Besplatna Zabava

Archive for August 22nd, 2009

Ministar ekonomije Mlađan Dinkić i predsednik LDP-a Čedomir Jovanović leto su proveli na ekskluzivnom grčkom ostrvu Mikonos

Jedan domaći tabloid je objavio dve slike na kojima se dvojica političara nalaze u istom društvu, na osnovu čega je iskonstruisana priča da su zajedno letovali.

Milena Sarapa, diplomirani menadžer iz Beograda, objašnjava za Press kako se našla u društvu političara.

- Na plaži je bilo veće društvo i jedna naša prijateljica je rekla da Jovanović godinama dolazi na tu plažu. Baš u tom trenutku smo videli da dolazi. Prišli smo mu i upoznali se sa njim. Na kraju smo se slikali zajedno. Nekoliko dana pre toga, u drugom kraju, bili smo u jednom restoranu, kada je ušao Mlađan Dinkić. Bio je sa Kikijem iz „Pilota" i sa još nekim ljudima, koje nismo prepoznali. Čuli su da smo iz Srbije i sa njima smo lepo porazgovarali i fotografisali se. A posle smo pročitali da smo zajedničko društvo Dinkića i Čede Jovanovića. Slike su bile na „Fejsbuku", tako da je bilo ko mogao da ih skine - kaže Milena Sarapa.

Ovog leta većina srpskih ministara, pored ekonomske krize i stalnih navoda da svi moramo više da štedimo i više da radimo kako bi se zemlja što pre oporavila, nije propustila priliku da godišnji odmor iskoristi tako što će otputovati na neku egzotičnu destinaciju

Najviše članova Vlade se, po tradiciji, zaputilo u Grčku, sa premijerom Mirkom Cvetkovićem na čelu, koji je letovao na Halkidikiju. U Grčkoj se odmarao i Milan Marković, ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu, a poznato je i da je ministru odbrane Draganu Šutanovacu Grčka već deset godina omiljena destinacija. A prema nekadašnjim južnim susedima uputio se i ministar za dijasporu Srđan Srećković, koji se odmarao na Kritu.

Jedan od retkih srpskih političara koji je svoj godišnji odmor odlučio da provede u Srbiji je ministar Vuk Jeremić, koji se odmarao na Zlatiboru.

- Volim da provodim vreme u Srbiji, pošto sam zbog prirode posla puno putovao u poslednje vreme. Za razliku od mnogih političara, odlučio sam da sa suprugom odmor provedem na našoj planini, na Zlatiboru - kaže za Press.

Kako se odlazak na Crnogorsko primorje već nekoliko godina ne smatra letovanjem „kod kuće", da su putovali u inostranstvo mogu da se pohvale ministar za Kosovo i Metohiju Goran Bogdanović, kao i Oliver Dulić, ministar za zaštitu životne sredine i prostorno planiranje. Dulić, inače, već pet godina letuje u mestu Orahovac, u Boki Kotorskoj, gde ga, kako sam kaže, svi poznaju.

Božidar Đelić, ministar nauke i tehnološkog razvoja, svoje je ćerke, koje inače žive u Francuskoj, odveo na proputovanje po Irskoj i Škotskoj. Za potpredsednika Vlade Mlađana Dinkića znalo se da je odmor proveo na Mikonosu u Grčkoj, da bi hrvatski mediji otkrili da je viđen i u Novom Vinodolsku, pored Rijeke, u odmaralištu nekadašnjeg tenisera Bruna Orešara.

Ministarka telekomunikacija Jasna Matić nije prijavila godišnji odmor, kao i ministar rudarstva i energetike Petar Škundrić i ministar bez portfelja Sulejman Ugljanin, koji će svoje pravo verovatno iskoristiti do kraja leta. A i ministar poljoprivrede Saša Dragin se hvalio kako će odmor provesti radno.

Isto se može reći za Milutina Mrkonjića, ministra za infrastrukturu, koji se već drugu godinu zaredom „brendirao" kao najvredniji ministar, pošto propušta letovanje, ali je već počeo da ga bije glas da on na odmor odlazi pred početak sezone, kada nikom ne upada u oči.

Što se tiče političara koji platu ne primaju u Nemanjinoj 11, i oni vole da „odvoje ušteđevinu" kako bi otputovali na prijatan odmor. Tako je Grčka bila izbor Dragana Todorovića, lidera SRS-a, dok je predsednica Skupštine Slavica Đukić-Dejanović iskoristila period tehničkih radova u parlamentu kako bi posetila sina koji živi u Portugalu. Kako je u nekoliko navrata rekao Dragan Marković Palma, predsednik Jedinstvene Srbije, on na odmor ide dva puta, po tri dana godišnje, a predsednik Nove Srbije Velimir Ilić već 20 godina odmor provodi na svojoj farmi.

