Besplatna Zabava

Archive for July 25th, 2009

Prvi predstavnik srpske teniske kaznene ekspedicije koja ovog leta kreće u osvajanje Severne Amerike, Jelena Janković, u pogonu je od utorka

Posle jednomesečne pauze i razočaranja u Vimbldonu, Džej Džej će, kao četvrti nosilac, učestvovati na turniru u Stenfordu, koji se igra na tvrdoj podlozi za ukupan nagradni fond od 700.000 dolara.

Trenutno šesti reket sveta prošle sezone se nije takmičila u Stenfordu, tako da ne brani bodove sa ovog turnira. U prvom kolu naša teniserka dočekuje kvalifikatkinju, a meč je zakazan za utorak popodne po lokalnom vremenu zapadne obale SAD, dakle rano ujutro kod nas. Jankovićeva, koja se nalazi u polovini žreba prvog kosturaša Serene Vilijams, ukoliko prođe prvu prepreku, u drugom kolu najverovatnije je čeka sve bolja Nemica Zabin Liziki. Od velikih zvezda u Stenfordu će se takmičiti i Marija Šarapova, Elena Dementjeva i Venus Vilijams. Sve u svemu, palena konkurencija.

Stenford je turnir US open serije koja, pored njega i završnog Otvorenog prvenstva SAD u Njujorku, poslednjeg grend slema sezone, sadrži i takmičenja u Indijanapolisu, Los Anđelesu, Nju Hejvenu, Vašingtonu i masterse u Montrealu, Torontu i Sinsinatiju. Tri najbolje rangirana takmičara u obe konkurencije na kraju US open serije mogu da zarade dodatnih 2,6 miliona dolara bonusa.

Prošle godine do zlatnog bonusa su došli Dinara Safina i Rafael Nadal, a 2007. Rodžer Federer je zahvaljujući trijumfu u finalu US opena nad Novakom Đokovićem bukvalno preoteo u poslednjem trenutku nagradu od 2,4 miliona dolara iz ruku našeg asa.

Vaterpolisti Srbije pred večerašnji meč osmine finala Svetskog prvenstva protiv domaćina Italije (21, TV RTS) poručuju da će pobedom popraviti bled utisak iz prethodnih utakmica

Vaterpolisti Srbije više nemaju pravo na grešku! Pobedom u večerašnjem duelu protiv domaćina Italije (21 čas, RTS), u bazenu „Foro Italiko", naši „delfini" izborili bi plasman u četvrtfinale, gde ih čeka Mađarska, a poraz od „azura" bi, prema rečima Vanje Udovičića i Filipa Filipovića, predstavljao pravu bruku!

- Nema popravnog, vreme je da pokažemo kvalitet. Do sada to nismo učinili. Ovo je prava utakmica da dobrom igrom vratimo potrebnu atmosferu, da budemo agresivni i pokažemo želju za pobedom. Mi smo pod većim pritiskom, jer Italija godinama nije ostvarila dobar rezultat. Ipak, eliminacija bi bila prava bruka i o tome ne razmišljamo. Samo gledamo svoju igru i ako to ispoštujemo do kraja, ne sumnjam da ćemo pobediti - poručio je Udovičić.

Vaterpolista Partizana Filip Filipović takođe smatra da naš tim nema pravo da izgubi od Italije.

- Ako ne možemo da pobedimo Italiju, onda ne treba ni da razmišljamo o visokom plasmanu. Vidljivo je da u stresnim utakmicama nismo igrali kako treba. Smatram da je sve u našim rukama i da sami odlučujemo o svojoj budućnosti. Dakle, više hrabrosti i agilnosti, otklanjanje konfuzije u odbrani koja nas košta jeftinih golova i izbacivanja iz takta - rekao je naš reprezentativac.

Filipović je, međutim, upozorio da je vrlo moguće da će Italijani imati podršku sudija.

- Za Italiju nam je potrebna sjajna psihološka priprema. Oni će sigurno dati sve od sebe, igrati najbolju utakmicu. Uz atmosferu, podršku, neću da govorim o suđenju, biće opasan rival. Nama je to najteža utakmica na prvenstvu - smatra Filipović.

