Besplatna Zabava

Archive for August 29th, 2009

Čelnici Crvene zvezde tvrde da se pojedini ljudi bliski klubu i bivšoj upravi trude da uruše rad novog rukovodstva tako što novčanim nagradama dodatno motivišu rivale crveno-belih u domaćem prvenstvu

Čelnici Crvene zvezde izdali su juče proglas u kojem su optužili pojedine ljude bliske klubu sa „Marakane" da premiraju rivale učenika Vladimira Petrovića Pižona u domaćem prvenstvu kako bi urušili rad nove uprave predvođene Vladanom Lukićem! Niko od zaposlenih u Ljutice Bogdana nije želeo da imenuje „minere", ali je očigledno da je njihova sumnja uperena ka članovima bivšeg rukovodstva!

„Ponosni smo što smo Zvezdu vratili zvezdašima i što su zvezdaši to osetili i na pravi način podržali. Da nije tako, ne bi Zvezda prodala više od deset hiljada pretplatnih karata, što je rekord u srpskom klupskom fudbalu. Pred nama je dug i težak put povratka Zvezde tamo gde joj je mesto, na evropskoj mapi fudbala. Biće još mnogo uspona i padova, saplitaće nas dušebrižnici i lažni zvezdaši, kao što sada premiraju naše protivnike, jer moćna Zvezda mnogima ne odgovara. Međutim, Zvezda je na pravom putu i naš povratak više niko ne može da zaustavi", kaže se, između ostalog, u proglasu Crvene zvezde.

Takođe, u najtrofejnijem srpskom klubu sa naznačili da je utakmica sa Slavijom dokaz da je klub na pravom putu, odnosno da će u najskorije vreme dobiti generalnog sponzora koji će doneti veliki novac na „Marakanu".

„Ova tri meseca u Zvezdi vri kao u košnici, svaki dan je sve više i više zvezdaša koji čine sve da pomognu da naš klub reši probleme koje smo nasledili. Pripremaju se marketinške akcije, stižu veliki prijatelji, širimo sponzorski pul, a na putu smo da u veoma kratkom roku potpišemo ugovor sa novim generalnim sponzorom koji će za to, posle dužeg vremena, prvi put dati novac."

Crvena zvezda će i na večerašnjem meču u Kruševcu (20 časova) imati ogromnu podršku svojih simpatizera. Kako se može nezvanično čuti, crveno-beli su spremni da otkupe pet hiljada ulaznica za „delije" iz Beograda, što je polovina kapaciteta stadiona „Mladosti" u Kruševcu.

Predsednik Napretka Dragiša Binić kaže da u Lazarevom gradu vlada prava euforija, jer će Napredak prvi put u istoriji igrati meč u noćnom terminu. Takođe, popularni „Bina turbina" je demantovao spekulacije prema kojima su pojedini domaći biznismeni platili montažu reflektora na stadionu Napretka.

- To nije tačno. Kada sam dolazio na mesto potpredsednika Zajednice superligaša, rekao sam da ću se postarati da obezbedim montažne reflektore. Napredak se za to izborio uz pomoć sponzora... Nisu tačne priče da su reflektore iz svog džepa platili pojedini biznismeni. Inače, u Kruševcu vlada prava euforija. U petak je bilo 1.500 gledalaca na treningu, a dolazak je najavila i nemačka televizija ZDF - poručio je Binić.

Bivši direktor madridskog Reala doputovao juče u Podgoricu, gde je pregovarao sa gradonačelnikom Mugošom i vodećim ljudima Budućnosti oko načina uspostavljanja saradnje sa klubom u kome je ponikao

Jedna od mogućnosti je i da Mijatović postane vlasnik podgoričkog kluba.

O mogućnosti da Predrag Mijatović postane vlasnik podgoričke Budućnosti govorilo se još tokom proleća, dok je bio na mestu direktora madridskog Reala.

- Budućnost je klub u kome sam ponikao, Podgorica je moj grad i kada pričam o njima, kao da govorim o svom srcu. Želim saradnju sa Budućnošću, a o načinu te saradnje dogovorićemo se prilikom mojih narednih poseta - potvrdio je Mijatović.

Na pitanje novinara da li postoji mogućnost da postane vlasnik Budućnosti, Mijatović je potvrdio da se i o tome razmišlja.

- Bitno je samo da u klub ulože oni koji ga vole, sportski ljudi. Da li ću to biti ja ili neko drugi, nije toliko važno - naglasio je Mijatović.

Sve više javnih ličnosti uzima pero u ruke i pokušava da svoje fanove iznenadi romanima, pesmama, autobiografijama... Neki to rade uspešno, a drugi dožive fijasko

Biografije slavnih ličnosti, u kojima su se iznosili manje poznati i pikantni detalji iz njihovih uzbudljivih života, oduvek su bile zanimljive čitalačkoj publici. I dok su ranije o njima uglavnom pisali drugi, poznati sve češće sami uzimaju pero u ruke i potpisuju se kao autori, ne samo autobiografija, već i romana i zbirki pesama.

Skoro da nema manje ili više poznate ličnosti koja nije objavila neko svoje štivo, pri čemu je ovaj fenomen poznat i kao „selebriti književnost". Trend pisanja knjiga, koji su uvele svetske zvezde, uzeo je maha i u Srbiji. Na poslednjem Sajmu knjiga pojavio se roman „Od pojasa naniže" Radenka Stojanovića, poznatijeg kao Vudu Popaj, što nije prvo delo ovog repera. Svoj prvenac tada je promovisala i filmska i pozorišna glumica Ivana Mihić - „Moj jedini život", koji prati sudbinu devojke koja očajnički želi ljubav.

