Besplatna Zabava

Archive for September 24th, 2009

Plašim se da će me prevariti u kući. Sumnjiva mi je ona plavuša, mnogo mu se primiče. Zovem ga na mobilni, ali je nedostupan, žali se Radišina supruga Zlatka

Radiša Miljković (50), alijas Radašin, pobegao je u rijaliti-šou „Veliki brat" da ne bi brao kukuruz u svom selu Ljupten, otkriva njegova porodica! Press je posetio suprugu, sina i snahu kontroverznog učesnika šoua, koji tvrdi da ne može da zamisli život bez žena i seksa. Zbog toga Radišina žena Zlatka poručuje da „ne skida oči sa televizora" čim počne „Veliki brat", jer strahuje da bi je muž mogao prevariti.

- Radiša je promenio mnogo žena, ne bi me čudilo da mu neka tamo zapadne za oko. On je veliki ljubitelj žena, navikla sam da stalno ima poneku. Šta da radim, tešim se - kad voli tuđe, voli i mene. Mada, nešto mi je sumnjiva ona plavuša što je s njim u „Velikom bratu" (starleta Jovana, prim. ur). Odmah je počela da mu se primiče. Gledam ga svako veče da vidim šta radi, zovem ga i na mobilni, ali je nedostupan - žali se Zlatka.

 Radišina supruga otkriva da je njegova ljubav prema ženama tolika da se jednom zbog nje zamalo nije udavio.

 

- Jednom smo bili u Zadru na moru. Moj Radašin video jednu Kruševljanku, pa ušao za njom u more. Ona pliva, a on za njom iako je neplivač! Počeo da se davi, jedva su ga izvukli - priseća se njegova supruga.

Radiša i Zlatka venčali su se kad je njoj bilo 18, a njemu 17 godina.

 - On je bio na Kosovu kod rođaka, pa smo se tamo upoznali. Odmah smo se zavoleli, a ja sam krenula za njim u Ljupten. Pošli i moji roditelji  da vide gde ću da živim. Kada su videli kakva je sirotinja i da ih je u kući jedanaestoro, rekli mi da se odmah vratim. A ja nisam htela - priča Zlatka.

Iako voli tuđe žene, Radiša ne zapostavlja svoju. Zlatka kaže da njegovo javno hvalisanje o seksualnim sposobnostima nije bez osnova.

- Neka ga, neka radi šta hoće. Važno je da uvek ostane sa mnom. Kad više ne bude mogao, tad će i da stane - nada se Radišina žena.

Najstariji učesnik „Velikog brata" ne voli poljoprivredu. Njegova porodica obrađuje pet hektara zemlje, a on se uvek trudi da izbegne poljske radove.

- Imamo 70 ari pod kukuruzom. Radiša je pobegao na televiziju da ne bi brao kukuruz. Motiku mrzi više od svega! Jednom je otišao kod neke žene u selo Zubovac. Bio kod nje pet dana, ali je i ona imala zemlju i terala ga da radi, pa je i od nje pobegao. Zato je i otišao u „Velikog brata". Tamo nema ništa da radi, samo sedi i tera zajebanciju - priča Radišina žena.

Iz pres-službe Svetlane Ražnatović poručuju da nisu tačni navodi hrvatskih medija da će folk diva uskoro krenuti na turneju „The best of Ceca"

Hrvatski „Jutarnji list" oštro se suprotstavio dolasku Svetlane Cece Ražnatović u Hrvatsku, ocenjujući da je „mogućnost da njen pasoš pređe hrvatsku granicu ravna - nuli"! Hrvatski mediji tvrde da će folk diva uskoro krenuti na turneju „The best of Ceca", u okviru koje će prvi koncert održati u Ljubljani i na kome će prisustvovati njeni brojni fanovi iz Hrvatske. Iz pres-službe Cece Ražnatović poručuju da pevačica nije planirala ovu turneju.

- Ceca neće započeti novu turneju. Navodi u tamošnjim medijima nisu tačni - poručuju iz Cecine pres-službe.