Najavljeno učešće srpskog sanitetskog tima u mirovnoj misiji u Čadu i Centralnoafričkoj Republici, koje je ministar odbrane Dragan Šutanovac nazvao istorijskim, jer na taj način Srbija ulazi u red država koje prihvataju rizike ovog vremena i pokazuje želju da učestvuje u kreiranju i čuvanju globalnog mira, samo je dobar početak uključivanja naše vojske u te procese, ali je daleko od naših potencijala

Već krajem avgusta, 21 pripadnik Vojske Srbije i Ministarstva odbrane otputovaće u Norvešku na pripreme za učešće u mirovnoj misiji Ujedinjenih nacija u Čadu, gde će se pojaviti u kontinentu te nordijske zemlje. Ali, taj angažman i dalje neće značajnije uticati na međunarodnu poziciju Srbije, niti će naša vojska ostvariti približan ugled u mirovnim misijama kakav je imala vojska SFRJ u vreme Tita, ističu vojni stručnjaci za Press nedelje.

Dimitrijević: Pozitivna priča

Bojan Dimitrijević, nekadašnji pomoćnik ministra odbrane, ističe da svako uključivanje naših ljudi u mirovne misije predstavlja „pozitivnu priču" ali, s druge strane, ne veruje da će to učešće bitnije uticati na međunarodnu poziciju Srbije.

- Radi se o jako malom kontingentu. A u pitanju su poslovi koje naša vojska radi još od 2002. godine. Čitav kontekst mirovnih operacija je prenaglašen u našoj javnosti. Puno je paušalnih i zapaljivih ocena, a u suštini je reč o najnormalnijem angažovanju naših vojnih potencijala, koje bi trebalo da se shvati kao jedno od normalnih aktivnosti vojske - ističe Bojan Dimitrijević.

On kaže da je učešće u mirovnim misijama model koji je utvrdila vojska iz koje je nastala današnja srpska vojska, odnosno JNA.

- Jugoslavija je slala svoje vojnike u mnogo težim uslovima, na frontove gde je bilo i žrtava, jer se to smatralo delom međunarodne afirmacije SFRJ. Armija je smatrala to aktom svoje mirovne politike i za to je dobijala priznanja. Danas na političkom planu ne postoji jasna artikulacija vojske kao oruđa spoljne politike Srbije, i to one pozitivne spoljne politike - ističe Dimitrijević.

I Miroslav Lazanski, vojni komentator, ističe da se misije u kojima učestvuju srpski vojnici ne mogu porediti sa onima u Titovo vreme.

- U to vreme vojnici su išli u misiju čuvanja mira, odnosno razdvajanje zaraćenih strana, a u Afriku ide sanitet, odnosno lekari. Nosiće naše uniforme, ali će biti u sklopu norveškog kontigenta - kaže Lazanski, dodajući da Srbija neće imati političku korist od učešća u ovim misijama.

- Ali, što se kaže, kud svi Turci, tu i mali Mujo. Misije ne mogu da nam škode, ali ne mogu bitno ni da poboljšaju pozicije Srbije. Jer, Vojska Srbije je na ovaj ili onaj način prisutna u Africi već nekoliko godina, i ne vidi se neka velika razlika. Kosovo se i dalje priznaje, nije to razlog zbog koga ćemo biti primljeni u zemlje belog šengena, niti će se zbog tih misija aktivirati ugovor o SSP-u - ističe Lazanski.

Poželjno za svaku vojsku

Veljko Kadijević, vojni analitičar, kaže da je angažovanje vojnika pod zastavom Ujedinjenih nacija poželjno za svaku vojsku.

- Zemlja se nameće kao dobar partner međunarodnoj zajednici i kao značajan međunarodni faktor. Mogu podsetiti na dva primera. Finska, relativno mala i nepoznata zemlja u relacijama međunarodnih odnosa, dala je ogroman broj međunarodnih posrednika i ljudi koji su uticali na svetsku politiku poslednjih decenija. A Holandija, recimo, takođe je mala zemlja čije oružane snage faktički imaju samo jednu funkciju, a to je učešće u međunarodnim i NATO misijama - kaže Kadijević.

On dodaje da je prvenstvena prednost učešća u mirovnim misijama to što se na licu mesta vidi čime raspolaže naša vojna industrija.

