Besplatna Zabava

Archive for September 22nd, 2009

Skupština Srbije od 1. jula radila samo 17 dana, a prva sednica jesenjeg zasedanja zakazana tek za 6. oktobar. Niko u vlasti ne vidi ništa sporno u tromesečnom „letovanju"

Poslanici Skupštine Srbije odmarali su se ovog leta punih 80 dana! Oni su, naime, od 1. jula do 6. oktobra, za kada je zakazan početak redovne jesenje sednice, radili samo 17 dana - 16 u julu i samo jedan dan u avgustu! Za to vreme su, naravno, primali punu poslaničku platu, koja sa paušalom iznosi 105.000 dinara mesečno!

Predsednik Samostalnog sindikata Srbije Ljubisav Orbović poručuje poslanicima da treba da ih bude sramota!

- Ma, oni nemaju obraza kada se ne stide što tako malo rade, a primaju plate tri puta veće od prosečne u Srbiji! Obični ljudi jedva preživljavaju, a oni letuju 80 dana! Sram ih bilo. Znate li vi koliko ta Skupština košta sve nas? A radnici širom Srbije protestuju celo leto. Sramota! - rekao je Orbović za Press.

Vlast tvrdi da Press ne računa dobro

Ekonomista Milan Kovačević bio je iznenađen računicom Pressa!

- Ja zaista ne znam šta da kažem?! Pa, zar se nisu javno hvalili da puno rade?! Ako su zaista imali odmor duži od dve nedelje, kako je bilo najavljeno, onda je to za svaku kritiku - kaže Kovačević.

Generalni sekretar Skupštine Veljko Odalović kaže da mu nisu jasne Pressova „ni logika, ni matematika"!

- Stvarno ne mogu da shvatim šta nije u redu! Poslanici nisu mašine, pa da rade u tri smene. A i mašine treba da se odmore! Skupština je ove godine održavala sednice 110 dana, a naš rad nisu samo sednice, već je tu i rad po skupštinskim odborima, poslaničkim grupama. Zato mi stvarno nisu jasni ni vaša logika, ni matematika - rekao je Odalović.

I portparol DS-a Jelena Trivan tvrdi da Pressova računica nije dobra!

- Nema osnova za vašu primedbu da nismo radili, već se odmarali. Naime, prema izveštaju Evropske komisije, ova institucija je prema rezultatima rada na prvom mestu u Srbiji. Doneto je 217 zakona i čak 78 drugih akata. Ako taj podatak uporedimo sa radom ranijih saziva parlamenta, ispada da smo mi u ovoj godini odradili kao u prethodne tri - kaže Trivanova.

Problem ne vidi ni poslanik G17 Željko Ivanji:

- Suština nije u dinamici održavanja sednica, već u onome što je urađeno. A uradili smo zaista mnogo, usvojeno je mnogo vrlo važnih zakona. Ne znam da li znate da parlamenti drugih zemalja ne zasedaju često?! Pored redovnih zasedanja, oni imaju vanredna samo kada je nešto vrlo važno u pitanju!

Sramna logika vlasti

Na pitanje da li ga bar malo grize savest što su tokom leta primali punu platu, a nisu radili, Ivanji kaže:

- Ne, jer smo puno toga uradili. Činjenica je da je poslanička plata u Srbiji tri puta veća od prosečne, ali i plate kolega u evropskim parlamentima ne samo da su veće od naših, već je i raspon njihovih primanja u odnosu na prosek u tim zemljama znatno veći.

U DSS-u, međutim, smatraju da je ovakva logika stranaka koje čine skupštinsku većinu „sramna".

- Pa, oni su napravili toliki odmor tako što opoziciji nisu dozvolili da raspravlja o predlozima zakona, za koje se hvale da su doneti. Molim vas, u kojem to normalnom parlamentu ima da se za jedan dan donesu čak 24 zakona?! Oni se time hvale, a to je sramota. Pogazili su osnovna demokratska načela na kojima počiva rad parlamenta - kaže potpredsednik DSS-a Miloš Aligrudić.