Andrija Prlainović, međutim, veruje da će on i njegovi saigrači imati pravično suđenje.

- Zna se šta nosi ovakva utakmica. Domaćin će imati naravno veliku podršku, a verujem da suđenje neće biti baš protiv nas toliko da može potpuno da nas poremeti. Ovaj susret vidim kao finale sa Mađarima - istakao je Prlainović.

Selektor Dejan Udovičić poručio je da nema potrebe da njegovi igrači razmišljaju o sudijama, jer bi morali da trijumfuju protiv Italije, bez obzira na eventualne zakulisne radnje.

- Kvalitet rivala je poznat, znamo i kakva nas atmosfera očekuje, ali poznate su i naše želje. Učinićemo sve da u pravom trenutku odigramo najbolje i naš glavni zadatak je da verujemo u sebe i odigramo kako znamo, bez obzira na to šta se događa u bazenu i pored njega - rekao je Udovičić.

Bek Partizana Ivan Obradović karijeru će nastaviti u Saragosi!

Reprezentativac Srbije imao je ponude nekoliko evropskih klubova, ali su se čelnici crno-belih odlučili za onu koja je stigla sa „Romarede", pre svega zbog činjenica da ona podrazimeva Obradovićev ostanak u Humskoj do kraja kvalifikacija za Ligu šampiona!

Iznos obeštećenja nije poznat, međutim, iz Partizana su u više navrata poručivali da im ne pada na pamet da se odreknu odličnog defanzivca za manje od pet miliona evra. Ta cifra bila je previsoka za klubove poput Ajaksa i Verdera, ali ne i za Saragosu i madridski Atletiko. Ponuda „jorgandžija" bila je najunosnija ali, za razliku od Saragose, klub sa „Visente Kalderona" nije bio raspoložen da čeka Obradovića do kraja avgusta.

Ivan Obradović ponikao je u Partizanovoj školi fudbala, a za prvi tim crno-belih debitovao je 2007. godine. Do danas je odigrao 90 prvenstvenih mečeva za ekipu iz Humske, a u međuvremenu je dogurao do dresa A reprezentacije Srbije, za koju je dosad nastupio sedam puta i postigao jedan gol.

Mladog levog beka u Saragosi bi lako mogao da dočeka još jedan Srbin. Naime, Španci su zainteresovani i za nekadašnjeg štopera Crvene zvezde Milana Biševca, koji trenutno nastupa za Valensijen. Međutim, njegov menadžer Milan Ćalasan izjavio je da Francuzi nisu raspoloženi da puste Biševca.

- Jasno je da će Valensijen imati mnogo problema da obezbedi opstanak bez svog najboljeg odbrambenog igrača, ali moj posao je da brinem o interesima svog klijenta. Biševac, osim Saragose, ima ponudu i jednog velikog kluba iz Moskve - rekao je Ćalasan za „Sport".

Sjajnom partijom u pobedi nad Rudarom (4:0) do juče maltene anonimni Aleksandar Jevtić, Brazilac Kadu i Vladimir Bogdanović najavili da će biti glavne uzdanice novog tima Crvene zvezde

Euforija ponovo stanuje na „Marakani"! Više od 20.000 navijača Crvene zvezde, posle pobede tima Vladimira Petrovića Pižona nad Rudarom iz Velenja (4:0), otišlo je svojim kućama s uverenjem da domaći trofeji mogu da se vrate u Ljutice Bogdana, a njihovu nadu podgrejale su sjajne role letošnjih pojačanja, Aleksandra Jevtića i Brazilca Kadua, kao i mladog veziste Vladimira Bogdanovića!

Iako je na terenu proveo samo 14 minuta, doskorašnji član golubovačke Zete Brazilac Kadu pokazao je da bi mogao da bude vesnik neke lepše epohe na crveno-beloj strani Topčiderskog brda. Omaleni vezista uspeo je da postigne gol, majstorskim driblinzima potpuno razmontira sistem Slovenaca, a dodavanjima bez gledanja kupi navijače. On je priznao da je bio impresioniran ambijentom na stadionu Crvene zvezde.

