Besplatna Zabava

Archive for September 4th, 2009

Nesreće u namenskoj industriji, gde se rukuje opasnim materijama, gotovo uvek se dešavaju zbog stare tehnologije i(li) ljudske greške, objašnjavaju vojni analitičari.

Miroslav Lazanski kaže da je velika opasnost od eksplozije baruta u ovakvim fabrikama koje proizvode minsko-eksplozivna sredstva i municiju.

- Ako je barut ispravan, on ne može da eksplodira. Ali, barut ima vek trajanja, kao hrana u konzervi. Mora se pažljivo čuvati i skladištiti, i to na određenoj temperaturi. Takođe, može doći do isparenja baruta, a visok stepen koncentracije baruta opasan je kao i metan u rudniku jer tada može doći do eksplozije. U „Prvom partizanu" nešto je sigurno bilo neispravno i neko se nije pridržavao procedure - kaže Lazanski.

On dodaje da nema razloga da sumnja u proces proizvodnje u „Prvom partizanu" jer se radi o najmodernijoj fabrici u ovom delu Evrope koja izvozi municiju u NATO države i u čiji kvalitet ne treba sumnjati.

- Čim je poginulo toliko žena, pretpostavljam da se radi o odeljenju gde se čaure pune barutom. Uzrok je ili ljudski ili tehnički faktor, trećeg nema. Neko je možda pogrešio u rukovanju ili nije poveo računa o stanju baruta, ili je došlo do prekomernog isparavanja. Tehnički uzrok može biti zakazivanje automatskih senzora koji signaliziraju stepen baruta u vazduhu - objašnjava Lazanski.

Aleksandar Radić ističe da rizici za nesreće postoje u gotovo svim fabrikama, jer većina njih ima staru tehnologiju.

- U poslednjih 20 godina broj žrtava u namenskoj proizvodnji je alarmantan. Ovo je poslednji signal da se mnogo više povede računa nego do sada i preduzme ozbiljnija akcija - upozorava Radić.

Profesor Fakulteta bezbednosti Zoran Dragišić kaže da se, iako je reč o staroj fabrici, u „Prvom partizanu" primenjuju najviši bezbednosni standardi.

- Ali, tamo gde se radi sa eksplozivom je uvek opasno, a nesreću može izazvati i ljudski faktor. Ali, istraga uzroka nesreće ne sme da isključi nijednu mogućnost, čak ni diverziju. Sve je to moguće i sve su to opcije koje mogu da se uzmu u obzir, pa da se onda, kako se istraga vodi, jedna po jedna isključuju. Ima razloga da se u istrazi počne i od toga da je moguće da je u pitanju bila i diverzija - navodi Dragišić.

Jasminka Ostojić (24), Gordana Đokić (30), Jelena Lončarević (36), Svetlana Đurić (40), Vidojka Terzić (50), Biljana Luković (51) i Dragan Milovanović (42) poginuli u četvrtak uveče u užičkoj fabrici oružja. Samo su Vidojka Terzić i Dragan Milovanović imali stalan posao, svi ostali radili preko studentske zadruge. U trenutku havarije u fabrici bilo više od 100 radnika, vatrogasci sprečili znatno veću tragediju

Jasminka Ostojić (24), Gordana Đokić (30), Jelena Lončarević (36), Svetlana Đurić (40), Vidojka Terzić (50), Biljana Luković (51) i Dragan Milovanović (42) poginuli su preksinoć u eksploziji u užičkoj fabrici oružja „Prvi partizan".

Prvi rezultati istrage pokazali su da su se svi oni ugušili i otrovali posle eksplozije velike količine baruta u jednom od podzemnih magacina koji radnici zovu „rupa". Vlada Srbije je zbog ove tragedije subotu proglasila Danom žalosti u celoj zemlji, a grad Užice proglasio trodnevnu žalost.

Sve se ispituje

Od poginulih radnika samo su Vidojka Terzić i Dragan Milovanović bili stalno zaposleni, dok su ostali radili preko studentske zadruge. U ovoj nesreći povređeno je i 14 radnika koji su posle ukazane lekarske pomoći juče pušteni kućama. Komemoracija povodom ove tragedije danas će biti održana u užičkom Narodnom pozorištu, uz prisustvo premijera Mirka Cvetkovića.

