Besplatna Zabava

Archive for November 2nd, 2009

Deo stanara ljut na komšije jer će na njihov zahtev u bloku 28 na zelenoj površini biti izgrađeno 80 parking mesta. U opštini kažu da je parkiranje najveći komunalni problem na Novom Beogradu

Stanovnici ulice Milutina Milankovića u bloku 28 uskoro će dobiti novih 80 parking mesta, ali istovremeno ostati i bez travnjaka. Iako je deo stanara podržao ovu ideju i potpisao peticiju koja je upućena opštini Novi Beograd, neki od komšija se žale zbog uništavanja zelenih površina kojih, kako kažu, ionako nema dovoljno.

Predsednik opštine Novi Beograd Nenad Milenković kaže da je parkiranje najveći komunalni problem na ovoj opštini.

Tesno na parkingu

- Standard građana na Novom Beogradu je porastao, pa ljudi sada umesto jednog imaju više automobila. To je prouzrokovalo i potrebu za više parking mesta. Mi smo u saradnji sa Saobraćajnim fakultetom uradili studiju prema kojoj na ovoj opštini nedostaje pet hiljada parking mesta. Napravili smo novih 2.500 mesta, ali se u međuvremenu i dalje povećavala potreba za njima.

Nedavno su obezbeđena parking mesta u blokovima 1 i 70, ali i naseljima Fontana i Pariske komune. Trenutno se radi parking prostor u bloku 28, a ovih dana će početi i rad na istom projektu na Bežanijskoj kosi i drugim novobeogradskim blokovima - istakao je Milenković.

On je rekao da će ovih 80 parking mesta biti završeno za oko mesec dana. Ipak, mišljenja o izgradnji parkinga su podeljena jer deo stanara smatra da se na ovaj način ugrožava priroda.   

- Kada se pisala peticija, ja sam bila protiv toga! Ne mogu da verujem da ljudi betonom hoće da zamene zelenilo. Gde da izvedemo decu u šetnju i da se igraju, kada nam je prvo šetalište na Savi? Ovde ima puno dece i starijih ljudi, kojima je čist vazduh najbitniji, a neki nam to uskraćuju jer je sada moderno da svaki član porodice ima automobil - priča stanarka Bloka 28 Ljiljana M.

Sa druge strane, većina komšija je zadovoljna proširenjem parkinga jer su, kako kažu, satima kružili oko zgrade kako bi parkirali.

Vode računa o zelenilu

- Ovde zaista postoji problem sa parkiranjem i jedna žrtva je morala da se podnese. Ovog puta su to bile zelene površine ispred. Mi smo pisali peticiju za nova parking mesta. Otkad je izgrađen hotel u blizini našeg bloka, njihovi gosti parkiraju se ispred naše zgrade. U večernjim satima ispred zgrade nije mogla šibica da padne od gomile automobila parkiranih unakrsno. Samo što još nisu parkirali jedni drugima po krovovima, sve ostalo se moglo videti - priča jedan od stanovnika bloka 28 Bratislav Petrović.

U opštini Novi Beograd kažu da se, kada su ovakvi projekti u pitanju, vodi računa o zelenilu.

- Očuvanje životne sredine i zelenih površina je osnova koja nas vodi pri određivanju novih parking mesta. Pošto nema parkinga u blokovskim naseljima, gde je najveći problem nedostatak mesta, ljudi svoje automobile parkiraju na zelenim površinama i tako ih uništavaju. Mi uglavnom te uništene površine pretvaramo u parking mesto - kaže Milenković.

Srpska policija u poslednji čas sprečila pljačku fabrike nakita u glavnom gradu Norveške! Uhapšena sedmorica Srba, članova bande „Pink panter", koji su nameravali da ukradu pola tone zlata

Srpska policija sprečila je pljačku 500 kilograma zlata koju je u fabrici nakita u Oslu planirala da izvede grupa Srba, članova grupe „Pink panter"! Kako Press saznaje, posle dojave naše policije, u Norveškoj su uhapšeni Milan S. (38) iz Novog Sada, koji je označen kao organizator ove međunarodne bande, i još šestorica članova!