Radikali tvrde da su oni tokom leta radili, ali da kao opoziciona stranka nisu mogli da utiču na zakazivanje sednica Skupštine.

- Javnost to nije mogla da vidi, ali smo mi kao poslanička grupa zaista puno radili ovog leta. Nismo se odmarali, najviše smo radili na pripremi amandmana. S druge strane, mi kao opozicija nismo mogli da utičemo na način i ritam zakazivanja sednica, jer ih je vlast zakazuje samo kada je sigurna da ima kvorum. Oni tokom leta nisu imali kvorum, pa nije bilo sednica - kaže potpredsednik SRS-a Dragan Todorović.

Ambasador Srbije u Zagrebu Radivoj Cvjetićanin uputio je juče protest Ministarstvu spoljnih poslova Hrvatske povodom izjava gradonačelnika Splita Željka Keruma. U protestu je navedeno da ovakve izjave ne doprinose razvijanju dobrosusedskih odnosa i unapređenju regionalne saradnje.

Kerum je u TV emisiji „Nedjeljom u 2" HRT-a izjavio da ne podržava ulazak srpskog kapitala u Hrvatsku, jer „Srbi nikad nisu ništa dobroga doneli zemlji, pa neće ni sad" i da ne bi pristao da mu zet bude Srbin jer su „Hrvatima Srbi i Crnogorci u prošlosti napravili mnogo zla". Sve ove reči Kerum je ponovio i za Press, a na pitanje da li u skorijoj budućnosti Srbi i Hrvati mogu biti dobri susedi, odgovorio je da će „proći mnogo vremena pre nego što se to desi".

U kabinetu ministra Vuka Jeremića Pressu je potvrđeno da je zbog Kerumovih izjava MSP uputio protest Hrvatskoj. Kerumove izjave je kao govor mržnje okarakterisala i kancelarija Evropske komisije u Zagrebu:

- To je govor mržnje, i nije u skladu sa evropskim duhom demokratije. Jeste da je to Kerumovo privatno mišljenje, ali činjenica je i da je Kerum gradonačelnik Splita.

Potpredsednik G17 Suzana Grubješić kaže da je „žalosno što je takva osoba gradonačelnik Splita", a zamenik predsednika SRS-a Dragan Todorović kaže da ga Kerumove reči ne iznenađuju.

- To isto misle svi Hrvati, počev od Stipe Mesića pa nadalje. Hrvati su zadojeni ustaškom ideologijom i kad god im se pruži prilika, oni se hvataju noža i rade sve da Srba potpuno nestane iz vekovnih prostora na kojima su živeli - kaže Todorović.

Ambasador Hrvatske u Beogradu Željko Kuprešak rekao je za Press da su Kerumove izjave „neprimerene", ali i da one ne mogu i ne smeju ugroziti odnos između dve države.

- Dobrosusedski odnosi i regionalna saradnja su imperativ napretka obe zemlje. Hrvatska je otvorena za ekonomsku saradnju i slobodan protok kapitala sa svim zemljama, pa tako i sa Srbijom - rekao je Kuprešak.

Interesantno je da je Kerum vlasnik lanaca supermarketa „Kerum", u kojima se najnormalnije prodaju i brojni srpski proizvodi.        

Dvojica bivših srpskih policajaca, Sreten Popović i Miloš Stojanović, oslobođeni su juče optužbe da su trojicu braće Bitići lišili prava na pravično suđenje i na taj način pomogli nepoznatim pripadnicima MUP-a da ih ubiju.

