Besplatna Zabava

Archive for October 6th, 2009

"Mi samo insistiramo na poštovanju međunarodnog prava. Nećemo da rušimo BiH, ali ne damo ni da se ruši Republika Srpska. Ako bilo ko i bilo kada ugrozi jasno definisanu poziciju RS i njena ovlašćenja iz Dejtonskog sporazuma, mi nećemo imati drugog izbora nego da raspišemo referendum"

Premijer Republike Srpske Milorad Dodik kaže u ekskluzivnom intervjuu za Press da neće dozvoliti promene Dejtonskog sporazuma koje bi bile na uštrb RS. On napominje da će, ukoliko to bude nametnuto, organizovati referendum! Dodik veruje da ovakva BiH može biti ravnopravni član EU, ističe da je vreme sukoba prošlo i da je došlo vreme da međunarodni predstavnici napuste Bosnu i ostave je Bošnjacima, Hrvatima i Srbima.

Dodik kaže i da ne veruje da su velike sile, pre svih SAD, već odlučile da naprave unitarnu Bosnu i ukinu RS i Federaciju.

- Nemam utisak da će se to dogoditi, zato što znam da i velike sile znaju da se Dejtonski sporazum i uređenje BiH mogu promeniti samo uz saglasnost RS, a nijedna relevantna politička partija u Srpskoj ne bi potpisala ukidanje RS i formiranje nekakve unitarne BiH.

Ukoliko ovaj scenario zaista postoji, kakav će biti vaš odgovor?

- Američki predsednik Barak Obama je više puta ponovio da spoljna politika SAD neće više počivati na nametanju rešenja, bilo gde u svetu. Da će s punom pažnjom slušati šta o tome misle oni na koje se odluke njihove administracije mogu odnositi. Dobro vam je poznato na kakav pozitivan odjek u svetu, pa i ovde, su naišle reči američkog predsednika. Stoga sam siguran da američka administracija ni situaciji u BiH neće prići na drugačiji način. Ukoliko i postoji scenario na kome vi svojim pitanjem insistirate, odgovor SNSD-a, partije na čijem sam čelu, je jasan: Republika Srpska mora biti u njenim Dejtonskim granicama.

Da li ste o ovakvom razvoju situacije razgovarali sa potpredsednikom SAD Džozefom Bajdenom kad je posetio Sarajevo?

- Poseta gospodina Bajdena Sarajevu dodatno me je uverila da je američka spoljna politika zauzela jedan novi i kvalitetniji kurs. Bio je to jedan izuzetno koristan i dobar razgovor, iz koga sam video da potpredsednik Bajden ima dobru volju, ali i dezinformacije ili nedostatak punih informacija. Sa velikim zadovoljstvom sam mu izložio stavove koje zastupa vlast u Republici Srpskoj i kako mi vidimo budućnost BiH. Nisam primetio da mu se nije dopalo moje izlaganje, tim pre što sam svoje stavove potkrepio dobrom argumentacijom. Administracija SAD, posebno na tako visokim funkcijama, razume jezik argumenata.

Koliko su Srbi doprineli laganom urušavanju Dejtonskog sporazuma, prvo prihvatanjem ukidanja Vojske RS, a potom i pogranične policije...

- Grešili su svi, moguće i ja, verujući da nekim rešenjima ulažemo u kvalitetniju i bolju budućnost, da sukobe moramo ostaviti iza sebe i posvetiti se suštinskim pitanjima za naš narod. Međutim, ispostavilo se nakon 14 godina da većinski narod u BiH može da zadovolji samo ukidanje Srpske i da sve ono što je RS žrtvovala, što dobrovoljno, što nametanjem od strane međunarodne uprave, nije dovoljno.

Nekoliko puta ste javno pomenuli referendum kao jedno od rešenja statusa RS u okviru Bosne. Šta je zaista potrebno da se dogodi da bi Skupština RS donela odluku o raspisivanju referenduma?

- Ako bilo ko i bilo kada ugrozi jasno definisanu poziciju RS i njena ovlašćenja iz Dejtonskog mirovnog sporazuma, mi nećemo imati drugi izbor.

Zašto se svi plaše referenduma Srba u BiH?

- Svi se plaše referenduma jer dobro znaju kakve sve pritiske iz drugog dela BiH trpe Srbi u RS. Jasno je svima kakav bi odgovor Srba bio. Više puta sam do sada govorio o tome kako je BiH dobila priznanje spolja, ali integracija i priznanje unutar njenih granica još nisu postignuti. Referendum je najdemokratskije sredstvo za proveru volje naroda i smatram da niko nema pravo da osporava jednom narodu takvu mogućnost izjašnjavanja.

Kakav će biti vaš odgovor ukoliko Srbija, kao garant Dejtona, pristane na promene državnog uređenja BiH?

- Vreme u kome je neko izvan RS donosio odluke u njeno ime odavno je prošlo. Mi sa vlastima u Beogradu imamo dobre odnose, ali to nikako ne znači da oni u naše ime mogu da odlučuju. Mislim da je predsednik Srbije više puta ponovio da podržava Dejtonski sporazum i teritorijalni integritet BiH, sa RS i Federacijom BiH u njoj. Više puta je ponovio i da će podržati svaki dogovor u BiH koji postignu njeni konstitutivni narodi. Mi od Srbije više i ne očekujemo.

Da li ovakva BiH kakva je danas uopšte može da razmišlja o evropskim integracijama?

