idem tamo 28. avgusta.

Reditelj srpsko-američkog filma „Srpski ožiljci" obećavao je mnogo, svetsku slavu, kule i gradove. Da li je to na kraju ispalo baš tako ili se sve završilo beogradskom premijerom?

- Nikada se u ovom poslu nisam bavila obećanjima i retko ih slušam. Gledam da najbolje uradim svoj deo posla, i to je to. Ne mogu da se bavim pitanjem šta je i da li je obećavao reditelj ili producent. Svi rade svoj posao kako misle da je najbolje. Ja sa tim nemam veze. Ovoj ulozi sam prišla kao i svakoj drugoj i bilo je dobro i zanimljivo iskustvo. A i takozvana svetska slava se ne obećava niti se zbog nje radi projekat.

Stara je priča da u svetu filma postoje lobiji? Da li su istinite priče da se do uloga dolazi i preko kreveta?

- Ja nemam mišljenje o tome. U svakom poslu postoje dobre i loše strane, dobri i loši ljudi i lobiji. Ljudi nalaze različita opravdanja za sopstveni neuspeh. Ako je neko dobio nepristojnu ponudu, verujem da je sam dao povod za to. A svaka ponuda može da se odbije. Mislim da treba više da se osvrnemo na činjenicu koliko u našoj zemlji ima dobrih, kvalitetnih, uspešnih glumaca i reditelja i da budemo ponosni na to, nego da se bavimo niskim strastima i starom, neistinitom pričom da svako ko je uspešan nije to stekao radom nego preko veze. Dosta više!

Kako komentarišeš potez koleginice Ive Štrljić da objavi fotke svoje operacije ugrađivanja silikona? Da li podržavaš takav način promocije?

- Ne znam za to, pa ne bih da komentarišem.

Član si Glavnog odbora Demokratske stranke. Da li je to na bilo koji način uticalo na tvoju karijeru?

- To nije povezano jedno s drugim i ne bi trebalo da bude. Nažalost, u Srbiji izgleda da nije tako. To što ljudi imaju predrasude da ako glumac ima veze sa politikom znači i da uloge dobija lakše je velika greška. Upravo je suprotno.

Da li si ikada svoju vezu sa politikom iskoristila u poslu?

- Nikada nikoga nisam iskoristila. Ne poznajem taj termin. A i ne vidim kako neko može to da uradi i zašto bi? Ja sam glumica i to je moja vokacija, moj posao, i imam sreću da se bavim onim što volim. Ako me neko posmatra na način da sam i pored toga član glavnog odbora stranke, to je isključivo njegov problem. To su dve različite stvari. I znam dobro zašto sam tu.

Da li si nekome nekad zapretila tom vrstom svog uticaja?

- Naravno da ne. A i samo kroz svoje uloge mogu da utičem na nekoga, da ih nasmejem, rastužim, da im se dopadnem ili ne. Nemam potrebu da utičem na bilo koji drugi način, a i ne želim.

Pozvala si Borisa Tadić na premijeru. Da li je došao?

- Ne, nisam ga pozvala na taj način, niti bih ikada. Pitali su me da li očekujem da će doći, a ja sam samo rekla da bi mi bilo drago, i to je sve. Ispalo je da ja njega pozivam preko novina. Ali dobro. To tako ide.

U kakvim si odnosima sa Tadićem?

- Ne vidim razloga da objašnjavam ili opisujem bilo koga preko medija. Nikada to nisam ni radila, posebno ne predsednika, uz dužno poštovanje. Imam najbolje mišljenje o njemu i ne bih bila deo stranke da ne mislim to.

Ni kiša, a ni panika od svinjskog gripa nisu sprečile da ovogodišnji Egzit opravda titulu najveće muzičke žurke Balkana na kojoj je sve više stranaca

Evolucija festivala Egzit, od muzičke smotre posvećene traženju izlaza iz ratnog lavirinta devedesetih godina, do današnje ultrakomercijalne zabave za mlade Britance, predstavlja izvesno nešto što organizatorima novosadske megažurke pre deset godina nije izgledalo moguće.