- Zaista neverovatna atmosfera. Pre nego što sam ušao u igru, noge su mi klecale. Nisam se baš najbolje osećao, ali bog mi je dao snagu da uspem. Baš je bilo dobro i lepo. Međutim, znam da mogu da budem još bolji. Došao sam u Crvenu zvezdu da igram i napredujem. A gol koji sam postigao posvećujem majci - istakao je Brazilac, koji je posle partije protiv Rudara dobio nadimak Kakadu.

Emisari Dinama iz Tbilisija, narednog Zvezdinog rivala u kvalifikacijama za Ligu Evrope, sigurno su podvukli ime Aleksandra Jevtića. Talentovani centarfor, koji je fudbalsku azbuku naučio na „Marakani", a zatim igrao za Mačvu, Borac i OFK Beograd, debi u Ljutice Bogdana ukrasio je sa dva gola u mreži Rudara. On je široj javnosti postao poznat u martu ove godine, kada je u dresu „romantičara" torpedovao matični klub.

- Nisam mogao da zaspim posle utakmice. Vrteo sam film, ali ništa spektakularno nismo uradili. Sezona je tek počela i euforija nam sada ne treba. Uostalom, pred nama su još dva kola kvalifikacija. Kao klinac maštao sam o ovakvom debiju, zamišljao ga. Navijače su obradovali velika borbenost i želja. To je normalno, jer je većina nas ponikla u omladinskoj školi i znamo kako se gine za Zvezdin dres - poručio je Jevtić

Gest Vladimira Bogdanovića posle vodećeg gola pokazao najveću snagu renoviranog tima Crvene zvezde. Jedan od najboljih igrača meča je posle bombe iz slobodnog udarca energično poljubio Zvezdin grb. On je priznao da je pre početka sezone očekivao da dobije šansu u kontinuitetu.

- Još u Velenju sam dobio novu ulogu u timu. Mi iz veznog reda smo bili pod velikim pritiskom, jer smo morali da nadoknadimo odlazak Milijaša. Uspeli smo u tome, ali nema vremena za slavlje. Čeka nas dug put u Tbilisi - poručio je Vladimir Bogdanović.

Mnoge javne ličnosti još nose politički balast prošlosti, jedni su uspeli da se „operu", a drugi su osuđeni na medijski mrak

Politika je jedna od najprljavijih delatnosti iz koje čovek ne može da izađe čistog obraza, izjavio je jednom glumac Sergej Trifunović. Međutim, nisu svi koji su se upetljali u ovu prljavu rabotu prošli isto. Nekima je rehabilitacija trajala samo jedan dan, nekima su bile potrebne godine da se vrate, dok još ima i onih koji sa sobom nose taj politički balast prošlosti.

Ako se pročešlja spisak politički angažovanih ličnosti iz javnog života, ima ih iz svih branši, iz opozicionih, vladajućih, postojećih i nepostojećih stranaka. Najgore su prošli ljubimci režima Slobodana Miloševića i Mirjane Marković, a neki od njih su i dan-danas prećutno cenzurisani. Tako su za nesuđenu ministarku kulture i tadašnju JUL-ovku Zoricu Brunclik i njenog supruga, harmonikaša Miroljuba Aranđelovića Kemiša, vrata Javnog servisa zaključana. I ostali mediji još zaobilaze ovu pevačicu, koja ni manje ni više nije bila prijateljica bivšeg režima od mnogih kolega. Mnogo lakše i brže iz cele te priče i neslavne politike devedesetih izvukli su se Merima Njegomir, Miroslav Ilić i mnogi drugi.