Zvanično, još se ne zna šta je uzrok eksplozije, a nezvanično saznajemo da će rezultati istrage biti poznati „vrlo brzo".

- Utvrđeno je da nijedno telo poginulih radnika nije razneto od eksplozija, tako da su se oni najverovatnije ugušili od barutnih isparenja. U fabrici je nedavno izvršen kompletan pregled, sve je funkcionisalo, svi uređaji koji je trebalo da se uključe u trenutku nesreće uključili su se, sve procedure su ispoštovane... Međutim, istraga neće isključiti nijedan razlog za ovu nesreću, pa ni „višu silu", odnosno da je barut sam od sebe reagovao, što je moguće... - kaže sagovornik Pressa.

Ministar policije Ivica Dačić kazao je da se moraju sačekati rezultati istrage kako bi se utvrdilo da li je do eksplozije došlo iz subjektivnih ili objektivnih razloga.

- Ukoliko postoje objektivni razlozi, oni moraju biti otklonjeni, ali ako je reč o subjektivnom, ljudskom faktoru, onda se mora voditi računa o ljudima koji su tu zaposleni i uvesti stroža kontrola - rekao nam je Dačić.

On je dodao da će Srbija pružiti najveću moguću pomoć porodicama nastradalih radnika, i dodao da je zahvaljujući brzoj intervenciji vatrogasno-spasilačkih jedinica MUP-a sprečena veća tragedija.

Načelnik sektora za vanredne operacije MUP Srbije Predrag Marić naglasio je da će eksperti MUP-a i Kriminalističkog nacionalnog centra učiniti sve da se što pre utvrdi pravi uzrok ove nesreće.

- Ono što ne znamo jeste da li je najpre došlo do eksplozije, pa onda do požara ili je bilo obrnuto. Nažalost, oni koji su mogli o tome da posvedoče nisu među živima... - rekao je Marić.

Fabriku „Prvi partizan" obišao je juče i ministar odbrane Dragan Šutanovac, koji je izjavio za Press da se tek posle istrage može govoriti o nečijoj eventualnoj odgovornosti za ovu nesreću.

- Očigledno je da se sve desilo u trenutku i istraga treba da utvrdi zašto je došlo do eksplozije baruta. Interesantno je da je materijalna šteta mala i da će taj pogon vrlo brzo proraditi, a ljudske žrtve su ogromne. Odgovornost za ovu nesreću će utvrđivati nadležni organi, a direktor fabrike nam je rekao da je spreman da učini sve što se od njega traži. Ali, kako se radi o menadžmentu fabrike sa najboljim rezultatima nikoga nećemo paušalno kriviti, ali ukoliko bude odgovornih, oni sigurno neće biti pošteđeni - naveo je Šutanovac. On napominje da je više puta razgovarao sa direktorom Andrićem o izmeštanju fabrike zbog troškova koji su se povećavali svake godine, i naveo da je pitanje izmeštanja pogona pokretano i na sednicama Vlade.

Niko nije očekivao

Direktor fabrike „Prvi partizan" Dobrosav Andrić izjavio je da ništa nije ukazivalo da može doći do tragedije.

- Prirodno je da se dese požari, ali u fabrikama ovakvog tipa nije prirodno da se dogode eksplozije... - rekao je Andrić, uz napomenu da je fabrici u najvećem interesu da sazna uzroke eksplozije.

Andrić kaže da se poslednjih nekoliko godina neprekidno pričalo o iseljenju pogona za proizvodnju, koji se nalazi pod zemljom.

- Procena je da je potrebno oko četiri miliona evra za njeno izmeštanje. Kada bismo imali povoljne kredite, ovaj posao mogli bismo da završimo vrlo brzo- rekao je Andrić.

Imamo lek za najboljeg francuskog fudbalera! Može da prođe jednog našeg igrača, ali će posle toga da upadne u zamku naše odbrane. Njihov napad je sjajan, ali je naša defanziva bolja, tvrde Nikola Žigić i Dejan Stanković

Napadač Valensije i srpske reprezentacije Nikola Žigić uveren je da će Francuzi pasti na „Marakani" 9. septembra! Gorostasni golgeter svestan je da „trikolori" imaju fantastične pojedince, pre svega u veznom redu i napadu, ali ističe da je naš tim kadar da ukoči Riberija i društvo!