Ali, nemoguće se ipak dogodilo: Egzitov marketinški tim danas bez straha od podsmeha koristi izraz „Roskilde, Glastonberi, Egzit", aludirajući na tvrdnje da je fešta u Novom Sadu jedan od tri najveća muzička festivala u Evropi.

Sa ovom tvrdnjom mladi posetioci Petrovaradinske tvrđave mahom se slažu. Trevis (21) iz Londona kuva čaj na primusu i sprema se da ga „obogati" domaćom votkom, dok njegove dve saputnice spavaju u šatoru. Oni su jedni od mnogih koji su odlučili da ne plaćaju zvaničan kamp, već spavaju u divljem kampu na obali Dunava, odakle puca pogled na „muzičku tvrđavu".

- Ovo ovde je stvarno ogromno! Prvi put sam na Egzitu i šokiran sam ambijentom, toliko muzike na ovoj džinovskoj tvrđavi... Ima mesta za sve! Cene su smešne, piće je pet puta jeftinije nego na našim festivalima - kaže Trevis, i prepričava već pomalo otrcan „prevod" medicinske „šifre" novog gripa, H1N1: „have one, need one" (imam jedno, a treba mi još jedno - pivo!).

Prepričavanje ovog štosa je jedini kontakt sa ovom bolešću. Nisu se ispunile mračne prognoze o Egzitu kao generatoru epidemije, a hirurške maske koje se prodaju na prilazima Tvrđavi, po cenama od 50 do 250 dinara, više su modni izraz nego način za prevenciju. Milan, prodavac maski, kaže da je očekivao da će žene biti najbrojniji kupci, ali da su muškarci ipak veći paničari.

- Devojke kupe masku i stave je oko vrata onako spuštenu, valjda liče sebi na doktorke iz američkih serija! Muškarci, i to oni iznad trideset godina, masku stavljaju preko usta i tako idu tvrđavom. Ispade da su frajeri veći hipohondri. Dosta njih kupi više maski, pa ih baca nakon nekoliko sati i menja novim - kaže Milan, koji je dodao i da je konkurencija među „maskarima" ogromna, i da se koriste razne metode privlačenja mušterija. Najveći promet imaju prodavačice odevene u kostim seksi bolničarki.

Na samoj Tvrđavi ove godine je u modi - tišina! Di-džejevi su došli na ideju koja će izvesno naći poklonike i van festivala. Posetilac diskoteke po imenu „Sajlent disko" dobija na upotrebu velike slušalice i prepusti se muzici, dok ostali prolaznici ne čuju muziku nego samo vide ljude koji oduševljeno igraju s osmehom na licu. Prve večeri bilo je izuzetno veliko interesovanje, pa su pojedini čekali satima ne bi li se pridružili masi sa slušalicama. Repertoar muzike koju je odabrao DJ je vrlo „šaren" - od „Metalike" do orkestra Bobana Markovića.

Kiša je na Tvrđavu donela i - blato. Mladi Britanci koriste kaljugu kao sredstvo zabave, skačući niz klizave nizbrdice i dočekujući se na stomak ili na leđa u dubokim barama blatnjave vode.

Britanci, kao najbolja evropska festivalska publika kojoj je jako malo potrebno da se zabavi, ili naprosto mladi divljaci koji u stranim zemljama rade ono što im ne daju kod kuće - dilema je na koju jedan površan pogled na Petrovaradinsku tvrđavu ne može dati odgovor. Izvesno je samo da je najezda sa Ostrva trajno promenila karakter najveće muzičke žurke na Balkanu.

Jedan od najboljih svetskih gitarista Karlos Santana održao je sinoć fenomenalan koncert u Donjem gradu na Kalemegdanu

Koncertu je prisustvovalo oko pet hiljada ljudi, od kojih je dobar deo našao mesto van ograđenog dela za publiku sa plaćenim ulaznicama, na prostoru ispod spomenika „Pobednik", kao i na Gornjem gradu, na platou oko samog spomenika. Na taj način Beograđani su mogli besplatno da prisustvuju spektaklu za koji su se plaćale inače veoma skupe karte od 4.000 dinara.