Izvor Pressa blizak vrhu srpske policije kaže da je ova grupa nameravala da upadne u fabriku za preradu plemenitih metala u glavnom gradu Norveške i ukrade pola tone zlata.

- Srpska policija na vreme je saznala šta pripremaju članovi ove međunarodne bande. Na osnovu podataka Službe za borbu protiv organizovanog kriminala (SBPOK), „Pink panter" je nameravao da izvede spektakularnu pljačku u Oslu - kaže naš sagovornik i dodaje:

- SBPOK prati ovu grupu zbog potpuno drugih kriminalnih radnji, ali smo sredinom oktobra došli do operativnih podataka da oni planiraju pljačku fabrike za preradu plemenetih metala. Na njihovoj meti bilo je pola tone zlata. Dostavili smo Norvežanima podatke i oni su, bukvalno neposredno pred izvršenje pljačke krajem okotobra, pohapsili ovu grupu. Uhapšen je Milan S. (38) iz Novog Sada, koji je označen kao vođa ove bande i još šestorica članova. Oni se sada nalaze u pritvoru u Oslu - navode u MUP-u Srbije i dodaju da su Norvežani, za razliku od Šveđana i nedavne dojave srpske policije o pljački banke, bili mnogo kooperativniji i profesionalniji, pa je akcija besprekorno izvedena.

Naš sagovornik dodaje da su pretresene kuće i stanovi pohapšene grupe i da je u njima nađena veća količina zlata i drugog nakita, novca i skupocenih automobila.

- Ova grupa je poznata kao „Skandinavski pink panter", a osumnjičeni su za velike provale i krađe u severnoj Evropi. Očekujemo da se njihovim hapšenjem razreše mnoga teška razbojništva i velike pljačke. Kao i kod svih „pinkpanterovaca" njihova osnovna meta bio je nakit, ali su pljačkali i tehniku i druge vredne stvari - navode u policiji.

Ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić potvrdio je Pressu da je MUP Srbije u saradnji sa norveškom policijom sprečio pljačku velike količine zlata.

- Tačno je da je MUP Srbije, na osnovu operativnih saznanja SBPOK-a, dostavio kolegama iz Norveške podatke da se priprema velika pljačka zlata u Oslu. Delovali su brzo, ispostavilo se da su sve informacije tačne, pljačka je sprečena, a osumnjičeni su pohapšeni - kazao je Dačić. On nije želeo da otkrije zbog kojih kriminalnih radnji SBPOK prati ovu grupu, kao i da li među uhapšenima ima osoba koje su na poternicama zbog drugih dela.

- Najvažnije je da je sprečena možda i pljačka veka u Norveškoj jer je cilj uhapšene grupe bila roba ogromne vrednosti. Ovo je samo još jedna potvrda da su pripadnici MUP-a spremni da se obračunaju sa kriminalom u međunarodnim granicama i razmerama - naveo je Dačić.

Norveška policija još nije zvanično saopštila informacije o hapšenjima zbog zakona koji propisuje da od časa privođenja do obelodanjivanja informacija mora da prođe određeni vremenski period.        
   

„BMW", vlasništvo Aleksandra N., eksplodirao na Konjarniku nekoliko minuta pošto je žena sa dvoje dece izašla iz „punta" parkiranog pored njega. Požar pretio da zahvati zgradu ispred koje je bio parkiran „BMW"

Automobil „BMW 5", vlasništvo Aleksandra N. (32), koji je zapaljen preksinoć u Beogradu, eksplodirao je nekoliko minuta pošto je žena sa dvoje dece parkirala pored njega svoj „punto" i otišla kući! Prema rečima očevidaca, izbegnuta je tragedija, pošto se plamen brzo raširio i na „punto", a pretio je i da zahvati zgradu ispred koje je bio parkiran „BMW"!