- Francuzi su fudbalska velesila i svakako će pokušati da osvoje tri boda u Beogradu. Istina je da imaju strahovit napad, ali je naša odbrana bolja! Ova utakmica nam mnogo znači. Imamo priliku da pobedom napravimo ogroman korak ka Svetskom prvenstvu i maksimalno ćemo se potruditi da to i uradimo - poručio je Žigić.

Povratili poverenje naroda

Nekadašnji napadač Crvene zvezde oduševljen je činjenicom da će u sredu „Marakana" biti ispunjena do poslednjeg mesta, što na utakmicama nacionalnog tima nije bio slučaj još od 2005. godine i odlučujuće utakmice u kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo u Nemačkoj protiv Bosne i Hercegovine.

- Činjenica da ćemo igrati pred našim navijačima svakako će predstavljati veliku prednost za nas. Svi mi u reprezentaciji prezadovoljni smo što smo povratili poverenje naroda - rekao je Žigić.

I kapiten našeg nacionalnog tima Dejan Stanković veruje da će naš tim uspeti da se izbori sa svim alama iz francuske reprezentacije, pa i sa famoznim Riberijem.

- Riberija jedan čovek ne može da čuva. Za njega moramo da pripremimo zamku. Može da se desi da prođe jednog igrača, ali posle toga mora da ga sačeka zid. Isto važi i za Anrija, Maludu i Anelku. Ipak, ne verujem baš da će oni protiv nas početi sa Anrijem, Maludom, Anelkom i Riberijem. Mogu da budu naduvani, nadmeni i puni sebe, ali ipak sa velikom dozom opreza i poštovanja dolaze u Beograd - rekao je Stanković za „Sport".

Nećemo se braniti

Jedini poraz u dosadašnjem toku kvalifikacija za Svetsko prvenstvo „orlovi" su doživeli upravo od Francuske. Prošle godine u Parizu bilo je 2:1 za „trikolore", a Stanković, koji je u toj utakmici doživeo nezgodnu povredu, smatra da je i taj poraz bio nezaslužen.

- U Parizu samo sticajem okolnosti nismo izvukli bod. Ovoga puta moramo da budemo strpljivi i uporni. To, naravno, ne znači da ćemo se braniti, naprotiv. Ubeđen sam da ćemo igrati mnogo bolje nego protiv Austrije. To je bila jedna od poslednja utakmica u sezoni, a sad je situacija drugačija - istakao je iskusni vezni igrač Intera.

Uz Stankovića mesto u veznom redu naše reprezentacije trebalo bi da zauzme i Gojko Kačar. Fudbaler berlinske Herte, koji ove sezone igra u fantastičnoj formi, uzda se u selektora Antića i podršku sa tribina.

- Ovo je meč godine i s nestrpljenjem očekujemo da istrčimo na teren. Euforija koja vlada u domovini pred duel sa Francuzima biće nam dodatni motiv, a siguran sam i da je selektor dobro proučio igru rivala i da će nas dovesti do željenog rezultata - zaključio je Kačar.  

Porodice poginulih Užičana u šoku zbog gubitka najmilijih. Dolaze rođaci, prijatelji, kolege, izjavljuju saučešće i u tišini se pitaju da li je nesreća mogla da se izbegne

Muk, tuga i bol slomili su Užice. Dan posle strašne eksplozije u fabrici „Prvi partizan" Užičani su u tišini pričali o tragediji koja ih je sve pogodila. Sedmoro njihovih sugrađana nije se vratilo iz druge smene u Namenskoj. Zauvek su ostali u „rupi", kako radnici zovu najopasnije mesto u fabrici.

Na Sinjevcu, gde je živeo poginuli Dragan Milovanović, njegovi otac Boško i brat Goran primaju komšije, rodbinu, prijatelje...