Svu prisutni su imali priliku da se uvere zašto Karlosa Santanu smatraju najboljim gitaristom na svetu i kraljem latino-roka. Od samog početka pa do kraja koncerta publika je igrala uz njegove najveće hitove i obrade latino pesama. Santana se u jednom trenutku obratio okupljenima, i istakao da „je prezadovoljan što se vide oči u oči i što može da oseti dušu beogradske publike".

Santanin nastup je inače praćen lošom organizacijom. Novinari do poslednjeg momenta nisu znali da li će moći da prisustvuju koncertu, pošto se ispostavilo da unapred rezervisane akreditacije ne važe, da bi ih na kraju uputili na ulaz ispred kojeg se neshvatljivo napravio ogroman red, iako koncertu nije prisustvovao veliki broj ljudi.

Od poznatih Beograđana u VIP zoni, koja se nalazila direktno ispred bine, viđeni su ministar zdravlja Tomica Milosavljević, privrednik Toplica Spasojević, glavni urednik „Politike" Dragan Bujošević, a od muzičara Milan Đurđević iz „Nevernih beba", Inspektor Blaža...

Inače, Karlos Santana je karijeru započeo pre 40 godina debi albumom „Santana". Osim što je promešao bluz, džez i salsu, postao je poznat i po specifičnom zvuku gitare. Veliku prekretnicu u karijeri pravi 1961, kada se iz Meksika seli u Ameriku i postaje ikona psihodelične scene San Franciska i simbol Vudstoka. U drugoj polovini sedamdesetih menja žanr i okreće se džezu.

Osamdesetih godina njegova karijera kreće nizbrdo, što traje sve do 1999, kada izdaje album „Supernatural", sa megahitom „Smooth", koji je 12 nedelja bio na prvom mestu svetskih top-lista. Ovaj kambek mu je doneo 11 Gremija.

Poslednjih godina sve se više zanima za religiju. Zato odlučuje da posle karijere, u kojoj je prodao 80 miliona albuma, uskoro ostatak života posveti crkvi kao sveštenik na Havajima.

Odlazak u javnu kuću koštao je britanskog diplomatu karijere jer je snimak seksa utroje osvanuo na internetu. Stručnjaci tvrde da je sve delo ruske obaveštajne službe koja se često služi takvim sredstvima za ucenu

Džejms Hadson (37), zamenik britanskog generalnog konzula u ruskom gradu Jekaterinburgu, napustio je Rusiju nakon što se na internetu pojavio video-snimak na kome se jasno vidi kako se „zabavlja" sa dve prostitutke. Istovremeno, portparolka Forin ofisa potvrdila je da je Hadson podneo ostavku, i dodala da se od svih diplomata Ujedinjenog Kraljevstva očekuje da pokažu „visok stepen ličnog i profesionalnog integriteta".

Hadson je počeo često da zalazi u jednu javnu kuću, što nije promaklo ruskim tajnim službama koje su se odmah latile posla. Za vreme jedne od Hadsonovih poseta dočekale su ga dve plavuše, s kojima se zabavljao ni ne sluteći šta se zapravo događa. Naime, neka od ruskih tajnih službi, za koje i danas većina ljudi koristi zajednički termin KGB, postavila je u sobu kamere i snimila sve detalje druženja neopreznog diplomate s dve prostitutke, za koje se tvrdi da su sigurno znale da se sve njihove aktivnosti snimaju.

Zabava sa dve plavuše

Kratak snimak zabave konzula Hadsona i dve plavuše pojavio se prvo na veb stranici informacia.ru pod naslovom „Doživljaji gospodina Hadsona u Rusiji", da bi potom visokotiražni britanski dnevni list „San" objavio slike sa snimka.