Srpsko tužilaštvo teretilo je Popovića i Stojanovića da su nezakonito uhapsili braću Ilja, Mehmeta i Agrona Bitićija, američke državljane albanskog porekla, 8. avgusta 1999. godine, posle izdržavanja prekršajne kazne u Prokuplju, i predali ih nepoznatim maskirnim licima - pripadnicima MUP-a. Tela braće Bitići, rukama vezanim žicom, pronađena su u masovnoj grobnici u Petrovom Selu 2001. godine. Braća Bitići su bili pripadnici „Atlantske brigade" u sastavu terorističke OVK.

Obrazlažući oslobađajuću presudu, sudija Vesko Krstajić rekao je da tokom suđenja nije dokazano da su optuženi počinili zločin.

- Braća Bitići su pripadali „protivnoj strani", kod sebe su imali svoje fotografije u uniformi OVK i pločice koje imaju neke vojske i došli su iz SAD kako bi se stavili na jednu stranu. Zbog toga imaju status ratnih zarobljenika, prema kojima se mora postupati u skladu sa Ženevskim konvencijama. Tokom trogodišnjeg suđenja saslušani su 95 svedoka i jedan zaštićeni svedok i utvrđeno je da postoje dokazi za tvrdnje odbrane da optuženi nisu znali da će braća Bitići biti ubijena - rekao je sudija Krstajić.

Posle izricanja presude, u Tužilaštvu za ratne zločine rekli su da nisu zadovoljni presudom i najavili su žalbu, dok je odbrana izrazila zadovoljstvo. Branilac Božo Prelević izrazio je nadu da će i drugostepeni sud doneti istu - oslobađajuću presudu.           

Dvojica bivših srpskih policajaca, Sreten Popović i Miloš Stojanović, oslobođeni su juče optužbe da su trojicu braće Bitići lišili prava na pravično suđenje i na taj način pomogli nepoznatim pripadnicima MUP-a da ih ubiju.

Srpsko tužilaštvo teretilo je Popovića i Stojanovića da su nezakonito uhapsili braću Ilja, Mehmeta i Agrona Bitićija, američke državljane albanskog porekla, 8. avgusta 1999. godine, posle izdržavanja prekršajne kazne u Prokuplju, i predali ih nepoznatim maskirnim licima - pripadnicima MUP-a. Tela braće Bitići, rukama vezanim žicom, pronađena su u masovnoj grobnici u Petrovom Selu 2001. godine. Braća Bitići su bili pripadnici „Atlantske brigade" u sastavu terorističke OVK.

Obrazlažući oslobađajuću presudu, sudija Vesko Krstajić rekao je da tokom suđenja nije dokazano da su optuženi počinili zločin.

- Braća Bitići su pripadali „protivnoj strani", kod sebe su imali svoje fotografije u uniformi OVK i pločice koje imaju neke vojske i došli su iz SAD kako bi se stavili na jednu stranu. Zbog toga imaju status ratnih zarobljenika, prema kojima se mora postupati u skladu sa Ženevskim konvencijama. Tokom trogodišnjeg suđenja saslušani su 95 svedoka i jedan zaštićeni svedok i utvrđeno je da postoje dokazi za tvrdnje odbrane da optuženi nisu znali da će braća Bitići biti ubijena - rekao je sudija Krstajić.

Posle izricanja presude, u Tužilaštvu za ratne zločine rekli su da nisu zadovoljni presudom i najavili su žalbu, dok je odbrana izrazila zadovoljstvo. Branilac Božo Prelević izrazio je nadu da će i drugostepeni sud doneti istu - oslobađajuću presudu.           

Vlada Srbije utvrdila je kriterijume za otpuštanje viška državnih činovnika. Kako saznaje Press, osnovni parametri biće učinak zaposlenih i neophodnost radnog mesta, a biće uvedeno i ocenjivanje rada. Ocene će biti od jedan do pet, a dve uzastopne jedinice automatski će značiti otkaz. Status stalno zaposlenih i honoraraca biće izjednačen, pa će nadređeni moći da otpuste činovnike sa knjižicom i zamene ih honorarcima koji bolje rade.