- U proteklim misijama u kojima su naši vojnici učestvovali, kada dođu u najboljim uniformama i sa najboljim oružjem, postaju predmet interesovanja. Tako da misije mogu da budu i mogućnost da se napravi neki biznis - kaže Kadijević. On ističe da misija u Čadu može nositi rizik pošto se radi o Africi, u pitanju je konfliktna zona, međutim posao oficira i vojnika jeste nešto što je opasno.

- To bi bilo kao kad vatrogasca ne bismo slali da gasi požar - završava Kadijević.

Ukoliko ipak ne budemo imali većinu za usvajanje zakona o informisanju, sešćemo i svojim partnerima saopštiti odluku koju je G17 Plus doneo, ali ubeđena sam - zakon će proći

Ukoliko zakon o informisanju ne prođe u Skupštini Srbije, sigurno je da G17 Plus neće rušiti Vladu Srbije. Ali ja znam da će zakon biti usvojen, kaže u intervjuu za Press nedelje Verica Kalanović, ministarka za Nacionalni investicioni plan i potpredsednica G17 Plus. Ona nije precizirala zašto je ubeđena da će predložene izmene Zakona o informisanju dobiti potrebnu podršku u srpskom parlamentu, ali napominje da je takva opcija "sasvim normalna u ovom trenutku".

- Priče da će naša stranka napustiti Vladu ukoliko zakon ne prođe 31. avgusta, moj kolega Nebojša Bradić naziva urbanom legendom. Svi licitiraju sa tim hoćemo li istupiti iz vlasti ili ne. Izlazak iz Vlade je ozbiljno pitanje, a ja o tome ne želim da diskutujem jer znam da će zakon proći. Osnovni razlog je to što se radi o kvalitetnom zakonskom rešenju. Da li je moguće da smo svi zaboravili šta je to što nam je smetalo u prethodnom periodu i da sada baš to neko želi da brani? Naravno da zakon o informisanju ne znači bilo kakav oblik represije ili odmazdu nego uređenje informativnog prostora. Smatram da je njegovo usvajanje sasvim realno u ovom trenutku.

A ukoliko ipak ne budete imali većinu za usvajanje zakona?

- Sešćemo i svojim partnerima saopštiti odluku koju je G17 Plus doneo, ali ubeđena sam - zakon će proći!

Priča se i da je samostalan nastup vaše stranke na lokalnim izborima na Voždovcu i u Vrbasu vid pritiska na koalicione partnere da podrže vaš Predlog zakona?

- To nema veze sa tim. I do sada smo izlazili samostalno na izbore. U određenom broju opština smo u koaliciji sa DS-om, ali negde i sa drugim strankama. Odluka lokalnih odbora je presudna. Odbori na Voždovcu i u Vrbasu su odlučili da sami izađu na izbore i obrate se građanima na nešto drugačiji način od onog kada su u koaliciji. Mi smo stranka desnog centra i u periodu krize zalažemo se za investicije i stimulanse privredi. To nema nikakve veze ni sa zakonom u informisanju, ni sa neslaganjem sa koalicionim partnerima.

Na početku godine ste govorili da su veliki infrastrukturni radovi jedini način da se izađe iz krize. Celo proleće je prošlo bez bitnih akcija.

- U proleće se nije toliko radilo, ali zato tokom leta sve pršti. Samo u sklopu projekata našeg ministarstva trenutno je aktivno 25 gradilišta u nerazvijenim opštinama. Ali to se ne vidi iz Beograda i široj javnosti nije toliko zanimljivo. U utorak otvaramo i radove na izgradnji magistralnog puta Kragujevac - Batočina.

To ipak nije Koridor 10, koji je predstavljen kao prioritet. Šta se dešava s njim?

- Garantujemo izgradnju 42 kilometra na Koridoru 10 ove godine. Na jugu smo već uradili 22 kilometra, počeće da se radi devet kilometara od bugarske granice do Dimitrovgrada, a na severu, u Vojvodini, radimo dva puta po 10 kilometara. Sa tim radovima se, nažalost, kasni, ali nas uveravaju da će do novembra biti sve završeno, kako je ugovorom i predviđeno. Poručila sam izvođačima da ugovor ima dve strane, država je u potpunosti ispoštovala svoje obaveze, a to očekujem i od druge strane.

Zašto radovi nisu startovali početkom godine, kako je najavljivano?