Hadson se na slikama vidi obučen samo u bade mantil, a na prvoj slici se ljubi s prvom devojkom posle njenog ulaska u sobu. Na sledećoj Hadson, kako i priliči džentlmenu, otvara bocu šampanjca, a na trećoj leži na krevetu s čašom u rukama, dok jedna plavuša kleči nad njegovim međunožjem i govori mu, na engleskom s tvrdim akcentom: „Da li bi to voleo?" Druga devojka za to vreme šeta po sobi. Na kraju se njih troje našlo bez odeće u postelji, da bi se snimak završio eksplicitnim scenama seksa utroje.

Stručnjaci tvrde da je sasvim jasno da su ruske tajne službe to uradile s namerom da tim filmom ucenjuju konzula i tako dođu do važnih i interesantnih informacija. Naime, konzulat u Jekaterinburgu je jedno od ključnih mesta za ekonomsku saradnju Britanije i Rusije, a poslovna špijunaža je delatnost na kojoj moderne tajne službe troše najviše svog vremena. Seks-afere i lepe žene kao oružje vekovima su dobar recept za dolazak do značajnih informacija.

- Poznato je da ruske službe bezbednosti imaju dugu istoriju, barem što se tiče snimanja filmova sa scenama eksplicitnog seksa ili slikanja kompromitujućih fotografija, koje prave sa ciljem da kontrolišu određene osobe - istakao je za britanski „San" jedan neimenovani izvor iz službe bezbednosti.

Kraj karijere

I ovog puta je na taj način završena jedna diplomatska karijera koja je pokazivala veliki potencijal. Hadson je radio u britanskim predstavništvima na vrlo osetljivim lokacijama. U službu je ušao 1994. godine i zatim radio u Sarajevu. Sledeće dve lokacije su mu bile Havana i Budimpešta, što pokazuje da je on možda bio „čovek za posebne zadatke".

Mnoge njegove kolege iz sveta diplomatije tvrde da su se ceo život plašile da im se ne desi tako nešto.

- Ceo život sam sanjao da će neka zemlja domaćin pokušati od mene da izvuče tajne informacije tako što će mi u krevet poslati predivnu plavušu - često je pričao jedan od starijih diplomata. Želja mu, kako je sam isticao, nije bila ispunjena - uvek je ostalo u vazduhu pitanje da li zbog toga što nije imao tajni ili zato jer su domaćini znali da je pod jakom kontrolom supruge.

U vozu koji je putovao za Ljubljanu uhapšen je Hrvat koji je pretio da će bombom da raznese slovenačkog premijera Boruta Pahora. Zbog toga je preksinoć slovenačka policija cele noći pretraživala vozove na ljubljanskoj železničkoj stanici

Sve je počelo oko 21 sat na graničnom prelazu Dobova, kada je policija uhapsila putnika koji je pretio bombama. Usledile su i racije, jer je nakon hapšenja bombaš policiji rekao: „Mojim hapšenjem niste ništa postigli, nisam sam."

Ljubljanska policija potvrdila je da je uhapšeni muškarac hrvatski državljanin i da je kod njega pronađeno čak pet bombi.

- Prema rezultatima dosadašnje istrage, s velikom sigurnošću možemo reći da je ovaj 59-godišnjak bombe planirao da aktivira pred vrhovnim državno-političkim ustanovama u Ljubljani - rekao je Janko Goršek, v. d. direktora MUP-a Slovenije.

U ljubljanskoj Policijskoj upravi kažu da su pretraživali vozove jer su dobili nepotvrđenu informaciju da se u vozu koji putuje na relaciji Beograd-Cirih nalazi „osoba koja se traži zbog izvršenja krivičnog dela".

Voz u kojem je bio hrvatski bombaš nakon detaljne pretrage na granici još jednom je pretražen i na peronu u Ljubljani, ali policija nije pronašla nove bombe ili pomagača.