Napad se dogodio u nedelju oko 23 časa na parkingu u ulici Deset avijatičara na Konjarniku. Dvojica nepoznatih mladića polila su benzinom i zapalila crni „BMW", čiji je vlasnik Aleksandar N. (32).

- „BMW 5", beogradskih registarskih oznaka, bio je parkiran u ulici Deset avijatičara kod broja 1, nedaleko od zgrade u kojoj stanuje vlasnik kola Aleksandar N. Svedoci su izjavili da su videli dvojicu mladića kako nešto prosipaju iz flaše po haubi. Pretpostavljamo da je to bio benzin ili neka druga zapaljiva tečnost. Čim su se mladići udaljili, plamen je zahvatio „BMW", a onda se proširio i na „fijat punto", beogradskih registarskih oznaka, koji je bio parkiran pored - kaže Pressov sagovornik blizak istrazi, i dodaje da je izbegnuta tragedija, jer je nekoliko minuta pre požara žena sa dvoje dece parkirala svoj „punto" pored „BMW-a" i otišla kući.

- Ko zna šta bi se dogodilo da je žena sa decom došla nekoliko minuta kasnije. Požar je brzo zahvatio njen automobil. Na lice mesta posle nekoliko minuta stigle su i dve vatrogasne ekipe koje su sprečile da plamen, koji je bio visok četiri metra, zahvati i zgradu! „BMW" je totalno uništen, a na „puntu", vlasništvo M. M., izgoreo je prednji deo. Šta je razlog podmetanja požara zasad se ne zna, ali istraga će uskoro to otkriti. Pretpostavljamo da se radi o pretnji ili opomeni vlasniku vozila.

Stanari zgrade ispred koje su izgoreli automobili kažu da se čulo nekoliko eksplozija.

- Plamen smo videli iz sobe. Dok je gorelo čule su se tri, možda četiri slabije eksplozije. Vatrogasci su brzo stigli i ugasili vatru jer je plamen već bio zahvatio i deo roletni na stanu komšije. Ne znam čiji je automobil, jer se na ovom parkingu parkiraju stanari iz desetak zgrada. Znam da je vlasnik „punta" naša komšinica - rekao nam je stanar zgrade ispred koje su izgorela vozila. U prvom trenutku spekulisalo se da je pored polivanja benzina po haubi bio postavljen i eksploziv jer se čulo više detonacija, ali u policiji su nam rekli da nije bilo podmetanja bombe, već da je do eksplozije došlo posle požara koji je zahvatio „BMW".

- Istražuje se motiv ovog napada. Vlasnik zapaljenog automobila nema dosije u policiji i nije poznat u kriminalnim krugovima - kaže naš sagovornik blizak istrazi. 

Dobro je da nisu među živima Šarl de Gol, Džon Kenedi, pa tek Bizmark, Petar Veliki, Džordž Vašington, a o Mahatmi Gandiju da ne govorimo... Oni nisu doživeli te počasti, a i da su bili počastvovani sličnim ponudama, to bi zasigurno odbili, jer svako za sopstvenu biografiju treba da ima stomak i parče časti.

Svakako reč je o Bilu Klintonu, bivšem predsedniku SAD, koji je pre dva dana boravio u Prištini. Sam sebi se činio velikim. Mnogo većim od sebe samoga, veći od besčasnog vremena u kojem živimo i koje je dobrim delom on sam kreirao, i svakako veći od besčasne politike, koja uz silu i osiromašeni uranijum izvozi „demokratiju". Dođe čovek u Prištinu, u bulevar koji nosi njegovo ime i otkri sam sebi spomenik visok skoro kao on. Visok tri metra! Sva sreća pa ga ta kriminalna družina u Prištini nije hirotonisala u nekakvo božanstvo, i to bi on prihvatio. Velika šteta što nisu, jer čovek ima meru.

Vilijam Džeferson Klinton je u nečemu zaista u pravu. „Nikad nisam očekivao da će, bilo gde, neko napraviti ovako veliku moju statuu", izjavio je bivši američki predsednik u Prištini. Iznenadili su ga baš oni kojima je svemoćni Bil poklonio državu koja to nikad nije bila. U suštini (uz priznanje da je Slobodan Milošević krajem ‘90-ih na Kosovu počinio već poznate zločine), svaka normalna diplomatija bi događaje na Kosovu označila kao oružanu pobunu protiv ustavnog poretka države Srbije.