Kako je ranije pisao Press, Ceca u Hrvatskoj ima i svoj fan sajt, a njeni obožavaoci, ohrabreni nakon koncerta Lepe Brene koji je prošao bez incidenata, trude se da sakupe 100.000 potpisa da bi koncertnim organizatorima i samoj Ceci pokazali da je dobrodošla u Zagrebu. S obzirom na to da Ražnatovićeva još nije spremna da nastupa u „lijepoj njihovoj", tamošnji mediji ističu da su Cecini obožavaoci spremni da putuju u Sloveniju da bi uživo čuli srpsku pevačicu.

Igor Božović (32) iz Bijelog Polja poginuo je u saobraćajnoj nesreći u mestu Rakonje, na putu Bijelo Polje - Ribarevine

Nesreća se dogodila u noći između srede i četvrtka, kada je Božović svojim „audijem A4" kolašinskih registarskih oznaka izgubio kontrolu nad vozilom. Božović je velikom brzinom najpre udario udario u banderu. Posle udarca u banderu nastavio je vožnju još pedesetak metara, sleteo u dvorište kuće porodice Vešovića i udario u bor!

- „Audi" je bio potpuno smrskan i savijen oko bora! Stigli su odmah vatrogasci i policajci koji su pokušavali da izvuku vozača iz zgužvanog automobila. On je davao znake života, tražio je da ga izvuku! Dok su vatrogasci sekli lim, vozač „audija" je preminuo - pričaju očevici.

Božović je iza sebe ostavio majku, oca, brata i sestru.

- Igor je povremeno je radio sezonske poslove u Grčkoj. Bio je dobar i vredan. Ovo je velika tragedija - kažu komšije.

Zaštićeni svedok detaljno opisuje kako su hrvatski i srpski mafijaši za 1,5 miliona evra ubili Ivu Pukanića i otkriva kako mafijaši blisko sarađuju

Svedok saradnik hrvatskog tužilaštva u istrazi ubistva novinara Iva Pukanića u svom svedočenju žestoko je optužio Sretena Jocića - Jocu Amsterdama kao naručioca ovog atentata! On tvrdi da je ubistvo Pukanića, po Jocićevom nalogu, sa hrvatskim mafijašem Robertom Matanićem organizovao Slobodan Đurović Kardinal, kum Joce Amsterdama!

Zagrebački nedeljnik „Nacional", čiji je vlasnik bio ubijeni Ivo Pukanić, u poslednjem broju je objavio kompletan transkript iskaza koji je hrvatskom tužilaštvu dao svedok saradnik. U svom svedočenju on detaljno opisuje tajne veze srpske i hrvatske mafije i otkriva kako kriminalci sa obe strane granice više nego blisko sarađuju. Prema ovom svedočenju, pored Roberta Matanića, Kardinala i Sretena Jocića, u pripremama za ubistvo Pukanića učestvovali su i Željko Milovanović, Robert i Luka Matanić, Amir Mafalani, Milenko Kuzmanović i Bojan Gudurić. Svi oni, osim Gudurića, već su uhapšeni na teritoriji Srbije i Hrvatske.

Inače, ovaj svedok saradnik je i sam učestvovao u pripremama i organizaciji ubistva Ive Pukanića, a iz cele „operacije" se povukao pošto se sa Robertom Matanićem, dan pred atentat, posvađao oko novca. Pristao je da sarađuje sa policijom pošto je saznao da mafijaši spremaju njegovu likvidacije.

Press prenosi ovo svedočenje, uz skraćenja i redakcijsku opremu:

ISKAZ SVEDOKA

Upoznao sam Roberta i Luku Matanića pre 10 ili 11 godina. Iz istog smo sela u Lici pa smo se poznavali preko zajedničke rodbine. Preko njih sam upoznao Amira Mafalanija pre četiri ili pet godina, a nakon toga i ostale okrivljene, Slobodana Đurovića Kardinala otprilike pre tri godine, a Željka Milovanovića i Bojana Gudurića sam upoznao prošle godine u junu ili julu. S Robertom i Lukom Matanićem sam u vreme kada smo se upoznali obavljao neke sitne poslove u Zagrebu, poput uterivanja dugova i slično. Robert je u to vreme često putovao, odlazio je van Hrvatske, a nas trojica smo se bavili svakakvim poslovima, od droge do trgovine oružjem. Poznato mi je da je Robertu bilo suđeno i da je osuđen u Hrvatskoj pre deset godina zbog pokušaja ubistva, a takođe je odslužio jednu kaznu u Srbiji. Zajedno smo bili u Bugarskoj od 2004. pa nadalje, a na putu iz Bugarske prema Beogradu obojica smo bili uhapšeni jer je za nama bila raspisana poternica.