- Nisu mogli, jer nije bila završena projektna dokumentacija, a ni obavljena eksproprijacija zemljišta. Dokumentaciju smo završili tako što ju je NIP platio iz svojih interventnih sredstava, kako bi radovi mogli da počnu u maju. Tragično je da u Srbiji ne postoje završeni projekti ni za jednu deonicu i da mi značajno kasnimo zato što ih nemamo. Čak i da imamo rešene imovinsko-pravne odnose, ne možemo da radimo jer nemamo projekte.

Ko je kriv za to?

- Krivi su oni koji nisu u prethodnim godinama, kada je u ovoj državi bilo dosta para i kada se znalo da je Koridor 10 ključni projekat, na prvo mesto stavili pripremu dokumentacije.

Odgovorne su, dakle, prethodne vlade?

- Ne bih želela da targetiram krivca, ali mogu da kažem da je postojala velika neodgovornost onih koji su se bavili tim poslovima, jer nisu uradili nijedan metar Koridora 10.

Da li je odgovornost i na bivšem ministru za NIP Draganu Đilasu?

- To nije imalo veze sa Đilasom, jer je ministar za infrastrukturu Velimir Ilić postavljao prioritete u izgradnji saobraćajnica. Sada je situacija drugačija, jer ja imam dobru komunikaciju i sa ministrom infrastrukture Milutinom Mrkonjićem, ali i sa ministrom za prostorno planiranje Oliverom Dulićem. Redovno se dogovaramo o prioritetima i radimo u istom pravcu.

Kažete da je bila loša saradnja NIP-a i ministra Velimira Ilića, koji ostaje pri stavu da je koncesija za autoput bila dobro rešenje. Da li ste nakon izbijanja krize promenili mišljenje o odluci da se raskine ugovor o koncesiji?

- Smatram da je jedino moguće rešenje bilo raskidanje tog ugovora. Dovoljno je videti odluku iz 2006, kada je osnovan NIP, i sredstva koja su bila usmerena u infrastrukturu. Ako saberemo broj neizgrađenih kilometara Koridora 10 i pomnožimo sa cenom kilometra puta, doći ćemo do podatka da je tada to koštalo mnogo manje nego što je iz NIP-a bilo namenjeno za Ministarstvo infrastrukture. Mogli smo našim novcem, bez koncesije, da izgradimo Koridor 10. Ali ne treba plakati za prosutim mlekom. Ubeđena sam da će ova Vlada završiti Koridor 10 i da će to biti jedan od njenih najvećih uspeha.

Kada je rok za završetak Koridora 10?

- Planiramo da u potpunosti bude gotov do polovine 2013. godine. U 2010. završićemo 10 kilometra od bugarske granice prema Pirotu i 16 kilometara na jugu, iz "Helenik plana", ali i revitalizovati staru traku Levosoje - Preševo. Uradićemo još 10 kilometara prema Grdeličkoj klisuri i 30 kilometara u Vojvodini, kao i obilaznicu od Batajnice do Surčina.

Pored Koridora 10, kao druga dva prioriteta NIP-a naveli ste "Fijat" u Kragujevcu i pomoć nerazvijenim opštinama. Šta je sa tim projektima?

- Ta dva velika nacionalna projekta odlično idu. U toku ove godine biće završena brza saobraćajnica kroz Kragujevac, što je naša obaveza prema "Fijatu", ali i mnogo veća obaveza prema građanima Šumadije. U ovom trenutku se radi i projekat kroz Batočinu, jer do polovine 2011. planiramo da Kragujevac povežemo sa Koridorom 10. Posebno sam ponosna na projekte pomoći nerazvijenim opštinama i ti planovi se izvanredno ostvaruju. Od 143 projekta u 40 opština, trenutno se radovi izvode na 25. To nisu veliki projekti, kao što je autoput, ali su veoma važni za ova područja i ljude koji u njima žive i planiramo da ih okončamo do jesenjih kiša.

Predsednik Tadić je govorio da će 200.000 ljudi biti zaposleno na velikim infrastrukturnim projektima. Koliko trenutno radi na njima?

- Nemamo procenu koliko tačno ljudi radi na svih 325 projekata, ali ako znamo da investicioni budžet od 12,5 milijardi dinara namenjen za te poslove troše zaposleni i njihove porodice, onda je sigurno NIP bio jedan od razloga da ti ljudi sačuvaju svoja radna mesta. Takođe, za izvođenje većine radova koriste se materijali domaće proizvodnje, pa je i tu dodatni broj uposlenih. U ovakvom obimu radova NIP jeste najveći investicioni program, ali ni blizu onoga što je bio u prethodnom periodu ili onoga što bi trebalo da bude.

