Besplatna Zabava

Archive for August 15th, 2009

Napravio sam od stana muzej i ostavljam ga mojoj Zvezdi. Prvi put sam o toj ideji razgovarao sa Džajićem i Cvetkovićem, oni su bili zadivljeni, kaže legendarni navijač crveno-belih Mile Srbin

Miodrag Milosavljević, poznatiji kao Mile Srbin, kaže da je sasvim razumljiva njegova odluka da svoju kuću zavešta Crvenoj zvezdi. U ekskluzivnoj ispovesti za Press, najpoznatiji navijač kluba iz Ljutice Bogdana otkriva da je još sa Draganom Džajićem dogovorio da svo svoje bogatstvo posle smrti ostavi crveno-belima.

- Dobro došli u Zvezdinu kuću - dočekuje nas vitalni Mile, koji će 13. novembra napuniti 89 godina.

Stan od 27 kvadrata u beogradskom naselju Vračar više liči na muzej nego na stambeni prostor. Nema slobodnog prostora na zidovima, jer su svi prekriveni suvenirima posvećenim Srbiji i Zvezdi. Javnost je bila poprilično začuđena vešću da je Mile odlučio da njegov skromni dom posle smrti pripadne Crvenoj zvezdi, ali nas naš domaćin uverava da je takva odluka sasvim normalna i očekivana.

Ne voli Dan Tanu

- Napravio sam od stana muzej i to sve dajem Zvezdi. Prvi put sam o toj ideji razgovarao sa Draganom Džajićem i Vladimirom Cvetkovićem, i oni su bili zadivljeni tom idejom. Džajić je najveća legenda Zvezde, on nije zaslužio da ga hapse, jer nikada ništa nije ukrao. Kada je došao Dan Tana, on je poslao nekog advokata da to konačno odradimo i zvanično, međutim više od godinu dana držali su ta dokumenta kod sebe. Pitao sam ga: „Ti čekaš da ja umrem i onda da radiš šta hoćeš sa dokumentima?" Bio sam ljut na Dan Tanu, on je došao da rasturi našu Zvezdu. Pričao sam i sa Lukićem oko ovoga. Ovi novi u klubu su moja deca, prvi sam im čestitao na izboru. Sada rade punom parom da srede stanje u klubu, kada to završe, rešićemo i ovo oko stana - kaže Mile Srbin.

Najpoznatiji navijač Zvezde diči se podatkom da ga je rukovodstvo kluba zvaničnim aktom iz 1983. godine oslobodilo plaćanja putovanja u inostranstvo sa klubom.

- Živim samo za Zvezdu, ona mi je cela porodica. Centralno mesto zauzima prva generacija Zvezde, koju su predvodili Mrkušić, ambasador Stanković, Mitić. Pre rata sam navijao za Jugoslaviju, a kada je osnovana Crvena zvezda, počeo sam za nju da navijam. Od 1945. do danas nisam propustio nijednu utakmicu na „Marakani" i u inostranstvu. Na Izvršnom odboru Zvezde 1983. doneli su odluku da me oslobode plaćanja na gostovanjima. Nikada nisam imao problema na poslu, uvek me je direktor puštao. Kada se posle četiri-pet dana vratim sa puta, radim od jutra do sutra da nadoknadim to. Nisam nikada uzimao slobodne dane, jedino nisam radio na Božić, Uskrs i moju slavu - Svetog Nikolu.

Došao iz Jagodine u Beograd

Mileta život nije mazio. Naprotiv. Došao je kao mladić iz Jagodine u Beograd, vrlo brzo ostao bez dece, a kada mu je i žena umrla, ostala mu je jedino ljubav prema klubu.

- Kada sam došao iz Jagodine u Beograd, pre podne sam nosio kofere na stanici, a po podne sam prodavao večernja izdanja novina. Posle sam završio trgovačku akademiju i radio kao prodavac. Bio sam tokom rata u logoru na Banjici, decu sam izgubio 1942. godine, a kada mi je posle rata umrla žena, odlučio sam da se više nikad ne ženim. Od tada mi je ostala samo ljubav prema Zvezdi.

Poznate srpske estradne zvezde obožavaju seks i praktikuju ga na potezu zemlja-voda-vazduh. Sandra Afrika je vodila ljubav na skuteru, Mia Borisavljević u avionu, a Olja Crnogorac u kuhinji s varjačom u ruci

Poznate Srpkinje uglavnom nisu raspoložene da javno govore o svom seksualnom životu. Iako u svemu i svačemu kopiraju svetske zvezde, na seksi intervjue teško pristaju. Ipak, pojedine pevačice, glumice i manekenke u nekoliko navrata su pokazale da imaju malo šira shvatanja, pa su sa javnošću podelile svoje seksualne tajne, fantazije i doživljaje.

Za pevačicu Gocu Tržan-Marinković odavno je poznato da nema dlake na jeziku. Nekadašnja „tapovka" uvek je za medije otvoreno govorila o svemu, pa tako i o seksu, za koji kaže da joj nikada nije bio tabu tema. Na muža Ivana je pala kada je primetila njegovu guzu. Iako je, kako kaže, prilično zadovoljna svojim seksualnim životom, postoje neke seksualne želje koje bi volela da ostvari. Njen fetiš je „jako udoban i jako siguran seks! I s vremena na vreme poneka korisna seksi igračka, koja može da pomogne dinamici u krevetu". Njena formula za savršen ljubavni život je spontano, iskreno, divlje i strasno... Kaže, što više i što češće, na svim mestima koja padnu na pamet. Ne krije da joj se dopada seks na javnom mestu i da je i sama imala takva iskustva koja su bila zanimljiva. Isto tako bio joj je zanimljiv i seks na jednu noć.