Ali, to je ispričana priča. Vratimo se priči o licemerju. Već danas postoje stanovite medicinske analize, posle krajnje ozbiljnih istraživanja, da je broj obolelih od kanceroznih bolesti u Srbiji, a posebno na Kosovu i Metohiji, u stravičnom porastu. Te analize ukazuju da je smrtonosna bolest u porastu zbog stresa i ratnih stradanja, ali je prvenstveno posledica upotrebe municije zabranjene međunarodnim konvencijama. Stručnjaci kažu da je prvenstveno reč o osiromašenom uranijumu.

Zapravo svi mi, pa i svi žitelji Kosova, živimo u eksperimentalnoj laboratoriji. Najpre nas bombarduju uranijumom, pa nam posle izvesnog vremena poklone određen broj mamografa da vide kako im posao napreduje. Dakle, da su kosovari narod od duha, Vilijamu Džefersonu Klintonu podigli bi spomenik u obliku mamografa, ili žene bez obe dojke ili deteta bez kose koja mu je opala zbog hemoterapije. Veliki je čovek taj Vilijam. Njegovo delo će ga sigurno nadživeti.

Lider SPO-a i dalje, 15 meseci posle odlaska sa mesta ministra, ima državno obezbeđenje. Policija pokušala da mu obezbeđenje ukine

Lider Srpskog pokreta obnove Vuk Drašković i dalje ima službeno policijsko obezbeđenje, iako već 15 meseci nije na državnoj funkciji, saznaje Press.

Kako nam je rečeno u MUP-u Srbije, Vuk Drašković je nakon odlaska sa mesta ministra spoljnih poslova u julu 2008. godine, nastavio da, na sopstveni zahtev, koristi policijsku zaštitu. Drašković je zahtev za državnim telohraniteljima obrazložio strahom od „zemunskog klana", čiji su pripadnici pre deset godina pokušali da ga ubiju.

Policija je početkom leta, s obzirom na preopterećenost Uprave za obezbeđenje ličnosti i objekata, pokušala Draškoviću da ukine ili redukuje državno obezbeđenje, ali tome su se SPO i Vuk Drašković žestoko usprotivili.

- Mi smo hteli da ukinemo obezbeđenje pošto Draškoviću od „zemunskog klana" realno više ne preti opasnost... Međutim, oni su insistirali da obezbeđenje ostane. Kao razloge za obezbeđenje SPO je naveo da je Vuk preživeo atentat, da su funkcioneri te stranke stradali, a da su njemu kao ministru spoljnih poslova stizale pretnje zbog izjava o Mladiću i Karadžiću... - kaže sagovornik Pressa iz vrha MUP-a, i precizira da su Draškoviću sada stalno na raspolaganju jedan ili dva telohranitelja.

- Gde god da krene, bar jedan bezbednjak ide uz njega, a pod policijskim nadzorom je i njegova porodična kuća - navode u MUP-u.

U MUP-u ne žele da diskutuju o bezbednosnoj proceni i da li je Draškovićev zahtev opravdan, ali ističu da postoji veliki problem oko obezbeđenja ličnosti.

- Sve to policiju, to jest građane, mnogo košta! I obezbeđenje stranačkih lidera, i aktuelnih državnika, i sudija, i tužilaca... Zbog toga mora što pre da se donese pravilnik ko sve može da polaže pravo na obezbeđenje, pod kojim kriterijumima i ko sve to plaća... Ovako se sve svodi na stvar slobodne bezbednosne procene - navode u policiji.

Vuk Drašković se nije odazivao na pozive Pressa, ali je njegova supruga Danica potvrdila da i dalje ima državno obezbeđenje.