Balašević i Tolstoj

Vanja Gavrovski iz izdavačke kuće „Laguna", koja je pored ovih izdala još nekoliko naslova koje potpisuju ličnosti poput Vlade Džeta, Vanje Bulića ili Dejana Cukića, objašnjava da se oni na taj korak odlučuju u momentu kada imaju šta da kažu publici.

- Niko od njih to ne radi na silu i svi su svesni da nisu pisci po vokaciji. To nije ništa novo kada je čovek umetnik i kreativan. Oni su ljudi sa bogatim životnim iskustvom i mnogo puta su se našli u neobičnim situacijama, zbog čega i imaju šta da kažu publici - kaže naša sagovornica.

Publici je imala mnogo toga da ispriča i Mira Stupica, za čiju knjigu „Šaka soli" je rečeno da je pisana s merom, dobrim ukusom, ali i sa beskrajnom zanimljivošću. I Olivera Katarina je svojevremeno objavila autobiografiju „Aristokratsko stopalo". Rade Šerbedžija je autor dve zbirke pesama, a objavio je i „Do poslednjeg daha", knjigu autobiografskih zapisa u kojoj govori o događajima i ljudima koji su uticali na njegov život i karijeru.

Stihovana autobiografija „Smijurija u mjerama" Branimira Džonija Štulića, frontmena kultne grupe „Azra", u potpunosti je rasprodata. Svoje knjige u ogromnom tiražu prodali su i Bora Đorđević i Đorđe Balašević.

- Rečima prilično vešto baratam, pa sam se upustio u pisanje romana bez ikakvog prethodnog iskustva. Neki kritičari zlobno su govorili da se moje knjige prodaju zato što sam ih ja napisao! Pa i Tolstojeve knjige su prodavane zato što ih je on napisao, a ne neko drugi! - rekao je Balašević.

Još jedan reper je pokazao da je vičan ne samo u „bacanju rima", već i kada se lati pisanja. Tako je, na primer, hiphoper Marko Šelić, poznatiji kao Marčelo, objavio roman „Zajedno sami".

Objaviti knjigu za poznate ličnosti je dobar marketing i još jedan plus u karijeri, dok je za izdavača privilegija da ima afirmisanu ličnost u redovima pisaca. Poznatima ne treba reklama, jer već imaju bekgraund, obožavaoce i poznati su široj populaciji. Zato se ovakve knjige dobro prodaju, a kritičari ih zaobilaze.

- Čini mi se da književni kritičari zažmure na jedno oko i ne smatraju ih vrednim poput onih čiji su autori poznati, nagrađivani pisci. Šteta, jer i među njima ima bisera - kaže Vanja Gavrovski.

Da se oprobaju u ulozi pisaca nisu odoleli ni mnogi sa srpske estrade, od koji većina nije otišla dalje od iznošenja svog i tuđeg prljavog veša. Za neke se šuškalo i da su im knjige napisali neki drugi, takozvani pisci duhovi.

Jelena Tinska piše 13. knjigu

Folk pevačica Vesna Zmijanac objavila je autobiografiju „Kad zamirišu jorgovani", ali su joj kolege zamerile da baš i nije bila iskrena. I Jelena Karleuša je najavila da će napisati knjigu o modi.

- Knjiga koju pišem je u fazonu modnog priručnika, s pravilima, savetima, idejama, ali i duhovitim primerima. Tu su i ilustracije koje sama crtam. Knjiga će biti brutalno iskrena, ali i veoma komična, i nikog neće ostaviti ravnodušnim. Jedni će je s ponosom, a drugi krišom čitati - rekla je pevačica.

Fudbaler Saša Ćurčić, po izlasku iz kuće Velikog brata, objavio je autobiografiju „Ja, Saša Ćurčić: Gola istina". Zvuči neverovatno, ali balerina Jelena Tinska je do sada napisala 12 knjiga, od kojih se većina bavi njenim ljubavnim i privatnim životom. Sada najavljuje i novu, pod naslovom „Poznati Jugosloveni kojima se ne diže".

Dve knjige objavila je i striptizeta Branka Blek Rouz, od kojih je sav prihod namenila deci bez roditeljskog staranja u Zvečanskoj.

Glumica, pisac i slikarka Eva Ras, koja je do sada objavila nekoliko knjiga, kaže da pisac nije zanimanje i da svako ko je pismen može da piše. Ipak, najčešći motiv pisanja je sujeta, jer ljudi vole da veličaju sebe, pri čemu svaka knjiga veliča svog autora, smatra ona.

- Kamo sreće da svi pišu knjige. Nema merila šta je dobro, a šta loše. Sigurno je samo da će obožavaoci Jelene Karleuše čitati njene knjige, a neće moje, i da će neko ko voli Šekspira čitati njegove knjige, a ne Karleušine - kaže Eva Ras.

Folkerka Stojanka Novaković Stoja, poznata po provokativnim nastupima, poslednjim albumom uzburkala je javnost pesmama i spotovima sa seksi tematikom, što je umalo nije koštalo raskida s dečkom. Stoja kaže da se ne kaje ni zbog čega i tvrdi da je upravo erotika ono što je narodu potrebno u ovim kriznim vremenima

Pevačica je trenutno na odmoru u Turskoj, a čim se vrati, ide u Zagreb, gde snima novi spot za duetsku pesmu sa tamošnjom mladom zvezdom Ivanom Zakom, čija se promocija priprema u septembru na zagrebačkoj TV Nova. Stoja preko Pressa nedelje poziva i Nenada Čanka da konačno snime odavno najavljivani duet.

Zbog čega si odlučila da tvoj poslednji album bude nabijen erotikom i provokativnim pesmama? Da li to ima neke veze sa onim što ti se dešava privatno?