Bez kamere, molim

Pevačica i igračica Dunja Fleš otkrila je da granice u seksu ne postoje i da je najjači afrodizijak muškarčeva moć. Najbolje se oseća u udobnom krevetu, posutim laticama ruža i podjednako joj je bitna i veličina i tehnika. Ne voli bilo kakvu vrstu grubosti, naročito ne u krevetu. Vrlo je osetljiva i nežna, senzualna i kaže da ne voli da je boli. Ena Popov tvrdi da ako je s muškarcem koga voli, onda ni u seksu nema tabua. Kaže, ako je nekome već predala srce i ako je to obostrano, ne postoji ništa što od nje neće dobiti.

Pevačica „Koktel benda" Žana Prijić kaže da uživa u dobrom seksu, ali bez kamera. Jedno od najlepših iskustava bio joj je seks na plaži, a drugo zanimljivo seksualno iskustvo doživela je u kolima. Volela bi da proba u sauni, a fetiš joj je dobra muška zadnjica, široka ramena i velika leđa, da prstima dugo šara po njima... Folkerka Stoja Novaković kaže da kada muškarac barata momentom i fluidom, zaboravlja i vreme i mesto, a mlada Novosađanka Slađana Ivanišević, pevačica „Siti rekordsa" i devojka proslavljenog fudbalera Ognjena Koromana, kaže da se tokom seksa partneru predaje u potpunosti, da ne voli da se snima kamerom i da bi, kad bi joj se za to ukazala prilika, rado vodila ljubav na palubi jahte.

Seks za jednu noć

Voditeljka i manekenka Olja Crnogorac otkrila je da je provela tri sata u kuhinji praveći večeru za dragog i dočekala ga u izazovnom donjem vešu sa varjačom u ruci. Smatra da je sve u dobroj predigri, ali i da je u poslednje vreme u seksu izrazito divlja. Voli da se poigrava i do sada je probala dosta poza i voli sve osim klasične, misionarske. Često obilazi seksi šopove i u njima ostavlja dosta novca. Na trojku u krevetu nikada ne bi pristala. Jelena Karleuša tvrdi da je neprikosnovena u seksu, a njena imenjakinja Jelena Ristić otkrila je da na početku veze preferira nežan seks ali, ukoliko partner otkrije njene slabe tačke, a to su vrat i butine, vođenje ljubavi istog trenutka postaje žestoko. Jelena je sebi dozvolila seks na jedno veče i nije se pokajala. Voli kada odnos traje, jer je romantična po prirodi, a najluđa poza koju je isproba je broj 67. Katarina Ostojić Kaja kaže da joj poze nisu bitne u „krevetu" i da je seks bez muzike unapred osuđen na propast. Nema ništa ni protiv igračkica i za nju je u seksu sve dozvoljeno i nema granica.

Vatrena Tanja Savić

Folk zvezda Tanja Savić otkrila je da je romantična duša i da joj je uvek bilo i biće najudobnije na krevetu, ali i da je veoma vatrena i maštovita. Bivša pevačica „Lune" Kristina Čanković priznala je da svoje akrobacije sa plesnog podijuma voli da primeni i u postelji. Bitni su joj i veličina i tehnika, a omiljena poza joj je špaga. Pevačica Mia Borisavljević rekla je da nikad neće zaboraviti seks u avionu na visini od deset hiljada metara, kao ni vođenje ljubavi u liftu, ali i da ne postoji idealno vreme za seks, jer svaki trenutak je dobar. U seksu je priznaje, žena sa hiljadu lica - u jednom trenutku je opasna, narogušena lavica koja odmah kreće u borbu, a već sledeće zna da bude mala maca. Isto tako pred partnerom voli da izigrava striptizetu. Danijela Vranić, verovali ili ne, kaže da je velika kukavica i da nikad ne bi neke svoje maštarije primenila u praksi. Nekada je volela, kaže, da se igra sa snimanjem seksa, ali više ne. Kontroverzna folkerka Sandra Afrika kaže da nikad neće zaboraviti jedan vreli letnji dan i vođenje ljubavi na morskim talasima. Otkriva da je prilično maštovita, a najoriginalnije mesto gde je upražnjavala seks bilo je na skuteru. Indi je otkrila da nikada nije imala seks na javnom mestu, ali je to učinila više puta u prirodi. Voli da eksperimentiše i generalno da uvodi novine u život. Eksplozivna je i vatrena, kako na sceni, tako i u krevetu. Najbitnija joj je predigra i voli da vođenje ljubavi traje duže.