- Vuk ima obezbeđenje, a dobio ga je ne kao ministar spoljnih poslova, već pre te funkcije, pošto su dva puta pokušali da ga ubiju. Nikada mu to obezbeđenje nije ukidano, tako da nit' smo mi išta tražili, nit' smo insistirali na bilo čemu. I ostavite, bre, Vuka Draškovića na miru! Kako vas nije sramota?! Što ne pitate zašto Čedomir Jovanović i ostali imaju policijsko obezbeđenje - navela je Danica Drašković, koja nije želela da odgovori na pitanje da li Vuku i dalje neko preti.

Inače, u policiji smo saznali da su Draškovići svojevremeno i za Danicu tražili službeno obezbeđenje, ali to nije dozvoljeno.

Novosadska policija privela je u subotu, u okvire akcije „Morava", Predraga Opačića, brata osuđenog narko-dilera Nenada Opačića, kao i Radoslava Cvijovića, zvanog Cviko.

Prema operativnim podacima policije, Opačić i Cvijović važe za „jake karike" u narko-mafiji, mada prilikom pretresa njihovih kuća nije pronađen nijedan gram droge. Takođe, tokom akcije je priveden i sin jednog od optuženih jataka Ratka Mladića!

Direktor policije Milorad Veljović juče je potvrdio da je u Novom Sadu uhapšen „jak ogranak crnogorske dilerske mafije", među kojima su Radoslav Cvijović i Predrag Opačić.

- Suština je da ovi narko-dileri koji kupuju pola Srbije moraju da vrate ono što su oduzeli od države. To je suština - kazao je Veljović, i dodao da mu daje nadu to što ima punu podršku premijera, predsednika države i ministra policije.

„Veternička grupa"

- Kod Predraga Opačića pronađeno je 13 falsifikovanih novčanica od po 100 dolara, ali ne i droga. Ispitujemo da li taj novac ima veze sa falsifikovanih milion dolara koji je pronađen kod Marinka Jankovića u Beogradu... Kod Cvijovića, koga pratimo već duže vreme zbog sumnje da je umešan u trgovini narkoticima, nije pronađena droga, već samo pištolj bez dozvole... - navode u policiji.

Predragu Opačiću je, inače, već suđeno pred Specijalnim sudom za organizovani kriminal u sudskom procesu na kome je njegov brat Nenad Opačić osuđen na 15 godina zatvora zbog pokušaja ubistva Miladina Suvajdžića. Predrag Opačić je na tom suđenju 2003. godine osuđen na pet godina zatvora.

- Opačićeva grupa, poznatija kao „veternička grupa", nikada nije prestala da bude predmet operativne obrade, niti je prestala da se širi, samo je promenila način rada i delimično delatnost - navode u policiji.

Radoslav Cvijović Cviko je, prema policijskim podacima, povezan sa crnogorskom mafijom, a nakon hapšenja Krste Stanišića, u medijima je povezivan sa grupom „Amerika".

Takođe, tokom akcije „Morava" uhapšen je i sin jednog od optuženih jataka generala Ratka Mladića. Kod njega je, kako saznajemo, pronađena manja količina marihuane, a policiji je odranije poznat kao sitniji narko-diler.

U beogradskom Okružnom sudu juče je, do zaključenja ovog izdanja, saslušano sedam osoba, od kojih je dvojici određen pritvor. U Okružnom sudu Pressu je potvrđeno da su pred sudiju izvedeni Lazar R., Bojan K., Vuk B. i Nemanja B. Oni su uhapšeni u subotu na autoputu u Beogradu i kod njih je pronađeno 70 grama marihuane. Advokat Nebojša Perović je potvrdio da je njegovom klijentu Vuku B. određen pritvor do 30 dana, ali nije hteo da komentariše ovaj slučaj pozivajući se na pretpostavku nevinosti.

Pritvor i u Valjevu

Istražni sudija Okružnog suda u Valjevu odredio je juče, nakon saslušanja, pritvor Draganu Đ. (29), Vidosavu Đ. (27) i Nenadu P. (38) iz Valjeva, kao i Slaviši M. (47) iz Lajkovca. Prilikom hapšenja kod njih je pronađeno i zaplenjeno 80 grama heroina, a oduzeta su im i tri automobila na kojima su, kako se sumnja, „prekucavani" brojevi šasije motora.

