Besplatna Zabava

Archive for August 8th, 2009

Možemo do šampionske krune, zašto da ne?! Ali, pravi rezultati će doći za nekoliko godina. Zvezda ne trpi druga mesta, a kamoli veće neuspehe, i ko nije spreman na to, nema šta da traži na „Marakani"

Trener fudbalera Crvene zvezde Vladimir Petrović Pižon veruje da njegova ekipa već ove sezone može da osvoji titulu šampiona Srbije! Ipak, četvrta Zvezdina zvezda u intervjuu za Press kaže da prave rezultate treba očekivati tek za nekoliko godina, a da mu je sada najvažnije da njegov ovaj novi tim igra dobar fudbal.

Petrović smatra da je najtrofejniji srpski klub polako počeo da izlazi iz najveće krize u svojoj istoriji, koja je svoj vrhunac dosegla neposredno pred njegovo imenovanje za trenera. On poručuje da se nijednog momenta nije dvoumio kada mu je u junu ponuđeno da ponovo sedne na klupu crveno-belih, jer je, kako ističe, pomoć Zvezdi njegova obaveza dok je živ.

Prihvatili ste da budete trener Zvezde u momentu kada to nije bila baš najzahvalnija stvar. Šta vas je ponovo dovelo u Ljutice Bogdana?

- Ja iz Crvene zvezde nikada nisam ni odlazio. Ponovio sam više puta, Zvezda je moj život i kada god zatreba, uopšte se ne postavlja pitanje mogu li ili ne. Pomoć Crvenoj zvezdi je moja obaveza dok god sam živ. Došli smo da klub vratimo na mesto koje mu pripada i sve drugo je manje bitno. Nije me zanimao ni novac, nije nikakva tajna da radim za mnogo manje novca nego neki bivši treneri (5.000 evra mesečno, prim. aut.).

Svakodnevno ste u klubu, najbolje znate kako klub „diše" u ovom momentu. Imate li utisak da Zvezda lagano ‘isplivava' i da je nezapamćena kriza od prošle godine prošlost?

- Mislim da klub, posle užasa od prošle sezone, lagano staje na svoje noge i ubeđen sam da idemo u pravom smeru. Došlo je do stabilizacije na nekoliko nivoa, ali pre svega na finansijskom, a složićete se da je to vrlo bitna stvar. Nova uprava je napravila dobar plan, dovela je igrače koje realno može da plati, a koji su opet dovoljno kvalitetni da bi igrali u našem najvećem klubu. Nema više rasipanja i bespotrebnog trošenja novca. Sve u svemu, sve drastično bolje izgleda nego pre samo nekoliko meseci.

Koji su dometi vašeg tima u sezoni koja predstoji? Možete li prekinuti dominaciju Partizana i doći do titule prvaka?

- Možemo do titule, zašto da ne?! Ali meni lično je mnogo bitnije na koji način ekipa igra. Mi moramo vratiti publiku na stadion, moramo stvoriti igrače koji će biti idoli mladima. Zvezda je tek na početku stvaranja tima, rano je za bilo kakve prognoze. Prave rezultate realno očekujemo tek u narednih nekoliko godina.

Kog igrača koji je prošle sezone nosio dres Zvezde biste danas voleli da imate u ekipi?

- Pre svih, bivšeg kapitena Nenada Milijaša. On je reprezentativni kalibar i svaki trener bi ga poželeo u svom timu.

Nekada ste bili vrhunski fudbaler i „Zvezdina zvezda", a sada ste šef struke crveno-belih. Gde je teže, na terenu ili pored njega?

- Što se mene tiče, teško je i na terenu i na klupi. Kada sam bio igrač i tada je u našem klubu bio veliki pritisak kao i danas. U Zvezdi se uvek traže vrhunski rezultati, čak i nešto preko toga. Veliki klub ne trpi druga mesta, a kamoli neke veće neuspehe, i ko nije spreman na to, nema šta da traži na „Marakani". Nemam problem sa pritiscima, navikao sam i spreman sam da podnesem sav teret koji moj posao nosi sa sobom.