- Priča o evropskim integracijama, koja podrazumeva centralizaciju ili unitarizaciju države, nastala je u sarajevskoj političkoj kuhinji i nema veze sa stvarnošću. Danas u EU imate centralizovane, ali i decentralizovane države. Ne vidimo nijedan razlog zbog čega BiH, kao decentralizovana država, ne bi mogla da bude članica EU. Mi samo želimo da budemo aktivan učesnik u tim integracionim procesima, a ne kao što su donedavno radili političari iz Sarajeva. Oni napišu zakone i nama ih dostave na usvajanje, pri tom ne konsultujući nikoga iz RS. Videli ste šta je radio bivši ministar bezbednosti, zbog koga su izuzetno važni zakoni kasnili sa usvajanjem. Umesto da se krivac za tu situaciju precizno locira, nama se pokušalo spočitati kako smo mi krivi što ta zakonska rešenja nisu usvojena. Zašto se brzo i jednostavno usvajaju rešenja naših ministara u Savetu ministara BiH? Zato što pre upućivanja zakona u proceduru naši ministri konsultuju sve relevantne adrese, kako u FBiH, tako i u RS. Kada bi to radili i ostali ministri, mi bismo i sa ovakvom ustavnom strukturom do mnogih rešenja mnogo brže dolazili. Ono što još želim da kažem kada su integracije u pitanju jeste da mi podržavamo put u EU i NATO, ali ne po svaku cenu.

Na osnovu kojih činjenica smatrate da je vreme da OHR i visoki predstavnik napuste BiH?

- Na osnovu ocene svih relevantnih međunarodnih organizacija koje već godinama unazad konstatuju da su u BiH provedeni fer i demokratski izbori. Mislim da samo ta činjenica dovoljno govori ko bi trebalo da upravlja ovom državom. Ne bih imao ništa protiv da OHR registruje političku partiju u BiH, da pod istim uslovima kao i domaće političke partije proveri svoju snagu na izborima. Ovako građani biraju nas, a oni upravljaju. I što je najstrašnije, za svoje upravljanje ne polažu račune nikome u ovoj zemlji, a posledice njihovog delovanja se ispostavljaju nama, legalno i legitimno izabranim predstavnicima na izborima. Sve ostale činjenice izvedene su iz ove osnovne. Ne možete imati slobodu da mimo najviših zakonskih akata u zemlji i mimo jednog međunarodnog sporazuma donosite odluke, a da nemate odgovornost za te odluke.

Da li je moguć suživot Srba, Bošnjaka i Hrvata u Bosni bez međunarodnih posrednika i možemo li ponovo da očekujemo sukobe?

- Rat i sukobi nisu na dnevnom redu ove političke garniture u RS. Mi nemamo ni javnih ni tajnih ratnih planova, i smatramo da je rat u BiH nemoguć iz više razloga. Prvo, ko bi ratovao? Čime bi ratovao? I šta bi radile snage NATO u tom slučaju? Da budem precizniji, sukobi u BiH su mogući samo ukoliko bi NATO odlučio da skrštenih ruku posmatra neki takav scenario. Imam potpuno poverenje u međunarodno vojno prisustvo u BiH, za razliku od civilne misije. Ne možemo biti nezahvalni i nepošteni pa reći da međunarodna zajednica ništa dobro nije donela BiH. Donela je, u prvom redu, mir. Međutim, kako su odmicale godine, civilna međunarodna uprava, tu mislim na OHR, pretvorila se u svoju suprotnost. Dejtonski sporazum ne predviđa OHR, on poznaje samo visokog predstavnika. Međutim, vremenom su visoki predstavnici postajali žrtve svojih kancelarija i činovnika koji su godinama u BiH. Šefovanje Pedija Ešdauna u BiH biće upisano u najsramnijim stranicama istorije, ne samo BiH, već cele Evrope i savremenog sveta. Produžavajući rad OHR-a u BiH, međunarodna zajednica iskompromitovala je sve pozitivne stvari koje je uradila i tako izgubila poštovanje i uticaj među stanovnicima BiH. To nije smelo da se dogodi, zbog budućnosti, u kojoj želimo da budemo deo civilizovanog demokratskog sveta. Tog istog sveta odakle su nam slali službenike koji su se ovde ponašali poput maharadža.

Da li bi veće sukobe u jedinstvenoj BiH imali Hrvati i Bošnjaci, nego oni sa Srbima?

- I poslednji građanski rat u BiH vodili su svi protiv svih. Bošnjaci protiv Srba, Hrvati protiv Bošnjaka, Srbi protiv Hrvata, i na kraju Bošnjaci protiv Bošnjaka. Na vaše hipotetičko pitanje odgovoriću da ovde nema mesta sukobima jednih protiv drugih, jer jedni mogu biti svi, i drugi mogu biti svi.

Koliko su sukobi navijača Bošnjaka i Hrvata u Širokom Brijegu pokazali pravi sliku odnosa u BiH?

- Strašno je to što se desilo u Širokom Brijegu, jer je prvi put zbog nekog sportskog događaja izgubljen jedan mladi život. Izražavam duboko žaljenje zbog toga što se dogodilo. Samo ne mogu da se otmem utisku kako bi sve to bilo konotirano da se desilo, ne daj bože, u RS. Ti sukobi između bošnjačkih i hrvatskih navijača traju godinama. Nema gotovo nijednog sportskog događaja u kome su akteri BiH ili Hrvatska, a da na ulicama Mostara nemate izgrede. Čak i kad su igrali Hrvatska i Turska ili Hrvatska i Brazil, navijačke grupe u Mostaru su se sukobljavale. Zato mislim da pozadina tih sukoba nije samo sportska, posebno u Mostaru, gde je OHR, namičući statut grada, napravio takvu situaciju da i godinu dana nakon izbora grad nema gradonačelnika. I dok se mnogi upinju da dokažu kako je problem funkcionisanja BiH pokušaj RS da sve blokira, desi se Mostar. A kada kažem desi se Mostar, to znači izbije na videlo da je i 14 godina nakon rata jedan grad u BiH podeljen. Ni nakon 14 godina FBiH nije uspela da integriše jedan grad. U Mostaru imate autobusku stanicu s jedne i autobuski kolodvor s druge strane, imate Mostarsko sveučiliste i Mostarski univerzitet, s jedne strane igra Velež, s druge Zrinjski. A Srbi su u ratu svedeni na manjinu u Mostaru, koja ni na koji način ne utiče na dešavanja u gradu. Pa vas pitam, ko snosi odgovornost za funkcionisanje ovog grada?

