Besplatna Zabava

Archive for October 3rd, 2009

Ana IvanoviĆ: Morala sam da otkažem turnir u Pekingu i to je adekvatan završetak veoma razočaravajuće sezone za mene. Ipak, nimalo ne sumnjam da ću opet biti u vrhu i osvajati grend slemove

Srpska teniserka odlučila je da već u oktobru završi ovu takmičarsku godinu, ali je poručila da je ubeđena da će se posle odmora vratiti jača nego ikada. Bivša najbolja teniserka sveta i osvajačica Rolan Garosa 2008. godine juče je objavila da se zbog virusa povlači sa Otvorenog prvenstva Kine, koje počinje ovog vikenda u Pekingu, i dodala da je to kraj jedne razočaravajuće sezone za nju.

U svom internet dnevniku prelepa Beograđanka osvrnula se na proteklu sezonu, koju su obeležila konstantna razočaranja, porazi i povrede. Ivanovićeva je priznala da joj je teško, ali da se ipak raduje najdužem odmoru otkako se bavi profesionalnim sportom. Srpska teniserka je sasvim realno i trezveno analizirala razloge naglog pada forme, ali je naglasila da nimalo ne sumnja u povratak u vrh i osvajanje još grend slemova!

- Pretpostavljam da je otkazivanje turnira u Pekingu adekvatan završetak veoma razočaravajuće sezone. Put u Aziju je bio veliko razočaranje, a od samog dolaska sam imala problema sa zdravljem. Ostaje mi samo da se radujem povratku sledeće godine. Posebno mi je teško jer sam se nadala da ću konačno videti neke pomake pre nego što se ova sezona završi - objasnila je Ivanovićeva.

Otkako je osvojila Rolan Garos, neprestano je prate maleri, tačnije povrede. Sve je počelo sa palcem desne ruke, zbog kog je otkazala učešće na Olimpijskim igrama.

- Moje telo je trenutno veoma ranjivo, uglavnom zbog pretreniranosti tokom prvog dela godine. Mislim da je to i prouzrokovalo toliko povreda ove sezone. Umesto da budem strpljiva i prihvatim da je nemoguće dostići vrhunsku formu ako ste fizički limitirani, ja sam previše analizirala stvari i to je bilo pogrešno. Sezona se pretvorila u smenjivanje razočaranja jedno za drugim. Da sam se bolje nosila sa situacijom, imala bih mnogo više uspeha - realna je Anči.

Iako je pre tačno mesec dana objavila da će se dobro odmoriti pre puta u Aziju, Ana očigledno nije uspela u potpunosti da se opusti. Želja za povratkom u staru formu nije joj dala mira.

- Nisam uspevala da se isključim i opustim tokom poslednje godine, možda i duže, delimično i zbog konstantnih fizičkih problema. U stvari, ne sećam se kada sam poslednji put imala odmor u pravom smislu. I ako bih imala odmor, stalno sam morala da radim na nekoj vrsti oporavka od povreda ili da radim specifične vežbe, a to je značilo da praktično predaha od tenisa nije ni bilo. Pretpostavljam da ja jednostavno previše želim uspeh - jasna je Beograđanka, koja 6. novembra puni 22 godine.

Kao i sve vrhunske sportiste, i našu princezu belog sporta krasi fanatična upornost. Odustajanje za pravog šampiona nikada nije opcija.

- Uprkos razočaranjima, nimalo ne sumnjam da ću se vratiti u vrh i osvajati grend slemove. Takođe je pozitivno i to što sam shvatila da imam sjajan tim oko sebe. Ni u jednom trenutku nisu posumnjali u mene, podržavali su me u svemu i pomagali mi kada mi je pomoć bila potrebna. Zahvalna sam im na tome: mojoj porodici, trenerima i menadžmentu. Ima puno stvari kojima se radujem. Odmoriću se, osvežiti i vratiti se još jača - obećala je Beograđanka.

Učesnicima „Farme" uskoro će se pridružiti jedna velika zvezda! Kako Press saznaje, u igri su Ceca Ražnatović, Zdravko Čolić, Milorad Čavić, Aca Lukas i Vlado Georgiev. Ime novog učesnika biće poznato sutra uveče, kada će na seoskom imanju biti svečano otvaranje kafića „Štala", koji su farmeri samoinicijativno izgradili, pa su organizatori odlučili da ih nagrade žurkom u tu čast

Stanari seoskog gazdinstva sami su sastavili spisak zvanica koje žele da pozovu povodom otvaranja kafića, a na spisku su sve same srpske zvezde. Jedna od njih će sigurno ostati sa njima, a ko će to biti, saznaćemo sutra uveče.

