Besplatna Zabava

Archive for October 10th, 2009

Fudbaler Čukaričkog, koji je uhapšen zbog udaranja navijača na utakmici u Jagodini, juče pušten na slobodu. Joksimović po izlasku nije želeo da daje nikakve komentare, u klubu stali u njegovu odbranu

Nebojša Joksimović, defanzivac Čukaričkog, posle pet dana pritvora zbog udaranja navijača Jagodine Dragana Penčića pušten je na slobodu! On se već pridružio treninzima tima sa Banovog brda, ali i dalje nema pravo nastupa na zvaničnim mečevima, s obzirom na to da mu je Zajednica superligaša odredila suspenziju od mesec dana.

Nekadašnji mladi reprezentativac Srbije i Crne Gore juče se učtivo javio na pozive redakcije Pressa, ali nije želeo da komentariše događanja iz Jagodine. On se opravdao rečima da za tim u ovom trenutku „nema potrebe".

- Nemam nikakav komentar. Ne želim da pričam o dešavanjima iz Jagodine - bilo je sve što nam je rekao Nebojša Joksimović.

Predsednik Čukaričkog Aleksandar Mihailović kaže da je slučaj „Joksimović" podigao nepotrebnu prašinu u javnosti, ali veruje da posle izlaska iz pritvora bivši mladi reprezentativac Srbije i Crne Gore više neće biti poistovećen sa kriminalcem. Mihailović je takođe napomenuo da Joksimovića očekuju teški dani, ali da pravosudni organi moraju da znaju da je iskusni štoper već dovoljno sankcionisan činjenicom da mu je Zajednica superligaša odredila suspenziju od mesec dana i da zbog toga neće dobiti platu.

- Odmah nakon što je pušten na slobodu, Nebojša me je pozvao telefon. Nema šta tu da se preterano komentariše, ali mislim da će ovim činom prestati represija prema jednom mladom čoveku. Čini mi se da se preterano digla tenzija u javnosti oko slučaja „Joksimović". Ne znam stvarno kakva je poruka poslata javnosti, valjda da takozvani navijači mogu da rade šta hoće. Naš igrač nije kriminalac i nije uopšte trebalo da bude priveden u policiju. Istina, voleo bih da svi kriminalci u ovoj zemlji budu iza rešetaka, ali to se verovatno neće desiti - istakao je Mihailović.

Prvi čovek „brđana" prisetio se i mančesterskog derbija od pre nekoliko nedelja, kada je posle završetka tog meča reprezentativac Velsa Kreg Belami udario navijača domaćeg tima, koji se našao na terenu.

- Vaše novine su pisale o tom slučaju. Belami posle toga nije priveden u policiju, nego je kažnjen po fudbalskim pravilnicima. Kao klub nećemo da reagujemo dok se ne završi istraga, mada moram da istaknem da Nebojša treba da oseti određene konsekvence. Zajednica ga je već suspendovala, on neće moći da igra u zvaničnim mečevima, što automatski znači da neće dobiti platu za taj mesec. Sigurno da ga očekuju teški dani, jer je proces tek na početku... Mi smo spremni da mu pomognemo koliko je to u našoj moći - jasan je Mihailović.

Ivan Tomić: Ostajem sportski direktor Partizana bar do kraja polusezone i izborne skupštine. A ona služi da se menjaju funkcioneri, pa i direktori...

Sportski direktor Partizana Ivan Tomić poručio je da će na toj funkciji ostati najmanje do izborne skupštine kluba, koja će biti održana do kraja jesenje polusezone. On nije želeo da odgovori da li je zadovoljan saradnjom s Upravnim odborom i predsednikom Draganom Đurićem, već je pojasnio da klupski izbori postoje upravo zbog toga da bi se menjali sportski direktor, predsednik ili uprava...

Bivši potpredsednici Gordan Petrić i Zoran Mirković napustili su Partizan upravo zbog neslaganja s Đurićem i njihove ostavke usvojene su na sednici UO u ponedeljak. Tomić je tada najavio da će „za nekoliko dana" izneti svoj stav svemu tome, ali je juče „prelomio" da će ubuduće pričati samo o ekipi...

- Izborna skupština postoji upravo da bi se na njoj menjali sportski direktor, predsednik, Upravni odbor... Odličan je potez što smo zakazali održavanje izbora pre vremena, jer je to najbolji izlaz iz krize u kojoj se nalazimo. Do tada moj posao je da se bavim ekipom. Sve do održavanja skupštine ne očekujte od mene da komentarišem bilo šta što nije vezano za tim i igru - rekao je Tomić.