Pravila o otpuštanju biće regulisana zakonom, koji pripremaju ministarstva ekonomije i državne uprave. U izradu propisa uključena je i vladina Radna grupa na čelu sa generalnim sekretarom Tamarom Stojčević.

Tačan broj onih koji će ostati bez posla znaće se do kraja godine, pošto nacrt zakona predviđa da se akt o sistematizaciji radnih mesta i zadataka u administraciji izradi do 31. decembra. Zakonom će biti regulisano i pitanje otpremnina, što su tražili sindikalci.

O odredbama nacrta zakona niko ne želi zvanično da govori, što je, kako saznajemo, dogovor u vladajućoj koaliciji. Svi nadležni koje smo juče pozvali odgovarali su da je izrada zakona u toku i da će javnost biti o svemu obaveštena kada tekst bude konačan.

Jedino je ministarka finansija Diana Dragutinović rekla da kriterijumi o smanjenju broja zaposlenih neće biti isti u svim sektorima.

- Plan racionalizacije se radi na nivou ministarstava, a celim projektom rukovodi ministar ekonomije Mlađan Dinkić. On će, zajedno sa ministrom državne uprave Milanom Markovićem, predložiti plan racionalizacije na nivou cele državne uprave - rekla je Dragutinovićeva. Ona je istakla da bi plan smanjenja državne uprave trebalo da bude gotov pre dolaska misije MMF-a 20. oktobra.

Nenad Popović iz DSS-a zatražio je da najavljeno smanjenje administracije kontroliše Skupština.

- Vlada nije u stanju da reformu sprovede profesionalno i nepolitizovano. Kriterijume će određivati partije na vlasti, što znači da će oni službenici koji ne služe tim partijama prvi dobiti otkaz - rekao je Popović.      

M. K. (34) iz Zaječara, koji je uhapšen zbog sumnje da je nožem izbo trudnicu N. U. (33), imao 2,41 promil alkohola u krvi! N. U., koja je u petom mesecu trudnoće, oporavlja se u bolnici, beba nije povređena

M. K. (34) iz Zaječara, koji je osumnjičen da je nožem ubo u stomak trudnicu N. U. (33), imao je 2,4 promila alkohola u krvi! Pomahnitali M. K. je bez ikakvog razloga napao N. U., koja je došla kod njega u kuću na kafu! Trudnica se oporavlja u bolnici, a beba nije povređena.

Zaječarska policija uhapsila je M. K. zbog sumnje da je nožem napao i teško povredio N. U. iz Zaječara.

- On je bio mrtav pijan kada je priveden u policiju! Govorio je nepovezano, nije mogao da objasni zašto je kuhinjskim nožem, čije je sečivo dugo 21 santimetar, ubo trudnicu u stomak i levu nogu! Posle saslušanja u policiji, M. K. je predat istražnom sudiji Opštinskog suda u Zaječaru - kaže za Press izvor blizak istrazi.

Novinar Pressa posetio je juče povređenu trudnicu u bolnici u Zaječaru. N. U. kaže za Press da je i dalje u šoku i da nije mogla ni da pomisli da će je napasti njen dugogodišnji prijatelj!

- U subotu 19. septembra vraćala sam se iz prodavnice i slučajno srela M. K. na ulici. Poznajemo se godinama i ranije smo se družili, a živeli smo u blizini. Zvao me je na kafu i da popričamo. Otišla sam kući da ostavim stvari i dvoumila se da li da idem kod njega, jer se moj šestogodišnji sin igrao napolju i očekivala sam svakog trenutka da se vrati. Ipak, otišla sam na kratko. M. K. je već skuvao kafu. Sela sam na fotelju, a on na krevet. Primetila sam da priča nepovezano, pretpostavila sam da je bio pijan - rekla je N. U.

Naša sagovornica kaže da je popila kafu i krenula kući, ali da joj M. K. nije dozvolio da izađe.