Poznavaoci estradnih prilika tih godina setiće se kako je Merima Njegomir izjavila „da joj čini čast što peva Slobodanu Miloševiću, jer pevala je ona i Josipu Brozu, pa što ne bi i Slobodanu, našem divnom predsedniku i čoveku". Ispričala je i da predsednik lepo peva, a njoj lično je preporučio da snimi sve stare pesme, što je ona iskoristila. Teško je zaboraviti snimke iz Centra „Sava", Doma sindikata, Kolarca, na kojima u Meriminoj senci nastupaju Jadranka Jovanović, Oliver Njego, hor i orkestar sa Darinkom Matić-Marović, a u prvim redovima znalo se ko sedi.

Nedavnim koncertom u Centru „Sava" stidljivo se na estradnu scenu vratila pevačica pred kojom, bar se tako činilo, bila velika karijera. Snežana Berić, alijas Ekstra Nena, koja je našu zemlju predstavljala i na „Evroviziji", posle političkih promena kao da je nestala sa lica zemlje. Proteklih godina pojavljivala se tek tu i tamo, napisala knjigu poezije, magistrirala i pustila ljude da polako zaborave da je bila politički angažovana umetnica. U istom tom miljeu našli su se i glumac Desimir Stanojević, koga su posle Miloševićevog pada veliki angažmani zaobilazili u širokom luku, kao i Milorada Mandića Mandu. Ipak, Batu Živojinovića politički angažman nikada nije koštao karijere.

Manda se i javno pokajao zbog angažmana u Jugoslovenskoj levici:

- Bio sam naivan i ispao sam budala! Politika je za mene završena priča. Nikada ne bih mogao da budem dobar političar. Nema šanse - rekao je Mandić.

Miroslavu Iliću čini se da su mnogi više zamerili zbog priklanjanja DS-u radi rodbinskih odnosa, nego što je bio simpatizer SPS-a, zbog čega ipak nije ostao bez tezgi, medijskog prostora i angažmana.

- Moje političko biće je ostalo isto. Sebe i sada doživljavam kao levičara, ali nisam ja kriv što je neko u jednom trenutku pokušao da devalvira pojam levice - rekao je slavuj iz Mrčajevaca.

Među okorelim „estradnim levičarima" našli su se i Ljubiša Ristić, Mira Alečković, Dejan Cukić, Cune, ali i zvezda devedestih Ivan Gavrilović, koji je zamalo postao domazet u porodici Marković-Milošević.

Zavodnica iz „Boljeg života" Lidija Vukićević po svoj prilici pozdravila se sa velikim ulogama kada je sela u parlament kao poslanica SRS-a, što se ne može reći i za Nedu Arnerić, koja je čak preživela i aferu „Bodrum" kao poslanica DS-a. U radikalsku politiku nakratko je uvučena i pevačica Marija Šerifović, koja se ubrzo posle nastupa na konvenciji SRS-a spakovala i odselila u Beč.

Uprkos svim biznismenskim uspesima, Željko Mitrović je i danas ostao za mnoge čovek koji je uspeo zahvaljujući JUL-u.

Angažmani u Demokratskoj stranci Srbije, čini se, nikome nisu doneli ni štete, a ni koristi. Bora Đorđević, Matija Bećković, Lane Gutović, Tihomir Arsić samo su neki od onih koji su dali podršku Vojislavu Koštunici.

Prva Srpkinja koja je dobila MTV nagradu, Aleksandra Kovač, osim što je priznata muzičarka, dokazala se i kao veliki humanista. Posle azila za napuštene životinje, pomoći napuštenoj deci, priključila se kampanji u borbi protiv raka grlića materice „Kaži svima koje voliš"

Od ove bolesti od koje svake godine umre na stotine žena u Srbiji preminula je i Aleksandrina majka Spomenka Kovač, što je razlog zašto je Aleksandra prihvatila da bude zaštitno lice ove humanitarne akcije.

- Pozvana sam da se priključim akciji koja za cilj ima da podstakne što više žena na redovne preglede i zaštitu od raka grlića materice. S obzirom na to da je ovo bolest o kojoj, na sreću ili nesreću, znam mnogo, smatrala sam da je moja odgovornost da se obratim ženama i kažem im da sam ja izgubila nekog koga volim najviše na svetu upravo od ove bolesti i da postoji način kako da spreče njen nastanak. Moja mama koja je bila naš poznati tekstopisac i scenarista, umrla je u 54. godini od raka grlića materice, i to je nešto što je zauvek promenilo i moj i život moje porodice. Da se ne bi to dogodilo nekom koga vi volite idite kod ginekologa na svakih šest meseci, radite redovno testove i preglede i vodite računa o sebi jer je to samo jedan pregled, a može da vam spase život. Izaberite lekara sa kojim možete o svemu otvoreno da pričate - savetuje ona.