On je unazad nekoliko dana bio na korak od odlaska iz Humske 1, ali ga je UO sprečio u tome, tvrde izvori bliski klubu! Pomeranje skupštine navodno je predstavljalo jedno od rešenja kako bi se makar do polusezone zadržao status kvo i makar prividno smirila situacija u klubu.

- Niko iz Upravnog odbora nije rekao nijednu lošu reč protiv mene sve ovo vreme koliko me u medijima smenjuju. Sednica rukovodećeg klupskog tela nije održana u petak uveče zbog mene, nego da bi se zakazala skupština. Budući da sam prisustvovao tom zasedanju, a sve u sklopu mobilizacije kluba da bi se što pre oporavili od rezultatske krize, članovi Upravnog odbora dali su podršku sportskom sektoru. I meni kao direktoru. Dakle, mislim da je sasvim normalno održati sastanak UO drugi put u pet dana, naročito ako je povod zakazivanje klupske skupštine - naglasio je Tomić.

Iako su svi iz Partizana, uključujući i one koji su nedavno napustili Humsku, nedeljama unazad nevešto pokušavali da ubede celokupnu srpsku javnost da je sve sjajno i bajno na Topčiderskom brdu, samo jedna iskra izazvala je pravi požar. Krv je uzavrela zbog loših rezultata, a prvo je pala glava trenera Slaviše Jokanovića. Naizgled tihi odlasci Petrića i Mirkovića završeni su verbalnim ratom između bivših potpredsednika i „glave porodice" Dragana Đurića.

Sve učestalije sednice UO, Sekretarijata, tajni i javni sastanci jasno su ukazivali da se uveliko u Humskoj kopaju rovovi i zauzimaju borbene pozicije. Zakazivanjem skupštine samo je ogoljena slika o ratnom stanju u klubu i zakazan je finalni obračun.

Starleta Olja Crnogorac treći je učesnik koji je napustio „Farmu" i to sa dosad najmanjim procentom pristiglih glasova za nju, tačnije, sa nešto malo više od šest odsto podrške publike, naspram drugog nominovanog Zorana Radojkovića Pileta, koji je posle apsolutne pobede u kvizu znanja sa 5:0 i automatskim dupliranjem glasova, ostao među farmerima sa neverovatnih 96 odsto podrške gledalaca

Međutim, nije lepuškasta Olja jedini ukućanin koji se pozdravio sa Pinkovim gazdinstvom u Barajevu. Tokom dana „Farmu" je samoinicijativno napustio i Nikola Hadži Nikolić, koji je to hteo da učini još minule nedelje, naglašavajući više puta da mu je „dosta foliranja i licemerstva pojedinih ukućana", od kojih je sa većinom bio u svađi, pa čak i na korak od fizičkog sukoba sa Đanijem Ćurčićem.

Naime, u četvrtak uveče na „Farmi" je došlo do ivice fizičkog obračuna između Nikole Hadži Nikolića i Đanija Ćurčića. Nikolini tanki živci totalno su popustili, pa je muzičar nasrnuo na Đanija. Ostali ukućani su jedva uspeli da spreče tuču, a u ceo obračun bili su prinuđeni da se umešaju ljudi iz tehničke ekipe.

- Nikola je ovog puta puk'o skroz i bio je spreman da se pobije sa bilo kim ko bi mu se našao na putu. Jedva smo uspeli da ih razdvojimo - kaže izvor Pressa.

Na pitanje zašto je Nikolina ruka u zavojima, kažu da je reč o slučajnoj povredi tokom obavljanja jednog od zadataka i da to nema nikakve veze sa sukobima i svađama.

Tanja Vojtehovski, PR menadžer Pinka, kaže da ukoliko bi u ovom rijaliti-šouu došlo do fizičkog obračuna, istog momenta bi svako ko se fizički obračunavao bio izbačen napolje.

- Da su se Nikola i Đani potukli, nema sumnje da bi oni već uveliko bili eliminisani iz „Farme" - tvrdi Tanja.

Nikoli ovo nije bio prvi ispad. Nakon što se zamalo fizički obračunao sa Nigorom, nekoliko puta posvađao sa Majom Nikolić (uglavnom oko religijskih pitanja), a onda pokušao i da napusti imanje u Lisovićima, ušao je u verbalni sukob sa ostalim kolegama seljacima. Ovog puta su, osim Đanija, „nadrljali" Pile i Toma Panters.

- On je lud, sa njim ne može da se razgovara - rekao je Pile.

Nikola je Pileta optužio da je neradnik, a Tomi poručio da ne kuka za mesom jer ima 150 kila.