- Nije to baš tako kao što kažete „odluka". Sve pesme u mojoj karijeri su na temu ljubavi između muškarca i žene. Nekad su romantične, nekad bolne, vesele, a nekad i strastvene. I publika kojoj su pesme namenjene u svom životu prolazi sve te faze. Ako ste osetili na poslednjem CD-u više erotike nego pre, to može da bude samo dobro. Strast i ljubav su povezani sa srećom i nebrigom, što nam je zaista potrebno u ovim kriznim vremenima. A provokacija? Pa to sam ja!

Kako se jedna patrijarhalna žena, vaspitana u tradicionalnom duhu, kako si nedavno opisala sebe, pronašla u pesmama kao što su „Kučka" i „Da li si za seks"?

- Vaspitanje i tradicija nemaju veze sa odnosom u ljubavi koja nema pravila i uvek je nepredvidiva. Tu vladaju sile koje su posebne. U pesmi „Kučka" su se pronašle mnoge žene, ali ne zato što su one kučke u pravom smislu reči, već metaforički kučke, lukave žene koje treba to da budu u nekim životnim trenucima i prema nekim svojim muškarcima. Pa oni to vole, zar ne? Što se tiče pesme „Da li si za seks", već sam rekla jednom da se ne treba plašiti poziva na seks od voljenih osoba, to nije ništa strašno.

Šta je istina o raskidu između tebe i tvog dečka? Navodno te je ostavio upravo zbog spota za pesmu „Da li si za seks", gde se pojavljuješ oskudno obučena i okružena grupom golišavih mladića?

- Sve je to malo prenaduvano. Spot nije ništa strašniji nego što su moji imidž i stil. Grupa lepih i zgodnih mladića nikome ne može da smeta. Pesma i spot su namenjeni mladima i svima onima koji se osećaju tako. Ipak, veći deo ekipe se složio da se pojedini kadrovi izbace, isključivo iz razloga koncepta spota, a to je da provokativnu pesmu ne prati i takav spot. Takvo mišljenje je imao i Igor. A o ljubomornim scenama nema ni govora, iz dva razloga: niti je on čovek koji bi tako nešto uradio, niti sam ja ta koja bi to dozvolila.

Da li si mu već pronašla zamenu?

- O svom ljubavnom životu nekom drugom prilikom.

Da li si se u nekom momentu pokajala zbog provokativnog spota koji te je, izgleda, koštao veze?

- Obično se ne kajem ni zbog čega što uradim u životu. Gledam samo napred.

Sa novim albumom promenila si i imidž, ugojila se i smanjila grudi. Šta bi ti, kao žena koja je imala implantate, pa ih posle izvadila, rekla nekome ko želi da poveća grudi? Da li je tebe to učinilo srećnijom i uspešnijom?

- To je zaista totalno lična stvar i odluka. Svako treba da uradi ono što oseća da treba da uradi. Ako će to nekom da vrati samopouzdanje, da se oseća sigurnije, ženstvenije, da usreći sebe ili svog momka, muža, onda nemam ništa protiv. Mislim da su sve debate na tu temu već odavno prevaziđene. U svetu je to odavno normalna stvar, kao i sve drugo u estetskoj hirurgiji. Kod nas stvari dođu kasno, a onda se time bavimo, pričamo i analiziramo.

Šta se dešava sa idejom da Nenad Čanak i ti snimite duet? Da li nešto radite na tom planu?

- Moram da priznam da nisam stigla da se pozabavim tom temom, ali bi bilo jako interesantno. Ovom prilikom ga pozivam da ponovo pokrenemo tu ideju koja nam je zajednički pala na pamet na jednom snimanju emisije. Nenade, počni da vežbaš, napravićemo hit!

Taksista Dragan Nikitović (32), koga je ubio Safet Baljaj, sahranjen je juče na groblju Zbeg. Danas je na svadbi trebalo da kumuje drugarici koja je, takođe, nedavno tragično preminula

Beogradski taksista Dragan Nikitović (32) Nikita, koji je pre šest dana iskasapljen iz koristoljublja, sahranjen je juče na groblju Zbeg u Borči. Uz porodicu i rodbinu, sahrani taksiste, koji je danas trebalo da bude kum na svadbi, prisustvovalo je nekoliko stotina prijatelja i kolega.

Beogradski taksisti su u povorci automobila ispratili kolegu do grobnog mesta i posle oproštajnog govora rodbine uključili sirene koje su u znak poslednjeg pozdrava jedan minut odzvanjale grobljem.

Svirepi zločin dogodio se 24. avgusta uveče, na raskrsnici puta za sela Kopanjane i Lepčince, kod Vranja. Za ubistvo su osumnjičeni Safet Baljaj (44) iz Kline i Zvonko Tomić (34) iz Borče. Njih dvojica su se dogovorila sa Nikitovićem da ih odveze u Vranje. Kada su stigli blizu Vranja, pokušali su da mu otmu automobil „BMW" i da ga opljačkaju, pretpostavljajući da kod sebe ima veću količinu novca. Kada je Nikitović pokušao da se odbrani, Baljaj je potegao nož i više puta ga ubo u grudi. Telo su bacili kilometar i po dalje od glavnog puta i ukradenim taksijem pobegli prema Novom Pazaru.

Niko od okupljenih na sahrani, ni posle šest dana od svirepog ubistva, nije mogao da poveruje da je ubica zbog novca i automobila na tako monstruozan način ubio Nikitovića.

- Ovo je velika tragedija! Nikita je danas trebalo da bude kum na svadbi. Umesto da se veseli, njega više nema... Nažalost, čak i da je preživeo tragediju, svadbenog veselja ne bi bilo! Naime, pre samo nekoliko dana u zemunskom naselju Altina poginula je i nesuđena nevesta kojoj je trebalo da kumuje. Pala je sa skutera i ubrzo preminula - kaže jedan njegov prijatelj.