Kada je Robert došao iz Bugarske u Hrvatsku, počeo je da okuplja stare prijatelje. To je bilo prošle godine, kada je došao iz zatvora. U prvih nedelju dana bio je zauzet ličnim problemima, rešavao je lična dokumenta preko svog advokata Pilipovića, a jednom prilikom u svom stanu u Gomboševoj ulici rekao je da ima pravi posao za nas, posle koga bismo svi mogli da odemo u penziju. Kada je rekao za nas, prvi put sam bio prisutan samo ja, a drugi put je bio prisutan i Luka Matanić... U tom drugom navratu je precizirao taj posao i rekao o čemu se radi, naime, da se radi o Pukiju. Pitao sam ga ko je taj Puki, a on je rekao da se radi o Ivi Pukaniću i njegovoj likvidaciji. To je bilo u julu ili avgustu 2008. Tada mi je Robert rekao da je to osoba na koju je već ranije Željko Milovanović pucao i da ne razume kako je mogao da ga promaši (na Pukanića je prvi put pokušan atentat u aprilu 2008 - prim. ur). Robert je hteo da obnovi stare veze sa ljudima koji su pokušali da ga oslobode iz zatvora u Srbiji, a jedan od njih bio je Željko Milovanović.

Naime, dok se Robert nalazio u zatvoru u Srbiji, ja sam od Robertovih ljudi u Srbiji dobio telefonski broj čoveka koji je trebalo da organizuje posao Robertovog oslobađanja iz zatvora, a radilo se o osobi Kardinal, odnosno s prezimenom Đurović. Tu sam osobu prvi put video na železničkoj stanici u Roterdamu, nekoliko godina pre toga. Bilo je to u situaciji kada smo Robert i ja za tog Kardinala odradili prevoz oružja vozom... Dok smo bili u Bugarskoj, Đurović nam je lično donosio novac za plaćanje stana i za životne troškove, i to zbog toga jer smo u Bugarskoj za njega odrađivali svakakve poslove. Mogu ga opisati, radi se o muškarcu starosti od 55 do 60 godina, prosed, dugog velikog nosa, pogrbljen, a za istog znam da je kum Joce Amsterdama. Osim toga, taj muškarac sa nadimkom Kardinal finansirao je sve što je bilo potrebno da bi se provalilo u zatvor u kojem se Robert nalazio u Srbiji i da bi Roberta nasilno izvukli napolje (...). Napominjem da do Robertovog oslobađanja nije došlo jer je neko iz Zagreba napisao pismo u Srbiju da Robert planira beg, pa je on poslat u samicu, tako da više nismo uspevali da kontaktiramo s njim telefonom kao do tada, zbog čega su planovi za njegovo nasilno oslobađanje iz zatvora propali (...).