Šta se suštinski promenilo u fudbalu od vremena kada ste vi bili igrač?

- Fudbal napreduje iz godine u godinu i na neki način se kao igra transformiše. Jedino što suština ostaje ista - morate biti odvažni i inteligentni. U moje vreme je igralo mnogo više mladih fudbalera, lakše su dobijali šansu, duže su ostajali u klubu i imali više vremena da ga zavole. Danas oni vrlo brzo napuštaju zemlju i traže rešenje egzistencijalnih pitanja u inostranstvu. Fudbaleri razmišljaju o novcu, što je normalno, jer ga u našim klubovima nema. Niko tu nije kriv, jednostavno situacija je takva.

U noći između petka i subote Guča je tek u svanuće utihnula na svega nekoliko sati. Saboraši su se razbudili oko 10, iako su prangije zagrmele već u sedam ujutru, a trubači su tada uveliko svirali budilicu, označavajući početak novog saborskog dana! Od preksinoć je Guča puna!

Kolone vozila su još od ranih prepodnevnih sati silazile sa Jelice ka malenoj dragačevskoj varošici. Na koncertu trubačkog orkestra Dejana Petrovića, koji je počeo u 21 sat na stadionu, okupilo se oko 25.000 posetilaca. Posle Petrovića, nastupili su Sanja Ilić i „Balkanika bras orkestar", potom Boban Marković, a koncert je završen nastupom inostranih orkestara koji su stigli u Guču.

Nastup orkestra američke mornarice na stadionu grupa od petnaestak pijanih momaka propratila je zvižducima, pokazivanjem srednjeg prsta, a pevač je čak pogođen u grudi plastičnom flašom koja je na binu doletela iz publike, pored još nekoliko praznih limenki. Ipak, kada su marinci zasvirali „Svilen konac", zvižduci su utihnuli, dok je nekolicina, ipak, ostala dosledna da Amerikancima ne zaboravi blisku prošlost. Slično su prošli i velenjski trubači, dok su protesti prestali kada su na binu izašli Francuzi iz Liona.

Sa orkestrom je u Guču stigla i Dženifer Braš, otpravnik poslova američke ambasade, koja je doslovno shvatila da će se u Guči 2010. voditi trubački rat, pa je organizovala njihov dolazak kako bi se bolje pripremili za nastup.

Sve je više mladih posetilaca iz inostranstva, dok je sve manje gostiju pod šatrama koji jedu kupus i pečenje. Najbrojniji su Francuzi, a ima Belgijanaca, Nemaca, Slovenaca... Glavna žurka je noću, kod spomenika trubaču, po terasama kafića i improvizovanim diskotekama, kao i na gučanskim ulicama.

Za danas u tri sata zakazan je početak finalnog takmičenja na stadionu, čiji će pobednik sledeće godine, na 50. saboru, predstavljati Srbiju. Dejan Petrović, koji je sa svojim orkestrom u Guči već osvojio sve moguće nagrade, kaže za Press da iduće godine neće učestvovati u takmičarskom delu, koji žele da prepuste nekom drugom da se afirmiše. Sličnog je mišljenja i Boban Marković, koga su Englezi već proglasili za najboljeg trubača na svetu, dok Sanja Ilić kaže za Press da se odlično pripremio za koncert i da će tek njegov trubački orkestar da svira po Guči. Sva tri virtuoza jednodušni su u oceni da Guča mora da živi, prilagođavajući se novom vremenu, i u bliskoj budućnosti je vide kao veliki svetski festival ove vrste muzike, na koji dolazi sve više gostiju a organizatori su procenili da će ih biti nekoliko stotina hiljada.