Međutim, ovo nije jedini problem koji je zadesio farmere. Naime, Dok je Olja Crnogorac sinoć govorila o svom izlasku, na farmi se, kako smo nezvanično saznali, odvijala prava drama, s obzirom na to da je Svetlani Tanasić, alijas Big Mami iznenada pozlilo i da su ukućani panično počeli da dozivaju u pomoć, signalizirajući organizatorima da zovu Hitnu pomoć i pošalju dežurnog lekara na „Farmu". Do zaključenja ovog broja nismo uspeli da saznamo više detalja o zdravstvenom stanju Tanasićeve i da li će ona i dalje ostati na farmi.

Fudbaleri Srbije deklasirali Rumuniju (5:0) i kolo pre kraja kvalifikacija obezbedili direktan plasman na Svetsko prvenstvo u Južnoj Africi! Jovanović postigao dva, a Žigić, Pantelić i Kuzmanović po jedan gol! Blistao Miloš Krasić

Srbija je u velikom stilu overila plasman na Mundijal u Južnoj Africi! „Orlovi" su sinoć na beogradskoj „Marakani" deklasirali selekciju Rumunije 5:0 (1:0) i tako obezbedili mesto među 32 učesnika narednog Svetskog prvenstva!

Junaci najlepše noći u dosadašnjoj istoriji srpskog nacionalnog tima bili su strelci Nikola Žigić, Marko Pantelić, Zdravko Kuzmanović i Milan Jovanović, koji se dva puta upisao u strelce. Ipak, najbolji je bio maestralni Miloš Krasić. Plavokosi vezni igrač moskovskog CSKA bio je asistent kod prva dva pogotka, najpre u 37, a potom i u 50. minutu. Pored toga, bio je ubedljivo najpokretljiviji igrač na terenu i začetnik još nekoliko opasnih akcija, a u dva navrata i sam se našao u prilici da ugrozi gol protivnika.

Rumune je načeo Nikola Žigić u 37. minutu. Krasić je izveo korner, a Žigić u padu glavom prebacio loptu u dalji ugao rumunskog gola.

Najlepši momenat meča, a verovatno i najemotivniji, dogodio se u 50. minutu. Krasić je oduzeo loptu na sredini terena, povukao je napred, a onda maestralnim pasom uposlio usamljenog Pantelića. Osporavani napadač našeg tima napravio je nekoliko koraka, da bi preciznim udarcem konačno postigao svoj prvi gol za Srbiju u zvaničnim utakmicama.

Olakšanje koje je posle tog pogotka nesumnjivo osetio Pantelić, kao da se prenelo na čitav naš tim. Izabranici Radomira Antića potpuno su preuzeli kontrolu nad utakmicom, pa su se pred golom gostiju ređali atraktivni potezi i dobre akcije.

U 78. minutu na video-bimu zasijalo je 3:0! Pantelić je sa gol aut linije vratio loptu u srce šesnaesterca, a tamo ju je spremno dočekao Kuzmanović i zakucao je pod prečku.

To je već bio rezultat koji je malo ko očekivao, a da na našem najvećem stadionu pukne „petarda" pobrinuo se Milan Jovanović. Lane je sa dva snažna udarca po zemlji sa oko 18 metara, u 87, pa zatim i u 90. minutu, potpuno potopio Rumune, koji su prethodno ostali bez Kristijana Kivua. Defanzivac Intera isključen je zbog prekršaja nad Nikolom Žigićem.

Ubrzo je sudija odsvirao kraj i slavlje na „Marakani" moglo je da počne. Navijači, koji su sinoć bili besprekorni, bez i najmanjeg zvižduka rumunskoj himni i bez ijedne upaljene baklje, nagradili su junake nacije ovacijama.

Naš nacionalni tim će u Južnoj Africi prvi put učestvovati na Svetskom prvenstvu pod obelezjima Srbije. Takođe, prvi put od Čilea 1962. gledaćemo našu reprezentacuju na Mundijalu koji se održava van Evrope.

Korisnici globalne mreže sve češće postaju žrtve sekti i raznih manipulativnih grupa i udruženja. Tinejdžerka iz Beograda, koja je u poslednji čas spasena od samoubistva, upućena na kućno lečenje pod nadzorom stručnjaka

Tinejdžerka iz okoline Beograda, koju je policija u poslednji čas spasla od pokušaja samoubistva, nakon razgovora sa psihologom rekla je da želi da se izleči i da je svesna svog problema. Osim Centra za socijalni rad i Uprave kriminalističke policije, u ovaj slučaj će se uključiti i Služba za visokotehnološki kriminal MUP-a Srbije.