Inače, osim gradnje kafića na inicijativu Đanija Ćurčića, protekla nedelja na „Farmi" ostaće upamćena po svađama, čiji je inicijator uglavnom bila Maja Nikolić.

Njoj je pošlo za rukom da se tokom ove nedelje posvađa sa većinom stanara seoskog imanja i tako ponese titulu najkonfliktnije ličnosti rijaliti-šoua „Farma". Da li je razlog nervoza zbog alergije i osipa koji je dobila ili ne, Maja je sve vreme u svađi sa nekim od učesnika, a neprijatne razmirice i konflikti su nekoliko puta bili na ivici da pređu i u fizički obračun. Upravo zbog toga publika je dala najmanje glasova omalenoj Nišlijki, kojoj je izgleda dosta seljačkog života i jedva čeka da napusti imanje. Farmeri su od dvoje ovonedeljnih sluga, Viktorije i Boška Ničića, nominovali političara za duelistu. Gradonačelniku Zaječara to nije nimalo zasmetalo jer je i on prethodno saopštio da želi da napusti imanje.

- Čim dođem kući, zapaliću tompus i leći u kadu - rekao je Boško.

Istorija Majinih svađa počinje od momenta kada se sporečkala sa Nikolom Hadži Nikolićem. Ubrzo se podžapala i sa Marinom Perazić oko kuvanja. Maja je počastila Marinu uvredama i rekla joj da je „luda, neurotična i debela". Nekadašnja pevačica grupe „Denis i Denis" uzvratila je Maji rekavši joj: „Ti si prosta i nepodnošljiva...", na šta je ova uzvratila poređenjem „debele Marine i debelog Ramba"...

Ubrzo sukob je izbio između Maje i Cakane, koja je pop pevačicu optužila da joj je ukrala kapi za oči. Cakana je zbog toga čak i zaplakala, a Maja je utehu našla kod Pileta i Đanija, priznavši da je veoma uznemirena jer ju je prvi put u životu neko nazvao lopovom.

Farmeri su uspešno obavili nedeljni zadatak - kuvanje ajvara, pravljenje „Kukuriku sitija", kako su „krstili" kokošinjac, i ograde za ekonomsko dvorište, pa su nagrađeni kokoškama, ćurkama i guskama.

Nikola „357" se zbog „smicalica" separatisao od ostalih takmičara, pokupio posteljinu i uselio se kod Đanija u radionicu. Njih dvojica su odlučili da pričaju na engleskom, kako ih ostali ne bi razumeli.

Sredinom nedelje ženski deo ekipe je na prozivke muškaraca da ništa ne rade, to odlučno demantovao, tako što su Maja Nikolić i Cakana prokuvale u loncu, a potom i oprale njihove prljave gaće. To je kod Maje izazvalo još veću nervozu, pa se opet zakačila sa Marinom, rekavši joj da je „nekrštena".

„Farma" je prošle nedelje prestala da se emituje u BiH zbog pritiska javnosti, a razlog je isticanje „četničkih" simbola, a kap je prelila čašu kada je Toma zapevao četničke pesme. Ćurčić je posle svega skinuo četiri S sa šubare.

Kuća „Velikog brata" uskoro bi mogla da promeni naziv i postane kuća ljubavi i seksa, ako učesnici budu nastavili da pokazuju emocije i razmenjuju nežnosti kao do sada

Noć između petka i subote obeležilo je pipkanje Violete i Seksi Sandre, koje su izgleda prilično „zagorele", a da li će se njihovo maženje pretvoriti u nešto više - videćemo. Violeta je priznala da joj nedostaju muškarci, pa je iskoristila priliku i počela da dodiruje Sandru. Pevačica Seksi Sandra, koja je sa sebe rekla da je strejt, ali i pre ulaska u kuću snimila pesmu „Dok ponuda važi" posvećenu lezbijkama, uzvratila je Violeti maženjem. Manuel, koji je ležao između njih dve, bio je zatečen, pa nije uspeo da sakrije začuđenost. Za to vreme cveta romansa između studentkinje Danice i taksiste Arse, koji koriste svaki trenutak da budu zajedno, ali još nisu objavili da su par. Ipak, često se grle i ljubakaju. U jednom trenutku su se prekrili jorganom zagrljeni, a začuli su se zvuci poljubaca. Posle toga su se smeškali, a ostalo je nepoznato da li su se samo šalili.