 

Autor emisije „TV gerila" Sandra Drašković, koja je ugostila kontroverznog Kristijana Golubovića, kaže da niko nema pravo da izigrava sudiju, jer je on odslužio svoje

Posle dvogodišnje pauze, voditeljka i bivša supruga Nikole Lazetića, Sandra Drašković, vratila se na male ekrane emisijom „TV gerila" na televiziji Pink. Nedavno je ugostila i Kristijana Golubovića, što je izazvalo negodovanje javnosti. Na brojnim forumima povela se čitava rasprava da li treba takvim likovima uopšte davati medijski prostor. S druge strane, rejting emisije je bio takav da je bio skoro na granici da obori rekorde gledanosti. U intervjuu za Press Sandra kaže da nije na nama da nekome sudimo, odnosno da je zbog svojih grešaka Golubović već platio, tako što je godine proveo u zatvoru.

Čime je Golubović zaslužio da bude jedini gost?

- Kristijan je živa legenda sa beogradskog asfalta, poznat širokom dijapazonu gledalaca. Njegov život je satkan iz toliko priča da sam čak razmišljala da uradimo intervju iz dva dela. Međutim, uspela sam da sastavim pitanja kojima sam dotakla samo one bitne i za gledaoce najzanimljivije teme iz njegove prošlosti, sadašnjosti, ali i nekih planova za budućnost.

Kakvi su bili komentari posle emisije?

- Iako je emitovana znatno kasnije od uobičajenog termina, emisija je bila veoma zapažena, toliko da su mnogi očekivali i reprizu. Kada imate zanimljivog gosta i aktuelnu temu, razumljivo je da ni pohvale ne izostaju.

Mišljenja javnosti su bila podeljena. S jedne strane, ta emisija je imala ogromnu gledanost, s druge su smatrali da takva ličnost kao što je Kristijan ne zaslužuje toliki medijski prostor.

- Sama činjenica da je emisija sa Kristijanom bila jedna od najgledanijih u poslednje vreme dovoljno govori u prilog tome da takva ličnost zaslužuje medijski prostor. Za svoje greške iz prošlosti taj čovek je odslužio zatvorsku kaznu, pa nema potrebe da se bilo ko sada stavlja u ulogu moralnog sudije i određuje šta jeste, a šta nije u redu. Mišljenja bi, verovatno, bila podeljena i da sam dovela u studio Žarka Lauševića, koji jeste po vokaciji glumac, ali takođe neko ko ispašta zbog grešaka iz prošlosti.

Da li je Kristijan imao nekih posebnih zahteva?

- Nije bilo posebnih zahteva i nečega što bi bilo neuobičajeno... Bilo je dogovora oko pitanja, ali je kasnije u studiju odgovorio i na pitanja koja nisu bila planirana, kao i na pitanja gledalaca.

Ima li nepoželjnih na listi tvojih potencijalnih gostiju?

- Nepoželjnih gostiju nema, poenta je u tome da se na određenu aktuelnu temu pozovu adekvatni gosti, a ne po principu ko mi prvi padne na pamet.

U emisiji, kao Sani Armani listaš albume sa najpoželjnijim neženjama. Na koga bi pao tvoj izbor?

- Iz profesionalnih razloga ne želim da se izjašnjavam.

Da li bi se Sandra Drašković složila sa izborom nekih od momaka koji se sviđaju Sani?

- Možda da, možda i ne. U svakom slučaju, kriterijumi su veoma različiti!

Kada će i Sani Armani konačno naći „dobru priliku"?

- Na kraju serijala emisije „TV gerila". A onda očekujem glamuroznu svadbu!

Ko je, po tebi, najpoželjniji srpski neženja?

- Hajde da ne budemo nestrpljivi. Tek na kraju emisije, na osnovu publike, videćemo ko je najpoželjniji srpski zet!

Da li planiraš da ponovo staneš na ludi kamen?

- Kroz život nisam išla planski, pogotovo što obično kad nešto isplaniram to ne bude tako. Ne kaže se bezveze „pravi planove da ti se bog smeje"! Brak je divna stvar kada je sa pravom osobom!

Da li ponekad i kada u Sandri Drašković proradi Sani Armani?