Nakon što je Robert izašao iz zatvora i smestio se u stan u Gomboševoj 10, u tom stanu smo počeli da se nalazimo ja, Luka Matanić i Amir Mafalani, a tu u stanu su bili smešteni Željko Milovanović i Bojan Gudurić. U stan je dolazio i A. D. U tom stanu je započeo razgovor o slučaju Pukanić, naime, kako će se taj posao „odraditi", s tim da su glavnu reč uvek vodili Milovanović i Robert. Robert je predlagao da se Ivo Pukanić likvidira snajperom, a Milovanović da se to učini eksplozivnom napravom. Na kraju je postignut dogovor da to bude onako kako je Milovanović rekao, eksplozivom, koji je Milovanović nabavio iz Cazina. Bilo je govora o tome da će ta eksplozivna naprava biti postavljena u neki automobil ili motor. U samom početku Amir Mafalani je tako pratio Ivu Pukanića, koliko puta ulazi i izlazi iz „Nacionala", s koje strane dolazi, kada dolazi i odlazi s posla, kada dolazi kući i kako mu se može najlakše prići. Kasnije smo se podelili u dve grupe. U prvoj grupi su bili Amir Mafalani, Luka Matanić i Bojan Gudurić, a u drugoj smo bili ja, Robert Matanić i Željko Milovanović. Svaka grupa je imala zadatak da prati Ivu Pukanića, a u ovoj drugoj grupi moj zadatak je bio da kao vozač vozim Roberta Matanića i Milovanovića (...).

Meni je Željko Milovanović pričao o tome kako se radi s eksplozivom i kako se eksplozija može usmeriti, pa mi je tako rekao da je to moguće učiniti pomoću nekih metalnih ploča. Dva dana pre eksplozije Željko Milovanović je rekao da je sve napravljeno, misleći na eksploziv, što se tiče njega da je sve gotovo, i na sto je stavio kutiju s daljinskim upravljačem. Ja ne znam kakav je bio dogovor i ko je trebalo da upotrebi taj daljinski upravljač za aktiviranje eksplozivne naprave, međutim, moja pretpostavka je da je tu daljinsku napravu aktivirao daljinskim upravljačem Željko Milovanović. Poznato mi je, takođe, da je Bojan Gudurić u nekoliko navrata bio na krovu obližnje zgrade preko puta „Nacionala", a dogovor je bio da će u vreme eksplozije na tom krovu Gudurić biti sa snajperskom puškom, tačnije s crnim „SSG-om" (...).

Bio sam prisutan u stanu Roberta Matanića kada je Željko Milovanović pokazivao daljinski upravljač za eksplozivnu napravu koji je stavio na sto, pri tom je rekao da je „ovo napolju sve sređeno", a tom prilikom je bio prisutan osim mene i A. D., a čini mi se i Luka Matanić.

Meni je Robert od samog početka rekao da se likvidacija Ive Pukanića naručuje zbog njegovog svedočenja u Crnoj Gori, da je on tamo govorio nešto što nije trebalo, doslovno je rekao: „Što je srao okolo", i da će ga to koštati glave...

Kao što ne očekujem nagradu, ne bežim od toga da odem iz Akcionog tima ako se oceni da sam ja kriv što Ratko Mladić nije uhapšen i izručen Hagu

Tužilac za ratne zločine Srbije Vladimir Vukčević kaže da ne beži od toga da napusti Akcioni tim, možda i mesto tužioca, ako Ratko Mladić do kraja godine ne bude uhapšen. Iako je do pre nekoliko dana govorio da će se Mladić naći u Hagu do kraja godine, Vukčević u intervjuu za Press sad više ne želi da licitira datumima hapšenja haških begunaca.

- U potpunosti podržavam kolegu Rasima Ljajića, koji je nedavno rekao da više neće javno govoriti o hapšenju Ratka Mladića. Mi radimo sve što je u našoj moći da završimo taj posao, a kada ga završimo, javićemo vam.

Da li to što govorite znači da ste bliži ili dalji Ratku Mladiću?

- Da li ima pomaka, koliko smo mu blizu ili daleko, ne bih licitirao. To isto važi i za Gorana Hadžića, jer Srbija je odavno zakasnila. Srbija grca, posrće i politički, i moralno, i ekonomski zbog te dvojice haških begunaca. Region se uključuje u svetske i evropske integrativne tokove, a mi tumaramo po prošlosti.

Ali ne možemo da zaboravimo da ste Mladićevo hapšenje i vi i Rasim Ljajić obećali do kraja godine. Kome ste obećali da će se Mladić do kraja godine naći u Hagu?

- Nikome! Svi bitni međunarodni faktori shvataju da Srbija čini sve što je u njenoj moći da završi obavezu prema sudu u Hagu. Uostalom, i državni sekretar SAD Hilari Klinton nedavno je iznela zvaničan stav američke administracije da SAD smatraju da mi sve činimo da u potpunosti sarađujemo sa Haškim tribunalom.