Reporter Pressa obišao bivšu supertajnu vojnu bazu i aerodrom u brdu Šipčanik kod Podgorice, u kojoj se sada nalazi vinski podrum, u tunelu dugom 356 metara

Brdo Šipčanik kod Podgorice, nekadašnja supertajna vojna baza i aerodrom, danas je jedan od najvećih vinskih podruma u Evropi! Reporter Pressa obišao je ovaj podzemni tunel na 30 metara ispod zemlje, u kojem se, umesto „migova", „orlova" i „galebova", čuva više od dva miliona litara čuvenog vina „vranac".

Podzemni tunel ispod Šipčanika nekada je bio deo tajne vojne baze JNA u kojoj su bili smešteni avioni i magacini sa gorivom i municijom. Pored aerodroma u Bihaću, ova aviobaza kod Podgorice bila je jedina u bivšoj Jugoslaviji iz koje su avioni poletali bukvalno iz tunela izgrađenog usred brda! Ova impozantna građevina, večita enigma za strane obaveštajne službe i vojske, posle raspada SFRJ postala je deo kompanije „13. jul plantaže" iz Podgorice.

- U tunelu se umesto borbenih aviona i kerozina danas nalaze burad i flaše sa vinom! Ovo više nije zabranjeni grad i vojna tvrđava, već vinski podrum, jedan od najvećih u Evropi. Podrum je otvoren 2007, posle detaljne rekonstrukcije, koja je trajala nekoliko godina. Angažovali smo najbolje stručnjake kako bi se stvorili idealni uslovi za čuvanje vina. Ugrađeni su najsavremeniji uređaji za izolaciju. Temperatura je od 17 do 19 stepeni, uz vlažnost vazduha od 70 do 80 odsto. Tunel je dugačak 356 metara, širok 13,5 i visok sedam metara - kažu naši domaćini i objašnjavaju da su bili presećni kada je doneta odluka da vojni kompleks postane vinski podrum.

- Brdo Šipčanik kod Podgorice oslanja se na kompleks vinograda Ćemovskog polja. Tako se ostvarila naša višedecenijska želja da ovde imamo i podrum. Na površini od 7.000 kvadratnih metara u buradima je smešteno oko dva miliona litara vina. U sklopu podruma je i vinoteka od 28.000 flaša vina.

Veselin Đurišić, direktor ove kompanije za Srbiju, kaže da se plantaže prostiru na više od 2.200 hektara u okolini Podgorice. Na njima je zasađeno 11 miliona čokota vinove loze sa kojih se godišnje ubere 22.000 tona grožđa.

- Pre 46 godina, kada je osnovana naša kompanija, Ćemovsko polje kod Podgorice bilo je ravnica puna kamenja. Međutim, od ovog na prvi pogled nerodnog zemljišta, nastao je najveći vinograd u ovom delu Evrope! U bezvodno, kamenito i divlje polje do sada je uloženo 60 miliona dolara. Mediteranska klima i 249 sunčanih dana godišnje učinili su da na ovom mestu nastane plantaža. U njoj dominira „vranac", sorta grožđa od koje se pravi istoimeno, čuveno vino. Grozd „vranca" ima male bobice plavocrne boje, što ga čini specifičnim u odnosu na ostale sorte grožđa - priča Đurišić, dok nam pokazuje nepregledne čokote vinove loze.

On kaže da je zahvaljujući velikim naporima generacijama zaposlenih, ova kompanija proizvodi godišnje više od 17 miliona litara vina.

- Uveli smo i sistem navodnjavanja „kap po kap", što znači da svaki od 11 miliona čokota dobija dovoljno količine vode iz 23 bunara i u vreme najvećih suša i vrućina. Sezona branja počinje krajem avgusta i traje do polovine septembra. Pored mehanizacije i kombajna, angažovali smo i oko 500 sezonskih radnika. Nažalost, najmanje ih je iz Crne Gore. Uglavnom dolaze iz ostalih zemalja u regionu. Iskusni i vredni berači mogu da zarade i do 700 evra - kaže naš sagovornik.