- Bio je jedan od najboljih majstora u fabrici. Zato su ga stavili da radi na najodgovornijem mestu. Poslednji put sam ga video kada je pošao u drugu smenu. Ustao je, istuširao se, a onda taksijem otišao do grada. Uvek sam strepeo kada ide na posao, jer sam znao gde radi. I ja sam radio u „Prvom partizanu", samo u stolarskoj, a i moj otac. Mlađi sin Goran mi je rekao za nesreću - priča kroz jecaje otac Boško, koji je pre skoro godinu dana sahranio suprugu Slobodanku.

Bez delova za mašine

- Dragan je u fabrici radio desetak godina, pod ugovorom. Govorio je da će napustiti posao, jer nema čime da se radi. Mašine su stare, prebacivali su šrafove sa jedne na drugu mašinu.

Govorio sam mu da sve napusti. „A šta onda", pitao me je. Sine moj mili, zašto mi te Bog uze? Zašto se bar ne oženi da imam unuče od tebe? Teško roditeljima te dece koja su poginula - kuka Draganov otac.

Rođak Boban kaže da je u istom preduzeću proveo 33 godine.

- Kada su hteli da me prebace u „rupu", uzeo sam otpremninu i otišao. Znam kakvi su uslovi i nipošto nisam hteo tamo da radim. Dragan nam je pričao da su pre mesec dana imali neke kvarove, pojavio se neki dim. Od ulaza pa do pogona, gde je punjenje, ima oko 400 metara. Tu su cevi sa vodom koje se u slučaju požara aktiviraju ručno. Ali, niko nije stigao da ih pusti. Plata mu je bila 50.000 dinara, a radio je treću smenu, subotu, po 12 sati... - priča Boban.

U porodici Ostojić na Belim Vodama muk i tišina. Jasminkin suprug Darko prima saučešća. I on je radio u Namenskoj, kao i njegova pokojna supruga. Preksinoć su bili u istoj smeni.

- Juče ujutru smo zajedno odvezli našu dvogodišnju ćerkicu kod Jasminkine majke u selo Ljubanje. Onda sam moju Jacu odvezao do frizera i više se nismo videli. Dogovorili smo se da izađemo oko pola osam, ali nisam stigao da odem do moje Jasminke. Nije mi se dalo - priča Darko kroz suze.

Kada se dogodila eksplozija, bio je u drugom delu fabrike.

- Pošao sam ka izlazu kada se čula eksplozija. Očekivao sam da ću videti moju Jacu. Nije je bilo. Uzeo sam masku od jednog drugara i uputio se kao „punjenju". Bilo je dosta dima, stigao sam do pola puta, ali sam ostao bez vazduha. Nisam mogao dalje. Dva sata kasnije su mi rekli da je poginula. Ne verujem da nema moje Jace... Zvali su me u bolnicu na identifikaciju - priča kroz suze Darko. Bili su u braku četiri godine.

Deca će odrasti bez majki

I Milan Terzić je ostao bez supruge Vidojke. Od bola jedva progovara.

- Bila je za primer svim ženama... Moja Vida je bila vredna, a fabriku je shvatala kao svoj drugi dom. Zaposlila se 1981. i nijednog dana nije zakasnila na posao. Dobila je i nagradu za najboljeg radnika u „Namenskoj" - jedva je procedio Milan.

Imaju dva sina, Nenada (19) i Predraga (22). Nenada je vest dočekala u Beogradu gde studira. Predrag je u sredu veče pošao na posao u treću smenu, takođe u Namensku...

- Predrag je bio na kapiji kada se dogodila eksplozija. Vide nije bilo među radnicima koji su izašli. Znao sam da je poginula, jer ma koliko da je bila povređena, izašla bi naša Vida i puzeći, takav je borac bila - priča Milan.

Iz Namenske nije izašla ni Svetlana Đurić. Poznanici pričaju da je živela kao podstanar.

- Skoro se zaposlila u Namenskoj. Pre toga je radila po prodavnicama. Govorila je samo da dobije posao za stalno i sve će joj u životu biti lakše. Zato nije ni birala radno mesto. Otišla je tamo gde je najgore. Skoro je proslavila rođendan i dolazile su joj koleginice. Šalile su se kako će jednog dana završiti u fabrici. A ona je govorila „baš me briga, samo da dobijem posao" - priča Slavičina poznanica.