Sve te izjave znamo, ali ne znamo da li ćete podneti ostavku ako ne ispunite obećanje i Mladić do kraja godine ne bude uhapšen?

- Znajte da sam ja savestan čovek koji ne beži od odgovornosti! Ratko Mladić i Goran Hadžić biće u Hagu pre ili kasnije.

Znači, podnećete ostavku ako ne ispunite obećanje?

- Kao što ne očekujem bilo kakvo priznanje za to što smo uhvatili četvoricu haških begunaca najvišeg ranga, tako ne bežim od toga da odem iz Akcionog tima ukoliko se oceni da je moj doprinos za nehvatanje Ratka Mladića suštinski.

A da li ste spremi zbog Mladića i da napustite funkciju tužioca za ratne zločine?

- To su dve potpuno različite stvari! Zna se ko i kako bira tužioca za ratne zločine. U svakom slučaju, ja ću poštovati svaku odluku zakonodavnog tela!

Vi ste od jula 2003. na čelu Tužilaštva za ratne zločine. Koliko za ovih šest i po godina imate pravosnažnih presuda u vašu korist?

- Do sada je izrečeno ukupno 15 presuda za ratni zločin pred prvostepenim i drugostepenim sudom. Osuđeno je 39 lica, od čega pravosnažno njih 11, dok je oslobođeno 12 lica. Izrečeno je ukupno 19 maksimalnih kazni za ovo krivično delo. Za ovo vreme mi smo do sada podigli ukupno 106 optužnica, dok je, poređenja radi, Tribunal u Hagu za 16 godina optužio 161 lice.

Ministarstvo kulture nedavno je rasporedilo 80 miliona dinara na 107 projekata iz „oblasti javnog informisanja" koji su ponudili mediji i udruženja građana. Od svih medija najviše je dobio B92 (pogledajte tabelu) za komercijalni projekat sajta za mobilne telefone

Na drugom mestu je magazin „Status", koji je za projekat „Dve decenije sunovrata medija u Srbiji" dobio milion i po dinara. To je, primera radi, duplo više nego što je „Politika" dobila za projekat „Koliko poznaješ srpski jezik".

Generalni sekretar Udruženja novinara Srbije Nino Brajević, koje je na ovom konkursu dobilo oko 300.000 za internet izdanje „Ošišanog ježa", kaže za Press da mu se čini da je novac deljen po „bliskosti sa Ministarstvom kulture", odnosno prema tome koje je bio za, a ko protiv Zakona o informisanju.

- Nepoznato je kako su odobravani projekti, jer je konkurs bio raspisan za unapređivanje kvaliteta medijskog sadržaja. Ne znam kako „Sajt za mobilne uređaje" B92, što je zapravo prenošenje njihovih vesti korisnicima mobilnih, unapređuje kvalitet medijskog sadržaja. Dalje, slučajno ili ne, ali među onima koji su dobili najviše novca je i magazin „Status", koji i ne izlazi redovno, a čiji je glavni urednik Slaviša Lekić, jedan od retkih koji je podržao usvajanje Zakona o informisanju - kaže Brajović.

Glavni urednik „Statusa" Slaviša Lekić kaže za Press da iako jeste podržao izmene Zakona o informisanju, čisto sumnja da je novac od Ministarstva kulture dobio baš zbog toga.

- Novac su dobili i „Politika", „Vreme" i „Danas", koji su i te kako bili protiv ovog zakona. Pa, nije se znalo da li je bio gori „Danas" ili Press kada se govorilo protiv Zakona o informisanju. Ali, pitanje je kako su „Politika" i „Tanjug" dobili ovaj novac kad su državne firme! Mi smo dobili novac za dokumentarni film o sunovratu medija od 1989. do 2009, u kome će biti reči i o podstrekivanju ratne atmosfere preko medija, pa i medijske pripreme ubistva premijera Zorana Đinđića - kaže Lekić.