Prema nezvaničnim informacijama, bombaš koji je pretio da će u Ljubljani da izvrši atentat na slovenačkog premijera je penzionisani hrvatski „dragovoljac" iz Vukovara, koji ima psihičkih problema, zbog čega je već bio na bolničkom lečenju. Prema pisanju „Jutarnjeg lista", reč je o J. Z., koji je bio zarobljen u srpskom logoru Stajićevo i koji se već nalazi na takozvanoj šengenskoj crnoj listi, jer je zbog pokušaja napada eksplozivom krajem devedesetih bio uhapšen u Nemačkoj.

Ni osam meseci posle tragedije na aerodromu u Čeneju, od kada je Branislav Matijević (27) iz Inđije poginuo tokom obuke za padobrance, ne zna se tačan uzrok nesrećnog slučaja

Posle pogibije padobranca, Direktorat civilnog vazduhoplovstva formirao je komisiju koja je istražila šta se tačno dogodilo u nedelju, 4. novembra 2008. godine, ali jedini zaključak je da Branislav nije ispoštovao proceduru. Zbog toga, navodno, istraga i dalje traje, a tužilaštvo još nije preuzelo slučaj.

Istog dana, pre tragičnog skoka, Branislav je već dva puta skakao, ali mu se prilikom trećeg skoka nisu otvorili ni glavni ni rezervni padobran, pa je sa visine od oko hiljadu metara pao na pistu aerodroma i na licu mesta poginuo.

Kako je za Press rekao Milan Matijević, otac nastradalog mladića, glavni uzrok tragedije na čenejskom aerodromu je, po njemu, činjenica da je operativna ručica padobrana bila privezana, da je baš ona sprečila da Branislav odbaci glavnu kupolu, koja se nije propisno otvorila.

- Sve se odugovlači. Utvrđeno je da je operativna ručica padobrana bila vezana konopcem za crevo padobrana. Istražni sudija je dva puta tražio da mu komisija Direktorata odgovori da li je taj konopac mogao da prouzrokuje tragediju, i dva puta nije dobio nikakav konkretan odgovor - rekao nam je otac nastradalog padobranca, i dodao:

- Branislav mi je pričao da im instruktori konopcem vezuju ručicu kako je ne bi izgubili. Mislim da je taj konopac i kriv što nije mogao da odbaci glavnu kupolu.

Prema informacijama kojima raspolaže Press, operativna ručica padobrana ne sme se vezivati. Da li je to parče kanapa uzrok pogibije mladića iz Inđije, zasad se sa sigurnošću ne zna, ali ako jeste, odgovornost snose oni koji su učenicima vezali ručicu da je ne bi izgubili.

Otac nastradalog mladića se plaši da će ceo slučaj biti zataškan i da će se krivica, po običaju, prebaciti na onog koji više ne može da se brani.

Tableta antibiotika koja je prvobitno napravljena da bi se sprečilo odbacivanje organa prilikom transplantacije produžila je život miševima na kojim su rađeni eksperimenti, ali i ljudima koji su se borili sa nekom teškom bolešću

Lek „rapamicin" jača imuni sistem, ali i pomaže u borbi protiv upala, nekih vrsta raka, bolesti srca, Alchajmerove i niz drugih bolesti.

- „Rapamicin" može da produži život obolelima od raka, ali i pojača mehanizme protiv starenja - kaže Dejvid Harison iz laboratorije Džekson u Mejnu. Rendi Strong sa Univerziteta u Teksasu koji je radio na studiji kaže da je ovaj eksperiment prvi uverljiv dokaz da starenje može da bude usporeno.

Međutim, dr Lin Koks upozorava da to ne znači da ljudi sada treba da uzimaju lek kao terapiju.

- Laboratorijski miševi su ipak bili u izolaciji i zaštićeni od virusa i zaraza. To je jednostavno nemoguće učiniti sa ljudskom populacijom. Ipak, ovo je lek koji može znatno da pomogne u borbi protiv starenja i bolesti - kaže ona.