Dvoje dece koja idu u osnovnu školu za sobom je ostavila i Jelena Lončarević. Bez majke će odrasti i dvoje dece Gordane Đokić. Užice će danima oplakivati poginule sugrađane...     
     

Predsednik Nacionalnog saveta za saradnju sa Hagom Rasim Ljajić izjavio je za Press da će ovo telo pokrenuti istragu o uništavanju dokaza Tribunala o trgovini ljudskim organima otetih Srba na Kosovu.

Press je juče objavio dokument koji dokazuje da je Tribunal uništio analize o predmetima pronađenim u zloglasnoj „žutoj kući" u albanskom selu Burelj, gde su otetim Srbima sa Kosova vađeni organi i kasnije prodavani. Hag je ove dokaze uništio kako bi pomogao da bivši premijer Kosova i vođa terorističke OVK Ramuš Haradinaj bude oslobođen.

- Ovo je sada potpuno novi momenat. Mi ćemo zatražiti da se utvrdi da li su urađene te analize, da ih vidimo i da konačno saznamo da li su stvari koje su pronađene u „žutoj kući" uništene i po čijem nalogu. Posle ovoga mi više nemamo pravo, pre svega zbog žrtava, da ćutimo - kaže Ljajić.

Press je objavio zahtev suda u Hagu upućen 2005. godine forenzičkoj laboratoriji u Holandiji da se urade hemijske analize predmeta pronađenih u „žutoj kući" u kojoj su, prema tvrdnji bivšeg tužioca Karle del Ponte, vršene operacije na otetim Srbima. Međutim, godinu dana kasnije, po nalogu istog suda, svi dokazi su uništeni!

Specijalno tužilaštvo za ratne zločine zatražilo je juče od redakcije Pressa da im zvanično dostavimo ovaj dokument, što smo i uradili.

- Prvo ćemo da proverimo autentičnost ovog dokumenta, a onda ćemo, ako se utvrdi da je autentičan, zatražiti od forenzičke laboratorije u Holandiji da vidimo šta je sa rezultatima hemijskih analiza tih predmeta. Moram da naglasim da je naša saradnja sa Hagom besprekorna. Imamo poverenje u glavnog tužioca Serža Bramerca, jer on od dolaska na tu funkciju pokazuje objektivnost i najviši stepen profesionalizma - priča Vekarić.

U Haškom tužilaštvu Pressu je juče rečeno da „ne komentarišu nikakva dokumenta koja se ne nalaze na njihovom zvaničnom sajtu".

- Pošto se radi o dokumentu koji nije javan, nećemo da govorimo o tome. A naročito zbog toga što je jedan takav dokument javno objavljen. I odakle vam... - kaže portparol tužilaštva u Hagu Olga Kavran.     

Odbrane Milorada Ulemeka Legije i Zvezdana Jovanovića, koji su osuđeni na po 40 godina za ubistvo premijera Zorana Đinđića, predložile su juče Vrhovnom sudu da ih u trećestepenom postupku oslobodi krivice ili da predmet vrati na ponovno suđenje.

S druge strane, Tužilaštvo traži da žalbe budu odbačene kao neosnovane.

Time je juče završen javni deo sednice VSS-a na kome se raspravljalo o žalbama Legije i Jovanovića. Odluku će doneti sedmočlano veće Vrhovnog suda Srbije, koje je sastavljeno od sudija koje nisu sudile u drugostepenom postupku. Ako sud potvrdi prethodnu presudu ona će tada biti pravosnažna, bez obzira na to što će odbrana, ako budu postojali zakonski uslovi, moći da podnese vanredni pravni lek.

Ulemekov advokat Aleksandar Zarić rekao je da je odbrana tražila veštačenje ubistva Đinđića „od jedne ustanove u Rusiji" i da će to isto tražiti i od ustanove „jedne zapadne zemlje i jedne neutralne zemlje".

- Želimo da problem Ulemeka internacionalizujemo kako bismo dobili rekonstrukciju ubistva Đinđića koja je u Srbiji nemoguća i kako bi se za istoriju utvrdilo ko je zaista ubio premijera - rekao je Zarić.