Za svega dva dana u Šajkašu, malom bačkom selu, dogodila su se dva sramotna čina: najpre je napastvovana nemoćna starica, a zatim su se na mladoj devojci „izređala" čak trojica siledžija. Svi napasnici su privedeni

Protekla nedelja je šokirala meštane Šajkaša: za samo dva dana dogodila su se dva silovanja. Najpre je u sredu, 13. avgusta, seksualno zlostavljana osamdesetdevetogodišnja baka Milica Šešum, a sutradan uveče, između 20 i 22 časa, višestruko je silovana i konobarica iz Novog Sada Maja Tešanović (21).

Starica je slučaj prijavila mesnoj policiji dva časa posle ponoći, kada se malo pribrala i došla k sebi. Dežurni policajci bili su šokirani videvši natečenu i krvavu ženu, koja je pre desetak godina već iskusila silovanje: tada ju je napastvovao Radoslav Bratić, koji još izdržava zatvorsku kaznu. Ovoga puta, staricu je fizički zlostavljao i tukao do krvi izvesni Drago Šodalović (38).

- Baka živi sa unukom, ali je Šodalović iskoristio njegovo odsustvo, preskočio ogradu, ušao kroz prozor i nasrnuo na usnulu ženu - kažu u policiji. - Nije ni čudno što se onesvestila, a možda je i dobro što je tako. Najbolje bi bilo kada bi mogla da zaboravi gadosti koje joj je priredio Šodalović, sem što ju je, po sopstvenom priznanju, više puta u toku noći silovao. Uzgred, stigao je i da je pohara, ali je našao svega 1.500 dinara.

Dok se u selu još naveliko pričalo i zgražavalo nad ovim nemilim slučajem, već narednog dana na vratima policijske stanice pojavila se nova žrtva mesnih silovatelja - dvadesetjednogodišnja konobarica Maja Tešanović. Devojka, inače Novosađanka, prijavila je policiji da je umesto zarađene dnevnice od 700 dinara, posle samo jednog radnog dana, višestruko silovana u kafani „Galeb", nadomak autobuske stanice u Šajkašu.

Priča o seksualnom iživljavanju nad mladom devojkom brzo se pronela selom, a kako to obično biva, različita su mišljenja o onome što se zaista dogodilo. Prema kazivanju malobrojnih meštana, reč je o problematičnoj devojci koja je i ranije naplaćivala seksualne usluge, ali u policiji to oštro demantuju.

- Devojka se prvi put pojavila u mestu u četvrtak, kada je trebalo da počne da radi kao konobarica u kafani „Galeb", vlasnika Borislava Borića - objašnjavaju u policiji.

- Već sutradan ujutru, sva preplašena, neispavana, držeći se za stomak, pojavila se u stanici da prijavi silovanje. Očigledno pojedini meštani takvim pričama pokušavaju da ublaže sramotni čin svojih sugrađana, zbog kojeg mnogi pošteni ljudi crvene od stida.

Prema devojčinom kazivanju, nju je u neku seosku kuću u ulici Save Dimitrijevića odveo Marinko Plavšić (30), gost iz kafane, koji ju je prvi silovao, a zatim su se nad njom zadovoljavali i njegov stric Milorad (52), stričev sin Miroslav (23), kao i Nenad Šodalović (60), sluga kod Plavšićevih.

Devojka je u iskazu datom policiji navela da se opirala silovateljima, koji su je prinuđavali i na oralni seks. Meštani pričaju da je Marinko, koji radi u Francuskoj, platio 100 evra devojčinom gazdi da se „provedu" sa njom. Navodno, gazda je trebalo polovinu sume da isplati svojoj novoj konobarici, a pošto je odbio da to učini, ona je rešila da sve ispriča policiji.

- Prava istina će se, verovatno, saznati tek za koji dan, kada istražni sudija utvrdi šta se tačno dešavalo u kafani i ko je sve devojku silovao, jer ona poriče da je pristala na „grupnjak" - navode u policiji. - Štaviše, silovana je rekla da se branila i opirala, ali je bila nemoćna da spreči iživljavanje koje je trajalo više od dva sata.

Izjava tužioca Vladimira Vukčevića da Albanci vode specijalni rat protiv Srbije, čiji je cilj diskreditovanje kompletne istrage o trgovini i organima otetih Srba, izazvala je burne reakcije ovdašnje i strane javnosti

Tužilac Vukčević je rekao da je dokaz koji ide u prilog tome emitovanje prisluškivanih razgovora na televiziji u kojima trojica uhapšenih Srba u Prištini ubeđuju ljude da svedoče o trgovini organima i da je pitanje zbog čega se to pušta u javnost u ovom trenutku, kada je istraga specijalnog izvestioca Dika Martija „dobila na zamahu".

Podsetimo, Igor Jučinac (33), rodom iz Štrpca, Milutin Radanović (52) iz Novog Sada i Predrag Željković (33), rodom iz Beograda, uhapšeni su 12. juna ove godine nadomak Čadovice, pod sumnjom da su za lažno svedočenje o trgovini organima otetih srpskih civila 1999. godine nudili novčane iznose u vrednosti i do 100.000 evra: njima je produžen pritvor za još mesec dana.

Prema rečima Bruna Vekarića, portparola Tužilaštva za ratne zločine, naša država će se boriti istim principima kojima se vodila tokom istrage, a to su istina i stabilni argumenti:

- Na Kosovu su priveli trojicu ljudi koji su rekli da rade za BIA i za Tužilaštvo, a to su ljudi koji žive na Kosovu. Puštanje priče o prisluškivanim razgovorima povezano je sa odlaskom specijalnog izvestioca Dika Martija, kome smo dali istinite i stabilne dokaze o našim saznanjima - rekao je Vekarić.