Automobil „audi 100" bukvalno odleteo u vazduh posle detonacije koja se juče rano ujutro dogodila na Novom Beogradu. Veruje se da je do nesreće došlo zbog neispravnog plinskog uređaja, ali se ne isključuju i drugi uzroci

Tri osobe su povređene, a četiri automobila potpuno uništena, kada je juče ujutro eksplodirao automobil „audi 100" na Novom Beogradu, u ulici Narodnih heroja. Do nesreće je došlo oko šest sati, a od posledica detonacije popucali su i prozori na okolnim zgradama. Eksplozija je bila toliko jaka da je krov vozila preleteo četvorospratnu zgradu i upao u školsko dvorište, a ljudske žrtve su izbegnute samo sticajem srećnih okolnosti.

Prema informacijama iz policije, u bloku 37 na Novom Beogradu dogodile su se dve odvojene eksplozije vozila „ audi 100", beogradskih registarskih oznaka, koje kao pogonsko gorivo koristi plin.

Kako Press saznaje od izvora u policiji bliskog istrazi, prva eksplozija vozila dogodila se nešto pre šest sati, a desetak minuta kasnije eksplodirala je i plinska boca u istom vozilu.

- Do detonacije je došlo na parkingu prepunom vozila, ispred zgrade u Narodnih heroja. Istraga je utvrdila da je neposredno pre eksplozije Slađana S., vlasnica „audija", ulazila u vozilo i pokušavala da ga pokrene. Kada nije uspela da startuje vozilo, izašla je i otišla do obližnje pijace da pozove pomoć kako bi upalila automobil. Tada je došlo do prve, slabije eksplozije - kaže Pressov sagovornik i dodaje:

- Nije to bila mala eksplozija. Od nje je odmah planuo ceo „audi". Vatra je zahvatila i vozila koja su bila parkirana u blizini. Od detonacije su se upalili alarmi na drugim vozilima, pa je nekoliko stanara zgrade, videvši auto u plamenu, istrčalo da pomakne svoja vozila. Tada je došlo do druge, izuzetno jake eksplozije. U požaru totalno su uništena četiri vozila, „audi", „zastava 101", „fijat punto" i „škoda oktavija", dok je više automobila oštećeno. Takođe, od udarnog talasa popucali su prozori na delu zgrade koji gleda prema parkingu.

Kako je za Press rekao Milan Okanović, vlasnik uništenog „fijata punto", sve je bilo zastrašujuće.

- Probudila nas je eksplozija. Kroz prozor sam video da gori auto parkiran odmah do mog. Otac i ja istrčali smo napolje da pomerim auto. I druge komšije su istrčavale da pomere vozila - rekao nam je Okanović i dodao:

- Stajao sam iza jednog parkiranog „forda", na pet-šest metara od mog „punta". Nisam znao šta da radim, da li da pokušam da utrčim u kola i pokušam da ih izvezem, ili da gasim vatru. Tada je i drugi put puklo. Svi smo popadali. Krov na „audiju" je nestao, a moj auto je planuo. Na kraju je ceo izgoreo, samo je motor ostao neoštećen, jer su stigli vatrogasci i počeli da gase.

Vlasnik „fijata" nam je još rekao da mu je baš juče, kada mu je izgoreo automobil, bio rođendan.

- Rođendan mi je. Auto mi je nestao u plamenu. Otac mi je izgoreo ruku. Mogli smo svi da poginemo i šta sada? Od koga sada da nadoknadim štetu? - pita se Milan Okanović, vlasnik uništenog vozila.

Pored Okanovićevog oca, koji je izgoreo ruku, još jedan stanar zgrade u ulici Narodnih heroja ima opekotine, dok je jedna starija stanarka povredila kuk, kada ju je strahovita eksplozija izbacila iz kreveta.

- Sreća je da se to dogodilo rano ujutru. Da se desilo u bilo koje drugo doba dana, bilo bi mnogo mrtvih - tvrde stanari okolnih zgrada.

- Pa, ceo krov sa komšinicinog automobila je preleteo zgradu i pao u školsko dvorište. Mogao je da padne bilo gde. Da uleti nekom u stan i, eto tragedije - rekao nam je stanar zgrade preko koje je preleteo kompletan krov „audija 100".

U policiji su nam rekli da je najverovatniji uzrok eksplozije neispravna plinska instalacija u „audiju 100", ali se ne odbacuju ni druge mogućnosti.

- Istraga će pokazati šta je izazvalo prvu detonaciju, koja je zapalila „audi" i dovela do eksplozije plinske boce u vozilu - rekli su nam u policiji.