- Ja sam i Sandra i Sani. Sani Armani je lik koji su stvorili mediji i, eto, hvala im na tome. To nikada nije predstavljalo moje umetničko ime. Razlika je u tome što taj lik koristim za humorističke kratke priloge u emisiji. Ti prilozi su dosta gledani, jedan deo publike ih prati jer su im duhoviti, drugi verovatno misle da sam luda, a verujem da ima i onih koji ne podnose Sani Armani, a ipak gledaju. Naposletku, tu je i onaj manji deo publike širih shvatanja, da ne kažem pametniji, koji u tim prilozima i u liku Sani vide podsmeh sistemu vrednosti koji vlada na našim prostorima u poslednjoj deceniji.

Da li bi ponovo pristala da uđeš u kuću „Velikog brata"?

- Da pristala bih, pod uslovom da mi obezbede pobedu!

Da li bi prihvatila poziv za novi rijaliti-šou „Farma"?

- Pristala bih da uđem na jedan vikend i da to doživim kao boravak na selu. Bila bi mi zanimljiva dva dana, jer sam gradsko dete i nisam imala iskustva sa seoskim poslovima kao što će ih imati učesnici „Farme" tokom tri meseca.

Bivši hrvatski premijer Ivo Sanader, kome je dijagnostikovana upala pluća, smešten je na lečenje u Kliniku za plućne bolesti „Jordanovac". Kako tvrde hrvatski mediji, Sanader je oboleo od teške bakterijske upale pluća

Upalom su zahvaćena oba plućna krila, a lekari pretpostavljaju da je uzrok bakterija legionela. Za sada, Sanader je na terapijom antibioticima. Ukoliko ne bude dodatnih komplikacija, Sanader bi za desetak dana, najviše za dve nedelje, trebalo da bude izlečen i pušten iz bolnice.

Sanaderova bolest iznenadila je njegove prijatelje, saradnike i ministre u vladi. Niko nije znao da je završio u bolnici dok nije stiglo saopštenje hrvatskog ministra zdravlja.

- Verovatno je nešto pokupio dok je bio na odmoru, jer kada smo se videli pre osam dana izgledao je super - rekao je jedan od najbližih Sanaderovih prijatelja, a drugi je otkrio da se čuo s bivšim šefom.

- Javio mi se samo na sekundu i rekao: „Doktor je kod mene, čućemo se kasnije" - otkrio je on. Na osnovu tog kratkog razgovora nije mogao da zaključi u kakvom je stanju Sanader.

- Nismo se čuli nekoliko dana, jer sam ja bio na moru, a on u Zagrebu. Sad sam saznao da je završio u bolnici i odmah sam ga nazvao. Moram priznati da sam malo zabrinut - poverio se novinarima njegov saradnik.

Sanader je poslednji put u javnosti viđen pre tri nedelje, na izložbi u Splitu. Nakon toga se, prema nekim informacijama, ukrcao na jahtu „Malo vitra" i plovio Jadranom.

Iako se već više od godinu dana spekulisalo da Sanader ima ozbiljnih zdravstvenih problema, nijedna od dijagnoza koja se pominjala nije bila povezana sa plućima. Među ministrima, kao i nekim poslanicima HDZ-a moglo se čuti da njihov tadašnji šef ima problema s visokim krvnim pritiskom.

U stravičnom udesu koji se juče ujutru dogodio na autoputu Skoplje - Đevđelija nastradalo je dvoje srpskih turista, majka i ćerka, Dragana i Isidora Ivković

Tragedija se dogodila oko 5.20 sati u mestu Kameno u Valadnovu, tridesetak kilometara od makedonsko-grčke granice. Do udesa je došlo kada je Nemanja Ivković (41), koji je upravljao „fijat regatom" novosadskih registarskih oznaka, iz zasad nepoznatog razloga izgubio kontrolu nad vozilom i u punoj brzini se zakucao u kameni zid pored puta. Vozilo se od udarca odmah zapalilo. Iako povređen, Nemanja je uspeo da izađe, ali su njegova supruga Dragana (38) i ćerka Isidora (8), za koje se pretpostavlja da su spavale u trenutku udesa, ostale zaglavljene u vozilu, gde su izgorele.