- Odjednom je ustao, prišao mi i zabo mi nož u stomak! Ne znam odakle mu taj nož, nisam ga ni videla, samo sam osetila ubod u stomak i strašan bol! Sve se dešavalo u sobi u njegovoj kući. Njegov otac je pokušao da uđe u sobu, ali ga je M. K. vratio. Sela sam opet jer mi nije dao da pođem! Kad je pošao do toaleta, istrčala sam na ulicu. Stala sam kod česme. Trenerka mi je bila sva krvava, telefonom sam pozvala Hitnu pomoć. Ubrzo je došla je i policija - priča N. U., i dodaje da se napad desio u kući koja se nalazi preko puta Osnovne škole „Ljubica Radosavljević Nada" u Zaječaru.

- Sreća da je bila subota, pa deca nisu išla u školu. Ko zna šta bi se dogodilo da je počeo da me juri po ulici - kaže N. U.

Ona kaže da joj je M. K. dugogodišnji prijatelj.

- Sa M. K. nikada nisam bila u vezi. Ponekad bismo popili kafu, ali nismo bili bliski. Ne znam zašto me je napao. Kasnije sam čula da se navodno lečio na neuropsihijatriji. U Zaječaru živim sa bakom, a povremeno su mi dolazili roditelji iz Beograda, baš su u subotu uveče došli da me posete. Sa prvim mužem imam šestogodišnjeg sina - objašnjava N. U., i pokazuje veliku ranu od noža na stomaku.

- Sve vreme mislila sam samo na bebu! Doktori su rekli da će sve biti u redu. Rekli su mi da je sečivo bilo dugačko 21 santimetar i da je probilo stomak i spoljašnji omotač materice - priča naša sagovornica, koja je izbodena i u levu nogu.

U bolnici kažu da je N. U. primljena na Odeljenje hirurgije i da su je odmah operisali hirurg i ginekolog.

- Pacijentkinja zasad životno nije ugrožena. Ona je podvrgnuta dodatnoj terapiji kako ne bi došlo do prevremenog porođaja - rekao je dežurni hirurg dr Miki Marinković.   

Milena S. (31) poginula je juče ujutru na mostu Gazela kada se u njen „sitroen" zakucao „audi 80", u kojem su se nalazili Muhamed Z. (22) i Ivan L. (22). Kako saznajemo, dvojica mladića su za nesreću pokušala da okrive izvesnog Mileta iz Šapca, ali su ubrzo priznali da su oni izazvali stravičan sudar!

Nesreća se dogodila oko 2.30 ujutru na mostu Gazela u pravcu ka Novom Beogradu.

- Video sam kako je „audi" novosadske registracije prošao velikom brzinom pored mene. Samo nekoliko sekundi kasnije, video sam kako udara u „sitroen" - kaže očevidac nesreće.

Od siline udarca Milena S. je poginula na licu mesta. Kako smo saznali, dva mladića koja su bila u „audiju" pokušala su da okrive izvesnog Mileta iz Šapca, koji je navodno, kada je video šta se dogodilo, izašao iz „audija" i pobegao.

- Iako su mladići tvrdili da nisu vozili, ubrzo smo otkrili da taj Mile nije ni bio u vozilu. DNK analizom utvrdili smo da je automobil vozio Muhamed Z., dok je suvozač bio Ivan L. - rekao je naš izvor blizak istrazi. On dodaje da su mladići bili pod vidnim dejstvom alkohola.

Osim Hitne pomoći i policije, na lice mesta izašli su i vatrogasci, koji su obezbedili mesto nesreće kako ne bi došlo do požara zbog velike količine benzina koji je iscureo po putu iz slupanog automobila.      

Republički javni tužilac Slobodan Radovanović potvrdio je za Press da će uskoro od Ustavnog suda tražiti zabranu desničarskih organizacija „Obraz" i pokreta „1389" i još pet ekstremističkih organizacija. Radovanović dodaje i da će tražiti da se zabrane i ekstremne navijačke grupe fudbalskih klubova ukoliko su i one upisane u registar udruženja građana.