U teškoj saobraćajnoj nesreći, koja se preksinoć dogodila kod Doboja, smrtno su stradala četiri osobe. Na licu mesta su poginuli putnici u vozilu „golf", kojim je upravljao Jovo Ristić iz Modriče

Pored Ristića, poginuli su Marko Knežević, Nikola Lazarević, obojica iz opštine Modriča, i Milka Pranjić iz opštine Doboj.

U saobraćajnoj nesreći učestvovali su i putničko vozilo marke „pežo" i traktor. Teške telesne povrede zadobile su dve osobe koje su se nalazila u „pežou", dok je vozač tog vozila zadobio lakše telesne povrede.

Prema saopštenju Policijske stanice za bezbednost saobraćaja Doboj, do saobraćajne nesreće je došlo kada je vozač „pežoa" na ravnom delu puta sustigao traktor, čija poluprikolica nije bila označena svetlosnim uređajima, desnom bočnom stranom vozila udario u zadnji levi deo poluprikolice i prešao u levu traku u kojoj se, baš u tom trenutku, zatekao i „golf", koji je išao u suprotnom smeru.

U obračunu policije i tužilaštva sa huliganima prvo će se naći navijačke grupe koje navijanje imaju samo kao paravan za kriminalne radnje, pre svega prodaju narkotika, ali i primenu organizovanog nasilja, saznaje Press. Iako postoji problem što navijačke grupe nemaju formalno ustrojstvo, policija poseduje informacije o aktivnostima pojedinaca koji čine te grupe, na osnovu kojih se može utvrditi i organizovano kriminalno delovanje, saznao je Press od izvora koji je dobro obavešten o istrazi protiv „navijačke mafije"

- Na tribinama ne postoji formalno uređenje, ali se i na „jugu" i na „severu" tačno zna koje su grupe najjače, ko se najviše pita i, na kraju, ko kontroliše rasturanje narkotika među navijačima. Među navijačima Zvezde postoji pet velikih grupa - „ultra bojs", „belgrejd bojs", „ultras", „brigate" i „heroes". „Ultra bojs" je grupa za koju se tvrdi da je najjača na „severu". Isto tako, među „grobarima", nekadašnje „najjače" grupe „južni front" i „grobari 1970" su izgubile primat i sada tribinu kontroliše grupa „alkatraz", dok su ostali navijači raspoređeni u desetak manjih grupa - priča naš sagovornik.

Nenad Zorić, koautor dokumentarnog serijala „Dosije navijači", s druge strane, ističe da se problem sa navijačima ne rešava zabranjivanjem grupa.

- Inicijativa državnog tužioca da se zabrane navijačke grupe Crvene zvezde, Partizana i Rada je nešto najneverovatnije što sam ikad čuo. Kad navijač napravi incident, automatski postaje huligan, a kad se bavi kriminalnim stvarima, postaje kriminalac koga treba uhapsiti. Svaki taj huligan ili kriminalac ima ime i prezime. To što je član neke grupe, ne znači da je cela grupa kriva. Ne možete zabraniti vojsku zato što su neki generali optuženi ili osuđeni za ratni zločin - kaže Zorić. On kaže da se problem sa nasiljem i njihovim vanzakonskim aktivnostima nalazi u začaranom krugu policija, pravosuđe, političari, klubovi i navijači.

- Decenijama navijači prave veće i manje incidente, koji su imali i smrtni ishod. Dešava se da policija pohapsi navijače i da od 20 njih, pet odmah pusti jer su to njihovi ljudi koji joj javljaju stvari koje su policiji nešto bitnije. Za narednih pet klub pošalje advokate koji ih spasavaju jer su klubovi i navijači „u braku iz računa". Preostalom petoricom počne da se bavi pravosuđe, ali ih osudi na minimalnu kaznu. Uz to, policija za 99 odsto navijača ima dosije već decenijama, a navijače Rada, na primer, namerno drži u toj grupi jer ih tako lakše kontroliše. A političari, osim što sede u upravama tih klubova, ništa ne čine. Samo posle incidenta daju izjave u kojima izražavaju zabrinutost. Osim huligana, krivica leži i na ljudima koji upravljaju srpskim klubovima i onima koji su krivi što još nema zakona o sportu. Sada Radovanović hoće da prikrije nemar, nerad i nehat države tako što će zabraniti organizovanje navijača u grupe. Gde ste bili dosad? Zašto je tužilac ćutao do sada, do smrti nesrećnog Tatona? Gde je tu njegova odgovornost - pita se on.