Na mesto udesa srpskih turista, pored makedonske policije, stigli su i vatrogasci i ekipe Hitne pomoći, ali majki i ćerki nije bilo pomoći. Teško povređeni vozač „regate" je najpre prevezen u Đevđeliju, gde mu je ukazana prva pomoć, a potom je prebačen u Gradsku bolnicu u Skoplju. Pretpostavlja se da je vozač zaspao tokom vožnje.

Maloletna devojčica D. J. (14) iz Osečine, koja je optužila trojicu muškaraca iz tog mesta da su je silovali punih sedam meseci, na glavnom sudskom pretresu je u potpunosti promenila iskaz koji je dala tokom istražnog postupka

Zbog menjanja iskaza, ali i nedostatka materijalnih dokaza, Okružni sud u Valjevu oslobodio je Milovana Gavrilovića (22), Radovana Todorovića (55) i njegovog sina Dejana Todorovića (25), koji su optuženi da su silovali D. J.

D. J. je na glavnom pretresu, koji je bio zatvoren za javnost, potpuno promenila ranije dat iskaz. Tokom saslušanja u policiji ona je rekla da su silovanja u periodu od septembra 2008. do marta ove godine bila svakodnevna, pred istražnim sudijom Okružnog suda u Valjevu je rekla da je silovana šest puta, a tokom glavnog pretresa da „ne zna tačan broj". Svedoci, drugarice D. J., nisu potvrdili njene tvrdnje o upoznavanju sa optuženima u kafiću „Tabu" u centru Osečine, čiji je vlasnik Radovan Todorović, kao i o navodnim pretnjama koje je ona dobijala u njihovom prisustvu u tom kafiću. Listing njenog mobilnog telefona je pokazao da je D. J. zvala i slala SMS poruke jednom od optuženih, iako je u svom iskazu tvrdila da je ona bila pozivana da izlazi sa časova kako bi se našla sa optuženima. Ona na glavnom pretresu nije znala da objasni promenu tog dela iskaza.

U Okružnom sudu kažu ne postoji nijedan materijalni dokaz, jer DNK maloletne devojčice nije pronađen na mestima u šumi u selu Bratačić kod Osečine, koje je navela kao mesto silovanja, ni u automobilima u vlasništvu optuženih Radovana i Dejana Todorovića, u kojima su je, kako je tvrdila, primoravali na obljubu. Veće Okružnog suda je na osnovu toga zaključilo da ne postoje materijalni dokazi za delo koje je Todorovićima i Gavriloviću stavljeno na teret. Optuženi su od samog početka negirali sve optužbe i tvrdili da D. J. ne poznaju, kao i njene roditelje. Njima je od trenutka hapšenja u martu pritvor produžavan da ne bi uticali na svedoke.

Devojčica je silovanje prijavila krajem marta, nakon što je školski psiholog pozvao na razgovor zbog izostanaka u školi, promene ponašanja i popuštanja u učenju.

Devojčica je tada tvrdila da su je Todorovići i Gavrilović u nekoliko navrata automobilom odvozili u šumu u selu Bratačić gde su je silovali, uz pretnje da će, ukoliko progovori, nauditi njoj, njenim sestrama i roditeljima.

Ako sam mogao prošle godine da kažem da je naš cilj olimpijsko zlato 2012. godine, onda bih voleo da i nadležni isto tako konačno nešto urade pre roka

Voleo bih da se stvori okruženje u kome će sve to biti normalno, pa da konačno prestanemo da se hvalimo kako samo zahvaljujući sopstvenom inatu postižemo uspehe, kaže u intervjuu za Press nedelje Dejan Udovičić, selektor nacionalnog vaterpolo tima, koji je na nedavno održanom Svetskom prvenstvu u Rimu Srbiju doveo do prve zlatne medalje.

On ističe da ga više ne iritiraju oni koji su i proteklih godina obećavali obezbeđivanje boljih uslova za trening našim vaterpolistima, a iako ništa nisu učinili, opet su potrčali da učestvuju u proslavi medalje i da za sebe otkinu deo njihovog uspeha.