On je naveo da je suština tog albanskog specijalnog rata da se skrene pažnja sa dokaza koje naše tužilaštvo predočava, čemu u prilog govori i to što svaki put kada naše tužilaštvo iznese novi dokaz o trgovini organima, Albanci puste neku informaciju kojom pokušavaju da diskredituju istragu našeg tužilaštva.

- Svima je u interesu da se istina otkrije. Umesto toga, oni ne dozvoljavaju vođenje istrage u Albaniji - rekao je Vekarić. Albanski zvaničnici prošle nedelje su isključili mogućnost da ta država, u prisustvu stranih posmatrača, sprovede istragu o ovom slučaju, dok su stanovnici sela Burelj sprečili ekipu specijalnog izvestioca Evrope da poseti mesto u kojem je, kako je utvrđeno istragom, bila improvizovana bolnica u kojoj su Srbima vadili organe i prodavali ih. Dokazi našeg tužilaštva povezuju vrh takozvane kosovske vlade sa ovim nedelima.

Vojislav Trifunović (56) iz Velikog Gradišta poginuo je u teškoj saobraćajnoj nesreći koja se juče oko 15 sati dogodila na obilaznici oko Smedereva, u ataru sela Vučak

Teže povrede zadobio je Toma Lazarević (39) iz Majdanpeka. Nesreća se dogodila kada je „Micubišijev" kombi, kojim je upravljao Trifunović, zbog još neutvrđenih okolnosti skrenuo u suprotnu traku i direktno se sudario sa kamionom.

- Kombi požarevačkih registarskih oznaka kretao se iz pravca Orešca ka železari. Iznenada je prešao u suprotnu traku saobraćajnice i udario u „Fapovo" teretno vozilo smederevske registracije, kojim je upravljao Miloš Vuković (31) iz Smedereva. Udarac je bio strahovit, prednji deo kombija je potpuno uništen. Od siline udara, na licu mesta je preminuo vozač kombija, dok je suvozač Toma Lazarević zadobio telesne povrede. Uzrok nesreće biće utvrđen tek kada istraga bude završena - rekao je za Press istražni sudija Dragan Rogan.

Vozač kamiona tvrdi da je video kako je poginulom Trifunoviću, iznenada, glava pala na volan. Tada je došlo do sudara, koji je, prema njegovom svedočenju, bilo nemoguće izbeći.

Prema nezvaničnim informacijama, Lazarević ima teške povrede glave i prebačen je u urgentni blok smederevske bolnice.

Posle Nenada Rosa, policija najavljuje nova hapšenja. Na udaru i jedna bolnica. Polovina obolelih od raka pribegava alternativnim metodama lečenja

Posle hapšenja nadrilekara Nenada Rosa, osumnjičenog da je prevario na stotine teško obolelih ljudi, uglavnom od raznih vrsta tumora, policija je rešila da konačno stane na put nadrilekarima u Srbiji, potvrđeno je Pressu na više mesta u policiji.

- I hapšenje Nenada Rosa je pripremano duže vremena. Sve je više takozvanih lekara koji se ne libe da svoje metode reklamiraju na televizijskim kanalima koje gleda veliki broj ljudi. Ali biće i iznenađenja u našoj istrazi, biće i hapšenja nekih lekara, koji za veliki novac nude tretmane za koje se unapred zna da ne daju nikakve rezultate - kaže naš izvor iz policije.

Novac na tuđoj nesreći

A koliki se novac pravi na tuđoj nesreći, najbolje se vidi na primeru Nenada Rosa i njegovog saučesnika Željka Šeatovića, koji su osumnjičeni da su zaradili najmanje milion evra „lečeći" ljude sumnjivim metodama. Roso se predstavljao kao doktor biološke medicine i naturopata i reklamirao se na nekoliko televizija, pa i na BN televiziji u Republici Srpskoj. Novac je zarađivao prodajući pacijentima aparat „rajf generator" po ceni od 1.350 evra.

Advokat Rajna Đurić, koja brani Šeatovića, kaže da je on na saslušanju pred dežurnim istražnim sudijom Drugog opštinskog suda negirao da je lečio građane.

- On je objasnio da je kao elektrotehničar ovlašćeno radio na servisiranju raznih elektrouređaja - prenosi Rajna Đurić.

Doktor Nenad Borojović, direktor Instituta za onkologiju i neurologiju Kliničkog centra Srbije, kaže da, iako pacijenti nerado govore lekarima o tome, čak polovina obolelih od raka pribegava alternativnim metodama lečenja.

- Mi smo u Institutu sproveli anonimno istraživanje među pacijentima obolelim od raka i na pitanje da li osim klasične medicine koriste neke alternativne metode u lečenju, 50 odsto njih je odgovorilo potvrdno i priznalo da koristi alternativne metode. Najopasnije je kada se potpuno napusti klasičan metod lečenja bolesti i potpuno prihvati alternativni. Do sada niko nikada nije dokazao da je nekom alternativnom metodom izlečio rak. Za to nema dokaza. I za sve što se o takvim metodama priča nema dokaza. Tokom svoje lekarske prakse sam se susretao sa svim i svačim, od melema i tonika nepoznatog sastava do vradžbina - kaže Borojević za Press.