Ne verujem da postoje problemi oko dolaska fabrike "Ikea" u Srbiji, već bih rekao da su u toku komercijalni pregovori srpskih vlasti i "Ikee". Srbi su tvrdi pregovarači, ali su isto to i predstavnici "Ikee"... Napadi huligana se ne dešavaju samo u Srbiji, takvih slučajeva ima i u mojoj Švedskoj. To najbolje znam, jer je moj sin jedva preživeo napad nožem usred Stokholma

Švedski ambasador u Srbiji Krister Bringeus, što namerno, što slučajno, našao se u centru pažnje srpske javnosti. Prvo je bio jedan jedan od najvećih pobornika organizacije Povorke ponosa, a potom se našao u priči o "pljački veka" u Stokholmu, koja je pokazala da Švedska nije htela da posluša naše službe bezbednosti koje su im na vreme otkrile šta im spremaju kriminalci.

I na kraju, ambasador Bringeus je jedan od najžešćih kritičara ponašanja huligana koji su poslednjih dana divljali po Beogradu i ubili Francuza Brisa Tatona. Ali, ono što se ne zna jeste da ambasador ima i vrlo jak privatan razlog, što ukazuje na opasnost od huligana.

- Događaj u kome su huligani na smrt pretukli Francuza Brisa Tatona je užasna tragedija. Strašno je što je uopšte došlo do napada na jednog stranog državljanina u Srbiji, koja je poznata po svom gostoprimstvu. Zato je i celo srpsko društvo na ovaj napad reagovalo s velikim gnušanjem. Ali, ne smemo da zaboravimo da se ovakvo ponašanje huligana ne događa samo u Srbiji, već da toga ima i u drugim zemljama, pa i u Švedskoj. To najbolje znam jer je jedan od četvorice mojih sinova jedva preživeo napad nožem jednog od huligana usred Stokholma.

Kako se Švedska bori protiv huligana?

- Kroz policijski rad, ali i kroz razne društvene aktivnosti. U Švedskoj postoji projekat "Roditelji u gradu". Majke i očevi su se organizovali i dogovorili da po određenom rasporedu zajedno šetaju baš onim ulicama na kojima se mogu dogoditi napadi huligana, koji su uglavnom mladi ljudi. Ali, borba protiv ovakvih pojava uvek se na kraju svede na to da se pobedi nezaposlenost među mladim ljudima.

Može li Srbija u borbi protiv huligana da računa na pomoć Švedske?

- To je zanimljiva ideja i o njoj ću razgovarati kako sa mojim ministarstvom policije, tako i sa srpskim MUP-om.

Kad govorimo i policiji, zašto vaša policija nije sprečila pljačku u Stokholmu, kad su vam naše službe bezbednosti predale sve informacije o tome šta se sprema?

- Imamo vrlo dobru saradnju švedske i srpske policije, koje jedna drugoj daju informacije. Ali, mi nikad ne komentarišemo operativne akcije policije.

Ali, ova priča došla je u medije, pa je švedskim medijima glavna vest to što je u grupi kriminalaca i nekoliko Srba, a ne da je Srbija vašoj policiji na vreme dala sve informacije?

- Švedska javnost je upoznata sa svime što je u vezi sa ovom pljačkom rečeno sa srpske strane. Ne pratim policijsku istragu, ali sam video imena osumnjičenih, među kojima ima tipično srpskih imena, ali i turskih, iranskih i švedskih. Zato zaključujem da kriminal ne poznaje granice.

Lepo je čuti da imate tako lepo mišljenje o našoj policiji, ali ste tokom organizacije Povorke ponosa imali i velike zamerke?

- Nije tako. Baš imao sam dobar dijalog, kako sa operativnom policijom, tako i lično sa kabinetom ministra Dačića.

Nije baš uobičajeno da se jedan ambasador direktno angažuje za Povorku ponosa, a naročito posle izjave francuskog ambasadora da je obaveza ambasadora da bude uzdržan?

- Kada govorimo o Povorci ponosa, onda ne govorimo o posebnom životnom stilu i seksualnoj orijentaciji, već o toleranciji. U Švedskoj je letos 15.000 ljudi učestvovalo u Povorci, a na čelu je bio premijer. A što se tiče francuskog kolege, on je moj veoma dobar prijatelj.

Priznaćete da Švedska nije Srbija.

- Naravno da nije, ali Srbija se trudi, želi i stremi da bude članica EU. A jedna od osnovnih vrednosti Evrope jeste tolerancija.

Da li je organizacija Povorke ponosa toliko važna za dalji put Srbije ka Evropi?