Drugovi ubijenog Nikitovića kažu da je on bio mladić za primer.

- Odrasli smo zajedno sa Nikitom. Završio je Saobraćajnu školu i bio je vozač po zanimanju. Kada je odslužio vojsku, 1999. godine, počeo je da radi kao taksista. Strašno je što je poginuo na radnom mestu. Posao taksiste je u Srbiji postao visokorizičan. Nikitino ubistvo potvrđuje da taksista nikada ne zna da li je povezao potencijalnog ubicu ili psihopatu. Nije tačno da je bio umešan u ubistvo. Da li je podstrekivanje na ubistvo kada branite devojku od napadača? Pouzdano znam da nije imao veze sa kriminalom i da nije poznavao ubice. Vozio ih je dva dana pre tragedije. Posle prve vožnje su ga angažovali da ih vozi do Vranja, odakle se nije vratio - ogorčeno navodi Nikitovićev drug, koga smo zatekli na sahrani.

Draganovoj majci je pozlilo u toku opela, pa je morala da interveniše Hitna pomoć. Plač i jecaji su se prolamali grobljem, a najneutešnije su bile Draganova majka Mileva i supruga Jasmina. Vest da je Dragan ubijen, suprugu je zatekla uoči spremanja za svadbu i godišnji odmor.

- Umesto da se veseli i odmara na moru, ona je morala da sprema sahranu. Planirali su da početkom septembra idu na more u Crnu Gora. Sinu su nedavno izvadili prvi pasoš, baš zbog putovanja na odmor - kaže jedan rođak.

Istražni sudija Okružnog suda u Niš, Zoran Popović odredio je, nakon saslušanja, pritvor do 30 dana Goranu Vesiću, predsedniku FK „Radnički"

On je potvrdio da je podnet zahtev za sprovođenje istrage protiv ovog sportskog radnika, osumnjičenog da je zloupotrebio službeni položaj.

Vesić se, da podsetimo, sumnjiči da je u junu, u dva navrata, sa blagajne kluba podigao novac u ukupnom iznosu od 2.142.000 dinara namenjenih za isplatu igrača, trenera i šefa stručnog štaba, ali da je taj novac zadržao. Takođe, njemu se stavlja na teret da je proneverio i pet hiljada evra, deo obeštećenja koje je Radnički dobio za prelazak jednog svog fudbalera u inostrani tim.

S druge strane, deo rukovodstva Fudbalskog kluba „Radnički" stao je u odbranu predsednika Upravnog odbora ovog tima Gorana Vesića, smatrajući da je reč o klasičnoj nameštaljki.

Vladeta Veljović, predsednik Skupštine kluba, tvrdi da je Vesić nevin i da je njegovo hapšenje katastrofa za klub.

- Ovo je za nas strašno. Ostali smo bez prvog čoveka u trenutku kada smo počeli da se konsolidujemo. Uspeli smo da pređemo u viši rang takmičenja, u Prvu ligu Srbije, a sada nam opet preti nazadovanje. Vesić je u Radnički uložio 160.000 evra svoga novca, od kojeg 120.000 bespovratnih sredstava. Prosto je neverovatno da neko ko uloži tolike pare hoće da uzme dva miliona novca Radničkog. Verujem da je novac podigao sa blagajne kluba u nameri da kupi nekog igrača, jer je bio u toku prelazni rok. Ista je situacija i sa tih pet hiljada evra za koje se takođe tereti da ih je prisvojio. Te pare su deo iznosa od ukupno 35.000 evra, koliko je Radnički dobio za prelazak svog kapitena Simovića u jedan holandski fudbalski tim, i taj novac je Vesić takođe nameravao da potroši za klub. Jedini njegov propust je što to podizanje novca nije opravdao dokumentacijom, ali ne mislim da je reč o zloupotrebi - ističe Veljović i dodaje da u pozadini hapšenja Vesića stoji namera nekih lokalnih moćnika da Radnički stave pod kontrolu.

- Njega je prijavio Branislav Jovanović, ovdašnji lider G17 Plus, koji je pokušao da ostvari uticaj na naš tim i odatle je krenuo čitav slučaj - kaže Veljović.

Branislav Jovanović, međutim, negira ove optužbe i ističe da je postupio samo kao odgovoran gradski funkcioner.

- Nisam nikoga prijavio, već sam samo posredstvom medija postavio pitanje na šta se troši gradski novac. Imam osnova da sumnjam da u niškom sportu ima puno kriminala i zahtevaću da se ispita kako se troši ono što grad izdvaja za njihovo finansiranje - kaže Jovanović.

Nenad Gašević, predsednik Uprave za obrazovanje, kulturu i sport, kaže da je od početka godine Radnički od grada dobio devet i po miliona dinara, te da je svaki dinar odobravan za tačno određenu namenu.

- Nisam upoznat sa okolnostima Vesićevog hapšenja.  Zna se za šta se sredstva mogu koristiti. Sve sportske organizacije dužne su da nam periodično dostavljaju izveštaj za šta su potrošile gradske pare. Mi ćemo i od Radničkog zatražiti da nam obrazloži kako su potrošena odobrena sredstva - saopštava Gašević.

Srpski jezik je jedan jedini, iako ga još zovu hrvatskim, bosanskim i crnogorskim. Svi ti jezici kojima ne treba prevodilac nastali su iz srpskog i njegovi su surogati

Verovatno, osim srpskog, ne postoji nijedan jezik u svetu koga države u kojima se govori krste imenom svoga naroda, pa tako imamo hrvatski, crnogorski i bošnjački, odnosno - bosanski jezik, a pojedini jezikoslovci tvrde da će se na spisku „jednog jezika sa sto gospodara" vremenom naći i vojvođanski jezik!