Odmah posle sprečavanja tragedije, stručnjaci Centra za socijalni rad razgovarali su i sa devojčicinim roditeljima kako bi utvrdili da li su loši porodični odnosi uzrok želje za samoubistvom:

- Ispostavilo se da su i roditelji bili zabrinuti za nju i da su je zbog promena u ponašanju i ranije vodili kod psihologa. Tokom razgovora smo zaključili da su spremni da joj pomognu i da ona može da računa na njihovu podršku. Devojčica je sada u roditeljskoj kući i oni su pod nadzorom stručnih ljudi - kaže naš sagovornik blizak istrazi.

Kod ove šesnaestogodišnje tinejdžerke primećeno je zatvaranje u sebe, udaljavanje od realnosti i okretanje virtuelnom svetu, pa će biti podvrgnuta i lečenju zavisnosti od interneta.

Milan Radovanović, specijalni pedagog i stručnjak iz savetovališta „Entera", koji je prvi terapeut koji je u Srbiji započeo da leči zavisnost od interneta, kaže da deset odsto ukupne svetske populacije pati od ovog problema.

I penzioneri zavisnici

Srbija je vodeća zemlja u regionu po broju korisnika interneta, pa je kod nas savetovalište za zavisnost od interneta imalo prvi slučaj još 2006. godine, dok je u Hrvatskoj ovaj vid zavisnosti počeo da se leči tek u poslednjih godinu i po dana. Najzastupljenije su zavisnosti od igranja video igara, kao i zavisnost od „Fejsbuka".

- Kod nas su najčešće zavisni dečaci srednjoškolci, ali postoje i ljudi u poznim godinama. Tako je jedna od naših pacijentkinja imala 60 godina - kaže Radulović.

Simptomi zavisnosti se lako prepoznaju: oni ne izlaze iz kuće i sve vreme provode na internetu. Nekad je to i po 40 sati vezano, bez ustajanja sa stolice, a da bi ostali budni, piju ogromne količine kafe i energetskih napitaka.

U kandžama sekti

- Imamo slučajeve osoba koje su napustile posao da bi bile na non-stop na internetu, ali i primere vukovaca koji su zbog njega napustili i školu. Ovakvi zavisnici posle nekog vremena počnu fizički da propadaju, dolazi do poremećaja vida usled stalnog sedenja ispred računara, postaju gojazni, pada im imunitet... Psihički postaju sebični, egocentrični, lažljivi, manipulativni i agresivni prema onima koji pokušavaju da ih odvoje od interneta. Na kraju potpuno izgube kontrolu nad sobom - kaže naš sagovornik, ističući da najvažniju ulogu u prevenciji i lečenju internet zavisnosti imaju roditelji, koji treba da nauče dete da ono treba da koristi internet i da vlada njime, a ne obrnuto.

- Koliko je internet dobar, toliko je i loš. Danas na njemu možete naći kompletna uputstva kako da napravite bombu. Upravo zbog toga kod nas je organizovana i akcija pod nazivom „Klikni bezbedno rs".

Slađan Mijaljević, predsednik udruženja „Istina", koje se bavi zaštitom od sektnog delovanja, kaže da se „EMO" može smatrati organizacijom sektnog tipa, totalitarno destruktivnog tipa, koje svoje učenje smatra važnijim od svega.

- Zbog toga neki od članova idu tako daleko da se ubijaju ili pokušavaju da se ubiju. „EMO" nije jedina sektna organizacija koja tako vrbuje nove članove. Sada praktično svaka sekta ima svoju internet prezentaciju - kaže Mijaljević.

Pripadnikom sekte smatra se svako ko se ponaša po pravilima neke sekte, čak i onda kada nije njen zvanični pripadnik, pa su tako sekte, zahvaljujući internetu, danas u mogućnosti da na veoma brz način prošire svoje delovanje i skupe nove članove.

U saobraćajnoj nesreći na ulasku u Kljajićevo iz pravca Sombora, prekjuče je poginuo Dušan I. (53) iz Sivca, Radoman S. (60) je teže povređen, a teške povrede glave zadobila je i Vesna Č. (36), koja je bila na suvozačevom mestu

Nesreća se dogodila kada je „pasat", jagodinskih registarskih oznaka, kojim je upravljao Radoman S. (60) iz Crvenke, jureći velikom brzinom, izgubio kontrolu nad vozilom, presekao krivinu i oborio sve što mu se našlo na putu: dva stabla, metalnu kapiju i zaustavio se udarivši u kuću Janka i Milene Milovanović. Tom prilikom Radoman S. (60) je zadobio teže povrede grudnog koša, dok je Vesna Č. (36) iz Sivca, koja je bila na mestu suvozača, povredila glavu.