- Ne.

Mislite li da nije bilo preterano što ste u vašoj rezidenciji nekoliko dana kasnije napravili "mini povorku"?

- Ne, jer se radi o jednom pogrešnom shvatanju koje zaista želim da ispravim. Događaj o kome govorite je prijem koji je organizovan za inostrane učesnike, domaće organizatore i predstavnike srpske vlade. Sa švedske strane, ovde se radilo o gostoprimstvu, a ne o festivalu. Među gostima jeste bilo i ljudi iz organizacije Povorke, ali koliko znam, postoji saradnja između organizatora švedske i srpske povorke, tako da je ovo bilo samo prirodno.

Ne želeći da vam određujem zvanice, pitam vas kakvu ste poruku ovim prijemom poslali većini u Srbiji, koja nije ni na strani huligana, ni na strani Povorke?

- Verujte da sam dobio iznenađujuće veliki broj komentara po pitanju ovog prijema. Jedan broj ljudi mi je prilazio na ulici i čestitao mi. Bilo je i negativnih komentara, ali je većina pozitivno reagovala. To me samo učvršćuje u ubeđenju da je Srbija tolerantno društvo. I još nešto kad govorimo o Povorci. Moj dobar drug je Dragan Marković Palma, koji je javno govorio protiv Povorke. Ali, to ne smeta da budemo dobri drugovi. Sećam se, kad me je pre godinu dana pozvao na večeru u Jagodinu, da smo gledali kik boks mečeve i slušali trubače! Nezaboravan provod.

Može li Srbija u vreme vašeg predsedavanja EU da očekuje odmrzavanje Prelaznog sporazuma?

- Švedska diplomatija jasno je rekla da Srbija u potpunosti sarađuje sa Haškim tribunalom, ali taj stav ne deli holandska vlada. Najbolji način da svi zajedno ubedimo Holandiju jeste da Srbija uhapsi Ratka Mladića i Gorana Hadžića. Nemam sumnje da je budućnost Srbije u EU i da postoji jasan stav Vlade Srbije i velikog dela opozicije da Srbija ide u EU. I to što je SSP blokiran ne sprečava Srbiju da nastavi sa reformama. Suština nije u članstvu u EU, već da se završe i sprovedu sve potrebne reforme. Uvek navodim primer ekologije, jer se oko 40 odsto onoga što EU traži tiče životne sredine. A znam da je sigurna i zdrava sredina potrebna Srbiji.

Da li će Švedska preispitati svoj stav o Kosovu ukoliko Sud pravde odluči da je priznanje Kosova u suprotnosti sa međunarodnim pravom?

- Ubeđen sam da Međunarodni sud neće doneti takvu jednoglasnu odluku. Švedska je priznala nezavisnost Kosova pod nadzorom međunarodnih organa i to se neće promeniti.

Kažite nam da li EU vodi paralelne pregovore sa Kosovom oko pridruživanja Uniji?

- Kosovo ima svoj proces približavanja EU, koji se tehnički razlikuje od procesa Srbije. Ovde se ne radi o tome da kratkoročno gledamo na rešenje nego dugoročno, a ono je potpuna stabilnost, mir i prosperitet u regionu. Krajnje rešenje za ceo zapadni Balkan je članstvo u EU.

A uslov za tu stabilnost Balkana je da Srbija prizna Kosovo?

- Niko od Srbije neće tražiti da prizna Kosovo. Ali, ono što tražimo jeste da se uspostavi jedna dobra i praktična saradnja, tražimo dobre komšijske odnose Srbije sa Kosovom, jer su dobri komšijski odnosi uslov za članstvo u EU. Za Srbiju je važno da se uspostavi dobra saradnja na polju policijskog rada, na polju carine i na polju srpske kulturne baštine koja se nalazi na Kosovu.

A da li Švedska razume da Srbija ne može da ima dobre komšijske odnose sa Kosovom, jer Kosovo za Srbiju nikad ne može biti komšija, već deo naše države? Ne možemo mi da budemo komšije sa samima sobom.

- Ono što je važno, to je realnost. A u realnosti moramo da imamo dobru klimu saradnje na celom zapadnom Balkanu.

Na kraju, nadam se da ne moram da vas pitam da li će nam EU ukinute vize 1. januara?

- Ubeđen sam da će odluka o ukidanju viza biti doneta tokom švedskog predsedavanja EU, koje se završava na kraju 2009. Ali, za tango je potrebno dvoje. Evropska komisija je postavila nekoliko vrlo konkretnih zahteva koje Srbija treba da ispuni da bi vize bile ukinute, a Vlada zna koji su to zahtevi.

