Besplatna Zabava

Archive for October 12th, 2009

Rasim Ljajić i Mlađan Dinkić nadaju se da će otkaze u državnoj administraciji dobiti samo neradnici, i otkrivaju da šefovi godinama ocenjuju svoje radnike

Ministri Mlađan Dinkić i Rasim Ljajić izjavili su juče da se „nadaju" da će otkaze u državnoj upravi dobiti samo neradnici, i obećavaju da stranke neće određivati ko će od 3.400 radnika iz administracije ostati bez posla.

Obojica ministara ističu i da kriterijume za ocenjivanje radnika, na osnovu kojih će se deliti otkazi, diktira Zakon o državnim službenicima, koji je donet 2005. godine.

Ocene kao u vojsci

Vlada Srbije usvojila je prošle nedelje Zakon o zaposlenima u državnoj upravi, kojim je predviđeno da od 30.624 radnika do kraja godine njih 3.400 dobije otkaz. Radnici će biti otpuštani uglavnom na osnovu ocena koje su im u prethodne dve godine dali njihovi šefovi.

U zakonu na koji se pozivaju Dinkić i Ljajić, predviđeno je da rukovodioci ocenjuju službenike na osnovu sledećih parametara: rezultati rada i postavljenih ciljeva, samostalnost, stvaralačka sposobnost, preduzimljivost, preciznost u saradnji s drugim državnim službenicima. Ocene su „ne zadovoljava", „zadovoljava", „dobar", „ističe se" i „naročito se ističe".

Dinkić kaže da rukovodioci svake godine ocenjuju radnike i da će ocene iz ove, ali i protekle dve godine, „biti vodilja za otkaze".

- Javnost ne zna da se ocenjivanje radnika vrši godinama unazad i na osnovu tih ocena jasno je da li radnik izvršava svoje obaveze, da li je dobar radnik i da li treba da dobije otkaz. Onaj koji ima dobru ocenu neće dobiti otkaz, a onaj ko bude dobio ocenu „1" otići će iz službe i neće dobiti otpremninu, jer nema logike da neko dobije otpremninu, a nije ispunio svoje obaveze - navodi Dinkić.

On dodaje i da će velikog udela u deljenju otkaza imati i „giljotina propisa", koja predviđa da do kraja godine bude ukinuto 200 podzakonskih akata, čime će određena radna mesta biti ugašena.

Trebaju nam dobri radnici

Ministar Rasim Ljajić dodaje i da će velikog udela u odlučivanju imati i imovinsko stanje radnika.

- Kriterijume diktira zakon, i oni će se uvek osporavati. Zato je velika odgovornost na onome koji ocenjuje radnike. Ako neki radnik bude smatrao da je oštećen problem može da reši upravnim sporom. Što se tiče primedbi da će partijska direktiva imati ulogu u deljenju otkaza, polazeći od sebe ne mogu da zamislim da će neki rukovodilac ostaviti nekog ko radi loše samo zato što pripada nekoj stranci, jer bi direktno sebi naštetio - kaže Ljajić.      

Bivši načelnik Generalštaba Vojske Srbije, general-potpukovnik Zdravko Ponoš, uskoro bi mogao da se zaposli u Ministarstvu spoljnih poslova, otkriva Press. Prema našim saznanjima, Ponoš će uskoro biti penzionisan i nakon toga bi trebalo da pređe u diplomatiju.

Prema dosadašnjim dogovorima u vrhu vlasti, Ponoš bi kao civil mogao da bude jedan od pomoćnika ili zamenika šefa srpske diplomatije Vuka Jeremića.

- Dugo se traga za mestom u državnoj upravi na koje bi trebalo da pređe bivši načelnik Generalštaba Zdravko Ponoš. Ali, uslov za prelazak na novi posao je njegovo penzionisanje u Vojsci Srbije, pošto u vojnoj organizaciji ne postoji mesto koje je sistematizacijom predviđeno za čin koji Ponoš ima. Posle njegovog penzionisanja, koje se očekuje vrlo brzo jer je ostalo da se regulišu još neki statusni i administrativni problemi, planirano je da Ponoš pređe da radi u Ministarstvo spoljnih poslova - kaže za Press sagovornik iz vrha vlasti.