Jezičku politiku već godinama, umesto stručnjaka, vode političari, ne hajući na upozorenja lingvista, poput prof. dr Dragoljuba Petrovića iz Novog Sada, da su svi ti jezici, kojima ne treba prevodilac, izvedeni iz srpskog. Dakle, njegovi surogati. Uprkos toj činjenici, sve je više onih koji se smatraju diskriminisanim jer govore srpski, a ne preimenjuju „maternji jezik", kao što je najnoviji slučaj u Sandžaku, gde se zahteva službeno uvođenje bosanskog jezika u škole.

I ne samo to. Sandžačka SDA je usvojila deklaraciju kojom se, između ostalog, traži da se imena svih ulica i institucija prevedu na bosanski, kao i da se bosanski, do sada izučavan kao izborni, uvede kao obavezan predmet u klupe osnovaca i srednjoškolaca u Novom Pazaru, Tutinu, Sjenici, Novoj Varoši, Prijepolju i Priboju.

- Jasno je da su jezičke podele produkt politike i da se tu struka ništa ne pita - kaže profesor Petrović. - Brukamo se i sramotimo pred svetom. Više je nego smešno da se svi ti jezici, isti po značenju i zvučnosti, različito nazivaju. Iako nije bilo lingvističkih osnova, jezici nastali na ovim našim prostorima preimenovani su u hrvatski, crnogorski, bošnjački i bosanski. A sve je to jedan isti jezik - srpski. Razlike nema.

Ugledni lingvista podseća da su, ma kako se nazivali sada, svi ti jezici, kako on kaže, nastali „ispod Vukovih brkova" i ne mogu se odatle skinuti. On na to odavno ukazuje, počevši od hrvatskog, koji je među tim „novim" jezicima - najstariji.

- Srpska jezička suština tih preimenovanih srpskih jezika ne može se sakriti ni kod hrvatskog, niti kod crnogorskog ili bosanskog jezika - tvrdi sagovornik Pressa. - Sve je to srpski jezik, a oni ga kradu, falsifikuju i lažu sunarodnike da govore „svojim" jezikom. Svojataju ga kao da je svačiji i ničiji, pa ga može prekrajati kako kome padne na pamet. Sasvim je moguće, a bojim se da to nije daleko, da će se, naravno, opet iz srpskog jezika, izdvojiti još jedan, ovoga puta - vojvođanski jezik. Naravno, to će se dogoditi ako se, kao što mnogi priželjkuju, formira država Vojvodina.

Profesor Petrović upravo tu vidi našu tradicionalnu srpsku ludost, da država ne može bez jezika. Jer, kad se stvori država, smatra se da ona automatski dobija svoj jezik. Nesreća je u tome što su sve države koje su do sada nastale na terenu srpskog jezika posegle za takvim argumentom - smatrajući da nisu „kompletne" ako nemaju i taj element svoje državnosti - jezik. Postojanje nacije, međutim, ma kolika da je, ne znači istovremeno da ona mora imati jezik sa njenim imenom. Takvih primera ima mnogo u svetu. Jedino kod nas, i oko nas, svaka nova nacija daje sebi „pravo" da srpski jezik nazove svojim imenom.

- Osim toga, tu se kasnije otvoreno i temeljito razvija mržnja prema Srbima - zaključuje Petrović. - Mudri ljudi lako mogu dokučiti strategiju onih koji se bore protiv Srba, a Srba je nažalost sve manje, kao što i srpski jezik sve više svojataju oni što svog jezika zapravo nemaju. Znamo, recimo, da su Crnogorci, u svom ustavu navodili srpski kao govorni jezik. Apsurdno je da oni njime i danas govore, a da ga nakon što se Crna Gora razdvojila od Srbije zovu crnogorski. Podupirući se jezikom, tamošnje vlasti pokušavaju da utvrde nacionalnu postojanost, svesni zablude da time što su promenili ime nisu promenili i jezik. On je bio i ostao onaj isti, srpski jezik.

Ako se nešto ne učini, političari će i u slučaju Sandžaka pobediti lingviste. Deca u Novom Pazaru i ostalim mestima Raške će verovatno „progovoriti" bosanski, učiće ga u školi ali će jezik i dalje biti - srpski.

Ne možemo da se pravimo da je nema i da tvrdimo da je uspešno suzbijamo, kada istraživanja pokazuju suprotno. Borba protiv korupcije u Srbiji nije uzaludan, nego spor posao i realno je da za pet godina ona više ne bude naš nacionalni brend

- Mislim da je realno da Srbija za pet godina više nema korupciju kao nacionalni brend. Dostigli smo tačku kada je svima jasno da ne možemo dalje na ovaj način da živimo s korupcijom, jer nam postaje smetnja u svim oblastima društva, a posebno u međunarodnoj saradnji. Ne možemo da se pravimo da je nema i da tvrdimo da je uspešno suzbijamo, kada rezultati istraživanja pokazuju suprotno, kaže u intervjuu za Press nedelje Zorana Marković, direktorka nedavno osnovane Agencije za borbu protiv korupcije.

Ona kaže da je cilj da se korupcija svede u razumne okvire, da možemo da se bavimo samo njenom prevencijom, a ne rešavanjem problema koji iz nje proističu. Ne očekuje da će formiranje Agencije naići na otpor kod državnih funkcionera, koji će od Nove godine biti obavezni da joj dostave imovinske karte, jer smatra da će shvatiti da je to "u njihovom interesu".