Istraživači u nekoliko centara u SAD davali su miševima tablete „rapamicina" svakog dana. Svi miševi su živeli duže, nekima je život produžen za čak 55 odsto.

- Nikada nisam mislio da će neko naći lek protiv starenja dok sam ja živ, ali „rapamicin" upravo tako nešto obećava - rekao je Arland Ričardson, direktor Instituta Baršop na Univerzitetu u Teksasu.

Tajna eliksira mladosti krije se u tlu Uskršnjih ostrva. „Rapamicin" je pronađen tokom sedamdesetih, za vreme potrage za novim antibioticima a stvara ga mikrob koji živi u tlu. Trenutno je u obliku koji je previše opasan da bi bio pilula protiv starenja jer potpuno potiskuje imunološki sistem i čini pacijente osetljivim na viruse i bakterije. Zasad, ovaj lek se koristi i prilikom ugrađivanja stentova, a počela su i testiranja uticaja i na rak.

Građani Srbije treba da idu na odmor tamo gde se osećaju bezbedno Tadić me nije kritikovao. Odazvao bih se Šutanovcu na vojnu vežbu. Biram Putina pre Obame. Vratićemo Prištinu za pregovarački sto

Ministar spoljnih poslova Vuk Jeremić već nekoliko godina važi za ličnost koja u Srbiji, posle predsednika Tadića, ima najveći rejting. Do toga dolazi svojom energijom i radom, elokventnošću i obrazovanjem, ali i pojačanom retorikom, koja mu u isto vreme stvara političke poene i političke neprijatelje.

I zato u intervjuu za Press nedelje od Vuka Jeremića tražimo da, pored spoljnopolitičkih, odgovori i na nagomilana unutrašnja pitanja, a pre svega da nam u slavljeničkoj atmosferi povodom godinu dana Vlade objasni kako to da Vlada radi savršeno, a zemlja nam je pred ekonomskim kolapsom.

- Ekonomska situacija je izvanredno teška. Za naše građane bilo je teških momenata i ranije, ali ovako izazovnu situaciju ne pamtimo. I na spoljnopolitičkom planu su se promenile okolnosti. Vlada je, ipak, dosta učinila na sva tri prioritetna spoljnopolitička fronta - odbrani teritorijalne celovitosti, ubrzanju procesa integracija u EU i uspostavljanju najboljih mogućih odnosa u regionu. Mnogi su mislili da su ta tri spoljnopolitička cilja nespojiva, ali dokazali smo suprotno. Verujem da bolji posao ne bi mogla da uradi nijedna druga vlada - kaže Vuk Jeremić.

Kako bi Srbija izgledala da je pre godinu dana dobila drugačiju vladu?

- Mislim da bi nam bilo mnogo teže nego što je sada. Bili bismo u lošijoj i ekonomskoj i političkoj situaciji. Bili bismo i mnogo dalje od uspeha u našoj kosovskoj politici. Ova vlada je napravila razultate za koje ne verujem da bi neko drugi mogao da postigne.

A kako ste vi postigli da od demokratskog ministra spoljnih poslova u Koštuničinoj vladi postanete nacionalistički ministar u vladi Mirka Cvetkovića? Zar to nije paradoks?

- U spoljnoj politici nije došlo do značajnijih promena nakon formiranja nove vlade - zadržali smo kontinuitet. Došlo je do korekcija po drugim pitanjima, ali spoljnopolitički prioriteti su i u prethodnoj vladi bile evropske integracije, odbrana Kosova diplomatskim sredstvima i regionalna saradnja.

Znači, u pravu su oni koji kažu da sprovodite Koštuničinu politiku?

- To nije Koštuničina politika, niti Cvetkovićeva politika. To je jedinstvena državna politika koju smo utvrdili u Narodnoj skupštini. Postoji čvrsto opredeljenje i vlasti i opozicije za odbranu Kosova, za put u Evropsku uniju i poboljšanje odnosa u regionu. Različiti su stepeni podrške toj politici od stranke do stranke, ali je način na koji se sprovodi spoljna politika u ovoj vladi doneo mnogo više rezultata nego u prethodnoj.