Prema njegovim rečima, Zdravko Ponoš „ima iskustva u spoljnim poslovima, jer je kao načelnik Generalštaba vodio i vojnu diplomatiju" i imao dobre kontakte sa armijama zemalja NATO i SAD, naročito sa predstavnicima Nacionalne garde Ohaja, s kojima naša vojska ima odlične odnose.

General Zdravko Ponoš verovatno je jedan od najmlađih oficira koji je bio na čelu naše armije. Kao načelnik GŠ izjavio je da je „Ratku Mladiću mesto u Hagu, jer je to politički i moralni interes Srbije". Iako je važio za bliskog saradnika predsednika Srbije Borisa Tadića, koji ga je dva puta vanredno unapredio u generalske činove, Ponoš je 30. decembra prošle godine smenjen sa čela Vojske, i to ukazom predsednika Tadića.

Ponoš je smenjen jer je javno kritikovao ministra odbrane Dragana Šutanovca i time prekršio vojna pravila. Neslaganje ministra i načelnika Generalštaba dugo je tinjalo van domašaja javnosti, a onda je kulminiralo krajem 2008, kad je Ponoš odbio da se pojavi na godišnjem prijemu Ministarstva odbrane koji je organizovao ministar Šutanovac. Prema navodima medija, Ponoš je tada zabranio i svim članovima Kolegijuma Generalštaba da dođu na ovaj prijem.

General se potom oglasio u medijima, kritikujući ministra Dragana Šutanovca zbog načina na koji on vodi Ministarstva odbrane i Vojske Srbije i zbog toga što nisu doneti ključni zakoni u oblasti oružanih snaga. I pored toga što zakon nalaže da ministar odbrane rukovodi Vojskom, Ponoš je svoje kritike na račun Šutanovca ponovio i Odboru za bezbednost Skupštine. Vlada Srbije potom je donela odluku u kojoj je podržala ministra Dragana Šutanovca, a predsednik Boris Tadić je nekoliko dana kasnije razrešio generala Ponoša i stavio tačku na ovaj sukob.        

Predsednici Srbije i Mađarske, Boris Tadić Laslo Šojom, založili su se juče u Budimpešti za rešavanje istorijskih nesporazuma Srba i Mađara, zbog čega bi dve zemlje trebalo da formiraju mešovitu naučnu komisiju. Tadić je izjavio da bi zadatak komisije bio da utvrdi činjenice iz celog Drugog svetskog rata.

- Za Srbe i Mađare je od fundamentalnog značaja da se stvore uslovi za pomirenje dva naroda, ne sa namerom da se zaborave zločini, već da se utvrdi istina. Srbija za sve manjine i etničke zajednice stvara najbolje moguće uslove za razvoj, školovanje, očuvanje nacionalnog identiteta i isti zahtev će uputiti svim državama u regionu u kojima živi srpski narod - izjavio je Tadić, i dodao:

- Ja očekujem da će Mađarska razmotriti mogućnost učešća pripadnika srpskog naroda u mađarskom parlamentu i da će se stalno raditi na poboljšanju informisanja i školovanja Srba na maternjem jeziku. Naša osnovna ideja je stvaranje šansi za razvoj nacionalnih zajednica u našim zemljama. Mađarima u Srbiji i Srbima u Mađarskoj moramo stvoriti perspektivu i budućnost - istakao je Tadić.

Prema njegovim rečima, Srbija bi trebalo da bude integrisana u EU, „jer se ne radi samo o našem, već i evropskom interesu":

- Isključivo integracija zapadnog Balkana omogućava stabilnost regiona, ekonomski razvoj i perspektivu etničkih zajednica.

Laslo Šoljom je ocenio da je važno da se razjasni prošlost i da zajednička komisija akademija nauka Srbije i Mađarske utvrdi istinu o događajima iz 1944. i 1945. godine.

- Radi se o utvrđivanju činjenica, a ne o poteri za krivcima - rekao je Šojom. On je izjavio da je Srbija iskazala želju da se priključi gasovodu „Nabuko".