Da li je rešenje za prestanak svih sukoba i trzavica u regionu podela dela BiH između Srbije i Hrvatske?

- Ja nisam za podele, bar ne one koje se ne mogu dogovoriti. Kada kažem dogovoriti, mislim na sporazum ljudi u BiH da se dogovorom razdvoje. U miru svakako. I to nema veze ni sa Srbijom, ni sa Hrvatskom. I Srbija i Hrvatska imaju svoje probleme, koji jednim delom proističu iz ratova koji su '90-ih vođeni na Balkanu. Ovde nije pitanje kako podeliti BiH, već kako umiriti strahove svih njenih naroda, i kako da svi u toj državi budu zadovoljni. Srbi su već dali najveću žrtvu u Dejtonu, pristavši da ostanu u BiH. Bošnjaci su dobili državu u granicama koje su želeli. Hrvati su se potpisivanjem Vašingtonskog sporazuma žrtvovali za Hrvatsku i mislim da su nedugo nakon toga shvatili da im tada muslimansko-hrvatska federacija, danas FBiH, nije dala dovoljno ravnopravnosti. Plašim se da Srbi ovde više nisu spremni ništa da žrtvuju, jer su već žrtvovali mnogo.

Šta kažete onima koji smatraju da sve više ličite, ne fizički već politički, na Radovana Karadžića?

- Kada ništa argumentovano ne mogu da vam prigovore, a ne ponašate se u skladu sa onim kako Bošnjaci žele, onda vam jednostavno prišiju etiketu da ste sledbenik Miloševića ili Karadžića. Ja sam u vreme i jednog i drugog bio opozicija i to svi dobro znaju. Ali, ne mogu i nikada neću biti opozicija svom narodu, Ustavu i zdravom razumu, ma kakve etikete mi prišivali. Upravo oni koji žele da me stave u taj kontekst čine sve da bi prikrili svoje prljave tragove iz konteksta vladavine Miloševića, Karadžića i Izetbegovića. I Silajdžić i Lagumdžija i mnogi drugi su aktivni akteri rata i nosioci važnih funkcija u tadašnjem Sarajevu. Treba li da podsećam da je to period stravičnih zločina nad Srbima i u Sarajevu i Konjicu i Mostaru i mnogim drugim gradovima koje je kontrolisala tadašnja muslimanska vlast, a čiji su istaknuti politički prvaci bili i Silajdžić i Lagumdžija i mnogi drugi, koji bi danas mene da etiketiraju. Svi odgovorni za ratne zločine na prostoru bivše Jugoslavije traže se dok su biološki živi i bez obzira na naciju ili veru moraju da budu procesuirani. Znam da će doći dan da se procesuiraju i oni koji me vrlo zlonamerno upoređuju s onima s kojima su nosili odgovornost u to vreme.

Plašite li se da će federalno tužilaštvo BiH ipak pokrenuti postupak protiv vas zbog navodnih malverzacija oko izgradnje zgrade Vlade RS?

- Postupak Tužilaštva BiH protiv mene i još desetinu ljudi iz RS je najbolji pokazatelj da je BiH država u kojoj ne vlada pravo, već pravno nasilje. I sud i Tužilaštvo BiH su formirani od strane OHR-a, mimo Dejtonskog sporazuma i Ustava BiH. To su virtuelne pravosudne institucije osnovane s ciljem disciplinovanja neposlušnih u BiH i selektivnih suđenja za ratne zločine. U tim virtuelnim institucijama rade strani državljani, koji nisu čak ni položili zakletvu pred domaćim institucijama, plaćaju ih stranci i njima upravljaju stranci. O kontroverznim biografijama osoblja suda i Tužilaštva ne bih da govorim, mnogo toga je već i napisano i rečeno. Stojim na raspolaganju svim legalnim pravosudnim institucijama u RS za sva pitanja ili optužbe, ma kakve one bile. Sud i Tužilaštvo BiH su nelegalne institucije i kao takve za mene nemaju nikakav značaj. Ja poštujem Ustav BiH i Ustav RS, ali tamo nisam video i ne vidim te institucije. Vidim samo jednu opasnu i zlu nameru da se sve u RS prikaže kao zločinačko ili kriminalno. Pošto nisam na bilo koji način odgovoran za dešavanja u proteklom ratu, kao izabrani funkcioner Srpske morao sam da budem odgovoran za posleratni period. Ukratko, ako nisi ratni zločinac, onda moraš biti kriminalac. Pa, Srbin si pobogu, moraš biti nešto od ta dva. Osim ako pristaneš da ispunjavaš nečije želje, a da to nisu želje onih koji su te birali. Ja biram da poštujem želje onih koji su me birali.

Da li međunarodna zajednica za svakog političara u BiH ima "dosije" koji može da izvadi kad oni postanu "neposlušni"?

- Ne pripadam krugu onih političara koji učestvuju u sastavljanju tih dosijea, pa ne mogu sa sigurnošću reći da to u takvom obliku postoji. To bi bilo dobro pitanje za neke političare kako u RS, tako i u FBiH, i naravno, za političke nalogodavce iz OHR. Ali, namera da se nepošlušni disciplinuju putem tih nelegalnih pravosudnih institucija je dobro poznata. Pa, videli ste to na brojnim primerima, od Čovića, Šarovića, Jelavića i drugih.