Ko je bolji premijer Koštunica ili Cvetković?

- Cvetković.

Kako se osećate kad čujete da vas zovu Koštunica sa laptopom?

- Nisam to čuo.

A da li ste čuli za ankete koje kažu da političke poene skupljate zbog oštre retorike? Da vam skače rejting čim pomenete Jasenovac ili izdaju Mila Đukanovića?

- Ništa što govorim nije usmereno ka bilo čemu drugom nego osim ka ispunjavanju precizno definisanih spoljnopolitičkih državnih ciljeva. U međunarodnim odnosima postoji jako malo prostora za individualizam.

Ali, vi niste tu kada dolazi Ivo Sanader, Božidar Đelić i dalje drži evrointegracije, predsednik Tadić prima potpredsednika Bajdena... Šta je vaš posao? Jeste li vi ministar za Kosovo ili ministar spoljnih poslova?

- Ja sam ministar spoljnih poslova Srbije, a Kosovo je objektivno najsloženiji spoljnopolitički izazov sa kojim se suočavamo. Mi nismo zemlja globalnih kapaciteta, a dovedeni smo u situaciju da vodimo globalnu utakmicu uz veoma snažan otpor nekih od najuticajnijih država sveta. Prema tome, odgovarajući na vašu primedbu, rekao bih da je Kosovo najsloženiji spoljnopolitički izazov sa kojim se suočavamo, pa samim tim oduzima najviše vremena.

Znači, zbog toga ste zapustili ostala dva prioriteta?

- Ne bih rekao da je tako. Mislim da smo pokazali ozbiljan napredak i bolje rezultate nego što je bilo ko očekivao na sva tri spoljnopolitička fronta.

Zar pitanje evropskih integracija nije prilikom formiranja Vlade prikazano na mnogo optimističkiji način?

- Da budemo potpuno iskreni, međunarodne okolnosti su se promenile. I to ne u našu korist. U okviru same EU, situacija je složenija nego pre godinu dana. Tu mislim na postojanje političke volje za dalje proširenje, posledice ekonomske krize, kao i institucionalne probleme u kojima se nalazi EU zbog nemogućnosti da se ratifikuje Lisabonski sporazum.

Stalno ističete da sprovodite politiku Borisa Tadića, koji opet kad sprovodi "svoju" politiku nikad ne koristi vašu retoriku?

- Svi mi u Vladi Srbije sprovodimo jedinstvenu državnu politiku prilikom čijeg formiranja odlučujuću ulogu igra predsednik Tadić.

Zašto se zaklanjate iza predsednika...

- Ne zaklanjam se. Naprosto, to je tako. Predsednik je neprikosnoveni autoritet.

Čime je on to zaslužio? Zar vi niste član Vlade, zar vam šef nije Mirko Cvetković?

- Način formulisanja politike je definisan Ustavom i zakonom, a predsednik republike je dobio nedvosmislenu podršku građana Srbije. Prema tome, svi smo u funkciji sprovođenja jedinstvene politike, u čijem formiranju on predstavlja najznačajniju ličnost.

Da li vas je nedavno na jednom partijskom sastanku napao predsednik Boris Tadić?

- Nije.

Nije vas napao ili ne znate da li vas je napao?

- Nije me napao.

A da li ste se iznenadili što Ivo Sanader samo još vas nije napao obrazlažući svoju ostavku?

- To je problem Republike Hrvatske. Ne bih da se mešam u unutrašnje pitanje drugih država.

Srpska i hrvatska policija odlično sarađuju na slučaju Ive Pukanića. Da li je normalno da policajci bolje sarađuju od diplomata?

- Pitanje policijske saradnje daleko je rasterećenije nego pitanje saradnje u političkom domenu. Mi s Hrvatskom imamo veliki broj otvorenih pitanja. Nažalost, nijedno od njih nije do sada zatvoreno uprkos najboljoj volji Srbije, i bar deklarativno, najboljoj volji Hrvatske.