- To me više ne pogađa kao nekada. Shvatio sam da ne mogu da budem Don Kihot i da borba protiv takvih ljudi samo šteti i meni i interesima ekipe. Osnovni problem je u tome što se kod nas sve radi kampanjski i ako mi vaterpolisti imamo plan, očekujem da ga imaju i drugi. Ako sam ja još prošle godine, posle Olimpijade u Pekingu, kazao da je naš cilj olimpijsko zlato 2012. godine, voleo bih i da nadležni isto tako kažu šta će da urade do nekog roka. Da vidimo da postoji neki plan, a ne ovako.

Kada ste 2006. na Tašmajdanu osvojili Evropsko prvenstvo, kazali ste da vam ni u jednoj kafani ne dozvoljavaju da platite račun. Da li je slična euforija i ove godine?

- Ima euforije naravno, jer se naš narod veoma lako poistovećuje s pobednicima, ali te dve situacije ne mogu da se porede. Tada je bila veoma čudna atmosfera, za koju sam uvek govorio da nije normalna, a to je da se očekuje da mi stalno budemo prvi. Ovo prvenstvo u Rimu je specifično, jer od nas niko ništa nije očekivao. Ovo kako smo mi to uradili, sa podmlađenim timom, duplo je ili troduplo značajnije.

Šta bi bilo da se i ove godine desio kiks i da ste, recimo, u polufinalu ispali? Da li bi se to tumačilo kao potpuni sunovrat našeg vaterpola?

- Oguglao sam na takve situacije. Teško shvatamo da je sport samo sport i da konkurencija u vaterpolu nikad nije bila jača. Nije to kao pre pet ili deset godina, kada su bile Jugoslavija, Mađarska i tražio se treći. Sada imate 10 ravnopravnih ekipa i kada se uđe u četvrtfinale jedna lopta presuđuje da li ćete biti deveti ili ćete ka pobedničkom postolju.

Zamolili ste da se na aerodromu i na graničnim prelazima postave bilbordi sa natpisom „Dobro došli u zemlju šampiona". A šta je ono što vama prvo upadne u oči kada sletite u zemlju, a što upravo može da bude u suprotnosti sa tom parolom?

- Slab sam na Beograd i ništa mi posebno ne smeta. Volim da se vratim kući. Ipak, priznajem da mi je muka kada prolazim pored bazena „11. april" i kada vidim na šta liči. Bolje je da ga nema, nego da se u koritu bazena igra tenis.  I da se dičimo time kako je Ana Ivanović trenirala baš u bazenima i stigla do vrha. To je smešno.

Šta Srbiji nedostaje da bi zaista postala šampion, ne samo u sportu?

- Imam savet: hajde da prestanemo da radimo protiv sebe samih. Dobro je što nas svet gleda pozitivnije nego mi sami sebe.

Kada igrate protiv reprezentacije Crne Gore, a bili ste trener mnogima od tih igrača, da li je to za vas drugačija utakmica u odnosu druge?

- Rivalitet postoji, ali ne razmišljam na taj način. Zamislite da spojite te reprezentacije. Bili bismo u prilici da gotovo sigurno budemo u finalu i čekamo protivnika. Ali, i ovako smo najbolji na svetu, zar ne?

Poslanica i portparolka DS-a Jelena Trivan, koju su u četvrtak napali i izujedali psi lutalice na parkingu ispred Skupštine Srbije nanevši joj teške telesne povrede po telu, posle šoka koji je preživela kaže za Press da još nije u stanju da priča o ovom događaju

Ona je zbog višestrukih povreda primljena na VMA, gde su joj posle hirurške obrade dozvolili da ide na kućno lečenje. Ipak, Trivanova mora svakodnevno da ide na previjanje i saniranje rana kako se povrede ne bi zakomplikovale, jer su jako duboke.

- Evo me na VMA, na previjanju. Razumite me, zaista nisam u stanju da pričam kako me je napao čopor pasa. Ne mogu o tome ni da govorim - rekla nam je kratko Jelena Trivan.