Da li to znači da su u pravu oni koji tvrde da je i ova godina izgubljena što se tiče velikih infrastrukturnih ulaganja?

- Ne, jer od 2000. do ove Vlade nije izgrađen nijedan metar Koridora 10, a ove godine 42 kilometra. Kriza je toliko velika da 12,5 milijardi nije nešto što Srbiju može da pogura da iz nje izađe, ali bi bez NIP-a sigurno bilo gore. Naravno da možemo mnogo više i bila bih srećna kad bi NIP imao onoliki budžet koliki je imao u vreme ministra Đilasa. Tada bismo mogli da imamo mnogo više projekata i zaposlimo daleko više ljudi.

Afera sa otkupom stanova predstavlja kampanju koja se povela protiv DSS-a i Koštunice, čiji je jedini cilj blaćenje političkog protivnika, a ne način da se dođe do istine i utvrdi zašto su stanovi otkupljivani po niskim cenama, kaže u intervjuu za Press nedelje Dejan Mihajlov, savetnik predsednika Demokratske stranke Srbije i nekadašnji generalni sekretar Vlade Srbije

On kaže da u vreme dok je bio u Vladi nije ništa znao o cenama po kojima su otkupljivani državni stanovi, „jer to nije u delokrugu rada Generalnog sekretarijata", ističući da su premijer Mirko Cvetković i njegovo nekadašnje ministarstvo finansija, uz Poresku upravu i Direkciju za imovinu, „prave adrese" na kojima treba tražiti odgovore na ta pitanja.

Bivši ministar Milan Parivodić, koji je iz vaše stranke, kaže da je znao za tu pojavu, ali da „nije imao s kim da se bori protiv principa da neko dobije stan i to bez ikakvih kriterijuma".

- Čudi me njegova izjava. Bio je ravnopravan član Vlade, a na njenim sednicama postoji tačka dnevnog reda pod nazivom „razno", gde su svi članovi Vlade otvarali teme za koje su mislili da ih treba razmotriti. Ako je znao to o čemu sada govori, morao je da upozori Vladu i sigurno bi nešto bilo urađeno.

Postoji li ta tačka dnevnog reda i na sednicama DSS-a?

- On je bio član GO DSS-a i mogao je na svaki način da obavesti stranku. Kao što se sa mnom čuo, maltene, svaki dan, tako je bio u kontaktu i sa predsednikom Koštunicom. Nije mi jasno zašto to nije uradio. Nisam se sa njim čuo duže vreme, pošto je osnovao svoju nevladinu organizaciju. I dalje je član DSS-a, ali se više bavi svojom NVO.

A čime se vi trenutno bavite?

- Zaposlen sam u jednoj privatnoj firmi, a samim tim što obavljam funkciju savetnika predsednika stranke jasno je da i dalje imam ambicija za bavljenje politikom. Želim da nastavim borbu koja će dovesti do toga da DSS učestvuje u pravljenju vlasti posle sledećih izbora.

Mislite li sada, nakon godinu i po dana, da je bio pametan potez to što je Koštunica tada „vratio mandat narodu", umesto da je sa radikalima napravio novu vladajuću većinu?

- Ne mislim da je to bila greška. Vladu smo napravili sa jednim partnerom i kada je sa DS-om došlo do nesporazuma i preglasavanja, odlučili smo da je najčistije rešenje da vratimo mandat narodu i da se on opredeli u kom pravcu država treba da ide. Nemoguće je menjati partnera u toku jednog izbornog ciklusa.

Verujete da će DSS biti u vlasti posle sledećih izbora. Da li je i DS u opciji za budućeg partnera?

- Ne bih o tome sada govorio. Samo želimo da ostvarimo dobar rezultat i budemo ti koji odlučuju o pravljenju nove vlade.

Kada se pomene vaše ime, među prvim asocijacijama je famozno saopštenje o ubicama Zorana Đinđića, koje ste pročitali u vreme predizborne kampanje 2004. Kajete li se zbog toga?

- Ne kajem se ni zbog jedne stvari koju sam uradio u životu, pa ni zbog tog saopštenja. Vreme će pokazati da li je to bilo pametno ili ne.

Da li to što ste kazali da je saopštenje dato u žaru kampanje znači da je u predizbornoj trci dozvoljeno iznositi neistine?

- U tom saopštenju nisam ništa slagao, nego samo postavio pitanja na koja su građani želeli da čuju odgovore. Ne mislim da je u politici sve dozvoljeno, jer u svakom poslu moraju da postoje granice. Nažalost, u Srbiji je i u politici i u medijima dosta toga dozvoljeno. Moram da kažem da nam je drago što je postupak koji se vodio za ubistvo premijera Đinđića završen u vreme vlade Vojislava Koštunice i što je tada uhapšen i prvooptuženi Legija.