U Ulemekovoj žalbi navodi se da Zoran Đinđić nije mogao biti ubijen iz kancelarije u ulici Admirala Geprata 14, nego iz pravca Nemanjine 9. Ponavlja se da je, prema iskazima oko 10 svedoka iz Đinđićevog obezbeđenja koji su bili na licu mesta, ispaljeno tri metka, a navodi se i da svedoci nisu prepoznali trojicu optuženih kada su izlazili iz zgrade u Admirala Geprata, te da su to bila „fingirana trojica", čiji je zadatak bio da skrenu pažnju sa „pravog ubice".

Prema presudi Specijalnog suda, koju je u drugostepenom postupku potvrdio VSS, Zvezdan Jovanović je ispalio dva hica iz kancelarije u Admirala Geprata 14, od kojih je jedan usmrtio Đinđića, a drugi ranio premijerovog telohranitelja Milana Veruovića. Utvrđeno je i da su iz te zgrade posle ubistva istrčali Jovanović i članovi „zemunskog kriminalnog klana" Aleksandar Simović i Ninoslav Konstantinović.

Veće Opštinskog suda u Zrenjaninu, kojim predsedava sudija Ljiljana Aćimović, odlučilo je da delimično isključi javnost iz postupka protiv poznatog srpskog proizvođača vojne i policijske opreme Mileta Dragića.

Njemu se sudi za krivična dela zloupotrebe ovlašćenja u privredi u pokušaju i nedozvoljenog držanja oružja i eksplozivnih materija. Pre početka pretresa odbrana okrivljenog Dragića tražila je da suđenje bude javno, ali sudsko veće to nije prihvatilo, dozvolivši samo da javnost bude prisutna u vezi dela optužnice koja se odnosi na nezakonito držanje oružja.

Dragić je optužen jula 2007. godine zajedno sa bivšim ministrom odbrane Prvoslavom Davinićem, nekadašnjim pomoćnikom ministra odbrane Milunom Kokanovićem i bivšim načelnikom odeljenja za razvoj i opremanje vojske SCG Jovicom Vučkovićem u aferi nazvanoj „Pancir", ali je postupak protiv njega izdvojen iz vojnog odeljenja Okružnog suda u Beogradu jer on nije vojno lice. Spornim ugovorom, za koji se optuženi terete, bila je predviđena nabavka 69.000 šlemova i više od 60.000 pancirnih prsluka za vojsku, koja je tada imala 28.000 vojnika, a procenjivalo se da bi država zbog neosnovano povećanih cena bila oštećena za 176 miliona evra.

Zamenik opštinskog javnog tužioca Jovan Jovanov rekao je da javnost treba isključiti u potpunosti zato što sa određenih dokumenata nije skinuta oznaka poverljivosti. Ovome su se usprotivili branioci Dragića, advokati Vladimir Horovic, Vladan Batić i Đorđe Travar. Batić je obrazložio da javnost mora biti prisutna zbog istine, podsećajući da je afera pokrenuta od strane ministra Mlađana Dinkića kada je proces najavljen kao „pljačka veka".

- Postupak protiv Mileta Dragića je zapravo poslužio za politički obračun ministra Dinkića sa partijskim neistomišljenicima. Isključenjem javnosti Dragić bi bio oštećen, a Dinkić bio amnestiran - rekao je Batić.

Advokat Horovic izjavio je da je Dragić stavljen na stub srama, da je nekoliko meseci proveo u pritvoru i da mu je firma ruinirana, a da se Dinkić amnestira od svega.   

Policija je uhapsila petoricu aktivista „Anarhosindikalne inicijative", Tadeja Kurepa (24), Ivana Vulovića (24), Sanju Dojkić (19), Ratibora Trivunca (28) i Ivana Savića (25), koji se sumnjiče da su, zajedno sa Nikolom Mitrovićem (29), koji je u bekstvu, izvršili krivično delo međunarodni terorizam.

Oni su osumnjičeni da su 25. avgusta oko tri sata najpre ispisali grafit na fasadi, a potom bacili dva „Molotovljeva koktela" na zgradu Ambasade Grčke u Francuskoj ulici u Beogradu. Osumnjičeni su uz krivičnu prijavu privedeni dežurnom istražnom sudiji Okružnog suda u Beogradu.