Zakon priznaje alternativu

Naš zakon priznaje tradicionalnu i alternativnu medicinu, kao što su akupunktura i druge metode, ali postoji način verifikacije tih metoda preko Ministarstva zdravlja. Nadrilekarstva je uvek bilo i biće ga, naročito za ozbiljna oboljenja za koja nemamo siguran i jasan odgovor.

- Kada se ljudi suoče sa bolešću, to je specifična situacija. Tada su pod stresom, očajni i izuzetno ranjivi. Upravo tada na scenu stupaju prevaranti, jer su bolesni ljudi meka za ljude poput ovog Rosa. Gledao sam ga i ja na televiziji. On nastupa autoritativno i na laike deluje ubedljivo. Mene, naravno, nije ubedio - objašnjava onkolog Nenad Borojević.

Gordana Mišković: LEKARI SU MU PREPORUČILI ROSA

Gordana Mišković iz Markovca kod Velike Plane, čiji je muž preminuo od raka nakon tretmana kod Nenada Rosa pre godinu i po dana, za Press nedelje kaže da je od dana smrti svog muža čekala da neko raskrinka ovog takozvanog doktora.

- Izgubila sam muža. Ne znam da li ovo znači da ima Boga. Nama je u kući ostao taj njegov aparat, koji smo platili 1.350 evra. On je nagovarao mog muža Zorana da odustane od hemoterapije, u čemu ga je on poslušao. Nažalost, posle te njegove terapije poživeo je još dva meseca. Tek pred kraj života su ga primili na VMA, ali tada je već bilo kasno. Preporučivao nam je neke lekove na biljnoj bazi, koji su bili neverovatno skupi, nabavljali smo ih iz Amerike. Ne znam kako je moj suprug uopšte došao do njega. Stalno je išao po Kliničkom centru, na razna snimanja, kod privatnih lekara, i tu negde je čuo za njega - kaže Gordana Mišković.

Ako je suditi po rezultatima popisa stanovništva u Hrvatskoj, počev od prvog, održanog 1948. godine, pa sve do poslednjeg, 2001. godine, može se zaključiti da se Srbi u ovoj bivšoj jugoslovenskoj republici nisu ni rađali??! Štaviše, za nešto više od pola veka, ukupan broj Srba je sveden na trećinu, dok se broj Hrvata, istovremeno, uvećao za čitav milion!

Da čudo bude veće, „velikosrpska agresija" i masovno stradanje Hrvata u domovinskom ratu, doprineli su da se njihov broj tokom poslednje decenije 20. veka uveća za 240.000, dok je istovremeno iz hrvatskih popisa nestalo čak 380.000 Srba!

Iako frapantni i krajnje neočekivani, Hrvati se svojski trude da ove rezultate predstave tačnim, mada bi iole površna analiza pokazala da je reč o najobičnijoj manipulaciji i mahinaciji. Očigledno, želja je da se Srbi u Hrvatskoj i papirološki svedu na jednu trećinu u odnosu na njihov broj posle Drugog svetskog rata, odnosno da se i na taj način ostvari hrvatski demografski san još iz vremena Ante Pavelića i Nezavisne države Hrvatske.

Ključni rezultat svih posleratnih popisa u Hrvatskoj svodi se na sledeće: ukupan broj Srba i drugih pripadnika nacionalnih manjina, zabeležen popisom iz 1991. godine, identičan je onom iz 1948. godine. U međuvremenu, u „lijepoj njihovoj", prirodni priraštaj (više rođenih nego umrlih) nešto je veći od milion ljudi, ali među njima Srba jednostavno nema! Drugim rečima, od 1.004.407 ljudi, za koliko se ukupan broj stanovništva u ovoj republici povećao za nešto više od četiri decenije, 760.957 je pripisano Hrvatima, dok su preostali (243.450) pridodati neopredeljinima, Jugoslovenima i ostalima. Srbi se, pogađate, nigde ne pominju!

Još čudnije rezultate je pokazao popis stanovništva obavljen 2001. godine. Po njemu, tokom poslednje decenije prošlog veka, ukupan priraštaj, koji iznosi svega 41.115 stanovnika, kompletno je pripisan grupi neopredeljenih, ali se zato neokrnjenom broju Hrvata iz 1991. godine pridodaje i 240.821 čovek, koji do tada nije želeo da se nacionalno izjasni??! Drugim rečima, svi oni koji se u posleratnom periodu, od 1948. do 1991. godine u Hrvatskoj nisu osećali Hrvatima, nečijom volšebnom matematikom i papirološkom gimnastikom su se u međuvremenu „predomislili".

Još zanimljivija je činjenica da Hrvatska tokom krvavog građanskog rata s početka devedesetih, sudeći po rezultatima popisa iz 2001. godine, nije zabeležila gubitak nijednog jedinog Hrvata, ali i nijednog čoveka iz grupe neopredeljenih! S druge strane, iz spiska je nestalo čak 380.032 Srbina ili, bolje rečeno, dve trećine u odnosu na popis obavljen deset godina ranije. Dakle, Pavelićeva zamisao da jednu trećinu Srba valja ubiti, trećinu proterati, a preostale prekrstiti, barem papirološki, već je ostvarena.