Marko Nicović, nekadašnji šef beogradske policije i advokat, smatra da pretnje Velimira Ilića da će „sledeću budalu koja ga bude zavitlavala upucati u čelo" nisu dovoljan razlog, barem što se zakona tiče, da mu se i oduzme oružje!

- Ako ima dozvolu za posedovanje i nošenje oružja i ukoliko njegova pretnja nije direktno bila uperena protiv osobe, odnosno, ukoliko nije nekom imenom i prezimenom poručio da će ga ubiti, policija ne može da mu oduzme oružje. Naravno, i ukoliko nekom poimence zapreti, za to moraju da postoje svedoci, a ne tek rekla-kazala priče - napominje Nicović.

S druge strane, Zoran Dragišić, docent na Fakultetu bezbednosti, smatra da postoji dovoljno elemenata da se Iliću oduzme oružje.

- Pod uslovom, naravno, da je Ilić zaista izjavio da će „upucati prvog sledećeg koji ga bude zavitlavao", onda, barem što se mene tiče, postoji sasvim dovoljno razloga da ga policija razoruža. - mišljenja je Dragišić. Oglasio se i ministar policije Ivica Dačić tvrdnjom da niko ne sme da uzima zakon u svoje ruke.

- Ako ima ugroženosti, MUP će pružiti zaštitu Iliću, kao i svakom drugom građaninu ukoliko se pokaže da je to opravdano i neophodno. Ilić se nikada nije obratio policiji zvaničnim zahtevom da mu se pruži zaštita, ali se više puta žalio na neke stvari za koje je tražio da se provere, što je MUP i uradio - kazao je Dačić.

Sporazum o strateškom partnerstvu, koji je u Pekingu potpisao Tadić, naši stručnjaci ocenjuju kao istorijski, dok bivši ambasador u Pekingu Unković tvrdi da je od sada Srbija za Kinu strateško pitanje i dugoročni ekonomski partner

Poseta srpske delegacije Kini mogla bi imati dalekosežne pozitivne efekte po našu ekonomiju, smatraju neki ekonomisti, dok drugi, pak, sumnjaju da velika zemalja poput Kine baš u Srbiji traži bitnog saveznika za ulazak na tržište Evropske unije. Bivši ambasador Jugoslavije u Kini Slobodan Unković uveren je da je za tu zemlju saradnja sa Srbijom strateško pitanje i da predstavlja dugoročni ekonomski interes. On naglašava da treba imati u vidu da je u periodu do 2000. godine u Kini preovladavao strani kapital, ali da se to u poslednjoj deceniji promenilo, pošto su formirane velike devizne rezerve od oko hiljadu i po milijardi dolara.

- Prevlasti domaćeg kapitala doprinela je i visoka štednja Kineza, koja je gotovo u visini njihovog društvenog proizvoda. Tako je glavna snaga Kine postalo traženje prostora na međunarodnim tržištima. Za zemlju koja će ove godine imati privredni rast od oko osam odsto nije dobro da se oslanja samo na domaće tržište i zato je saradnja sa Srbijom za njih pitanje od strateškog značaja. Koliko sam informisan, oni bi ovde ulagali u infrastrukturne projekte, i to uz veoma povoljne kreditne uslove, a govori se i o uspostavljanju slobodne carinske zone, jer imaju u vidu dobar geografski položaj Srbije - navodi Unković.

Kina postaje svetski lider

Podsećajući da je Kina od 1979. godine do 2000. ostvarivala konstantnu stopu realnog privrednog rasta od deset do jedanaest odsto, on dodaje da je u istom periodu ta zemlja formirala kvalitetnu privredu i sve tržišne institucije, uz izuzetno razvijen bankarski sistem.

- Koliko sam uočio za vreme svog boravka u Kini, oni su vrlo pragmatični kada je u pitanju ekonomska saradnja, ali pre svega vode računa o dugoročnim planovima. Naravno, iznad svake ekonomske saradnje stoje dobri politički odnosi. Mi jesmo evropska zemlja i prioritet treba da nam budu odnosi sa EU, ali saradnja sa Kinom nije u suprotnosti sa osnovnim ciljevima Srbije. Kina je, kao stalni član Saveta bezbednosti, moćan faktor i u međunarodnoj politici. Treba znati da saradnja sa Kinom neće rešiti naše probleme, nastale ekonomskom krizom, ali to jeste jedan od puteva za oporavak naše privrede - smatra Unković.