Ona nije želela da odgovori na naše pitanje da li razmišlja da podnese tužbu protiv nadležnih zbog toga što su je psi izujedali u strogom centru Beograda. Slučaj Jelene Trivan je drugi slučaj napada čopora pasa za poslednja dva meseca. Pre nje, 13. juna psi lutalice su krvnički izujedali Sonju Pavun (21), studentkinju iz Beograda, dok je džogirala. 

Leposava Pavun, majka Sonje Pavun koja trenutno nije u Beogradu, rekla nam je da njenoj ćerki ožiljci od ujeda još nisu zarasli i da se vide golim okom. Povodom napada na poslanicu DS-a Leposava Pavun kaže da je zgrožena, jer ne može da veruje da se otkako su psi izujedali njenu ćerku ništa značajno nije uradilo na rešavanju problema lutalica.

- Ne mogu da verujem da toj ženi niko nije pritekao u pomoć. Da mojoj Sonji nije pomogao jedan mladić, ne znam šta bi danas sa njom bilo - kaže ona.

Slučaj podgoričkog gradonačelnika Miomira Mugoše i njegovog sina Miljana, koji su napali urednika i fotoreportera lista „Vijesti" Mihaila Jovovića i Borisa Pejovića, ponovo je podsetio na incidente domaćih ratobornih političara koji se nisu libili da primene fizičku silu nad političkim protivnicima, oponentima, pa i novinarima

Praksu neverbalnog obračuna u prvu posleratnu višestranačku skupštinu uveo je Vojislav Šešelj, lider Srpske radikalne stranke, koji je svoje političke argumente neretko nastojao da potvrdi i fizičkom snagom. Zapamćeno je da je vadio pištolj na studente, udario taksistu, koškao se sa obezbeđenjem Skupštine, a posle jedne TV emisije u kojoj ga je advokat Nikola Barović polio vodom, Šešeljev telohranitelj pretukao je Barovića. Predstavnici Šešeljeve stranke prednjačili su u fizičkim obračunima sa protivnicima, pa je u junu 1993. poslanik SRS-a Branislav Vakić u Saveznoj skupštini nokautirao tadašnjeg poslanika SPO-a Mihajla Markovića, nakon čega su izbile demonstracije opozicije. Vojislav Šešelj je i sam bio meta napada, kada ga je 2001. u Skupštini udario tadašnji ministar odbrane Slobodan Krapović. Veću tuču sprečili su poslanici, a zanimljivo je da je najbrži u razdvajanju dvojice sukobljenih političara bio sadašnji predsednik Srbije Boris Tadić.

I sam predsednik Srbije našao se u prilici da se fizički razračuna, ali ne sa političkim protivnikom, nego sa nezadovoljnim posetiocem festivala u Guči, koji ga je opsovao. Tadić je skočio u masu i uhvatio za vrat momka.

Posle 5. oktobra, incidenti u kojima su učesnici političari ne samo da nisu prestali, već su postali i češći. Kao jedan od najčešćih aktera ovakvih sukoba pominjao se predsednik Nove Srbije Velimir Ilić. On je fizički napao jednog, a verbalno više novinara. Tokom snimanja intervjua za televiziju Apolo, Velimir Ilić je, nezadovoljan postavljenim pitanjem, šutnuo u koleno novinara Vladimira Ješića.

Predstavnika sedme sile napao je i Nenad Čanak, predsednik Lige socijaldemokrata Vojvodine. On je novinarki „Dnevnika", koja je sa njim radila intervju, najpre uzeo diktafon sa stola, isključio snimanje, izvadio kasetu, smrskao je u ruci, bacio na na pod, počeo da maše štapom, a zatim je i izbacio iz kuće. Ipak, lider LSV-a se nakon toga izvinio novinarki.