Stanje povređenih, prema rečima dežurne doktorke na odeljenju intenzivne nege u ZC „Dr Radivoj Simonović" u Somboru, za sada je stabilno, ali se konstantno prati, jer su u pitanju teške ozlede.

- Bilo je to oko 15.10 časova. Razgovarala sam u kući sa sinom, snajom i trogodišnjom unukom, koji su došli da nas obiđu. Sin je krenuo ka vratima da bi sve što sam im spremila da ponesu stavio u auto. Za njim je pošla i unuka, i u tom trenutku začuo se prasak, kuća se zatresla i sin je u šoku rekao: „Neko je bacio bombu". Otvorio je vrata, ali ništa se nije videlo od oblaka dima i prašine - govori vidno uznemirena Milena Milovanović, u čiju kuću je udario „pasat".

Očevici koji su se zatekli u blizini kuće Milovanovića kažu da je automobil bukvalno preleteo kanal, pokosio stabla, savio metalnu kapiju koja je bila dodatno ojačana sa tri železničke šine, udario u kuću i okrenuo se za 180 stepeni.

Telo Branislava Šaranovića (66), koji je likvidiran u sačekuši na Dedinju, prebačeno je juče avionom za Crnu Goru, gde će biti sahranjen

Opelu, koje je održano na Novom groblju, osim članova porodice, prisustvovalo je i nekoliko stotina rođaka, prijatelja i poznanika. Podsetimo, Branislava Šaranovića su ispred zgrade sačekala dvojica napadača, koji su zatim pobegli na skuteru. Dok je vozač čekao na motoru, suvozač je upucao  Šaranovića. Policija ispituje sve okolnosti ovog zločina, a motiv ubistva, najverovatnije, leži u obračunu crnogorskih kriminalnih klanova.

Doktor Slobodan Mitrović, dugogodišnji načelnik dečje hirurgije u valjevskoj bolnici, gde je umrla petogodišnja devojčica, tvrdi da lekari nisu uradili nijednu stvar da spasu nesrećno dete

Doktor Slobodan Mitrović, penzionisani hirurg koji je dugo radio kao načelnik dečje hirurgije u valjevskoj bolnici, u kojoj je 1. oktobra umrla petogodišnja Teodora Jovanović, tvrdi za Press da je njena smrt posledica „apsolutne greške lekara u svakom pogledu"!   

On kaže da je pobesneo kada je pročitao da direktor valjevske bolnice dr Ilija Tripković hoće da tuži Press koji je objavio priču da je devojčica umrla zbog pogrešne dijagnoze lekara i da on mora da reaguje, jer to što su lekari uradili je neoprostivo i bahato.

- To što su uradili je neopisiva i neoprostiva bahatost i ignorisanje dečjeg života! I još se prave ludi. Kao roditelj i kao hirurg sam ogorčen! Ne mogu da upotrebim izraz da su ubili to nesrećno dete, ali decidirano tvrdim da nisu uradili ni jednu jedinu stvar da je spasu. Priča da su poštovali proceduru je apsolutno netačna. Ako budu hteli da tuže Press, kako su već najavili, jer pišete o ovom skandalu, zovite me da im objasnim šta se u takvim slučajevima mora uraditi. Nisu smeli da propuste pregled abdomena i da urade običan rendgendski snimak, što je obavezno u ovakvim situacijama. A njima to nije ni palo na pamet, već su dete vratili. Nije je čak ni hirurg pregledao - očajan je doktor Mitrović, koji ne krije da ga je devojčicina smrt jako pogodila.

Dugogodišnji načelnik dečje hirurgije u valjevskoj bolnici kaže da ne može da prejudicira obdukcioni nalaz, ali sa 99 odsto sigurnosti smatra da se u slučaju Teodore Jovanović radi o jednom specijalnom obliku zavezivanja creva, takozvanoj invaginaciji. To je situacija kada iz određenih razloga crevo uđe u crevo i na taj način se prekida normalan dotok krvi, pa dolazi do raspadanja crevnog zida i krvarenja. Kod male Teodore su bili tipični simptomi - povremeno smirivanje i povremeni žestoki napadi bolova i povraćanje.

- Na osnovu izjave devojčicinih roditelja, koji su lepo opisali kliničku sliku, lekar koji zna i hoćete da misli morao je da posumnja da se radi o zavezivanju creva. Ali bez obzira na sve, svaki lekar će posle opipavanja stomaka, koji je kod devojčice bio mek, uraditi pregledni snimak trbuha, koji daje prvu orijentaciju da li je možda u pitanju jedan od oblika zavezanih creva. Posle toga je trebalo da se uradi još jedan dopunski pregled sa gastrografinom, koji sa apsolutnom sigurnošću dokazuje ili isključuje ovu situaciju - objašnjava doktor Mitrović.