I ekonomista Miroslav Zdravković u bližem ekonomskom povezivanju sa Kinom vidi dobro rešenje za našu privredu. S obzirom na to da će, po svim predviđanjima, Kina kroz sedam-osam godina postati vodeća svetska ekonomija, njihovo investiranje u Srbiji ima izuzetan značaj.

- Kina menja kompletnu međunarodnu ekonomiju, jer preuzima lidersku poziciju kod industrijskih proizvoda. Nemačka, Japan, SAD drastično gube udeo u gotovo svim vrstama proizvodnje - od automobila i hemije do industrijskih mašina i elektronike. Kina za sada jedino nije uspela da preuzme primat u proizvodnji lekova i medicinske oprema, ali je rast proizvodnje svake godine ogroman. Voleo bih da je tačno to što se priča, da oni koriste Srbiju kao vrata za ulazak na tržište EU. Oni su prošle godine otvorili evropski robni centar kod Budimpešte i pitanje je zašto se mi nismo potrudili da to urade kod nas, kada već imamo dobre diplomatske odnose. Po mom mišljenju, bilo bi idealno da se nekoj njihovoj automobilskoj kompaniji da lokacija u Srbiji kako bi mogli odavde da izvoze u Evropu - kaže Zdravković.

U ekonomiji nema ljubavi

Međutim, Milan Kovačević, konsultant za strana ulaganja, ističe da će dogovor dve delegacije u Pekingu samo produbiti postojeći problem - to što previše uvozimo iz Kine, a u nju skoro ništa ne izvozimo. On kaže da nije upoznat sa tim da je postignut neki ekonomski dogovor, već je u pitanju samo politički, „po kome ćemo se mi zalagati za jedinstvenu Kinu, a oni za jedinstvenu Srbiju".

- Kina već dobro trguje sa EU i ne znam šta joj mi tu možemo pomoći. Možda bi moglo da se otvori neko regionalno skladište na ušću Save u Dunav ili negde drugde u zemlji, ali bi za tu svrhu najpre trebalo popraviti puteve. Bojim se da je u izgledu samo novo zaduženje za izgradnju mosta. Bilo bi mnogo bolje da smo od neke zemlje uzeli finansijski kredit i na tenderu izabrali najboljeg koji će to da izgradi. Ovako će most napraviti Kinezi i nećemo moći da ga uporedimo sa nekim drugim predlozima. Sporazum koji bi nam više odgovarao sadržao bi dogovor o kvotama kineskog tekstila u Srbiji i ticao bi se povlastica za naš izvoz u Kinu- govori Kovačević.

Ni ekonomista Danilo Šuković ne misli da se političkim dogovorima može uticati na tržište.

- U ekonomiji nema ljubavi. Stvari se rešavaju unutrašnjim ekonomskim reformama, a sve ostalo dolazi samo, i onda predsednik nema šta da traži. I Mira Marković je svojevremeno vodila delegaciju u Kinu, pa znamo šta se desilo. Ne vidim zašto bi Kinezi ovde otvarali proizvodnju i zapošljavali našu radnu snagu, kad je ona tamo jeftinija - pita se Šuković.

NEZAUSTAVLJIVI KINESKI ZMAJ

BEOGRAD - Sporazum Srbije sa Kinom dobija na važnosti kada se zna da je kineska privreda među prvima uspela da se izbori sa svetskom ekonomskom krizom. Kina će u trećem kvartalu ove godine ostvariti rast BDP-a od 8,5 odsto, prognoziraju u kineskom Državnom informacionom centru.

Oni navode da je njihova privreda u fazi kada je dalje usporavanje njene ekspanzije malo verovatno, ali dodaju da ona i dalje raste ispod svog potencijala, uglavnom zbog slabog izvoza. Prognoza te grupe je da će u trećem tromesečju izvoz pasti 20 odsto, a uvoz 12,7 procenata na godišnjem nivou. S druge strane, prema podacima Nacionalnog biroa za statistiku, zahvaljujući ubrzanju rasta, skoro sve industrijske oblasti su izašle iz negativnih stopa, izuzev proizvodnje koksa i derivata nafte, kao i proizvodnje preciznih i optičkih instrumenata.

Stopa rasta fiksnih investicija povećana je sa 32,9 odsto u periodu januar-maj na 33,6 odsto za prvih šest meseci. Posmatrano po oblastima, najveću stopu rasta imale su investicije u železnicu (126,5 odsto), u industriju reciklaže (96,2), usluge domaćinstvima (82,6), finansijski sektor (81,3) i naučna istraživanja (77,3).