Da li si, osim reklamnog spota, imala još neke akcije?

- Ova kampanja je samo deo onoga što ja sama radim da bih skrenula pažnju svim divnim ženama da vode računa o zdravlju. Ja od prvog intervjua koji sam dala nakon mamine smrti govorim o ovoj bolesti, o mom iskustvu i gubitku, i najvažnije, o tome kako ova bolest može da se spreči. Nadam se da sam barem nekoliko žena podstakla da redovno idu kod ginekologa. Ne jedem više meso, ne pijem kafu, redovno se bavim sportom i potpuno sam promenila način ishrane i odnos prema zdravlju.

Da li se još baviš zbrinjavanjem napuštenih životinja?

- Držala sam improvizovani mali azil iza prijemne ambulante Veterinarskog fakulteta u Beogradu pune tri godine, ali sada tražim novi prostor. Ovo je vrlo zahtevan i odgovoran posao, i radila sam ga potpuno sama, uz pomoć nekoliko volontera koji su mi se javili u želji da pomognu u radu s napuštenim kucama. Ova divna stvorenja su me naučila plemenitosti i poniznosti. Nakon svega što im čovek uradi, a imala sam i kuce koje su zlostavljane, bolesne i gladne, one mu i dalje veruju i pružaju bezuslovnu ljubav. Nadam se da ću uskoro moći da nastavim sa ovim radom.

Tvoja pesma „Da li nekad sanjaš san" inspirisana je zlostavljanom decom koja žive na ulici. Koliko muzika može da promeni loše stvari?

- Muzika govori univerzalnim jezikom i ona može da pokrene ljude kao što nijedna druga umetnost ne može. Moja je želja da muzikom pokrenem ljude da osećaju, razmišljaju i preispitaju sebe i životne stavove. Da se pokrenu i nešto urade za sebe i ljude koje vole. Ta pesma stvorena je dok sam gledala fotografije iz detinjstva koje sam provela u ljubavi i sreći. Sledeća misao mi je bila koliko dece to nikada nije doživelo. Ovom pesmom sam im poslala svu ljubav i poruku da će sve biti u redu

Uspela si da u jednoj osobi nađeš prijatelja, ljubav i saradnika...

- Zahvalna sam što pored sebe imam inteligentnog i svestranog čoveka. Zajedno se borimo za ono u šta verujemo, međusobno se poštujemo i imamo isti cilj. Roman Goršek je vrhunski muzički stručnjak, producent i neko ko se bavi svakim segmentom moje karijere. Nezamenljiv je u svakom pogledu.

Nekoliko prijatelja prihvatilo se teškog zadatka - da prikažu prave heroje Srbije. Imaju udruženje građana i sajt „Moj heroj", gde predstavljaju moralne gromade iz „običnog" sveta, a u planu su i emisije na RTS-u

Priča o herojima je priča o zlu vremenu i zlim prilikama koje su čoveka naterale na velika dela, s tim što je ova malko drugačija - ovo je slovo o četvorici Don Kihota koji čine sve da sačuvaju heroje od zlih vremena. Za neko bolje. Da ako i ovo u kojem živimo postane bolje...

Udarili su na vetrenjače i nema im uzmaka, namerili su se da isprave najkrivlju Drinu - ljudsku svest: Vladan Vukosavljević, Zoran Ilić, Aleksandar Kostić i Voja Milutinović, rodonačelnici pokreta „Moj heroj", koji je pre nešto više od godinu dana prerastao u istoimeno udruženje građana.