Podsetimo, Teodora Jovanović je preminula 1. oktobra na Dečjem odeljenju valjevske bolnice. Njoj je pozlilo 30. oktobra, kada je dobila jake bolove u stomaku i počela da povraća. Pedijatar Doma zdravlja, koji ju je pregledao, uputio je na hirurgiju Dečje bolnice. Međutim, i tamo je pregledao pedijatar i bez dodatnih analiza prepisao uzimanje elektrolita. Teodoru Jovanović su posle pregleda lekari poslali kući sa dijagnozom „možda je neki viruščić", a roditeljima, pošto su im ispričali da dete ima nesnosne bolove u stomaku i da povraća, rekli: „A vi odmah u bolnicu zbog toga."

Iste večeri, njeno stanje se zakomplikovalo, a svest je izgubila čim su je roditelji ponovo doveli u bolnicu. Ali sada je bilo kasno i ubrzo je preminula.

Dr Mitrović podseća na staro pravilo, koje je naučio od dr Radiše Rakića, nekadašnjeg direktora Dečje bolnice u Tiršovoj: „Dete koje se žali na bol je uvek u pravu, dok se ne dokaže suprotno". On kaže da je neverovatno da se još čeka na obdukcioni nalaz, jer je preliminarni nalaz obdukcije mogao da se uradi tri sata posle devojčicine smrti.

- Odugovlačenjem se kupuje vreme, kako bi lekari usaglasili priču i ceo slučaj zataškali - smatra dr Mitrović.

Priznanja počasnih građana Beograda i drugih gradova Srbije često su dobijali i oni lideri čije delo u prošlosti nije izdržalo „sud vremena". Među dobitnicima su i osvedočeni diktatori, osuđeni i od sopstvenog naroda

Migel Anhel Moratinos, ministar spoljnih poslova Kraljevine Španije, odnedavno je počasni građanin Beograda! U obrazloženju ove odluke, gradonačelnik Dragan Đilas je istakao da je Gradsko veće vrednovalo doprinos njegove zemlje i njega lično u razvoju i poboljšanju položaja Beograda i Srbije u Evropi, ali i njihov principijelni stav prema Kosovu i Metohiji. Time je Moratinos postao 23. dobitnik ovog priznanja, koje se dodeljuje od 1947. godine.

Priznanje je dodeljeno skoro jednoglasno, a protiv su bili jedino odbornici LDP-a, koji su istakli da je „apsolutno neprimereno da se na gradskoj skupštini priča o priznavanju ili nepriznavanju Kosova". Međutim, ovo je bila i prilika da se građani podsete spiska dosadašnjih dobitnika ovog priznanja, što je ujedno nanovo rasplamsalo polemike ko je doista vredan tog priznanja, a ko „nije preživeo probu vremena". Prvi počasni građanin postao je, naravno, Josip Broz Tito, a zatim i oslobodioci Beograda, general Peko Dapčević i maršal Fjodor Tolbuhin. Posle njih, priznanje su zavredeli i etiopijski, indijski, egipatski i kambodžanski lideri, a nakon otopljavanja odnosa sa SSSR-om, i Leonid Brežnjev, tadašnji predsednik ove zemlje. Titulu počasnog stanovnika Beograda nosi i svrgnuti rumunski diktator Nikolae Čaušesku, kao i nekada neprikosnoveni lider Severne Koreje Kim Il Sung. Beograd je čast ukazao i predsedniku Francuske Fransoa Miteranu, a poslednji u nizu dobitnika za vreme SFRJ bio je tanzanijski vođa Julijus Njerere, koji je stanovnik naše prestonice postao 1985. godine. Posle više od 20 godina pauze, priznanje je dodeljeno i 2007. godine, ovog puta Nelsonu Mandeli, predsedniku Južnoafričke Republike.

Istoričar Srđan Cvetković smatra da bi kao počasne građane trebalo zadržati samo one ličnosti koje su „izdržale sud vremena", dok one druge treba izbrisati sa spiska.

- Nešto što je bila čast u jednom vremenu, često postane sramota u drugom. To su simboli bivšeg vladajućeg režima i ideologije, što podrazumeva i određeno preispitivanje. Tipičan primer je Čaušesku, koji je u svojoj zemlji izveden pred sud i pogubljen kao jedan od najvećih diktatora, ali kod nas i dalje nosi titulu počasnog građanina, što je svojevrstan paradoks. Tako nešto svakako ne doprinosi dobrom imidžu Beograda - ističe Cvetković.