Prema prvim informacijama, oko pedesetak naših državljana je na lečenju na grčkom ostrvu. Zaražen ceo jedan autobus iz Beograda

Grupa srpskih turista koja se trenutno nalazi na grčkom ostrvu Zakintos obolela je od virusa svinjskog gripa, dok se neki od njih nalaze u karantinu, saznaje Press nedelje. Prijatelji obolelih turista javili su se juče našoj redakciji i ispričali da se, prema prvim informacijama koje su dobili, sumnja da je u kontakt sa virusom došlo oko 50 turista iz naše zemlje, ali da se još ne zna tačan broj zaraženih, pošto doktori ne odbacuju mogućnost da se u nekim slučajevima radi o običnoj prehladi.

- Skoro cela grupa koja otputovala jednim autobusom iz Beograda na Zakintos dobila je grip. Većina je otišla kod lokalnih doktora i zatražila pomoć, a neki su već dobili terapiju. Za sada još ne znamo kakva je dalja procedura oko lečenja i kako ćemo se vraćati u Srbiju - rekao je za Press jedan momak koji sa devojkom letuje na Zakintosu.

Leči se na licu mesta

Epidemiolog Branislav Tiodorović, član Radne grupe za pandemiju, kaže da još nisu dobili zvanične informacije od grčkih vlasti o slučaju zaraženih Srba. On objašnjava da će ovu informaciju moći da potvrde tek kada ministarstvo zdravlja Grčke takvu informaciju prosledi Ministarstvu zdravlja Srbije ili ako iz kancelarije Svetske zdravstvene organizacije u Atini stigne potvrda u kancelariju SZO u Beogradu, jer tako nalaže procedura.

- Nema razloga za paniku. Ako bude potvrđeno da su naši turisti na Zakintosu oboleli od gripa, procedura nalaže da nema transporta natrag u Srbiju, jer se je propisano da se uvek leče tamo gde ih bolest zadesi. Ako bude težih slučajeva, oni će biti smešteni u bolnicu, najverovatnije u Solunu. Treba da se ponašaju prema uputstvima koje im budu dali. Grci primenjuju iste metode, lekove i proceduru kao i mi u Srbiji, uostalom kako je propisala SZO. Takođe, ne treba da bude panike ni kada se oni vrate u zemlju, jer ako su preležali grip, onda više nema opasnosti. Ako neki dođu bolesni, njih ćemo izolovati - objašnjava Tiodorović.

Grip „normalna pojava"

Jovica Čekić, konzul Republike Srbije u Atini, kaže za Press da u našu ambasadu nisu stigle informacije da je došlo do masovnijeg oboljenja od novog gripa među srpskim turistima, nigde u Grčkoj, pa ni na Zakintosu.

- Prema poslednjim informacijama, u Grčkoj je zabeleženo oko 700 slučajeva obolelih od svinjskog gripa. Dogodilo se nešto slično kao kod nas posle festivala Egzit, kada je u jednom trenutku sa dolaskom stranaca sve postalo masovnija pojava. Kada su turisti iz celog sveta počeli da pristižu, broj obolelih je porastao, ali uglavnom su oboleli oni koji dolaze iz onih delova sveta gde je grip već raširen, iz Amerike, Meksika, Australije. Pomalo mi zvuči neverovatno da se grip zakačio baš za srpske turiste, od miliona stranaca koji posećuju Grčku. Kako sam čuo, na Zakintosu imaju određene probleme sa lekarima, pošto pojedine slučajeve jedan lekar proglasi nazebom, a drugi svinjskim gripom. Sa mnom je kontaktirala jedna majka, zabrinuta za svoju ćerku, ali se na kraju ispostavilo da je devojka dobro i da je samo malo bila prehlađena - kaže Čekić.

Nekoliko Srba koji su se nedavno vratili sa Zakintosa, a sa kojima smo razgovarali, potvrdili su nam da je na ovom ostrvu svinjski grip „normalna pojava".

- Svakodnevno smo slušali vesti o tome kako na Zakintosu hara svinjski grip. Najveći broj zaraženih su Englezi. Vodič mi je rekao da je poslednje nedelje jula u karantinu na ostrvu bilo nekoliko stotina turista - kaže sagovornik Pressa koji je želeo da ostane anoniman.

U Grčkoj je pandemija svinjskog gripa proglašena početkom jula, a do sada je registrovano više od 700 obolelih.