- Nas četvorica smo odavno drugari, koje osim sličnih životnih interesovanja povezuje i verovanje u istovetne društvene vrednosti, dijametralno suprotne od onih koje danas važe ili se neki svojski trude da ih nametnu kao važeće - otvara karte prvi među četvercem jednakih, Vladan Vukosavljević.

- Jednostavno, jednog dana smo seli i prelomili da više nećemo skrštenih ruku gledati kako medijski prostor i pažnju javnosti okupiraju likovi i pojave koji to ne da ne zaslužuju, već da je sreće trebalo bi da su u zapećku, totalnoj senci interesovanja i nekakve važnosti! Nismo otkrili toplu vodu, garantujem da ogromna većina građana Srbije razmišlja kao i mi, jer ljudima je dosta forsiranja gluposti kao kvaliteta i nečovečnosti kao modela ponašanja, ali smo se pored vajkanja, mi odlučili i da uradimo nešto po tom pitanju!

- Konkretno, šta?!

- Evo, najkonkretnije, rastrčali smo se na sve strane, uzduž i popreko Srbije, angažujući i saradnike da nam pomognu u tome, i sakupljamo priče o istinskim herojima svakodnevice, odnosno običnim, „malim" ljudima koji svojom dobrotom, plemenitošću, ljudskošću čine da olakšaju život onima oko sebe. Za početak, napravili smo sajt na kojem su one sabrane i objavljene, mali pijedastal, kada već ne postoji onaj društveni, na kojem, po svemu što rade, zaslužuju da budu.

- Zar iskreno verujete da je to dovoljno da bi se ukorenjena svet o antiherojima kao jedinim herojima promenila, ili barem pomerila s mrtve tačke u kojoj je godinama zakovana?!

- Verovatno nije, ali postavljanjem tog pitanja čovek tera sebe da ništa ne preduzima, zaboravljajući da od kapi nastaje more, mada kap sama po sebi ništa ne predstavlja. Znači, kada bismo zastali i razmislili hoće li naš napor izbrisati ono negativno iz društva protiv čega se borimo, verovatno bismo odmah odustali od svega. Međutim, na ovaj rad više volimo da gledamo kao na zamajac koji će, nadamo se, pokrenuti ljude da drugačije razmišljaju.

Dobro, vratimo se udruženju, odnosno sajtu kao njegovom izlogu. Koji je osnovni preduslov da bi se neka priča, iliti ličnost našla na njemu?! Postoji li neka podela po kategorijama, veličini herojstva, ukoliko je ono uopšte univerzalno merljivo?!

- Stroge kategorije ne postoje, već samo klasifikacija, tipa: heroji prošlosti; porodica; društvo; učitelji; đaci; umetnici; naučnici, dobrotvori... Naravno da su zastupljeni i oni opštepoznati heroji i veličine iz naše istorije, ali ponavljam, akcenat nam je na malim-velikim delima koja čine mali-veliki ljudi. Svi znamo ko je Tesla, ali zašto ne bismo znali ko je i Mirko Kaldaraš iz Vršca, recimo?! Rom, koji i pored bede u kojoj živi sa bolesnim roditeljima i poslova koje radi da bi preživeli, učeći uz sveću već godinama je „vukovac" Hemijsko-medicinske škole. Zar on nije istinski heroj?! Zar ne mislite da priča o njemu neće naterati pripadnike romske populacije da kažu: „Mogu i ja tako"! Zar ova divna deca, što su se nedavno vratila sa svetskih takmičenja iz fizike i matematike, nisu heroji na kakve treba da budemo istinski ponosni?! U ovo vreme ludila i nakaradnih normi treba pričati o Svetomiru i Gorici Seničić, koji su u braku punom ljubavi već 72 godine. E, to je vrednost kojoj se mora težiti! To su moji, vaši, heroji svih nas! Oni čije priče moraju biti spasene od zaborava i postavljene kao međaš s kojeg treba ići, i uvek mu se vraćati.

- Stoji sve što kažete, nema zbora! Ali opet se vraćamo na ono - koliki vam je manevarski prostor, odjek vašeg rada i koliko su vidljivi efekti?