- Činjenica je da su organizovane grupe krive za incidente koji su se proteklih dana dešavali u Beogradu u vreme priprema za Povorku ponosa, kao što je činjenica da je po Ustavu i zakonima Srbije zabranjeno ugrožavanje ravnopravnosti građana po bilo kojoj osnovi. Upravo zbog toga već sam krenuo u prikupljanje podataka o tim organizacijama od policije i sudova kako bih Ustavnom sudu podneo zahtev za njihovu zabranu i brisanje iz registra pri Ministarstvu za ljudska i manjinska prava.

Konkretno, o kojim organizacijama govorite?

- To su one o kojima je u javnosti bilo dosta reči ovih dana, čiji su pripadnici privođeni...

Da li su to „Obraz" i pokret „1389"?

- Da, to su te organizacije! Ali i ne samo one. Pored toga, mi ispitujemo još pet-šest organizacija koje zagovaraju govor mržnje, odnosno protivustavno delovanje. Prikupljamo njihove statute, podatke o delovanju i verovatno ću i njih obuhvatiti ovim zahtevom. Zabranu tražim jer je Ustavom Srbije, članom 21, zabranjena svaka diskriminacija, dok član 55 garantuje slobodu udruživanja svih koji ne ugrožavaju prava drugih, pa tako i gej populacije. Ustav, ali i Evropska konvencija o ljudskim pravima obavezuju nas da zatražimo njihovu zabranu, i to argumentujemo podacima o njihovom delovanju.

Međutim, Srbija ima velike probleme sa huliganima, navijačima?

- I navijači su u nekim organizacijama, tako da ako krenu da se obračunavaju sa protivnicima drugih grupacija, sigurno ćemo tražiti i njihovu zabranu. Za mene tu nema razlike! Ne zanima me za koga navijaju, da li su ultradesničarski ili nacistički. Zanima me oblik ponašanja, da li krše Ustav i zakone. Ako postoje navijačke grupacije koje preko statuta, organizovanja i javnog delovanja ugrožavaju bilo koga, tražićemo i njihovu zabranu.

Da li su huligani koji su brutalno pretukli francuskog državljanina za vas članovi neke navijačke organizacije i možete li i njih zabraniti?

- Nema sumnje da ova uhapšena grupa jeste delovala organizovano, oni su planirali i pripremali se da tuku druge navijače. Ispitaćemo da li oni pripadaju nekoj posebnoj navijačkoj organizaciji, a ukoliko pripadaju, onda ćemo tražiti i njihovu zabranu. Međutim, smatram da je u konkretnom slučaju najvažnije što se ova grupa tereti za ubistvo u pokušaju, za koje je zaprećena kazna do 40 godina zatvora! Obračunaćemo se sa svim nasilnicima koji se kriju iza sporta.

Kako ćete to uraditi

- Po zakonu! Treba razlikovati navijače i huligane. Navijači odlaze na stadion da bodre svoj tim, a huligani pod navijačkom parolom rade stvari koje nemaju nikakve veze sa sportom. Mnogi od njih su uvezani u kriminal i država se mora razračunati s njima. Vrlo je važna podrška koju su nadležni organi dobili od predsednika Srbije Borisa Tadića i gradonačelnika Beograda Dragana Đilasa, ali i javnost mora da digne svoj glas.

Strani ambasadori i evropske institucije koji su proteklih dana kritikovali Srbiju zbog odlaganja Povorke ponosa zanemeli su posle izjave predsednika Borisa Tadića da „našoj zemlji niko ne bi trebalo da drži lekcije iz poštovanja ljudskih prava".