I više od toga, tvrdi Savo Štrbac, direktor Informativno-dokumentacionog centra „Veritas".

- Ono što su hrvatske vlasti učinile tokom minule dve decenije prevazišlo je sve snove Pavelića, Budaka i njihovih ustaških sledbenika. Proces pohrvaćenja i pokatoličenja je u punom jeku, a samo tokom poslednje decenije prošlog veka to je učinilo na desetine hiljada Srba. Sećam se zagrebačkog paroha Milenka Popovića, čiji je jedini posao tokom devedesetih bio da izdaje potvrde o kršenju u pravoslavnoj crkvi, koja je bila dovoljna da neko pređe u katoličku veru. U strahu od šikaniranja na ulici, školi ili na radnom mestu, ljudi su menjali veru, imena, pa čak uzimali i neutralna prezimena. Jovani su postajali Ivani, a mali pravoslavci su preko noći postajali mali-veliki katolici!

Slično misli i Milorad Pupovac, predsednik Srpskog nacionalnog veća, koji kaže da je socijalna mimikrija dosegla razmere epidemije!

- Na popisu 1991. godine, na kojem nije bilo Srba iz Krajine, izbrojano je 580.000 Srba i 106.000 Jugoslovena. Deset godina kasnije, Srba je bilo tri puta manje (201.000), a Jugoslovena svega 76! Imajući u vidu da se čak i Hrvati slažu da je među Jugoslovenima bilo najmanje 60, a po mnogima čak i 80 odsto Srba, razumljivo je na koji se način ukupan broj Srba u Hrvatskoj sveo na samo 4,5 odsto ukupnog stanovništva. Još ako se tome doda da se 2,5 odsto građana i dalje nacionalno ne izjašnjava, a među njima je, opet, najviše Srba, logično je da svaka priča o tačnom broju Srba neutemeljena i krajnje proizvoljna. Ipak, nadam se da ćemo na narednom popisu, 2011. godine, ukoliko se nastavi tendencija normalizacije odnosa i smanjivanje tenzija, imati potpuno drugačiju i jasniju sliku - kaže Pupovac.

Hrvati su vekovni san o nezavisnoj državi dočekali, bar zvanično, sa idealnom demografskom slikom: 90 odsto svih državljana Hrvatske danas su Hrvati, iako ih je 1948. bilo svega 75 odsto.

Službe se plaše i mrtvog Draže, pa sad žele da ga sahrane na Ravnoj gori. E pa, to ne može, ako Broz nije na Sutjesci, zašto bi Draža bio na Ravnoj gori?!

Supruga predsednika SPO-a Danica Drašković kaže u intervjuu za Press nedelje da Komisija za otkrivanje mesta gde je pokopan Draža Mihailović ni posle četiri meseca nije otkrila njegov grob, jer postoje velike opstrukcije službi bezbednosti, ali i nekih članova Komisije.

- Nadam se da će se mesto ubistva ipak otkriti u naredna dva meseca, kada se okončaju istražne radnje i saslušaju svi svedoci, ako do tada mnogi ne umru na čudan način, kao što se to desilo jednom od njih, koji je trebalo da svedoči o mestu gde je Milan Nedić sahranjen. Na dan kada je trebalo da da iskaz, umro je - kaže Danica Drašković za Press.

Da li je moguće da Državna komisija za tri meseca stigne do nekakve tajne arhive i gomile svedoka? Ko nije dozvoljavao da se otkrije istina svih ovih godina?

- To je pitanje na koje svi znamo odgovor. Naravno, oni koji su ga i ubili i koji su i danas moćni. Službe ove države se nisu promenile nimalo, način rada i razmišljanja i onih iz ‘45. i ovih iz 2009. je isti, jer je i sistem isti, nepromenjen. Komunizam očeva nasledila su njihova deca i čuvaju sve tajne.

Da li ste čuli za ideju da se ostaci generala Mihailovića prenesu na Ravnu goru?

- Ta ideja je lansirana iz službi bezbednosti koje se plaše i mrtvog Draže u Beogradu, pa žele da ga izmeste daleko od očiju javnosti, na Ravnu goru. Protivim se tome i mislim da ako Josip Broz nije sahranjen na Sutjesci ili u pećini u Drvaru, zašto bi Draža bio sahranjen na Ravnoj gori?!

Pa, gde ga treba sahraniti?

- Njemu je mesto u Beogradu, i to u nekom memorijalnom centru, sličnom onom u kojem je Broz sahranjen. Treba ispraviti počinjenu nepravdu prema generalu Mihailoviću i tom pokretu, kao i prema svim žrtvama komunističkog terora. Jedan memorijal sa imenima nevinih, bez suđenja streljanih i pobijenih građana Beograda, Kraljeva, Kruševca, Čačka, Požege, Užica, Leskovca, Vranja i iz svih gradova i sela Srbije čije kosti još leže po jamama ove zemlje, bilo bi najmanje što Srbija mora da učini, da bi se vratila sebi i oporavila od nesreće koja je prati više od 60 godina.