O kojim se razlozima govorite jer nas naša vlada uverava da je ispunila sve uslove?

- Kao što sam rekao, za tango je potrebno dvoje...

Lisabonski sporazum stvara povoljnu klimu za proces proširenja Evropske unije

Irska je, prema nezvaničnim rezultatima, sa oko 60 odsto podrške glasača na referendumu prihvatila Lisabonski sporazum, dokument koji predviđa značajnu reformu Evropske unije. Irski referendum obeležiće budućnost Evrope, ali i Srbije.

Direktorka kancelarije za evropske integracije Milica Delević ističe za Press da su to dobre vesti i za Srbiju i za sve zemlje koje su zainteresovane da postanu članice EU. Ona kaže da to stvara povoljniju klimu za proces proširenja EU, ali i naglašava da odluku irskih glasača treba iskoristiti tako što ćemo „uraditi sve ono što je do nas" da pristupimo Uniji.

- S obzirom na to da su dosadašnja ugovorna rešenja određivala kapacitete EU i da je nekoliko lidera zemalja članica zastupalo stav da nema nastavka proširenja ukoliko se ne reši institucionalno pitanje u Uniji, utoliko je ovo izuzetno značajno jer omogućava nastavak procesa proširenja. Sporazum omogućava lakše, bolje, transparentnije funkcionisanje EU kada postoji veći broj članica i u uslovima promenjenog međunarodnog okruženja. Ono vreme koje su do sada trošili da rešavaju probleme u vezi sa ustavom, Lisabonskim sporazumom ili institucionalnom arhitekturom, sada mogu da posvete i drugim pitanjima, među kojima je pitanje proširenja - govori Milica Delević.

Ona kaže da ne veruje da će se prihvatanje Lisabonskog sporazuma odraziti na odmrzavanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju između EU i naše zemlje, već će samo stvoriti povoljniju situaciju da se proces proširenja nastavi određenom dinamikom, dok će pojedinačni koraci u tom procesu zavisiti od ispunjavanja uslova.

- To, takođe, ne znači da sada treba da podnesemo zahtev za kandidaturu u EU. Hrvatska je nastavila pregovore sa EU, Makedonija je kandidat i čeka datum za otpočinjanje pregovora, a mi čekamo stupanje na snagu SSP-a. Mislim da treba da se koncentrišemo na to kako da radimo što više kod kuće, kako bismo počeli da sustižemo tu razliku - napominje Delevićeva.

Predsednik Srbije Boris Tadić izjavio je da Srbija nema ambicije da pitanje Kosova i Metohije reši tako da Albanci u pokrajini budu lišeni legitimnih prava

U intervjuu ljubljanskom „Dnevniku" on je rekao da želi da uspostavi novu etapu u odnosima sa državama bivše Jugoslavije, temeljene na pravednosti i evropskoj perspektivi.

- Mislim da na probleme koji su nastali na području bivše Jugoslavije moramo gledati i kroz optiku pravednosti i u tome smo se (slovenački) predsednik Danilo Tirk i ja složili - rekao je Tadić. Tadić je, takođe, ocenio i da bi za Srbiju trebalo da važi načelo pravednosti koje Slovenija želi da ostvari u odnosima s Hrvatskom.

- Slovenija želi da reši granično pitanje sa Hrvatskom, uz uvažavanje tog načela - rekao je Tadić, pojasnivši da misli na rešavanje problema jednostranog proglašenja nezavisnosti južne srpske pokrajine. Predsednik Tadić je podsetio da su „sporovi u ovom regionu tradicionalni, postoje između Slovenije i Hrvatske, Hrvatske i Srbije, Hrvatske i BiH, BiH i Srbije, Srbije i Albanaca na Kosovu, Srbije i Makedonije, Makedonije i Grčke, Makedonije i Bugarske".

- Jedini način da se to prevlada je nov pristup i celovito rešenje. To znači da bismo morali biti svi zajedno integrisani u EU, a istovremeno tražiti pragmatična rešenja - istakao je predsednik Srbije. Tadić je pozdravio slovenačku deblokadu hrvatskih pregovora o pristupanju EU i rešavanje graničnog spora arbitražom. Tadić je dodao da je uveren da će se sve države u regionu jednom naći u EU kao „ambijentu u kojem žele živeti i rešavati svoje sporove".