Ministar za infrastrukturu Srbije Milutin Mrkonjić i mađarski ministar saobraćaja Peter Honik potpisali su Sporazum o međunarodnom kombinovanom transportu robe i logističkoj usluzi, kao i Memorandum o razvoju železničkog koridora 10.          

Policajac Milan B. naneo teške telesne povrede dečaku iz komšiluka S. M. (12), koji se prethodno na igralištu sukobio sa njegovim sinom!

Policajac Milan B. brutalno je u petak pretukao dečaka iz komšiluka S. M. (12) samo zato što se na igralištu sukobio sa njegovim sinom! Policajac je udarcima u glavu dečaku naneo tešku kontuziju mozga, zbog čega je S. M. smešten na hirurško odeljenje Zdravstvenog centra „Toplica". Policija je najavila istragu protiv policajca siledžije!

Jelena Pantović, portparol Zdravstvenog centra „Toplica", potvrđuje da je dečak S. M. primljen u bolnicu sa teškim telesnim povredama.

- Dečak je primljen u hitnu službu zbog posledica jakih udaraca u potiljak. On je na prijemu povraćao i nije se sećao konkretnih stvari, što je ukazivalo na potres mozga... Urađeni su mu rendgen glave i skener, konsultovni su neurolog i hirurg, nakon čega je S. M. smešten u bolnicu radi daljih pregleda. Dečak je sada van životne opasnosti, oporavlja se i najverovatnije će uskoro biti pušten na kućno lečenje... - kaže Pantovićeva.

Roditelji traže pravdu

Otac pretučenog dečaka Ljubiša M. kaže za Press da je o ovom slučaju odmah obavestio policiju i da se neće smiriti dok se sve ne razreši i dok nasilnik ne bude kažnjen. On tvrdi da se sukob dečaka iz ulice i policajca Milana B. dogodio   nakon bezazlene dečje šale.

- Deca iz našeg komšiluka su igrala fudbal u ulici. Između ostalih, tu je bilo i dete tog policajca... U jednom trenutku lopta im je pala u obližnju rupu, a sin policajca je sišao da je dohvati. Ostala deca su se okupila oko rupe i u šali mu nisu dala da izađe iz nje... U tom trenutku je iz svoje kuće istrčao policajac M. B. Pošto je video sina u rupi, on je bukvalno pomahnitao! Počeo je da udara svako dete koje je sustigao... - prepričava Ljubiša.

Bežeći pred policajcem, mali S. M. se sa još nekoliko dečaka sakrio u nezavršenoj kući, koja se nalazila u istoj ulici...

- Milan B. je mog sina pronašao u toj kući i divljački ga pretukao! U polusvesnom stanju, dete je nekako uspelo da dođe do kuće, nakon čega sam ga odmah odvezao u bolnicu... - priča Ljubiša, i podseća da ovo nije prvi slučaj da policajac M. B. maltretira decu iz komšiluka:

- I do sada je maltretirao decu iz komšiluka. Ipak, do sada to nije bilo ovako ozbiljno, pa niko nije ni prijavljivao slučaj policiji, ne želeći da kvari međuljudske i komšijske odnose...

Gorica M., majka pretučenog dečaka, vidno potresena kaže da joj je sin ispričao da je klečao i molio policajca da ga ne udari, ali da se ovaj nije sažalio na dečje suze.

- Pitam se kako bi naš komšija reagovao kada bi neko njegovom detetu uradio ono što je on uradio našem?! Moj sin kaže da je bio u blizini sa ostalom decom koja su se igrala, i da ničim nije izazvao niti povredio sina policajca. Ne znam šta je navelo komšiju koji godinama živi u našoj blizini da ovako postupi. Brinem se sinovljevo zdravlje, plašim se posledica koje mogu nastati od udaraca tog policajca... - priča Gorica.

Policijska istraga

Inače, osim dečaka koji je završio u bolnici, lakše povrede zadobilo je još nekoliko mališana iz komšiluka koji su se tu igrali.

Načelnik prokupačkog SUP-a Siniša Blagojević kaže da je u ponedeljak ujutru upoznat sa ovim slučajem i da je naložio detaljnu istragu kako bi se ispitale sve okolnosti koje su dovele do ovog nemilog događaja.