Kakav je vaš stav o Predlogu zakona o informisanju? Nadamo se da ga nećete menjati kao vaš suprug, koji se prvo okomio na zakon, pa sad kaže da će glasati za njega?

- Mislim da zakon ne treba usvojiti, jer je to hibrid jednog ministarstva koji novinari i demokratska javnost nisu ni videli pre Skupštine, što je nedopustivo, čak i u diktatorskim režimima, a mi smo, kažu, demokratska država. Zakon o informisanju i zakon o tajnosti podataka su uvod u diktaturu novih loših vlastodržaca koji silom hoće da onemoguće kritiku svoje loše vladavine skrivanjem informacija i kažnjavanjem medija. Sve je isto i Milošević radio poslednjih godina vladavine.

Pa, hoće li poslanici SPO-a glasati za Predlog zakona?

- Nadam se da neće. A ni moj suprug nije promenio mišljenje o tome, misli ono što je i govorio.

Kako vam izgleda afera u vezi sa Vladinim stanovima, pošto su vas lično i SPO najviše optuživali za deljenje stanova dok ste vladali u Beogradu?

- To je afera koja služi za zamenu teza o korupciji u vlasti i koristi da se pokriju mnogo krupnije afere u privatizaciji i velika pljačka države koja je u toku i o kojoj se ne piše i ne govori. Samo neplaćeni iznosi za privatizovana preduzeća, koji prelaze na desetine milijardi dinara i zbog čega štrajkuju svakodnevno gladni radnici širom Srbije, mogli bi da pokriju ne samo deficit budžeta, nego i da saniraju deo državnih dugova Srbije. Ali to nije tema, tema je da li je neko ko radi 20-30 godina dobio stan i platio ga 50.000 umesto 70.000 evra. A koliko su oštetili budžet tajkuni koji se vozaju po dugačkim jahtama i razbacuju našim parama nije bitno! Bitna je sekretarica iz nekog ministarstva i njen jeftino otplaćen stan.

Ali, nije u redu da državni funkcioneri budu privilegovani u odnosu na obične ljude...

- Kažem vam, ne slažem se sa ovakvim istresanjem sirotinje u funkciji satanizacije političkih protivnika uz pomoć službi bezbednosti, kako je rađeno kada je pravljena afera u vreme kada je SPO bio na delimičnoj vlasti u Beogradu. Stanovi koji su tada deljeni, delili su se po istim zakonima i pravilima po kojima je i Čovićeva vlast podelila više od 3.000 stanova, a oni pre njega, tokom šezdeset godina, na stotine hiljada. Oni koji danas lansiraju afere o dodeli stanova, to čine iz otetih kuća ili iz stanova svojih očeva dobijenih od države na isti način, a to nije moralno.

 

Iako su najavili da će u kriznim vremenima leteti ekonomskom klasom, troškovi avio-službe Vlade isti su kao i prošle godine: oko 170 miliona dinara

Iako je početkom ove godine najavljeno da će jedna od mera štednje u Vladi Srbije biti i smanjenje troškova putovanja i da će se umesto avionima flote avio-službe Vlade Srbije leteti ekonomskom klasom, u ovoj službi kažu da je u 2009., za potrebe državnih organa, obavljen približno isti broj letova u odnosu na isti period prošle godine.

- Da bismo mogli da vam odgovorimo da li državni funkcioneri štede na letovima, trebalo bi uporediti podatke o obavezama Vlade i njenih članova prema međunarodnim institucijama i skupovima u odnosu na prošlu godinu, o čemu ova služba nema podatke. Takođe, ova služba ne raspolaže podacima da li članovi Vlade, u cilju smanjenja troškova, lete ekonomskim letovima - kaže Aneta Bulatović, direktor Vladine avio-službe, čija je flota, osim članovima Vlade, na raspolaganju i predsedniku države i funkcionerima Skupštine.

Najviše leti Vuk

Kao služba koja je na budžetu, korisnicima naplaćuje samo osnovne troškove. Prošle godine je bilo 145 zahteva za letove, a to je koštalo oko 100 miliona dinara. Ministarstvo spoljnih poslova najviše je koristilo službeni avion, što je koštalo oko 40 miliona, predsednik je potrošio oko 19 miliona, Vlada, uključujući premijera i potpredsednike, oko 15 miliona, Ministarstvo unutrašnjih poslova oko četiri miliona, Ministarstvo odbrane pet miliona, Skupština oko četiri miliona...

Na održavanje flote prošle godine potrošeno je čak 650.000 evra, dok je u 2009. do sada utrošeno oko 180.000 evra.

- Za održavanje aviona avio-službe Vlade u 2008, kada je, između ostalog, urađena i generalna revizija jednog motora za avion „falkon 50", potrošeno je oko 63.890.000 dinara, a za prvih šest meseci 2009. oko 18.290.000 dinara.

Službeni avion najviše koriste ministarstva spoljnih i unutrašnjih poslova, dok je u ovoj godini obavljen samo jedan komercijalni let.

- Avio-služba Vlade ispunjava sve uslove za obavljanje javnog avio-prevoza, uključujući i medicinski . Međutim, retko dobijamo zahtev za iznajmljivanje aviona u komercijalne svrhe. U ovoj godini obavljen je samo jedan let za kliniku „Anlave" - kaže Bulatovićeva.