U Ministarstvu kulture nije bilo „nadležnog" da nam objasni ko je odobrio ove projekte i kojim su se kriterijumima rukovodili. Pressu je rečeno da je ministar Nebojša Bradić na sednici Vlade, da je državni sekretar Nadica Momirov na putu, a pomoćnica ministra Nataša Vučković-Lesandrić u Londonu.

- Pomoćnica ministra je zadužena za medije, ona je radila taj konkurs i najkompetentnija je, ali je u Londonu. Vraća se u petak na posao, pa pozovite - kažu u Ministarstvu.

Između ostalih, novac su dobili i diskografska kuća „Diskos" iz Aleksandrova (600.000), koja objavljuje albume narodnih pevača za projekat „Kako reći ne drogi i alkoholu" i ortačko društvo TV delatnosti „Petrović Branislav i ortak" iz Petrovca (534.000) za projekat „Ima neka tajna veza".

Izbor Meri Vorlik za novog ambasadora SAD u Srbiji jasno pokazuje želju Vašingtona da nastavi dobru komunikaciju sa Srbijom, koju je započeo njen prethodnik Kameron Manter, smatraju sagovornici Pressa

Oni ističu da je Meri Vorlik profesionalni diplomata, a ne političar, što je i te kako važno za odnose sa Srbijom, plus što je reč o ekonomskom stručnjaku koji je i ekspert za Rusiju. Ona će biti i prva žena ambasador SAD u Srbiji.

Profesor Fakulteta političkih nauka i bivši ambasador Srbije u Francuskoj Predrag Simić kaže za Press da je, sudeći po biografiji, Meri Vorlik za Srbiju dobar izbor.

- Radi se o karijernom diplomati, koja je bila angažovana u sektoru odbrane u Stejt departmentu. To govori o tome kako nas posmatraju u SAD i koje teme i probleme u Srbiji i regionu označavaju kao najvažnije. I zanimljivo je to što je ona prva žena ambasador, ali i da je čitava ambasada SAD sada ženska, jer je i otpravnik poslova Dženifer Braš - kaže Simić.

Spoljnopolitički analitičar Bratislav Grubačić pak veruje da je izbor Vorlikove za novog ambasadora SAD u Srbiji dobra vest za naše vlasti.

- Jako je dobro što se radi o profesionalcu, a ne političkom izboru koji u Srbiji treba da odradi neki projekat. Ona bi trebalo da nastavi dobru komunikaciju koju je u Srbiji započeo Kameron Manter i da omogući da se realizuje sve ono što su vlasti u Srbiji dogovorile sa potpredsednikom SAD Džozefom Bajdenom i što zagovara nova Obamina administracija. Koliko znam, ona do sada nije bila na našim prostorima, niti u regionu. I to je dobro, jer dolazi bez predrasuda i nema razloga da bilo koga favorizuje - kaže za Press Grubačić.

Bivši ambasador SAD Kameron Manter napustio je Srbiju godinu dana pre isteka mandata i sada je politički savetnik ambasadora SAD u Iraku Kristofera Hila.

Stanje francuskog državljanina Brisa Tatona (27), koji je teško povređen u napadu huligana u centru Beograda, i dalje je kritično, rečeno je u Kliničkom centru Srbije

Portparol KCS Drago Jovanović kazao je da je stanje povređenog mladića nepromenjeno i loše.

- Kontuzija pluća i masivna transfuzija, koja je tokom i posle dve operacije izvedena na povređenom Francuzu, izazvale su poremećaj pluća, ARDS, i pacijent je u besvesnom stanju zbog kontuzije mozga - saopštio je Klinički centar.

S druge strane, iz Kliničkog centra danas će biti otpušten britanski državljanin S. J. A., koji je prošle nedelje ranjen zalutalim metkom na splavu kod Starog sajmišta u noći između 15. i 16. septembra.