- Naložio sam svim službama da profesionalno utvrde sve činjenice i okolnosti koje su dovele do povrede dečaka. Ukoliko bude elemenata, biće podneta odgovarajuća prijava protiv izvršioca - naglašava načelnik Blagojević.

Bivši predsednik Srbije Milan Milutinović, koji je pravosnažno oslobođen u Haškom tribunalu, uskoro će dobiti doživotni diplomatski pasoš, saznaje Press. Milutinović će ovaj pasoš dobiti kao bivši predsednik Srbije. Pravo na ovaj pasoš po zakonu imaju svi bivši predsednici države, premijeri, predsednici Skupštine i ministri spoljnih poslova.

Prema saznanjima Pressa, diplomatski pasoš za Milana Milutinovića već je spreman i biće mu uručen sledeće nedelje. Sam Milutinović nije želeo da komentariše saznanja Pressa.

- Nemojte me pitati takve stvari. Više puta sam zamolio sve medije da me ne zovu zbog takvih stvari, nemojte me ništa pitati. Nemam nikakav komentar - poručio nam je uplašeno bivši predsednik Srbije.

Ko sve ima pravo na trajni diplomatski pasoš regulisano je uredbom Vlade Srbije. Osim troje najviših zvaničnika i ministra spoljnih poslova, u tu povlašćenu kategoriju, ali samo za vreme mandata, spadaju i potpredsednici vlade, ministri, predsednici Vrhovnog i Ustavnog suda, guverner Narodne banke, načelnik Generalštaba Vojske Srbije, kao i pojedini zaposleni u Ministarstvu spoljnih poslova.         

Karl Bilt, ministar spoljnih poslova Švedske, koja predsedava EU, boravio je u subotu u nezvaničnoj poseti Beogradu, gde se sastao sa predsednikom Srbije Borisom Tadićem i šefom diplomatije Vukom Jeremićem, potvrđeno je u švedskom ministarstvu spoljnih poslova.

Portparolka šefa švedske diplomatije Irena Busik kaže da se Bilt u subotu sastao sa Tadićem i Jeremićem u Beogradu, i dodala da ne može ništa više da kaže o tim razgovorima, pošto je reč o nezvaničnoj poseti. Prema saznanjima Pressa, Bilt se sastao sa Tadićem i Jeremićem u subotu kasno uveče, posle utakmice Srbije i Rumunije.

Glavna tema ovih razgovora bila je situacija u Bosni i Hercegovini posle sastanka predstavnika SAD i EU sa predstavnicima svih stranaka u Bosni. I sam Bilt je potvrdio na svom internet blogu da se sastao sa Tadićem i Jeremićem i da je s njima razgovarao o „prevazilaženju prepreka u evropskim integracijama na Balkanu".

Premijer RS Milorad Dodik ocenio je da su razgovori u Butmiru napravljeni samo da bi se udovoljilo Bošnjacima u Bosni.

- Ukoliko je sastanak sa šefom švedske diplomatije Karlom Biltom, zamenikom američkog državnog sekretara Džejmsom Stajnbergom i evropskim komesarom Olijem Renom napravljen kako bi se samo udovoljilo Bošnjacima, onda je to još jedna greška međunarodne zajednice i mi u tome ne želimo da učestvujemo. Iako sam rekao da su moguće minimalne promene Ustava BiH, sada više nisam ni u to siguran - rekao je Dodik, i dodao da je RS otvorena za pregovore i dogovor.

Dodik je rekao i da mu je predsednik Srbije Boris Tadić, koga je informisao o sastanku u Butmiru, izneo već poznate stavove - da Srbija čvrsto podržava Dejtonski sporazum i dvoentitetsko uređenje i da će prihvatiti svaki dogovor tri konstitutivna naroda.    

Udruženje gastroenterologa predložilo je ministra Tomicu Milosavljevića za člana SANU zbog „dostignuća u srpskoj i evropskoj gastroenterologiji, a ne iz političkih razloga i ministarske pozicije", tvrdi za Press predsednik tog udruženja, doktor Aleksandar Nagorni. On kaže da ministar nije ni inicirao niti je lobirao da ga Udruženje predloži za akademika.