Flota avio-službe Vlade sastoji se od dva aviona - „marsel daso falkon 50" (vredan 10 miliona evra), francuske proizvodnje, i američki „bombardije lirdžet". Oba aviona važe za najsigurnije u svojim klasama. „Falkon" je predviđen za prevoz do 12 putnika na destinacijama do 5.600 kilometara, a „lirdžet" do sedam putnika do 2.800 kilometara. Oba aviona mogu da lete brzinom većom od 800 kilometara na čas, na visinama do 13.600 metara.

- Avioni su u izvrsnom tehničkom stanju zahvaljujući redovnom servisu - kažu u avio-službi.

Do Sarajeva 3.000 evra

Ova služba osnovana je 1965. godine, prvenstveno radi prevoza funkcionera nekadašnje SFRJ. U međuvremenu je proširena njena delatnost, pa je svima na raspolaganju, naravno uz adekvatnu nadoknadu. Oni koji bi da se provozaju avionom u kome leti vrhuška srpske vlasti morali bi da izdvoje oko tri hiljade evra, koliko košta let do Sarajeva, pa sve do 19.000 evra, koliko košta put do Lisabona. Za one „plićeg džepa", cena leta „lirdžetom" je oko 40 odsto niža. Međutim, na ove cifre treba dodati naknadu za čekanje duže od četiri sata (400 evra), taksu za ostajanje po danu (500, odnosno 860 evra).

Od donošenja odluke da se avioni mogu iznajmljivati privatnim licima, nekoliko poznatih imena iz sveta domaćeg biznisa takođe su se pominjala kao redovni korisnici usluga avio-službe. Međutim, politika ove službe je da se ne otkrivaju imena korisnika aviona, ali mnogi očevici su na nekoliko raznih svetskih aerodroma videli najpoznatije srpske biznismene kako izlaze i Vladinog „falkona 50".

Osim udobnosti privatnosti, prednost je što je njegov život u istim pilotskim rukama kao i predsednikov. Međutim, svaki komercijalni let se otkazuje ukoliko se pojavi državna potreba.

- U svetu nije neuobičajeno da se Vladini avioni koriste i za komercijalne letove. Čak i vazduhoplovi 89. puka američke vojske iznajmljuju se za civilne potrebe, izuzev dva aviona, koji prevoze predsednika. Ovo nije nikakav problem, jer se pre svakog državnog leta vrši bezbednosni pregled aviona. Ako bi se desilo da više naših zvaničnika putuje istog dana i da zatraže avione, služba najpre pokušava da ih preveze u traženim terminima, a ukoliko to nije tehnički izvodljivo, predlaže im se da usaglase vremena za putovanje.

Odluka G17 Plus da na predstojećim lokalnim izborima na Voždovcu i u Vrbasu nastupi samostalno, a ne u koaliciji sa partijama okupljenim oko Demokratske stranke, otvorila je pitanje opstanka vladajuće koalicije i posmatra se u svetlu obezbeđivanja glasova za usvajanje predloženih izmena Zakona o informisanju

Ipak, kako za Press tvrdi funkcioner G17 Plus Željko Ivanji, „u pitanju je samo provera snage partije i ne radi se o narušavanju koalicije na republičkom nivou". On napominje da je planirano da ta stranka u novembru preraste u novu partiju, koja bi okupila regionalne stranke i lidere iz cele Srbije, dodajući da to neće biti poslednji put da G17 Plus na nekim od lokalnih izbora nastupa bez svojih partnera iz koalicije „Za evropsku Srbiju".

- Na prošlim republičkim izborima išli smo u koaliciji iz samo jednog razloga, jer su se tada građani izjašnjavali za ili protiv Evropske unije. Prošla vlada je i bila srušena zato što je DSS okrenuo leđa Evropi. Sledeći izbori, kad god budu održani, biće programski, i tu će za građane biti važno samo šta piše u programu koje stranke, a ne više referendumsko određivanje o tako važnom pitanju kao što su EU integracije. Mi smo već obavili pregovore o formiranju nove stranke, koja će biti regionalnog karaktera, pa G17 Plus u formi ekspertske partije više neće postojati. Uvek smo spremni za izbore, išli na njih samostalno ili u koaliciji - govori Ivanji.

I politički analitičar Dejan Vuk Stanković smatra da je u pitanju samo vrsta političkog eksperimenta G17 Plus, koji se neće odraziti na ono što se dešava na republičkom nivou. U pitanju je, kaže Stanković, vrsta provere koja će im pružiti informacije o trenutnoj snazi, a teško da može da im naudi.

- To je u osnovi jeftin eksperiment, koji ih suštinski neće ništa koštati, a saznaće dosta - kaže Stanković.

Da izlazak na izbore bez koalicionih partnera nije ništa novo i neobično za G17 Plus govori i analitičar Đorđe Vuković.

- U pitanju je politička taktika. G17 Plus je od 2003. do 2008. izlazio samostalno, dok su na poslednjim izborima bili u koaliciji, a nakon toga su sami išli i na nekoliko vanrednih lokalnih izbora. Oni pokušavaju da zadrže svoju prepoznatljivost i da se ne utope u DS. Ukoliko bi posle izbora odabrali neke druge koalicione partnere, to bi predstavljalo čudo - navodi Vuković.