- Čini mi se da i funkcionerima postaje jasno da korupcija predstavlja smetnju i za kvalitetno obavljanje njihovog posla. Smatram da su oni i ušli u politiku zato što veruju da su sposobni da nešto promene, a ne da nešto izbegnu. Zbog toga sam i uverena da će sarađivati sa nama - kaže Markovićeva.

Verujete li da se više neće pojavljivati s imovinskim kartama u kojima tvrde da lično nemaju ništa, a da pri tom imovinu prenose na rodbinu i prijatelje?

- Dužni su da daju tačne podatke, a mi imamo ovlašćenje da podatke proveravamo. Neprijavljivanje imovine ili davanje lažnih podataka prvi put je krivično delo i za prekršioce je propisana i zatvorska kazna od šest meseci do pet godina.

Mnogi smatraju da je borba protiv korupcije u Srbiji uzaludan posao?

- Nije uzaludan, samo spor.

Može li da se kaže koliko će taj proces trajati?

- Ovaj posao ne može da se oroči. Nijedna institucija pre nas nije se bavila prevencijom korupcije, tačnije kreiranjem mera i mehanizama da se spreči njeno nastajanje. Institucije koje su do sada to činile bavile su se posledicama, aferama, skandalima, vidljivim oblikom korupcije, onda kad ona pređe prag tolerancije. Ima mnogo izveštaja o percepciji korupcije, o stanju korupcije i sve to je dobra osnova da neko počne da na njoj sistemski radi. Nijedna zemlja se nije izborila do kraja s korupcijom, ali je ona svedena na podnošljivu meru, kada se lakše procesuira. Taj preventivni rad je spor, najslabije vidljiv i najmanje popularan.

Šta taj rad obuhvata?

- Sistemski rad sa državnim organima i utvrđivanje koruptivnih tačaka, kao i standardizovanje postupaka. Ne samo da se radi po zakonu, nego da se otkloni svaka sumnja javnosti u regularnost nekog postupka. Da se izbegne ono što se često kod nas dešava, kada se tvrdi da je neka procedura sprovedena po zakonu, a mediji ipak bruje da postoji korupcija. Pojednostavljeno rečeno, prečešljavaćemo postupke. U toku iduće godine, kada se Agencija formira u punom kapacitetu, organizovaćemo stručna radna tela za različite oblasti, sudstvo, školstvo, urbanizam, saobraćaj... Njih će činiti predstavnici tih državnih organa i onda ćemo sa njima "prolaziti" kroz postupke. Poučena dosadašnjim iskustvom, ovde sve ide sporo, ali u poslednjih devet godina dosta toga je promenjeno, pa očekujem da se to desi i ovde. Polako, ali sigurno.

Koja je ključna razlika između Saveta za borbu protiv korupcije i vaše agencije? Da li je potrebno da postoje oba organa?

- Potrebno je, s obzirom na dosadašnju sporost u borbi protiv korupcije. A razlika je velika, i to po svim tačkama. Agencija je nezavisni državni organ koji je osnovala Skupština, a Savet je formirala Vlada. Mi imamo mogućnost izricanja kazne kada je povređen zakon, pokrećemo prekršajni postupak, a Savet je savetodavno telo, i po njegovim preporukama ne postoji obaveza da se postupi. Agencija ima preventivnu i operativnu ulogu, a u fokusu su nam prevashodno funkcioneri, imenovana, izabrana i postavljena lica. Vodićemo registar njihove imovine, kao garant funkcioneru da može na miru da obavlja posao, ali i garant javnosti da on neće koristiti svoju funkciju za lično bogaćenje.

Verujete li da izveštaji političkih stranaka neće biti frizirani kao dosadašnji, za koje ste kazali da "vređaju prosečnu inteligenciju"?

- To sam izjavila u vreme kada sam na mestu direktora Agencije bila tek 48 sati, jer mi je 6.000 dinara, koje su stranke prijavljivale kao donaciju, delovalo suviše malo. Znam šta mogu da kupim za taj novac kada krenem u nabavku za četvoročlanu porodicu. Ipak, ne znam koliko košta zakup bilborda ili minut reklame na televiziji, pa dopuštam da je to dovoljno. Transparentnost tih izveštaja važan je ne samo zato da bismo znali da stranke nisu ukrale novac, nego i zbog njih, da bi glasači mogli da im veruju na reč.

Imate li utisak da je korupcija postala negativni srpski brend?

- Da, najsporiji deo posla biće ispravljanje te percepcije. Obaveštavaćemo javnost o svim problemima sa kojima se budemo susretali i zajedno vršiti pritisak na vlast da koriguje svoje ponašanje. A percepcija je rezultat lošeg iskustva, koje ne mora da bude lično. Dovoljno je da neko kome verujete kaže da se uverio u nečiju korumpiranost. Jasno je da percepcija da u nekoj instituciji ima korupcije narušava njen integritet. Ne može funkcioner tvrditi da je sve radio po zakonu, ako svi pričaju da je korumpiran. Niko mu ne veruje. Svaka korupcija počinje kao sitna, ali je ona kao kancer, brzo se širi, a mnogo malih čini sistemsku.

U javnosti dominira uverenje da je Agencija osnovana samo zato što je to EU postavila kao uslov, a da vlast to nikada ne bi sama učinila.

- Jeste osnivanje Agencije došlo kao rezultat preporuka Saveta Evrope, jer je zaključeno da je Srbiji potrebna jedna antikorupcijska institucija, zbog sporosti u rešavanju problema. Ali, u dosadašnjem kontaktu sa državnim organima naišli smo na visok stepen saradnje. Da li će ona biti deklarativna ili ne, videćemo.

Tražili ste da budžet Agencije bude 160 miliona dinara. Na šta bi se taj novac trošio?