Koliko je Republika Srpska ekonomski ispred ostalog dela BiH?

- Mislim da svi finansijski i ekonomski parametri govore da je Republika Srpska bolji deo BiH. Srpska je i u uslovima velike ekonomske krize oslobođena socijalnog pritiska, sve svoje obaveze uredno servisira, u RS je i u ovoj godini zabeleženo povećanje industrijske proizvodnje, nema opštine u kojoj se ne radi i ne gradi. Situaciju u RS ilustrovaću jednim podatkom. Kada smo mi preuzeli odgovornost za RS, BDP je bio oko 5,5 milijardi maraka. U 2008. BDP je u bio oko 8,5 milijardi. U FBiH situacija je mnogo drugačija, pogledajte samo poslednje proteste.

Kako bi se "ujedinjenje" BiH odrazilo na ekonomiju Republike Srpske?

- Srpska već trpi finansijsku i ekonomsku štetu i od ovakve BiH. Samo po osnovu indirektnih poreza iz FBiH nas godišnje zakidaju za oko 35 miliona maraka. Više stotina miliona nam duguju za isplate penzija onima koji su ih ostvarili u FBiH. Ni aranžman sa MMF-om nije siguran jer parlament Federacije, pod pritiskom protestanata, usvaja zakone koje Vlada ne može da sprovede i tako celu državu dovodi u situaciju da ostane bez kredita MMF-a. Javna potrošnja u RS je 38 posto, što je manje od evropskog proseka, a u FBiH je blizu 70 posto! Mi imamo 16 ministara, Federacija više od 100. Ne smem ni da zamislim kako bi to sve izgledalo u uslovima centralizovane privrede i ekonomije.

Policija ima informacije da se Dušan Rosić (28) iz Šapca, koji je raznet bombom, navodno bavio zelenašenjem. Profesionalci pod džip postavili tempirani eksploziv, koji je usmrtio samo Rosića

Dušan Rosić (38) iz Šapca, koji je poginuo u eksploziji bombe podmetnute pod njegov džip, najverovatnije je ubijen zbog zelenašenja, saznaje Press. Rosić je žrtva profesionalnih ubica koje su tempirale razornu bombu tačno ispod njegovog sedišta! U strahovitoj eksploziji Rosiću su otkinute obe noge, dok je devojka suvozač samo lakše povređena!

Sagovornik Pressa iz izvora bliskih istrazi kaže da je Dušan Rosić poznat policiji kao jedan od žestokih momaka u Šapcu koji je pre osam godina preživeo sačekušu u naselju Benska bara.

- Povrede koje je tada zadobio bile su izuzetno teške i tek posle više operacija u Rusiji on se oporavio, ali je morao da koristi štake. Samo dva dana pre pogibije, u nedelju uveče Rosić je u kafiću „Abu Dabi", u kome je bio i neposredno pre pogibije, pravio proslavu i čašćavao prijatelje jer je konačno odbacio štake - kaže naš sagovornik, i dodaje:

- Atentat na Rosića izveli su profesionalci. Oni su tačno znali kuda se kreće, koja kola vozi, da li ima obezbeđenje. Ubica je koristio izuzetno razoran eksploziv, a bombu je morao da postavi profesionalac, jer je dejstvo bilo usmereno samo na vozača, dok je devojka suvozač zadobila samo lakše povrede od raspuknutog stakla. Eksplozivni udar Rosiću je otkinuo obe noge i izbacio ga kroz vrata džipa, koji je nastavio da se kreće i tridesetak metara dalje udario u banderu.

Prema rečima našeg sagovornika, Rosić se očigledno zamerio nekoj jačoj mafijaškoj grupi.

- Sumnjamo da se Rosić bavio zelenašenjem. Najverovatnije je neko od njegovih dužnika postavio razorni eksploziv pod njegov džip „opel antara" - objašnjava naš sagovornik.

Stravična eksplozija dogodila se preksinoć u 20.07 časova, kada je Rosić džipom naišao na ležećeg policajca između picerije „Enigma" i stomatološke ordinacije u ulici Vlada Jovanovića u Šapcu.

Kako Press saznaje od izvora u policiji bliskog istrazi, eksploziv je bio postavljen između prednjeg levog točka i poda „antare", gde se nalaze komande vozača.

- Rosić je neposredno pre eksplozije sedeo sa društvom u obližnjem kafiću „Abu Dabi" u ulici Vlada Jovanovića. U jednom trenutku, Rosić je izašao iz „Abu Dabija" i sa devojkom seo u vozilo i krenuo prema Tržnom centru „Roda", koji se nalazi pola kilometra dalje - kaže Pressov sagovornik, i dodaje:

- Vozilo je prešlo oko sto metara pre detonacije. Dok ne bude završeno veštačenje, ne može se sa sigurnošću reći kako je eksploziv aktiviran. Verujemo da je to bilo daljinskim putem, ali se ne odbacuje ni mogućnost da je bomba bila povezana na amortizer, jer je eksplodirala kada je točak naišao na ležećeg policajca.

Delovi uništenog vozila leteli su nekoliko stotina metara od mesta eksplozije! U eksploziji je povređen i stomatolog Radivoj Jovičić.