Kada je reč o saradnji u oblasti bezbednosti, pre svega suzbijanja organizovanog kriminala, tu je naprosto mnogo lakše, jer je u jasnom interesu obe strane da se obračunamo s tom opasnošću. Politički i diplomatski, mnogo je teže. Ponavljam, imamo dosta ozbiljnih otvorenih pitanja sa Hrvatskom.

Šta je vaš najveći problem? U poslednje vreme izgleda kao da imate jako velikih problema u stranci, u državi, ali i spolja?

- Činjenica je da u međunarodnoj areni neke od najuticajnijih zemalja imaju potpuno različite stavove od našeg po pitanju Kosova. To, naravno, predstavlja prilično veliki problem.

Da li se nekad uplašite da ne doživite sudbinu Dominika de Vilpena, francuskog ministra spoljnih poslova, koji je figurirao kao naslednik Žaka Širaka dok se nije snažno zamerio Amerikancima?

- Ne razmišljam na ličnom nivou kada sprovodim politiku svoje zemlje. Daleko je važniji uspeh Srbije nego individualna karijera bilo kog od nas pojedinačno.

Šta ako posle pet godina energije koje ste uneli, putovanja, troškova ne uspemo pred Međunarodnim sudom pravde?

- Teško je zamisliti situaciju da Međunarodni sud pravde odluči protivno principima na kojima je formiran.

Šta ako Sud presudi u našu korist. Šta je naša strategija s Kosovom?

- Posle toga ćemo biti u prilici da limitiramo broj priznanja na do tada dostignutom broju, kao i da blokiramo eventualnu aplikaciju Prištine za članstvo u bilo kojoj međunarodnoj organizaciji. Drugim rečima, ostavićemo Prištinu u jednom zamrznutom, nedefinisanom stanju, iz koga može da izađe samo kroz pregovore sa Beogradom.

Znači to je cilj. Novi pregovori?

- Ovoga trenutka Priština i oni koji je podržavaju ne žele da čuju za mogućnost ponovnog otvaranja statusa. Borimo se za stvaranje okolnosti u kojima neće imati alternativu. To je prvi cilj. Kad sednemo za sto, sve je moguće...

Da nema Kosova, Ratka Mladića i Haga Srbija bi postala spoljnopolitički neinteresantna zemlja? Kao Makedonija ili Bugarska. Da li nam u stvari cela ova situacija na neki način ide na ruku?

- Srbija će sasvim sigurno biti vrlo relevantna, sve dok zapadni Balkan ne bude potpuno integrisan u EU. Ali i nakon toga, Srbija će nastaviti da igra presudnu ulogu u regionu.

Činjenica je da nam je problem Kosova otvorio mnoga svetska vrata. Uspeli smo da zainteresujemo sve države sveta za to pitanje, pa sada mogu u svakom trenutku da pozovem veliku većinu ministra spoljnih poslova na svetu. Tu leži šansa i za našu ekonomiju. Nije mala stvar što su nam sva ta vrata otvorena. Možda smo mukom i nesrećom došli do toga, ali sada je moguće iskoristiti sva ta poznanstva i u nekom drugom smislu.

Da li biste se odazvali na vojnu vežbu na koju bi vas pozvao Dragan Šutanovac?

- Odazvao bih se na svaki poziv države u bilo kom domenu.

A da li biste se odazvali na poziv da letujete u Hrvatskoj? Mora da ste primetili njihovu turističku kampanju?

- Mene lično nisu uverili.

Znači, nećete da letujete u Hrvatskoj?

- Mislim da građani Srbije treba da idu na odmor na ono mesto koje je u skladu sa njihovim, pre svega, materijalnim mogućnostima, ali i tamo gde se osećaju bezbedno i gde su dobrodošli.

Da li to znači da ministar spoljnih poslova Srbije poziva građane da ne letuju u Hrvatskoj?

- Ja nisam to rekao.