- Manje od 50 odsto namenjeno je za plate 72 zaposlena. U stručnoj službi treba da bude zaposleno 60 izvršilaca, a tu smo i zamenik direktora,devet članova odbora i ja. Od Nove godine nama se priključuje 13 ljudi iz sadašnjeg Odbora za zaštitu sukoba interesa. Vodićemo četiri velika registra: registar funkcionera, njihove imovine, poklona i pravnih lica u kojima su oni vlasnici najmanje 20 odsto akcija. Peti registar je za finansijski izveštaj političkih stranaka. Ti softveri su veoma skupi, jer moraju da budu pouzdani u svakom pogledu.

Kako ćete meriti uspešnost rada? Postoje li merni instrumenti koji će pokazati da je stepen korupcije manji ili veći nego ranije?

- Ta kvantifikacija rada je moguća u nekim oblastima. Zna se koliko ima funkcionera u Srbiji i onoliko koliko ih bude u našim registrima, u tom procentu smo uspeli. Prevenciju je mnogo teže izmeriti, ali imaćemo na svaka tri meseca istraživanja domaćinstava o percepciji korupcije. Te promene su varljive i zavise od mnogih činilaca. U prevenciji ne očekujem spektakularne rezultate u prvoj godini. Ako naša agencija postane vidljiva i prepoznatljiva u javnosti nakon prve godine, onda smo mnogo postigli.

Koje su to oblasti koje stranci kod nas apostrofiraju kao najnagriženije korupcijom?

- Oni izbegavaju da daju paušalne procene, jer ne žele da budu pogrešno protumačeni.

A po vama dostupnim podacima?

- Poslednje istraživanje "Galupa" i "Transparentnosti Srbija" pokazuje da svaki peti građanin kaže da je dao mito, iako mu to niko nije tražio. Ali, nije pravljena selekcija po oblastima u kojima ima najviše korupcije.

Kada kažete korupcija, na koji segment društva lično prvo pomislite?

- Ne razmišljam tako. Čovek mora da napravi liniju između ličnog i profesionalnog pristupa. Nastojim da se u poslu ne rukovodim ličnim iskustvom ili predrasudama.

Jeste li čuli da se iko od državnih funkcionera uplašio zato što je osnovana vaša agencija?

- Ne znam da ima takvih strahova.

A plašite li se vi? Očekujete li da će biti pretnji?

- Nema razloga za to. Mislim da je ovo obostrano koristan posao. Ništa ne radimo da bismo boli oči funkcionerima. To jeste prevashodno u interesu javnosti, ali i njih samih. Ako, na primer, neki medij objavi da je određeni funkcioner vlasnik kuće na Barbadosu, on će se pozvati na nas, mi ćemo izneti tačne podatke i on će dobiti pun legitimitet da sutra dobije spor na sudu.

Kako reagujete kada vas nazivaju srpskim Eliotom Nesom?

- Simpatično mi je. Ali, to je samo znak nerazumevanja posla kojim se bavimo. Ovde postoji manir da niko neće do kraja da pročita zakon i sasluša priču. To da sam Eliot Nes samo je rezultat činjenice da neko nije razumeo šta se ovde dešava.

Mlađan Dinkić u noći između petka i subote zapretio rušenjem Vlade ako njegov Predlog zakona o informisanju ne bude usvojen! LDP Čedomira Jovanovića pristao juče da glasa za zakon, pošto je G17 ipak prihvatio njegove amandmane!

Čedomir Jovanović spasao je juče Vladu Srbije od pada! Funkcioneri LDP-a i G17 Plus dogovorili su se u poslednji čas da poslanici LDP-a glasaju za Predlog zakona o informisanju, nakon što je Dinkić pristao da usvoji njihove amandmane na sporni zakon! Prethodno su „dinkićevci" najozbiljnije zapretili rušenjem Vlade! Na sastanku vrha vladajuće koalicije u noći između petka i subote Dinkić je, kako saznajemo, otvoreno zapretio predsedniku Tadiću da će srušiti Vladu ako u Skupštini ne prođe nepromenjena verzija zakona o medijima.

I taman kada se činilo da je i ovoj Vladi istekao rok, LDP je juče još jednom „istrgovao". Iako su predstavnici G17 Plus kategorično tvrdili da neće pristati na izmenu nijednog člana zakona, posle pregovora sa LDP-om pristali su da se ukine odredba kojom se predviđa obavezan depozit za osnivanje medija, kao i član koji zabranjuje rad medija u slučaju blokade računa duže od 90 dana, a kao metod rešavanja problema prihvaćeno je stečajno zakonodavstvo. Usvojen je amandman koji uvodi obavezno pravljenje razlike u kaznenoj politici „kroz drugačiji tretman odgovornosti za nenamernu grešku i kontinuirano kršenje slobode informisanja", dok će procedura prenosa vlasništva nad medijima, kako je objašnjeno, biti „detaljno razrađena podzakonskim aktima". Član Predsedništva G17 Plus Vlajko Senić potvrdio je da je ta stranka sa DS-om i LDP-om postigla dogovor da Vladin predlog zakona bude usvojen na sutrašnjoj sednici Skupštine Srbije.

- Član predloga zakona koji se odnosi na mogućnost prenosa prava vlasništva ostaje u dokumentu jer se njime ne sprečava prodaja ili prenos javnog glasila, već se novi vlasnik obavezuje da solidarno odgovara za sve obaveze proizašle iz poslovanja tog medija. G17 Plus izražava zadovoljstvo činjenicom da je dogovor postignut i da će izmene zakona biti usvojene jer danas u praksi ne postoje nikakve sankcije za pojedine medije koji objavljuju najteže laži, pornografiju i šire govor mržnje - kazao je Senić.