Urednica i voditeljka „Beogradske hronike" na RTS-u otkriva za Press TV kako nastaje jedna uspešna i veoma gledana emisija

Slađana Tomašević, urednica i voditeljka „Beogradske hronike", koja se svakog radnog dana emituje na RTS-u, suočava se sa različitim ljudskim sudbinama i događajima koji tog dana obeleže život u Srbiji. Uz pomoć svojih kolega, Slađana gledaocima omogućava kvalitetan informativni program, sa blagovremenim informacijama, ali i vrlo često osvežen najpoznatijim zvezdama iz sveta muzike, glume i sporta.

- Beogradska hronika se emituje svakodnevno, ima veliku gledanost i mi smo dužni da gledaocima pružimo prave i brze informacije. Emisiju pripremam dan unapred sa dežurnim urednikom Ljiljom Gajević, a konsultacije vršim sa odgovornim urednikom Dubravkom Aleksić. Važno nam je da budemo pre svega informativni, da ispratimo sve što je važno za funkcionisanje grada, ali i da pomognemo našim gledaocima da reše svoje probleme. Budući da emisija ide uživo i da se iz minuta u minut dešavaju razni događaji, spremni smo i za takve uslove da u hodu, pa čak i usred emisije, menjamo njen sadržaj.
Da li posle toliko godina iskustva na televiziji imate tremu i kako se snalazite kada napravite lapsus?
- Trema ne postoji, već samo osećaj odgovornosti da će sve ispasti kako treba. Taj osećaj me svakodnevno motiviše da budem što bolja i maksimalno koncentrisana. Kada njega ne bude bilo, neću se baviti više ovim poslom. Naravno da ima i lapsusa, ali to je valjda i normalno, jer „Beogradska hronika" je brza, dinamična emisija, puna informacija koje se u momentu mogu promeniti.
Da li se vaše ambicije kada je reč o televiziji zadržavaju u informativnoj redakciji ili biste voleli da radite neku zabavnu emisiju?
- Zabavni program mi uopšte nije stran, štaviše. Vodila sam brojne muzičke festivale, a vrlo često u emisiji ugostim pevače, glumce i sportiste. Tako da nije isključeno da ću jednoga dana raditi emisiju koja će imati čisto zabavan karakter.
Rekli ste da ste u emisiji ugostili brojne javne ličnosti. Da li postoji osoba sa kojom biste posebno voleli da uradite intervju?
- Sve velike zvezde koje iza sebe imaju zavidnu karijeru jednostavne su za saradnju. Lično, volim da mi u goste dođu uspešni ljudi sa kojima nema pripreme unapred. U toku razgovora spontano se nametne mnogo pitanja. U goste su mi dolazila imena dobro poznata i u svetu: Novak Đoković, Ana Ivanović, Alberto Tomba, Saša Đorđević, gradonačelnik Moskve, Rade Šerbedžija... Uradila sam prvi, nažalost i poslednji intervju sa legendarnim glumcem Miodragom Petrovićem Čkaljom, posle 20 godina ćutanja. Njega i njegovu suprugu posetila sam tad u njihovom beogradskom domu i taj intervju imao je nezapamćenu gledanost. Ako me pitate sa kim bih volela da uradim intervju danas, moj izbor je definitivno Mišel Obama. Mislim da je ona najbolji primer one teze da iza svakog uspešnog muškarca stoji uspešna žena!
Šta volite da gledate na televiziji?
- Zbog prirode posla gledam sve vesti, čak i na konkurentskim televizijama, a najbolje se opuštam uz filmove. TV za mene ne postoji jedino kada sam na odmoru. 

Pop pevač Sergej Ćetković snimio je pre dva dana novi, peti po redu, spot za pesmu "Pola mog svijeta", a čitaoci Pressa ekskluzivno će danas moći da ga vide

Spot je snimljen na više atraktivnih lokacija u Crnoj Gori - na plantažama grožđa, u vinskom podrumu na Skadarskom jezeru i na plaži Pješačica.

- Koscenarista spota, koji je snimljen najsavremenijom digitalnom tehnikom i u kojem je učestvovalo 30 statista, upravo je Sergej Ćetković. Za potrebe snimanja korišćen je avion dvokrilac i "Vauksalov" oldtajmer iz 40-ih godina prošlog veka - naveli su za Press iz pevačevog PR tima.