Anarhosindikalistička inicijativa saopštila je juče da je policija uhapsila nekoliko njihovih članova. U njihovom saopštenju se navodi da su članovi te organizacije zadržani u pritvoru pod „isfabrikovanim optužbama za izazivanje opšte opasnosti, nakon što su pod prinudom odvedeni na informativni razgovor". ASI navodi da im je policija prethodno pretresala stanove i maltretirala i članove njihovih porodica.

Marko Đurđević (24) iz Jagodine ubijen u gradskom parku u Jagodini, dok je petoro povređeno. Đurđevića i njegove drugove koji su se vraćali sa momačke večeri napala osmorica mladića iz Ćuprije

Marko Đurđević (24) iz Jagodine ubijen je u opštoj tuči ispred gradskog parka Đurđevo brdo u Jagodini, dok je petoro mladića povređeno! Đurđević, koji je napadnut kada se vraćao sa proslave momačke večeri, četiri puta je izboden nožem i bukvalno mu je rasporen stomak! On je preminuo na operacionom stolu, a policija traga za napadačima.

Na lečenju u jagodinskoj bolnici zadržani su Markov brat od strica Darko Đurđević (20), koji je zadobio lakše povrede, i mladoženja Ivan Simić (23) i V. Z. (25) iz Paraćina, koji su lakše povređeni. Posle ukazane lekarske intervencije, na kućno lečenje pušteni su M. G. (23) i D. Đ. (36), obojica iz Jagodine.

I mladoženja izboden nožem

Masovna tuča odigrala se u petak oko 1.30 časova ispred gradskog parka Đurđevo brdo u Jagodini. Marko Đurđević bio je sa društvom na momačkoj večeri, koju je u jednom kafiću organizovao njegov drug Ivan Simić (23). Petoro mladića je po završetku proslave oko 1.30 časova izašlo iz lokala i krenulo kući. U tom trenutku, kod gradskog parka naišla je grupa od osam mladića.

- Mladići koji su došli iz Ćuprije napali su Markovog druga koji je takođe bio na proslavi momačke večeri. On je bukvalno pobegao poteri mladića iz Ćuprije i sklonio se u lokal u kojem je bila proslava. Kada se proslava završila, ekipa iz Ćuprije napala je tog momka u parku - kaže za Press izvor blizak istrazi, i dodaje:

- Marko Đurđević i njegovi prijatelji krenuli su da zaštite svog druga. Međutim, napadači su bili naoružani noževima. U opštoj tuči, prvi ubod zadobio je Markov brat od strica Darko, a kada je Marko hteo da ga zaštiti, četiri puta je uboden i na kraju mu je rasporen stomak. Kada je Marko sav krvav pao na beton, napadači su pobegli.

Markovi rođaci kažu da je Marko tada bio svestan, ali da je mnogo krvario.

- Prvi taksista koji je naišao nije hteo da primi mladiće u vozilo da mu ne isprljaju sedišta! Izgubljeni su dragoceni minuti dok nije došao drugi taksi i prevezao ih u bolnicu. Marko bi preživeo da je došao samo malo ranije u bolnicu, izgubio je mnogo krvi - pričaju Markovi rođaci.

U hirurškom odeljenju bolnice u Jagodini kažu da su zbrinuli četvoricu mladića.

- Marko Đurđević je imao nekoliko teških povreda opasnih po život. Zadobio je četiri uboda u grudni koš, slezinu, bubreg. Stomak mu je bio rasporen! Sve smo pokušali da ga vratimo u život, ali spasa mu nije bilo, preminuo je na hirurškom stolu. Njegov brat Darko je operisan i dobro se oseća, dok ostala dva mladića imaju lakše povrede. Obdukcija će pokazati stepen povreda koje je Marko zadobio - kaže dr Nikola Vasić, načelnik hirurškog odeljenja.

Odložena Ivanova svadba

Slobodan Simić, otac mladoženje Ivana Simića, koji je u tuči lakše povređen, kaže da je odložena svadba njegovog sina koja je bila zakazana za danas.