U novembru prošle godine Tadaši Nagai, bivši ambasador Japana, predložen je za počasnog građanina, ali ovaj predlog nije prihvaćen, jer je bila neophodna dvotrećinska većina u Skupštini. Odbornici SRS-a su odbili su da mu pruže podršku. Bilo je, doduše nezvaničnih, predloga da i tadašnji predsednik Rusije Vladimir Putin, aktuelni premijer te zemlje, bude proglašen za počasnog građanina Beograda, ali ni do toga nije došlo. Međutim, Putin taj status ima u Raškoj, Mladenovcu, Ljuboviji, Šidu, Loznici, Vrbasu, Kikindi, Rumi, Apatinu, Somboru, Vladičinom Hanu, Svilajncu i Novom Sadu.

I bivši predsednik Srbije i SR Jugoslavije Slobodan Milošević bio je proglašavan za počasnog građanina u Vranju, Leskovcu i Valjevu. Počasni Valjevac postao je 25. aprila 1989. godine, kada je predsednik opštine bio Dušan Mihajlović, koji je ubrzo nakon toga postavljen za potpredsednika Vlade Srbije. Odlukom bivših radikalskih vlasti u Zemunu, počasni građani postali su i oficir Hitlerove pretorijanske garde Vafen SS Franc Šenhuber, bivši član Evropskog parlamenta, zatim Žan-Mari Lepen, vođa francuskog Nacionalnog fronta, i Vladimir Volfovič Žirinovski, vođa ruske Liberalno-demokratske partije. Nagrađen je i Sašo Kaimovski Panki, pevač kumanovskog benda „Kuku lele" i suvlasnik tamošnjeg restorana „Dva jelena", koji je poznat po tome što su u njegovoj kafani prebijeni američki vojnici.

Bilo je i onih koji su sami vratili priznanje počasnog građanina. Reditelj Emir Kusturica odrekao se tog statusa, koji mu je 2004. dodelila opština Užice, revoltiran „zbog šovinističkog ispada" na skupu održanom prošle godine u Kremnima. Kada su gradske vlasti Novog Sada prošle godine predložile Efraima Zurofa, direktora Centra „Simon Vizental", za počasnog građanina tog grada, on je kazao da će razmisliti da li da prihvati to zvanje, zbog spomenika Jaši Tomiću u centru Novog Sada, koji je, kako je istakao, „bio poznati antisemita i, uz to, još i osuđeni ubica".

I stanovnici Srbije postaju počasni građani drugih zemalja, pa je tako nedavno objavljeno da će glumački par Milena Dravić i Dragan Nikolić to zvanje steći u Beranama, dok taj status u Srebrenici ima Goran Ješić, predsednik opštine Inđija, a u Sarajevu Nataša Kandić, predsednica Fonda za humanitarno pravo. Muzičar Goran Bregović počasni je građanin Tirane.

Povećanje PDV-a ne bi bila tragedija. Ovde država još popisuje svoju imovinu. Niko ne želi da nekog sa platom od 50.000 dinara proglasi bogatim, ali ne možemo svi da plaćamo isti porez. To nije pošteno

Vlada Srbije sredila je mnoge stvari u ovoj kriznoj godini i zato očekujem da 2010. počnemo da idemo napred. Projektovan rast od 1,5 odsto nije mnogo, ali će i s tim doći do većeg zapošljavanja, a kad proradi privreda, to će se odraziti i na povećanje plata. To neće biti drastično bolje, ali će stvari krenuti napred, kaže u intervjuu za Press nedelje dr Jurij Bajec, profesor na beogradskom Ekonomskom fakultetu i član Ekonomskog saveta premijera Srbije.

On ističe da Vlada Srbije ima više mehanizama kojima može da pokrije budžetski deficit, pre podizanja stope PDV-a, i očekuje da će i predstavnici MMF-a, koji uskoro dolaze u Beograd, prihvatiti takav stav.

- Da bismo dobili dosadašnje tranše kredita, već smo preduzeli niz mera vezanih za smanjivanje javnih rashoda. I poslednja odluka o redukovanju broja zaposlenih u javnom sektoru za oko 3.400 radnika vodi u tom smeru. I poslodavci i sindikati rekli su nam da ne diramo PDV u ovoj kriznoj godini, jer bi to dodatno otežalo situaciju. Lično ne smatram povećanje PDV-a nekom velikom tragedijom, ali odluka je takva. Ipak, najlakše je ceo problem rešiti povećanjem tog poreza, jer bi skok PDV-a za dva odsto doneo 40 milijardi dinara i rupa u sledećem budžetu već bi bila pokrivena.