LDP: Evropska orijentacija

Iz LDP-a su saopštili da je ta stranka dobila podršku predlagača izmena i dopuna Zakona o informisanju za sve primedbe i zahteve usaglašene sa NUNS-om i misijom OEBS-a.

- Za nas je najvažnije da postignuta saglasnost omogućava da se u zemlji zadrži i ojača politička stabilnost evropskih snaga do dobijanja statusa kandidata Srbije za punopravno članstvo u EU. Evropska orijentacija zemlje bila je ugrožena, kako slabostima Vlade, tako i homogenizacijom nedemokratskih snaga, koje su nastale probleme pokušale da iskoriste za brutalno vraćanje zemlje u stanje potpune neizvesnosti - navode u LDP-u.

Sa glasovima LDP-a zakon će u Skupštini imati većinu od 119 „sigurnih glasova", dok još nije poznato da li će za zakon, nakon usvajanja amandmana, glasati i poslanici ove stranke Vesna Pešić i Žarko Korać, koji su to ranije odbijali.

Da je u jednom trenutku mogućnost pada Vlade zaista delovala realno, ističe i Marko Blagojević, programski direktor Cesida, koji dodaje da je odnos na političkoj sceni Srbije takav da niko od aktera ne bi pronašao računicu u novim izborima.

Zatezale male partije

- Čak i da je G17 Plus odlučio da „podigne sidro", ne bi bilo načina da se od postojećih poslaničkih grupa formira logična većina. LDP nema dovoljno poslanika da zameni G17, niti bi eventualno za SNS to bilo dobro u dužem roku. Jedina alternativa koja bi preostala je izlazak na nove izbore, a treba imati u vidu da oko Zakona o informisanju „zatežu" male partije kojima najmanje odgovaraju izbori, što je bila dodatna motivacija da se napravi dogovor - kaže Blagojević.

Politički analitičar Dejan Vuk Stanković napominje da je očigledno napravljena neka vrsta kompromisa i da je vladajuća koalicija želela da izbegne politički poraz. On kaže da se boji da se ova politička pogodba neće pozitivno odraziti na funkcionisanje medija u Srbiji.

- Bilo je jasno da će sve biti otvoreno do poslednjeg trenutka i da bombastične tvrdnje da neko nešto neće ili hoće ne znače mnogo kod političkih aktera, pogotovo kada su na vidiku politički porazi i nestabilnost Vlade. Jedino pravilo koje ovde važi je da vladajuća većina pokušava sve da se održi. Ovako nešto je bilo očekivano, jer je jasno da G17 Plus ne odgovaraju novi izbori, ali ni politički rat sa DS-om ili LDP-om u ovom trenutku, kada su u procesu političke transformacije - objašnjava Stanković.

 

Deseto kolo ulazi u samu završnicu, a najvrednije nagrade - luksuzni džip „reno koleos", dva „reno klija", tri motocikla i mnoštvo drugih premija još čekaju srećne dobitnike. Tesar odlepio tuš-kabinu „minoti" u banji Trepča!

Do kraja desetog kola velike nagradne igre „Press express" ostalo je još 25 dana, a u igri su i dalje najvrednije nagrade! Šansa da odlepite neku od premija svakoga dana sve je veća. U velikoj završnici delimo superpremiju, luksuzni džip „reno koleos", ali i preostale vredne premije - dva „reno klija", tri motocikla od 125 kubika, 20 LCD i „običnih" televizora, šest laptop i kućnih računara, dve hidromasažne tuš-kabine „minoti" i više od 3.000 drugih vrednih nagrada.

Najsrećniji u petak bio je tesar Tomislav Kovačević (69) iz Kraljeva. Naš čitalac je trenutno u banji Trepča, gde je kupio Press i odlepio dobitni stiker ispod kojeg se nalazila „minoti" hidromasažna tuš-kabina.

- Da kojim slučajem pre otvaranja stikera nisam seo na klupu da se odmorim, pao bih od radosti na asfalt. Ovo je stvarno jedan od najradosnijih dana u mom životu. Press čitam od prvog broja, a ovo mi je prva osvojena nagrada. U septembru sam planirao da renoviram kupatilo i nagrada je došla u pravom trenutku. Da sam kojim slučajem mogao da biram nagradu, svakako bih, pored automobila, izabrao tuš-kabinu - priča ovaj srećni Kraljevčanin.

Kako kaže, pored osvojene nagrade, apetiti su porasli i uskoro očekuje da će osvojiti jedan od automobila koje delimo u desetom kolu velike nagradne igre Pressa.

- Nikad se ne zna, možda baš kad dođem kući iz banje pronađem i Press u kojem se krije jedan od automobila. Treba se nadati - kaže ovaj presrećni Kraljevčanin.

Nagradna igra Pressa ubedljivo je najveća letnja nagradna igra u Srbiji i Republici Srpskoj. Za razliku od drugih, mi ne delimo šest automobila na godinu dana, naš džek-pot nije letovanje, mi vas ne teramo da nam šaljete preskupe SMS poruke... Ne! Mi vam ovom nagradnom igrom zahvaljujemo na vernosti, jer da nije vas, ne bi bilo ni nas. Da nije vas, Press ne bi posle tri i po godine bio „srpski dnevnik broj 1".

Sve što vi, dragi čitaoci, treba da uradite jeste da kupite Press, odlepite nagradni, samolepljivi stiker koji se nalazi na svakoj naslovnoj strani i odmah osvojite neku od vrednih nagrada. Pridružite se i vi našim srećnim dobitnicima iz prethodnih kola. Igraj, Srbijo, igraj, Srpska! Ne oklevajte, ne prepuštajte svoju sreću drugima.