- Umesto svadbenog veselja, danas je Markova sahrana! Ovo je strašno! Očajni smo, veselje se pretvorilo u veliku tragediju. Marko je bio divan mladić. Zaista ne znam zašto su napadnuti, momačko veče proteklo je bez incidenata. Posle završetka proslave na samom izlazu iz gradskog parka dogodio se napad. Ne znam ko je to uradio. Njih sedam, osam došlo je ispred parka i počinilo strašan zločin. Napadači su imali noževe, izboli su mladiće sa momačke večeri - priča Slobodan Simić.

On kaže da je njegov sin Ivan u bolnici da ima lakše povrede.

- Ivan mi je rekao da ne poznaje te momke koji su ih napali. Nisu imali nikakav kontakt pre tuče - objašnjava Slobodan.  

U početku mi je bilo veoma neprijatno kada smo Nenad Okanović i ja snimali ljubavne scene, ali sada mi je mnogo lakše jer živimo zajedno

Glumica Olja Lević (19) potpuno je osvojila srca najvernijih fanova TV serije „Selo gori, a baba se češlja", jednako kao što je njena Zorica uspela da zavede sina Dragana (Nenad Okanović). Zahvaljujući njenoj lepoti, šarmu, ali i talentu, reditelj i scenarista Radoš Bajić odlučio je da mlada Kruševljanka u nastavku serijala dobije značajniji prostor i da bude jedno od osveženja finalnog ciklusa koji se upravo snima u okolini Trstenika.

U razgovoru za Press, Olja Lević kaže da je ulogu u najpopularnijoj srpskoj seriji dobila u Gerijatrijskom centru u Kruševcu i otkriva da će gledaoci u nastavku serije „Selo gori" videti njene ljubavne scene sa sinom Draganom.

Koliko vam je teško palo snimanje slobodnijih scena sa Nenadom Okanovićem, koji je u tom poslu već iskusan (u prošlom serijalu „ljubavisao" se s Gocom Tržan - prim. ur.)?

- Zasad sam dobila scenario za prvih sedam epizoda, u kojima će biti ljubavnih scena sa sinom Draganom. U prošlom serijalu bilo mi je, moram da priznam, veoma neprijatno kada smo snimali takve scene, ali mi je sada mnogo lakše, jer sada i živimo zajedno. Shvatila sam da je kod glumaca to samo posao i nije mi teško, a i Nenad se dobro ljubi (smeh). Radoš je te scene osmislio da deluju lepo i šaljivo, a ne vulgarno.

Kako ste dobili ulogu Zorice u seriji „Selo gori"?

- Predložio me je glumac Milija Vuković (prijatelj Mitar), koji me poznaje odranije. Prvi kontakt sa ekipom imala sam pre dve godine u Gerijatrijskom centru u Kruševcu, gde su snimali neke scene. Posle kraćeg razgovora sa Radošem, fotografisali su me i rekli da će mi se javiti. Posle dva meseca, kada sam već izgubila nadu, zazvonio mi je telefon i pozvali su me na probno snimanje. Bila sam presrećna. Rekli su mi da me „kamera voli", a sledeći put sam došla kako bi videli da li se „slažem" uz sina Dragana. Tek tada mi je saopšteno da sam definitivno prošla.

Da li ste imali tremu na početku snimanja i ko vam je najviše pomagao?

- Početak snimanja za mene je bio veliki događaj u životu. Malo sam se pribojavala kako ću da se snađem. Imala sam pozitivnu tremu, jedva sam čekala da snimanje počne. Kada sam radila svoju prvu scenu, svi su mi aplaudirali i čestitali, jer mi je to bila i prva snimljena scena u životu. Pomagali su mi svi, najviše Radoš i Nenad. Svi su divni prema meni, cela ekipa je kao jedna velika porodica i veoma sam im zahvalna.

Kako reagujete na popularnost koju vam je donela serija „Selo gori"?

- Prija mi ta popularnost. Okolina, prijatelji i komšije uvek mi čestitaju posle prikazane epizode u kojoj igram. Čini mi se da je svima je drago zbog mene. U poslednje vreme sve češće mi prilaze deca, koja se sa mnom slikaju ili hoće da im dam autogram. Oni su mi najvernija publika.