- Predlog za kandidaturu ministra Milosavljevića potekao je od nas gastroenterologa zbog njegovog doprinosa srpskoj i evropskoj gastroenterologiji i zato što je sam vrstan stručnjak iz naše oblasti. Taj predlog je jednoglasno prihvaćen na vanrednoj Skupštini našeg udruženja. Kad smo ga obavestili o tome, ministar je bio počastvovan i prilično iznenađen. Dostavio nam je svoje naučnoistraživačke radove i biografiju i Udruženje je podnelo kandidaturu - priča doktor Nagorni.

On ponavlja da je kandidatura ministra za člana SANU isključivo vezana za njegova dostignuća u oblasti medicine.

- Ministar Milosavljević je izvrstan lekar, jedan od pionira u gastroenterologiji, autor je brojnih monografija, organizator značajnih susreta, seminara... Učinio je dosta na približavanju istočne i zapadne gastroenterologije. Veoma je značajan njegov doprinos koji se tiče uvođenja brojnih tehnoloških novina u internoj medicini kod nas u poslednjih 10-20 godina, zbog čega mnoge stvari više ne moraju biti hirurški zbrinjavane - navodi Nagorni.

On, međutim, nije želeo da komentariše činjenicu da, uprkos svim tim postignućima Milosavljevića, njegovu kandidaturu nije podržalo Odeljenje medicinskih nauka SANU:

- Njegov prijem u SANU značio bi veliki podsticaj za gastroenterologiju. Videćemo kakav će biti konačan ishod 5. novembra na izbornoj skupštini Akademije.

Podsetimo, ministar zdravlja nije prošao „prvi krug" izbora za akademika, pošto Odeljenje medicinskih nauka SANU, sastavljeno od 47 akademika, nije podržalo njegovu kandidaturu. Iako su mu šanse znatno umanjene, Milosavljević ipak može da postane član SANU ako 5. novembra na izbornoj sednici Skupštine Akademije više od polovine akademika glasa za njegov prijem.         

Sevdija Markišić u potresnom svedočenju opisala kako ju je Safet Cucak, kome se u Okružnom sudu u Beogradu sudi zbog trgovine ljudima,godinama primoravao da se prostituiše za njega

Sevdija Markišić iz Tutina optužila je juče Safeta Cucka (45), zvanog Sajo Italijan, kome se sudi za trgovinu ljudima, da ju je ucenio da će joj ubiti ćerku ako se ne prostituiše za njega! Sevdija je u sudnici Okružnog suda u Beogradu detaljno opisala 12 godina života pod Cuckovom tiranijom, koja je, prema njenim rečima, bila gora od pakla!

Safet Cucak uhapšen je 2008. godine na Novom Beogradu, nakon čega je optužen da je bio vođa kriminalne grupe i da je siromašne žene varao, a potom ih uz silu i pretnju primoravao da se prostituišu za njega. Jedna od optuženih u ovom postupku je i Sevdija Markišić, koja se tereti za prostituciju. Ona je u prvom iskazu koji je dala pred sudijama izjavila da se dobrovoljno bavila prostitucijom. Međutim, na jučerašnjem suđenju je promenila iskaz, tvrdeći da je bila prisiljena da se prostituiše jer joj je prvookrivljeni Cucak pretio da će joj ubiti ćerku.

Pre nego što je počela sa izlaganjem, Sevdija je od sudije Vere Vukotić zatražila da svi optuženi izađu, što joj je i uslišeno. Zatim ju je sudija pitala da li zna da joj ćerka sada više nije ugrožena, na šta je ona klimnula glavom. Sevdija je potom započela sa potresnim svedočenjem, koje je trajalo duže od sat vremena. Ona je ispričala da je Cucka upoznala 1997, kada joj je obećao da će biti konobarica.