- Završio sam sa poslom u ordinaciji i ušao u kuću da se presvučem. Supruga i ja smo seli u dvorištu da popričamo i popijemo kafu. Bio sam okrenut leđima ulici - kaže Jovičić, i dodaje:

- Eksplozija je bila strahovita! U prvom trenutku nisam ni znao da sam ranjen. Pogodio me je geler od pet, šest centimetara. Zabio mi se u desno rame. U bolnici su mi izvadili geler i ušili ranu. I sada krvari, ali mislim da sam imao mnogo sreće jer da sam bio okrenut licem, ili da me je deo pogodio u glavu, verovatno bih poginuo.           

Skupština Srbije počela jesenje zasedanje posle više od dva meseca pauze, parlamentarci se žale da im je teško iako su se odmarali više nego osnovci

Poslanici Skupštine Srbije počeli su juče prvu plenarnu sednicu posle više od dva meseca pauze i odmah zakukali kako je njihov posao užasno naporan i zahtevan. U parlamentu nije vladala euforična atmosfera kakva bi se očekivala od ljudi koji su se odmarali duže nego osnovci. Naprotiv, parlamentarci su sa „teškim" izrazom lica odgovarali na pitanja da li su uzbuđeni zbog prvog radnog dana i šta misle kako građani gledaju na to što su imali dvomesečni letnji raspust.

Branko Ružić, poslanik SPS-a, kaže da ne oseća posebno uzbuđenje zbog početka rada parlamenta.

- Pauza nije mogla da bude ni manja ni veća, nego kakva je propisana poslovnikom. Poslanici su radili i u vreme pauze. Kada vidite sednicu parlamenta, to nije jedini vid našeg rada. Što se tiče toga kako građani gledaju na naš rad, oni imaju i pasivno i aktivno biračko pravo, što znači da mogu da biraju, ali i sami da se kandiduju za poslanika - rekao nam je Ružić.

Nemaju ni odmor ni bolovanje

Nenad Konstantinović iz DS-a, na pitanje da li je uzbuđen što se posle toliko vremena našao s kolegama u Skupštini, odgovora da o radu parlamenta treba govoriti ozbiljno.

- Nije tačno da je odmor trajao dva meseca, pošto odmor za poslanike i ne postoji. Ne postoji ni bolovanje. Pored toga, tokom celog septembra održavani su sastanci odbora i radnih tela. Poslovnik kaže da jesenje zasedanje počinje prvog radnog dana u oktobru. A mi smo u ovom sazivu Skupštine doneli 217 zakona i 60 drugih akata, što je najbrži tempo u istoriji srpskog parlamenta - kaže Konstantinović.

Da građani imaju pogrešnu percepciju o radu poslanika i njihovim obavezama, požalio nam se i Bojan Kostreš, predstavnik LSV-a.

- Nije tačno da smo bili na odmoru dva meseca, jer naš posao poslanika nije samo u poslaničkoj klupi. Moj odmor je bio jedva nešto duži od dve nedelje. Građani nemaju informaciju o tome šta rade poslanici, što je greška i same Skupštine, koja ne radi dovoljno na promovisanju. Naravno, kao i u svakom kolektivu, neke kolege rade manje, a neke više - smatra Kostreš.

S druge strane, Božidar Delić, poslanik SNS-a, kaže da se oseća baš kao đak koji posle raspusta dolazi u školu.

- Deo mojih kolega se odmarao uglavnom kraće vreme. Ja nisam imao nikakvu pauzu, pošto će se u prvim tačkama dnevnog reda naći predlozi zakona za koje sam spremao amandmane. Mi smo bili spremni i za vanredno zasedanje 1. septembra. Sada mi je neobično, pošto se dugo vremena nisam video s nekim kolegama. Očekivao sam da ću videti još neka lica, ali su mnogi bili sprečeni da dođu. Lično mi je lep osećaj kada započinjem rad, pogotovo što sam se dobro spremio za ovo zasedanje. Posao poslanika je dinamičan i težak, ja često ostajem do kasno u noć, čak i preko vikenda - kaže Delić.

Posao dinamičan i težak

Da je odmor prijao i poslanicima opozicije, pokazuje i slučaj radikala Zorana Krasića, koji smatra da nema ničeg problematičnog u tome što je skupštinska sala dva meseca bila prazna.

- Preporučio bih vam da pročitate Ustav, u kojem piše da Skupština radi u redovnim zasedanjima, po 90 dana na proleće i na jesen. Ne mislim da narod to mnogo pogađa. Njih pogađa kad vide lopove političare, razne fukare na vlasti, pogađa ih kada izgube posao, neplansko zaduživanje države, to što nemamo vojsku. To narod baca u očaj. A pošto nisam imao prilike puna dva meseca, sad ću s govornice da im... - na vreme se zaustavio Krasić, i zaputio ka skupštinskoj sali.
     

Okružni sud u Beogradu dobio je obimnu dokumentaciju fudbalskih klubova iz Turske, Francuske i Bugarske, u kojoj se nalazi sasvim dovoljno dokaza za podizanje optužnice protiv Svetlane Cece Ražnatović zbog nelegalne prodaje fudbalera Obilića, potvrđeno je juče Pressu u ovom sudu.

Kako saznajemo, sud je dobio kompletnu dokumentaciju o prodaji fudbalera Nikole Lazetića turskom Fenerbahčeu, na kome je Ceca, navodno, nezakonito prisvojila čitavih pet miliona maraka!

U sudu tvrde i da je kompletiran slučaj prodaje fudbalera Ivana Vukomanovića francuskom „Bordou". Na ovom transferu je, prema navodima iz istrage, Ceca Ražnatović bez osnova prisvojila više od tri miliona maraka.

- Nekoliko stotina strana dokumentacije stiglo je pre dve nedelje iz Turske i još se prevodi. Međutim, na osnovu onoga što smo da sada videli, postoji dovoljno dokaza da se protiv Ražnatovićeve podigne optužnica. O tome će, međutim, odlučiti tužilac... - rečeno je Press u Okružnom sudu.