- Pre svega, naišli smo na veliku podršku svih kojima smo predočili ovo što činimo! Nažalost, ta podrška je više moralna, mada naglašavam da nismo ni profitna organizacija, ni skup ljudi koji bi da zarade na ovome. Sredstva nam trebaju da bismo priču terali dalje, da bismo, na kraju krajeva, platili saradnike koji pišu za nas. No, valjda će i to doći na svoje. Ali, znajući da sajt nije dovoljan i da je on samo početak, ponudili smo RTS-u da u saradnji s njima uradimo serijal polusatnih emisija o „Mojim herojima". Računali smo da će ih tako nešto zainteresovati, što i jeste, koliko smo shvatili iz razgovora sa čelnim ljudima nacionalnog servisa, ali, evo, već više od šest meseci niti pišu, niti se javljaju, no... Mi ne odustajemo, kotrljamo ovaj kamen dalje, uzbrdo ako treba, idemo kap po kap - poručuje Vladan, poručuju sva četvorica, zapravo, gonjeni nezaustavljivom silom - verom u ispravnost onoga što čine!

Identitet zgodne plavuše sa kojom Marko Mišković, sin najpoznatijeg srpskog biznismena Miroslava Miškovića, odmara na Hvaru niko ne zna

Izvori Pressa tvrde da je to samo jedna u nizu Markovih avantura i da je malo verovatno da je reč o ozbiljnoj vezi.

Mladi Mišković nedavno je usidrio svoju luksuznu jahtu „Crna mamba" marke „koud predator," sa kojom je i prošle godine krstario Jadranom, gde je proslavio 27. rođendan, na kome mu je pevala Severina.

O privatnom životu donedavnog potpredsednika Crvene zvezde malo se zna. Poznato je jedino da se pre nekoliko godina zabavljao s pop pevačicom Eminom Jahović, a veza je otkrivena kada su uslikani na njegovoj jahti u Budvi. Mediji su ga svojevremeno povezali sa mladom glumicom Mirkom Vasiljević, što on nikada nije ni potvrdio ni demantovao. Pričalo se da mu je jedno vreme izabranica bila i bivša misica Sanja Papić.

Koliko izaziva kontroverze gde god se pojavi pokazuju i nove slike koju su nam ustupile kolege iz „24 sata", a koje pokazuju da su dobili naređenje da ga prate u stopu.

Tri najlepše devojke ovogodišnjeg izbora za mis Šumadije i Pomoravlja su iz Jagodine - titulu mis ponela je Tamara Pajić (16), a prva i druga pratilja su Ivana Stojanović (16) i Jelena Mitrović (17)

Žiri je titulu mis šarma dodelio Danijeli Jovanović iz Ljiga (20), mis publike je Ivana Martinović iz Kragujevca (20), a mis fotogeničnosti je Tijana Golubović (17) iz Velike Plane, dok je mis internacional Maja Ilić iz Velike Plane.

- Očekivala sam titulu i presrećna sam, ali konkurencija je bila teška, jer su sve devojke bile prelepe. Završila sam drugi razred srednje škole i nastaviću da se bavim manekenstvom. Zbog košarke sam zapostavila moju prvu ljubav, modnu pistu, ali sad se modi vraćam na velika vrata. Volim Italiju i verujem da ću živeti i raditi u tom zemlji. Publika me poznaje i bodrili su me - rekla je mis Tamara Pajić.

Ona je kao nagradu dobila spavaću sobu, putovanje za dve osobe u Grčku, zlatni nakit, kao i ogrlicu vrednu oko 100.000 dinara, statuu pobednika i druge nagrade.

Pet devojaka, Anita Milovanović (20), Vesna Milojević (22), Tijana Golubović (17), Marija Maksimović (17) i Ivana Stojanović (16), dobiće mogućnost snimanja reklama sa poznatim glumcima serije „Selo gori, a baba se češlja".

Sve devojke koje su osvojile titule dobiće na poklon od sponzora izradu profesionalnih fotoalbuma. Devojkama je puno sreće u daljoj karijeri poželela aktuelna mis Balkana Jovana Milutinović (18) iz Jagodine, koja se nije takmičila, ali je kao model dobila najviše aplauza i pobrala najveće simpatije publike.