Inače, od 654 osobe, u policijskom pritvoru su zadržane 92 osobe, od kojih je 70 izvedeno pred istražnog sudiju, a 22 odmah puštene na slobodu.    

Radna verzija Nacrta zakona o utvrđivanju nadležnosti AP Vojvodine konačno je završena i juče po podne je objavljena na zvaničnom sajtu Vlade Srbije. U ovom dokumentu navode se buduće nadležnosti, izbor, organizacija i rad organa i službi koje osniva Vojvodina.

U ovom nacrtu zakona nema u javnosti osporavanih odredbi: da je glavni grad Novi Sad i postojanje Vojvođanske akademije nauka i umetnosti. Ali, predviđeno je osnivanje razvojne banke, kao i da pokrajina „zaključuje međuregionalne sporazume u okviru svoje nadležnosti" i ima svoje predstavništvo u Briselu.

- AP Vojvodina, kao regija u kojoj se tradicionalno neguju evropski principi i vrednosti, može biti član evropskih i svetskih udruženja regiona i u okviru svoje nadležnosti može osnovati predstavništva u regionima Evrope, odnosno u Briselu, u skladu sa zakonom i Statutom - piše u članu tri ovog predloga.

Poslanik LSV-a u Skupštini Bojan Kostreš kaže da ova stranka nije zadovoljna konačnom verzijom nacrta zakona. Kostreš je najavio da će LSV preispitati podršku Vladi Srbije.  

Kako Press nezvanično saznaje, Rusi će nam odobriti kredit po kamatnoj stopi od četiri odsto za budžetsku pozajmicu i dva procenta za infrastrukturne projekte

Pregovori srpske i ruske strane o kreditu vrednom milijardu dolara završeni su prethodnog vikenda u Moskvi bez konačnog dogovora, ali uz fer uslove koje su ponudili Rusi, nezvanično saznaje Press. Iako detalji nisu zvanično obelodanjeni, Press saznaje da će maksimalan iznos kamate po kojoj će Srbija dobiti 200 miliona dolara za podršku budžetu biti četiri odsto, a za preostalih 800 miliona dolara namenjenih infrastrukturnim projektima dva odsto godišnje.

Zaključeno je da će se uslovi za pozajmicu Srbiji utvrditi tokom druge runde razgovora u Beogradu, ali nije određen precizan termin za ovaj susret, saopštilo je juče Ministarstvo finansija.

Dolaze ruske firme

Pregovarački tim Vlade Srbije, koji je predvodio pomoćnik ministra finansija Zoran Ćirović, boravio je u Moskvi 29. i 30. oktobra. Ćirović je nakon povratka delegacije u Beograd istakao da je prva runda pregovora protekla u „konstruktivnoj atmosferi". Dve strane su prvog dana razgovarale oko deset sati, a drugog duže od 15 časova!

- Razgovarano je o kreditima za podršku budžetu i za finansiranje infrastrukturnih projekata, uglavnom u železnicu. Finansijski uslovi kreditne linije biće dogovarani tokom naredne runde pregovora koja će uskoro biti održana u Beogradu. S obzirom na to da se radi o velikim infrastrukturnim projektima, očekuju se i finansijska podrška ruske strane i učešće renomiranih ruskih firmi koje bi zajedno sa našim kompanijama izvodile radove - naglasio je Ćirović u pisanoj izjavi koja je juče prosleđena medijima.

Ćirović je tokom boravka u Rusiji izjavio da su dve strane razgovarale o uslovima dobijanja 200 miliona dolara za podršku budžetu i da su Rusi ponudili rok od 10 godina, uz grejs period od jedne godine.

- Mi smo tražili duži rok, do 13 godina, i poček od tri godine. Ponudu o visini kamate još nismo dobili, ali je očekujemo drugog dana razgovora - naveo je tada Ćirović.