Potrošačke cene u junu bile su za 1,7 odsto manje u odnosu na jun prošle godine, dok je nivo cena u prvoj polovini ove godine smanjen za 1,1 odsto u odnosu na isti period prošle godine. Najveći pad imali su troškovi stambenog prostora, koji su u junu smanjeni za 5,7 odnosu na jun prošle godine, dok su najveći rast zabeležile cene svežeg voća i povrća.

- Želimo da strateško partnerstvo iskoristimo da Srbija bude jedna od prvih lokacija na koje bi kineski investitori došli, proizvodili i izvozili - kazao je predsednik Srbije Boris Tadić.

Inače, kineski mediji posvetili su dosta pažnje poseti srpske delegacije. Oni ocenjuju da su prethodnih dana, Tadićevim susretima sa najvišim kineskim zvaničnicima, Peking i Beograd „postavili snažne temelje za novu eru odnosa". Kineska državna agencija Sinhua prenela je izjave lidera Srbije i Kine o jačanju ekonomske saradnje između dve zemlje i posebno istakla da je vrednost privredne razmene Kine i Srbije 125 miliona dolara u prvih pet meseci tekuće godine. Premijer Kine Van Điabao pozvao je na veću razmenu u poslovnom sektoru, ohrabrio finansijske institucije da pruže podršku velikim poslovnim projektima i istakao potrebu obe države da iskoriste priliku za produbljivanje zajedničkog poverenja i saradnje za dobrobit oba naroda.

Sinhua podseća da je poseta Borisa Tadića Kini prva zvanična poseta predsednika Srbije „od kada je Srbija postala nezavisna 2006. godine". On je Kinu posetio 2005. godine, dok je još postojala Državna zajednica Srbija i Crna Gora, kao i prošle godine, prilikom otvaranja Olimpijskih igara, ali to nisu bile zvanične posete.

Beograđanka Aleksandra Mišić i student elektrotehnike iz Smedereva Miloš Hadžić juče osvojili najvrednije nagrade. One najveće, među kojima su luksuzni džip „reno koleos", tri „reno klija" i brojni motocikli, tek čekaju dobitnike

U velikoj nagradnoj igri „Press express 10" i dalje pljušte vredne nagrade! Ove nedelje putovanje je osvojila Aleksandra Mišić iz Beograda, dok je LCD televizor otišao u ruke Miloša Hadžića iz Smedereva. Naši verni čitaoci širom Srbije i Republike Srpske osvojili su i na desetine majici, rančeva, kačketa...

Srećne ruke juče je bio Miloš Hadžić (20), student elektrotehnike iz Smedereva, koji je u desetom kolu nagradne igre „Press express" osvojio LCD televizor.

- Mnogo sam se obradovao nagradi. Nisam očekivao! Išao sam ujutru da se ošišam i na putu do kuće sam kupio novine. Nagradni stiker sam odlepio čim sam stigao kući. Nisam mogao da verujem kada sam pročitao da sam osvojio televizor, i to ne običan, već LCD! Još se sa ukućanima nisam dogovorio u kojoj će sobi biti televizor, ali za to ima vremena. Najvažnije je da smo ga osvojili - našalio se Miloš.

Osvojenom nagradom prezadovoljna je bila i Aleksandra Mišić (28), filolog iz Beograda, koja je osvojila putovanje.

- Presrećna sam! Suprug mi je to jutro kupio novine. Kada sam odlepila nagradni stiker i rekla da sam osvojila putovanje, nije mi poverovao. Mislio je da se šalim. Ubrzo sam ga ubedila kad sam pozvala vaš kol-centar i prijavila da sam osvojila nagradu. Volela bih da idemo sa decom. Imamo dvoje dece, šestogodišnju ćerku i jednogodišnjeg sina, ali videćemo još - rekla je Aleksandra, koja dnevni list Press čita od prvog broja.

Sve što vi, dragi čitaoci, treba da uradite jeste da kupite Press, odlepite nagradni, samolepljivi stiker koji se nalazi na svakoj naslovnoj strani i odmah osvojite neku od vrednih nagrada.

Pridružite se i vi našim srećnim dobitnicima iz prethodnih kola. Igraj, Srbijo, igraj, Srpska! Ne oklevajte, ne prepuštajte svoju sreću drugima. Svako ima pravo da s Pressom odlepi od radosti! Nikad se ne zna, jer možda baš vi osvojite džip „reno koleos".