I portparol ovog suda Ivana Ramić izjavila je da je, putem međunarodne pravne pomoći, iz više zemalja našim vlastima dostavljen deo dokumentacije u vezi sa istragom protiv Ražnatovićke.

- Do sada su pisanu dokumentaciju dostavile Francuska, Bugarska i Turska, a očekuje se dokumentacija iz Austrije, Rusije i Grčke - rekla je Ramićeva.

S druge strane, Svetlana Ražnatović nije želela za Press da prokomentariše informacije Okružnog suda u Beogradu.

- Zaista ne bih da to komentarišem. Nemam šta da kažem, jer i ranije nisam htela da govorim o tome. To je sve - kaže za Press Ceca.

Istraga protiv Svetlane Ražnatović počela je tokom akcije „Sablja" u martu 2003, kad je dva meseca provela u pritvoru. Tužilac je tada pokrenuo istragu zbog sumnje da je na prodaji 15 fudbalera Obilića u inostranstvo protivzakonito prisvojila i oštetila klub za 22,5 miliona maraka i 480.000 dolara. Pred nje, za saučesništvo je osumnjičena i Cecina sestra Lidija Veličković. Tužilaštvo je do sada tri puta tražilo proširenje istrage protiv Svetlane Ražnatović i sada se očekuje da se izjasni da li će protiv nje podići optužnicu.

Spomen-ploča novinaru Slavku Ćuruviji ukradena je sa zgrade u Svetogorskoj ulici, ispred koje je vlasnik „Dnevnog telegrafa" ubijen na Vaskrs 1999. godine, saopštio je NUNS.

Generalni direktor RTS-a Aleksandar Tijanić kaže da je krađa spomen-ploče Ćuruviji „skrnavljenje njegovog groba".

- To skrnavljenje opominje Srbiju da je moj prijatelj ubijen, i to na Vaskrs, jer je samo hteo da se bavi svojim poslom. Nestrpljivo očekujem rezultate istrage i tek kada budem video kakva je politička orijentacija grupe koja je oskrnavila mesto ubistva, moći ću da kažem nešto više o tome - rekao je Tijanić.

Predsednica UNS-a Ljiljana Smajlović rekla je da je zbog ovog incidenta „posebno gorka godišnjica obeležavanja 5. oktobra".

- Slavko Ćuruvija je pao kao žrtva Miloševićevog režima, ali o njega su se ogrešili i petooktobarski pobednici, tako što se nisu dovoljno potrudili da pred sud izvedu njegove ubice. Tu gde je ubijen svojevremeno su se zaricali da će sa demokratijom doći i pravda za Slavka, njegovu porodicu i njegovu profesiju. Ovo je za nas posebno gorka godišnjica, jer ispada da nismo uspeli ni mesto na kome je ubijen da sačuvamo od skrnavljenja - kaže Smajlovićeva.

Predsednica NUNS-a Nadežda Gaće zahteva od nadležnih da hitno otkriju ko je skinuo ploču.

- Zahtevamo da se spomen-ploča najhitnije vrati na zid na kojem je stajala punih devet i po godina, a da oni koji su je potajno i neovlašćeno uklonili odgovaraju pred zakonom. Sramota je mala reč. Očigledno je to odgovor na godišnjicu 5. oktobra - izjavila je Gaće.

Glavni urednik „NIN-a" Srđan Radulović smatra da je nestanak spomen-ploče velika sramota.

- Strašno je što posle toliko godina ne znamo ko su ubice i nalogodavci ubistva našeg kolege Ćuruvije. A sada se desio i taj strašni dan da nestane i obeležje s mesta na kom je ubijen - kaže Radulović.

Novinar „Vremena" Miloš Vasić misli da se iza svega krije politika:

- Reč je o vrlo neukusnom činu, siguran sam da iza svega stoji neka politička inspiracija. Ta ploča, koja je od mermera, nema nikakvu finansijsku vrednost, ne bi mogla ni na otpadu da se proda.         

Košarkaški klub „Partizan" intenzivno traga za plejmejkerom, a prema nezvaničnim informacijama iz SAD, novi organizator igre crno-belih trebalo bi da bude tamnoputi Matin Klivs (32,188). Bivši plejmejker Kingsa, Sijetla, Uniksa i Panioniosa nastupao je nedavno za ol-star tim Srednjeg zapada baš u duelu sa Partizanom, kada je zabeležio 12 poena.

Klivs je protekle sezone igrao u NBDL razvojnoj ligi za Bejkersfild Džem, za koje je na 36 utakmica ostvario prosek od 12,6 poena i 8,2 asistencije. Prethodno je bio u Evropi, gde je prošle sezone nastupao za Panionios, za koji je odigrao ukupno devet utakmica u Grčkoj i ULEB kupu.

Najbolju sezonu imao je 2007. godine, kada je igrao za ruski Uniks. Amerikanac je tada u Superligi Rusije prosečno davao 13,5 poena i imao 5 asistencija, dok je u ULEB kupu imao 8,8 poena i 2,7 asistencija.

Petrović: Ne žurimo s dovođenjem centra. Pratimo šta američki skauti nude. Pominje se Kimani, ali ja neću problematične igrače

Trener košarkaša Crvene zvezde Aco Petrović kaže da bi Amerikanac Pol Dejvis (25, 211) mogao da bude prvi izbor za novog centra crveno-belih, ali dodaje da ima još kandidata, koji se nalaze u NBA kampovima širom Amerike. Petrović ističe da klub ne žuri sa angažovanjem „petice", jer taj novi igrač svakako ne bi mogao da pomogne ekipi u prvih mesec dana sezone.