Zbog odlaganja gej parade u centru Beograda iz bezbednosnih razloga, Srbiju su kritikovali ambasade Švedske, Velike Britanije, Holandije, ali i OEBS, Evropska komisija, Savet Evrope... Međutim, posle izjave Tadića da Srbiji ne trebaju lekcije iz poštovanja ljudski prava jer je naša zemlja usvojila demokratski zakon o savetima nacionalnih manjina i Zakon protiv diskriminacije, niko od ambasadora nije želeo da se oglasi!

Na pitanje Pressa da li smatraju da je poruka predsednika Tadića adresirana i na njihovo ime, ambasadori Švedske, Velike Britanije i Holandije redom su odgovarali da „nemaju komentar". U britanskoj ambasadi nam je rečeno da nemaju komentar jer „ne mogu da pretpostave na koga se ta izjava predsednika Srbije Borisa Tadića odnosila".

Ni u holandskoj ambasadi ne žele da govore o stavu Tadića, jer je „izjava ambasadora Rona van Dartela bila jasna i on nema ništa da doda". Van Dartel je, podsetimo, izjavio da žali što Parada ponosa nije održana, istakavši da je „tužno što posle usvajanja Zakona o zabrani diskriminacije nije bilo moguće pokazati multikulturalno poštovanje i toleranciju".

Samo je Krister Bringeus, ambasador Švedske, koja je i predsedavajuća EU, bio rečitiji. Iako kaže da „ne želi da komentariše izjavu predsednika Tadića jer je nije ni video ni pročitao", on podseća da je Skupština usvojila Zakon o zabrani diskriminacije, „koji sprečava diskriminaciju i zbog seksualne orijentacije".

- Podvlačim važnost zaštite i solidarnosti sa LGPT populacijom u Srbiji. Ponavljam, tužan sam što je povorka odložena iz bezbednosti razloga, a impresioniran sam profesionalnom pripremom MUP-a na zaštiti parade - istakao je Bringeus.

Zanimljivo je da ni OEBS, Savet Evrope i Evropska komisija, koji su u zajedničkom saopštenju istakli da su u Srbiji proteklog vikenda „pretnje, zastrašivanja prevladali nad tolerancijom i ponosom", nisu imali komentar na izjavu Tadića. 

Bivši predsednik Ustavnog suda Slobodan Vučetić kaže za Press da mogu biti zabranjene organizacije i udruženja građana koja pozivaju na rušenje ustavnog poretka, na kršenje ljudskih i manjinskih prava i koja izazivaju rasnu, nacionalnu i versku mržnju.

- Ustav predviđa ova tri uslova na osnovu kojih Ustavni sud Srbije može zabraniti delovanje neke organizacije ili udruženja građana i ukoliko je bilo koji od tih uslova ispunjen, to može biti ustavnopravni osnov za zabranu. Ako se bude tražio razlog za zabranu nekih organizacija povodom poslednjih događaja vezanih za Paradu ponosa, ustavni osnov za to može biti kršenje ljudskih i manjinskih prava - kaže Vučetić.

Na konkretno pitanje da li organizacije kao što su „Obraz" i „Pokret 1389" ispunjavaju uslove za zabranu, Vučetić kaže da ne želi da govori o konkretnim organizacijama kako ne bi vršio pritisak na Ustavni sud, koji jedini može da donese odluku o zabrani. On dodaje i da je važno da svaki predlog za zabranu neke organizacije ili udruženja građana mora da bude dobro obrazložen.

- Mora se znati i da Ustavni sud ne može da reaguje odmah, preko noći, jer se za razliku od ostalih sudova on ne bavi pojedinačnim slučajevima, već ustavnopravnim poretkom, sistemom. To zahteva detaljnu analizu, konsultacije sa ekspertima, javnu raspravu sa predstavnicima jednih i drugih organizacija. USS postupa po predmetima prema dospeću, ali ima i mogućnost da na predlog sudije izvestioca zaključi da je predmet od velikog društvenog značaja - navodi Vučetić.