U železničkoj nesreći kod Splita nisu nastradali španski državljani srpskog porekla, već je samo jedan Srbin lakše povređen. Uzrok nesreće još nepoznat

Iako su neki hrvatski mediji izveštavali da je u železničkoj nesreći koja se u petak dogodila kod Splita stradalo dvoje Srba sa španskim državljanstvom, za to još nema zvaničnih potvrda. Ministar savetnik u Ambasadi Srbije u Zagrebu Zoran Popović izjavio je da je među povređenima u teškoj železničkoj nesreći kod Splita i jedan građanin Srbije.

Reč je o Tomislavu Popoviću, koji je zadobio lakše povrede, a posle lekarske intervencije pušten je kući, rekao je zvaničnik Ambasade Srbije u Zagrebu, ali je napomenuo da su i dalje u pitanju nezvanične informacije.

U nesreći je šest putnika poginulo, a 55 je teže i lakše povređeno, od kojih je 13 zadržano na bolničkom lečenju. Svi povređeni su van životne opasnosti. Na patologiji Splitske bolnice završena je identifikacija žrtava, a porodice stradalih potvrdile su identitet žrtava. U teškoj železničkoj nesreći poginuli su Loren Bodet, Petra Radić, Emil Gaj Andrić, Krešimir Trajbar, Domagoj Alvir i Mirna Rogan.

Među povređenima je 18 hrvatskih, šest francuskih, tri švedska, dva australijska i po jedan belgijski, britanski, slovenački i pakistanski državljanin.

Teška železnička nesreća na pruzi Zagreb - Split dogodila se u petak oko podneva, kada je iz šina, između stanica Labin Dalmatinski i Kaštel Stari, iskočila cela kompozicija putničkog voza. U vozu se u trenutku nesreće nalazio 91 putnik, a veće žrtve su izbegnute jer se voz posle izletanja zaustavio na samoj ivici ambisa uz prugu.

Niko od stručnjaka ne želi da govori o mogućim uzrocima železničke nesreće koja se u petak dogodila nadomak Splita, a u kojoj je poginulo šest, a povređeno 55 putnika. Ipak, sve spekulacije o uzrocima se svode na dva moguća razloga: ili je reč o grešci na brzom vozu ili o problemima s prugom. Ono u čemu se hrvatski stručnjaci slažu je da je stanje mreže pruga u zemlji katastrofalno, a brzi vozovi su predmet sporenja od kada su 2004. prvi put izašli na hrvatske pruge.

Osam brzih vozova kupljeno je za 34 miliona evra od kanadske kompanije „Bombardijer" pre sedam godina. Njihova kupovina prouzrokovala je veliku aferu jer je tadašnja vlada ugovor proglasila tajnim, a posao je skopljen bez tendera. Nabavka je izazvala i polemiku u stručnoj javnosti. Tvrdilo se kako hrvatske pruge nisu pogodne za brze vozove jer na njima ne mogu da razvijaju maksimalnu brzinu. Najglasniji među kritičaraima bio je ugledni stručnjak za probleme pogonske čvrstoće materijala i konstrukcija profesor Vatroslav Grubišić, koji je istraživao uzroke velikih nesreća. On je upozoravao hrvatsku vladu da na vozovima koje je nabavila Hrvatska lako dolazi do lomova osovina nakon kratke upotrebe. On je već tada izražavao zabrinutost jer ti vozovi pre kupovine nisu testirani na hrvatskim prugama.

Pruga na kojoj se dogodila nesreća obnovljena je pre tri-četiri godine, a ostala je samo obnova signalizacije. Na fotografijama s mesta nesreće takođe se vidi da je oko šina posut novi šljunak, što dokazuje da je nedavno nešto rađeno. Iako je na tom delu nizbrdica, regionalni direktor „Hrvatske železnice" Slavko Šerić tvrdi da deonica nije problematična i da samo treba prilagoditi brzinu.