- Rekao je da ću da radim u Beogradu, Italiji i Španiji. Međutim, ispostavilo se da je sve bila laž. Rekao mi je da sam njegov rob i da me poseduje. Primoravao me je da se prostituišem za njegov račun. Nisam smela da odbijem jer me je stalno tukao. Kada sam došla kod njega, bila sam trudna. Tukao me je iako je to znao. Čim sam se porodila, posle 20 dana morala sam na ulicu. Dete mi je jedno vreme čuvala majka Cuckove žene Nade Stojković. Dok nas još nisu potpuno razdvojili, jednom sam videla ćerku kako plače. Pitala sam šta joj je, a ona mi je odgovorila da ju je Cucak primoravao da ga dodiruje po telu. Bila sam nemoćna da zaštitim dete - ispričala je kroz suze Sevdija Markišić, dodavši da je tokom narednih godina ćerku viđala najviše jednom godišnje:

- Više puta sam razmišljala da pobegnem, ali on je uvek govorio da će mi ubiti ćerku. Čak sam ga prijavila nekoliko puta, ali on je iz policije u Novom Pazaru odmah bio puštan na slobodu... Bilo mi je gore nego u paklu. Tukao me je i iživljavao se! Terao me je da ga seksualno zadovoljavam. Čak mi je i dete napravio, a njegova žena, koja nije znala da je dete njegovo, posle pet meseci me je vodila da abortiram - rekla je Sevdija.

Ona ističe da ju je posle bombardovanja 1999. godine Cucak poslao u Italiju, gde se prostituisala osam meseci. Pre toga je, kaže Sevdija, radila u Beogradu kod Plavog mosta i u ulici Admirala Geprata, kao i u Novom Pazaru.

- U Italiji sam se za Cuckov račun osam meseci bavila prostitucijom. Brodom sam prevezena iz Bara u Bari, sa lažnim dokumentima. Pokušala sam da pobegnem, ali me izvesni Ćela uhvatio. Pozvao je Cucaka telefonom i dok je on sve vreme bio na vezi Ćela me je bacao o zid, šutirao i udarao šakama - kaže Sevdija.

Prema njenim rečima, Safet Cucak je svim devojkama koje su radile za njega uveo normu koju su svakog dana morale da ispune.

- Cena za pola sata je bila 60 evra, a za sat 90 evra. Ukoliko ne bismo zaradile 500 evra dnevno, on bi nas tukao do besvesti! Da bismo sve to izdržale, davao nam je kokain - ispričala je plačući Sevdija Markišić.

Ona je istakla da se Cucak enormno obogatio od trgovine ljudima i prostitucije.

- Kada sam ja 1997. godine počela da radim za njega, on je imao stan u Beogradu i kuću u Novom Pazaru. Sada on ima kuću u Pazaru, lokal i zgradu, a u Beogradu ima sedam stanova - rekla je ona.  

Veseljko O., zvani Oki (40), negirao je na saslušanju u policiji da je tokom vikenda oteo M. P. (17) iz Kraljeva i da ju je silovao u iznajmljenom stanu u Njegoševoj ulici u Beogradu.

On je tvrdio da je devojka svojevoljno došla kod njega i da je pristala na seksualni odnos. Veseljko O. je u pojedinim hrvatskim medijima pominjan jer je hapšen za nanošenje teških telesnih povreda svojoj nevenčanoj ženi, koja je državljanka Hrvatske. Međutim, kako saznajemo, on u Srbiji nema krivični dosije.

Podsetimo, M. P. (17) iz Kraljeva pobegla je u nedelju oko podneva iz stana u Njegoševoj ulici, u kojem ju je Veseljko O. navodno zaključao. Prethodne noći ju je Veseljko O. pozvao da dođe kod njega jer se ona navodno bavi prostitucijom. U stanu je trebalo da provede jednu noć, ali ju je Veseljko O. zaključao, pa je ona pobegla i iz stana jednog od stanara zgrade u susednoj ulici pozvala policiju. U prvom trenutku devojka je prijavila silovanje i otmicu, ali je kasnije promenila izjavu, tvrdeći da nije silovana i da ju je Veseljko O. samo više puta udario drškom pištolja u glavu.