Da li je onda ova odluka o otpuštanju 3.400 zaposlenih alibi i za povećanje stope PDV-a?

- Ne. Mi i dalje grebemo po rashodnoj strani. Kad govorimo o reformi javnog sektora, pričamo samo o javnoj potrošnji, a ne bavimo se reformom javnih prihoda. Predstoji nam promena Zakona o porezu na dohodak. Kod nas nisu u dovoljnoj meri sprovedena osnovna dva principa poreskog sistema: horizontalni i vertikalni, da oni koji imaju iste prihode plaćaju jednako i da onaj ko ima više i plaća više. Koliko će to imati efekta u idućoj godini, videćemo, ali u narednim sigurno. To su važna, ali i osetljiva pitanja, jer se izbori u svetu masovno gube i dobijaju na poreskoj politici.

Ministarka Diana Dragutinović više puta je izlazila u javnost sa predlozima za povećanje poreza na prihode i bila kritikovana od same Vlade.

- Dok ti nacrti zakona ne budu napravljeni, nije dobro izlaziti sa ciframa. Bilo je razmišljanja o tome da neke kategorije građana koje imaju više prihode plaćaju porez po višoj stopi.

To nije sporno, ali je pitanje da li kategoriji bogatih pripadaju svi oni koji imaju zarade iznad prosečne?

- Osnovna ideja je bila da se zaštite najsiromašniji, da njihovo opterećenje bude minimalno, a da se više kategorije prihoda, ali baš svih prihoda, ozbiljnije oporezuju. Time niko ne želi da nekog sa platom od 50.000 dinara proglasi bogatim. Ovde država još popisuje svoju imovinu i od resursa kojima raspolaže nije uspela dovoljno da zaradi. Onda ispada da na prihodnoj strani glavni izvor budu carine, a one će padati kako se budemo približavali EU, zatim PDV i onih 12 odsto koji nam se automatski odbijaju od plate. Druge vrste prihoda su male.

Koje, konkretno?

- Na prihodnoj strani ima još mogućnosti za manevar. Privreda Srbije je mala, promena od nekoliko procenta znači puno, a to nije tako teško postići. Naša prednost je u tome što smo mali, pa i kad padnemo, možemo brže da ustanemo nego neko ko je veći. Projektovan je rast privrede od 1,5 odsto, što onda odmah povlači ekonomsku aktivnost, koja stvara i prihode. Porez na dohodak je u SAD glavni izvor prihoda, a kod nas je bitan prihod porez na plate od 12 odsto. Neka progresivnost, a ja kažem pravičnost, mora da se uvede. Da li je naša imovina dobro poreski definisana? U suštini, ne. Sada smo platili malo više poreze na stanove, ali se videlo da to nije određeno kao treba, da ljudi stanujući u različitim delovima grada plaćaju, maltene, isto. To je prostor koji treba srediti.

Ali sva ova rešenja su na „dugom štapu", a Vlada treba da izađe sa konkretnim predlozima pred MMF za desetak dana.

- Verujem da će naša strana pokazati koje konkretne uštede u 2010. može da napravi. Zamrznute su penzije i plate u javnom sektoru, a i smanjenje broja zaposlenih za 3.400 doneće neke efekte. Videćemo i prihodnu stranu. U svakom slučaju, realizacija sporazuma sa MMF-om za nas je ključna, ne samo zbog novca koji od njih dobijamo, nego je tim pregovorima uslovljen novac i od Svetske banke, onaj koji dobijamo od EU, ali i kao signal investitorima da nismo prekinuli pregovore sa velikom svetskom finansijskom institucijom. Oni će tražiti da iznesemo precizan plan za 2010. i mislim da će im mnogo značiti potezi koji u narednoj godini neće doneti ni dinara, ali će u narednom periodu doprineti trendu smanjivanja deficita. Za njih je jedno od najbitnijih pitanja penzijski sistem, u kome se ne može naredne godine učiniti mnogo toga, ali može na duži rok.

Očekujete li pozitivan ishod pregovora sa MMF-om?

- Ne mogu da zamislim negativan ishod. Najvažnije je da kažu da prihvataju naša obećanja da će se ostvariti deficit od četiri odsto u 2010. To će značiti oslobađanje ostatka kredita, odnosno još 1,2 milijarde evra, čime je uslovljena podrška i Svetske banke. A prva rečenica u studiji Svetske banke glasi: Srbija ima preskup i preglomazan javni sektor. Mislim da je ova Vlada počela da sređuje stvari u toj oblasti, i to u ovoj teškoj godini. Čačka nešto od čega beži svaka vlada.