Ovih dana u javnosti se spekuliše da bi crveno-belo mogli da pojačaju nekadašnji košarkaš FMP-a Frend Kimani i australijski centar Nejtan Džavai, koji se trenutno nalazi u kampu Dalasa. Petrović, međutim, ističe da mu mnogi igrači ne bi odgovarali zbog problematičnog karaktera.

- Moram da kažem da se dosta spekuliše o nekim igračima koji nas ne zanimaju, jer nam ne bi odgovarali po karakteru. Ima više kandidata za poziciju centra, Dejvis je sigurno jedan od njih, ali nećemo da žurimo sa izborom. Treba sačekati te „rezove" u NBA koji će biti polovinom i krajem oktobra. Imamo mlad tim i dobru atmosferu i ne želimo da je narušimo dovođenjem problematičnih igrača. Pratimo šta američki skauti imaju da ponude, ali se mi više oslanjamo na savete prijatelja - kaže Petrović.

Iskusni stručnjak napominje da na startu sezone ne treba previše očekivati od ove ekipe Zvezde.

- Ne bih da zvuči kao alibi, ali nismo u povoljnoj situaciji pred početak šampionata. NLB liga je izuzetno jaka ove sezone, a većina hrvatskih i slovenačkih klubova ima budžete koji su po tri puta veći od našeg. Zagreb je doveo Prkačina, koji košta 400.000 evra, što je za nas misaona imenica. A da ne govorim o tome da smo se veoma kasno okupili. Od novih igrača Videnov, Bejli i Radivojević su odradili tek dva-tri treninga. Na startu ne možemo da računamo na Kešelja i Dragićevića - kaže Petrović.

Košarkaši Zvezde igraju prvi meč NLB lige u subotu u Podgorici protiv Budućnosti.     

Vrednost srpskih reprezentativaca na fudbalskom tržištu mnogo veća od Rumuna, protivnika u narednom kolu kvalifikacija, koji vrede 104 miliona evra. Najskuplji Srbin Vidić, Rumune predvodi Mutu

Reprezentativci Srbije trebalo bi već u subotu da overe plasman na Mundijal u Južnu Afriku, pošto su na evropskom tržištu daleko cenjeniji od kolega iz rumunskog nacionalnog tima!

Prema proceni specijalizovanog nemačkog sajta „Transfermarkt", igrači koje je Radomir Antić pozvao procenjeni su na nešto više od 168 miliona evra. Ako je suditi samo prema tom parametru, Srbija je trenutno deveta reprezentacija na Starom kontinentu, dok su aduti selektora Razvana Lučeskua, koji su na 15. poziciji, procenjeni na nešto više od 104 miliona evra.

Rumuni imaju samo dvojicu igrača čija cena prevazilazi „zlatnu kategoriju" od 10 miliona evra. Reč je o centarforu Fiorentine Adrijanu Mutuu i superstaru milanskog Intera Kristijanu Kivuu. Ubedljivo najskuplji igrač u redovima reprezentacije Srbije je Nemanja Vidić, koji vredi 35 miliona evra, prati ga Dejan Stanković (14 miliona), a u taboru „orlova" ima nekoliko momaka kojima je cena poslednjih meseci u konstantnom rastu. To se, pre svega, odnosi na Krasića, Kačara, Ivanovića i Jovanovića.

Takođe, ne treba prenebregnuti činjenicu da se Lučesku, zbog podmlađivanja nacionalnog tima, odrekao pojedinaca koji i dalje žare i pale terenima prestižnih evropskih liga, poput Kozmina Kontre. Jedan od najcenjenijih srpskih menadžera Dejan Joksimović kaže da tržišna vrednost igrača neće imati veliki značaj u subotnjem okršaju.

- Vrednost igrača neće odrediti pobednika subotnje utakmice. Prvo, treba da znamo da je kod Rumuna, baš kao i kod Čeha, trenutno na snazi smena generacija. Šansu su dobili neki drugi momci i uopšte nije bitno koliko oni vrede u ovom trenutku. Očigledno je da ih je Lučesku „osetio", što se videlo i na travi „Sen Denija". Ako se sećate, poručio sam pre te utakmice da će Francuska teško da dobije. I nama će tako biti, mada mislim da smo blagi favoriti - istakao je u razgovoru za Press Dejan Joksimović.

On je dodao da je tržišna vrednost igrača varljiva kategorija, što je jasno moglo da se vidi i tokom duela Srbije i Francuske. Naime, „trikolori" u ovom trenutku vrede fantastična 363 miliona evra, malo manje od suverenog vladara evropskog fudbala, selekcije Španije.

- Anri je u ovom trenutku jedan od najskupljih napadača u Evropi. Jeste dao gol, ali priznaćete da je izgubio 90 posto duela sa Branislavom Ivanovićem. Moramo, pre svega, da se uzdamo u ogroman motiv, novac neće igrati veliku ulogu. Da je sve u parama, svi bi trebalo fudbalere Real Madrida već da proglase za šampione Španije i Evrope. A videćete da im neće uopšte biti lako - jasan je Dejan Joksimović.   

I pre nego što je na snagu stupio Lisabonski sporazum, evropski političari počeli su da se utrkuju za mesto predsednika Unije. Među nekoliko kandidata zasad najveće šanse ima bivši britanski premijer Toni Bler

Odmah nakon što je Irska na referendumu prošlog petka prihvatila Lisabonski sporazum, već je počela trka za prvog predsednika Evropske unije. Kao kandidati za novu funkciju unutar EU pominju se premijer Luksemburga Žan-Klod Junker, zatim holandski premijer Jan Peter Balkenende, bivši finski premijer Pavo Liponen, belgijski predsednik vlade Herman van Rompuj i, kao najjači među njima, bivši premijer Britanije Toni Bler.