Sedamnaestogodišnja M. P. u nedelju popodne prevezena je u Urgentni centar, gde je utvrđeno da ima povrede na glavi od udaraca tupim predmetom, ali ne i druge povrede. Takođe je utvrđeno da nije imala seksualni odnos. Inače, prilikom hapšenja Veseljka O. policija je u iznajmljenom stanu u kome je držao M. P. pronašla manju količinu kokaina i pištolj.           

Naši fudbaleri verovatno će na žrebu za Mundijal biti svrstani u drugi šešir, mada mogu da budu čak i nosioci, ukoliko se ne plasiraju Argentina i četiri evropske selekcije koje su ispred nas

Fudbaleri Srbije žreb za Svetsko prvenstvo u Južnoj Africi dočekaće najverovatnije u drugom šeširu! „Orlovi" bi u nekim kombinacijama mogli čak da budu i nosioci, ali je takav rasplet moguć samo u domenu teorije!

Srbija trenutno zauzima 13. mesto na FIFA rang-listi, koja će biti jedan od glavnih parametara prilikom određivanja šešira za žreb. Pored te tabele, računaće se i teritorijalna pripadnost, jer pravila FIFA ne dozvoljavaju da se u istoj grupi nađu dva tima iz iste kontinentalne federacije. Izuzetak je samo Evropa, koja daje 13 predstavnika, pa je neminovno da se u pet od osam grupa nađu po dve selekcije sa Starog kontinenta.

Prema dosadašnjoj praksi na svetskim šampionatima, mesto nosioca rezervisano je za domaćina Južnu Afriku, koja će biti nosilac grupe A, aktuelnog šampiona Italiju, Brazil, Argentinu i pet najbolje plasiranih evropskih reprezentacija. To znači da bi naši mogli do prvog šešira uz uslov da se na šampionat ne plasiraju Argentina i još četiri evropske selekcije koje su ispred nas na FIFA rang-listi.

Međutim, čak i u tom slučaju, prema sadašnjem izgledu liste, Amerikanci bi bili ti osmi nosioci. Ipak, nadu daje činjenica da do određivanja šešira još imamo šansu da preteknemo „kauboje", koji su na 11. mestu sa 58 bodova više.

Zasad, sve reprezentacije koje se nalaze ispred Srbije na FIFA rang-listi ili su obezbedile plasman na Mundijal naredne godine ili su i dalje u igri. Ipak, Hrvatska, koja zauzima deveto mesto, praktično je eliminisana. Naime, „kockastima" je, uz trijumf nad Kazahstanom u Astani u sredu, potrebna i pobeda Andore nad Ukrajinom, kojoj teško mogu da se nadaju.

Iz grupe top 12 FIFA rang-liste strepe još šestoplasirana Rusija, osma Argentina, Francuska, koja je deseta, i Grčka, koja se nalazi jedno mesto ispred nas. Ovi timovi će put do Južne Afrike morati da potraže u baražu, s tim što „gaučosi" još mogu do direktne vize za svetsku smotru fudbala, ali samo ukoliko u sredu ne izgube na gostovanju u Urugvaju.

Mesto u prvom „šeširu" je, dakle, prilično daleko, ali mnogo je bitnija činjenica da ne postoji ni teoretska šansa da se nađemo u trećoj grupi ekipa. Na prethodnom Svetskom prvenstvu, u Nemačkoj 2006. godine, selekcija Srbije i Crne Gore kao najslabije plasirana evropska ekipa bila je svrstana u poseban, dodatni šešir. Bio je to, praktično, dodatak trećem šeširu, s tim što nismo mogli u grupu u kojoj se već nalaze dve evropske ekipe.

Na kraju nas je Hajdi Klum, koja je izvlačila kuglice, poslala na megdan Holandiji i Argentini, a da maler bude potpun, iz najslabijeg četvrtog šešira dobili smo najbolju afričku reprezentaciju, Obalu Slonovače.

Ovoga puta nema bojazni da bi tako nešto moglo da se dogodi. Naši reprezentativci kvalifikacije za SP počeli su na 43. mestu FIFA rang-liste, a kraj takmičenja dočekuju na 30 stepenika višoj poziciji. Imajući to u vidu, imaju svako pravo da se nadaju povoljnom žrebu.