Lisabonski sporazum, koji bi trebalo da zameni evropski ustav, stupa na snagu tek kada ga budu ratifikovale Poljska i Češka, jedine dve članice EU koje to još nisu učinile. Taj dokument ima za zadatak da uredi EU i definiše njeno proširenje, a u okviru toga predviđeno je i nekoliko novih funkcija. Jedna od najbitnijih je funkcija predsednika Unije, odnosno predsednika Evropskog saveta ministara. Predsednik bi trebalo da ima mandat od četiri godine i zastupa interese EU. On bi trebalo da se bira tako što članice EU podnesu kandidature, a onda se na osnovu većine glasova šefova država EU bira jedan koji će biti predsednik naredne četiri godine.

Već sada, pre stupanja na snagu Lisabonskog sporazuma, među 27 članica Unije podeljena su mišljenja o tome kakav bi trebalo da bude novi lider EU.

Primera radi, italijanski ministar spoljnih poslova Franko Fratini izjavio je da je favorit Italije za prvog predsednika Evropske unije Toni Bler.

- Pri tom, Italija razume rezerve nekih zemalja prema njemu zbog toga što Velika Britanija ne želi da prihvati evro, niti da uđe u šengensku zonu - rekao je Fratini listu „Korijere dela sera".

Prema navodima strane štampe, Blera takođe podržavaju britanska laburistička vlada, francuski predsednik Nikola Sarkozi, a nemačka kancelarka Angela Merkel, iako je naklonjena Bleru, još ne može da se odluči.

Irski premijer Brajan Koven u nedelju je otvoreno podržao Blera i tako postao prvi lider u EU koji je to javno komentarisao.

S druge strane, Žan-Klod Junker, premijer Luksemburga i predsedavajući ministara finansija evrozone, u kojoj se nalazi 16 zemalja, i britanska Konzervativna stranka žestoko kritikuju Blerovu ambiciju da postane prvi predsednik EU.

Junker je naglasio da prvi predsednik Evropske unije mora jasno da oslikava evropsko-politički put, koji nikoga neće da iznenadi, jer će upravo ta osoba postati prvi glas u Evropi.

- Predsednik EU mora da ima velike uši kako bi čuo sve signale iz glavnih gradova članica i njegov bi posao bio da upakuje te želje i željice u kompromis - rekao je Junker, i time jasno stavio do znanja da Bler nije pravi čovek za novu funkciju.

Junker je jedan od nekoliko šefova država i vlada EU koji smatraju da bi Bler predstavljao EU koju bi vodile velike članice poput Velike Britanije, Francuske i Nemačke, dok bi se manje pažnje obraćalo na interese malih zemalja članica.     
     

Novak Đoković i Viktor Troicki ukrstiće koplja danas u drugom kolu turnira Čajna open u glavnom gradu Kine. To će biti njihov treći međusobni duel, a rezultat u pobedama je 1:1

Dvojica najboljih srpskih tenisera nastupaju trenutno na ATP turniru u Pekingu, ali će u trećem kolu Čajna opena biti mesta samo za jednog: Novak Đoković i Viktor Troicki odigraće danas treći međusobni duel u karijeri, a meč bi trebalo da počne oko 12 časova po srednjoevropskom vremenu!

Troicki je juče u prvom kolu uz dosta muke savladao kvalifikanta Fabija Fonijinija, rezultatom 2:0 (7:6, 7:5), dok je Đoković još u ponedeljak takođe sa 2:0 slavio protiv Rumuna Viktora Haneskua (6:3, 7:5). Žreb je odlučio da se dva velika prijatelja sastanu već u drugom kolu, tako da će nakon današnjeg meča u Pekingu ostati samo jedan srpski predstavnik.

Novak i Viktor prethodno su odigrali dva međusobna duela, a rezultat je izjednačen: Troicki je bio bolji u Umagu 2007. godine, dok mu se Đoković ovog proleća revanširao u četvrtfinalu „svog" Srbija opena, koji je zatim i osvojio.

Ono što će njihov treći meč učiniti još zanimljivijim jeste činjenica da je Troicki u Peking doputovao u sjajnoj formi, nakon prošlonedeljnog finala koje je odigrao u Bangkoku (poražen od Francuza Žila Simona), na osnovu čega se može pretpostaviti da Đokoviću neće biti nimalo lako da izbori plasman u narednu rundu. Iako važi za ozbiljnog favorita u ovom duelu (Novak je četvrti teniser sveta, dok je Troicki na 28. poziciji), u današnjem meču mogle bi da odlučuju nijanse i treba očekivati uzbudljivu i do kraja neizvesnu borbu.

Đoković je kineskim medijima izjavio da je u Peking „došao po titulu", ali da je svestan da će ga iz meča u meč očekivati sve teži protivnici i da neće biti jednostavno izboriti se sa pritiskom. On je, za razliku od Troickog, imao i dan pauze, tako da će u duel svakako ući sa nešto više energije od svog saigrača iz reprezentacije.

- Na većini turnira imam velike ambicije i visoka očekivanja od sebe, a tako je i sada u Pekingu. Znam da ću, kako turnir bude odmicao, imati sve teže protivnike, ali sam spreman za nadigravanje. Srećom, imao sam dan odmora, što će mi pomoći da se još bolje adaptiram na klimu i vremensku razliku. Videli ste u prvom kolu da sam bio malo pospan, ali nadam se da ću u sledećem meču biti mnogo bolji - rekao je najbolji srpski teniser svih vremena.

Ukupan nagradni fond ATP turnira u Pekingu iznosi 3.337.000 američkih dolara.