Međutim, ni drugog dana detalji pregovora nisu bili poznati, a Ćirović je kasno uveče naglasio da će se razgovori odužiti. Predstavnici srpskog pregovaračkog tima u toku vikenda se nisu oglašavali, a tek juče su poslali saopštenje.

Ipak, sagovornik Pressa blizak pregovaračkom timu kaže da su okvirni uslovi kreditiranja dogovoreni u Moskvi.

- Kamatna stopa na pozajmicu od 200 miliona dolara za budžet neće biti veća od četiri odsto godišnje, dok za preostalih 800 miliona dolara koji su namenjeni infrastrukturnim projektima neće prelaziti dva odsto. Aranžman podrazumeva i to da u posao izgradnje budu uključene ruske firme. Ovo su odlični uslovi, koji će uz rokove otplate i grejs period biti precizirani u toku naredne runde pregovora - tvrdi izvor Pressa.

Nikolić: Povoljno

Ekonomista Goran Nikolić naglašava da je ovakva ponuda veoma povoljna za Srbiju.

- Kamata na 800 miliona dolara slična je kao i kod kineske pozajmice za izgradnju mosta Zemun - Borča, gde je kamata tri odsto. Iako nisu precizirani rok otplate i grejs period, kamata od dva odsto je vrlo povoljna. Pozajmica za budžetsku podršku daleko je povoljnija od zaduživanja države putem emitovanja trezorskih zapisa. Ruska pozajmica je skoro tri puta jeftinija jer kamata na trezorske zapise iznosi oko 11 odsto - smatra Nikolić.

Saradnik Ekonomskog instituta Ivan Nikolić, takođe, upozorava da su trezorski zapisi najskuplji oblik zaduživanja za finansiranje budžetskog deficita, i da bi ovakvi uslovi bili daleko povoljniji.

- U poređenju sa njima, svaki kredit sa nižom kamatom je povoljan, a priča o skupom zaduživanju je neodrživa - zaključuje Nikolić.           

Srbija ima dovoljne količine gasa u skladištima da u slučaju nove gasne krize može da izdrži dva meseca, kaže za Press državni sekretar u Ministarstvu energetike Nikola Rajaković.

Upozorenje ruskog premijera Vladimira Putina da može doći do prestanka isporuke gasa preko Ukrajine zbog neplaćenog duga nije zato suviše zabrinulo nadležne u našoj zemlji.

- Srbija je spremna za moguću gasnu krizu i u boljoj smo situaciji nego prethodne zime. U skladištu gasa „Banatski Dvor" imamo oko 120 miliona kubika raspoloživog gasa, a imamo i ugovor sa nemačkim EON-om o 200 miliona kubika gasa koji je uskladišten u Mađarskoj. Tako bismo u slučaju krize mogli da iz ova dva skladišta dnevno vučemo oko pet miliona kubika. To bi bilo dovoljno za dvomesečno snabdevanje domaćinstava, toplana, bolnica i drugih prioritetnih ustanova. A pošto je industrijska potrošnja gasa u padu, verovatno bi bilo dovoljno i za najveći deo industrije - objašnjava Rajaković za Press.

Predsednik Udruženja toplana Srbije Milovan Lečić kaže da su toplane, poučene prošlogodišnjim iskustvom, već ugovorile rezerve mazuta.

- Ukoliko uopšte ne bismo imali gasa, mogli bismo da se grejemo samo mazutom najmanje deset dana. Međutim, u „Srbijagasu" su nas uverili da u skladištima ima dovoljno gasa, tako da nema potrebe za brigom. U svakom slučaju, što se nas tiče smatramo da imamo dovoljne količine energenata za normalno grejanje - tvrdi Vuletić.

Državni sekretar Nikola Rajaković naglašava i da je elektroenergetska situacija u Srbiji stabilna, pa bi i strujom mogao da bude nadoknađen nedostatak gasa.

- Uglja ima dovoljno na lagerima elektrana, a vodne akumulacije su pune. Treba napomenuti i da su elektroenergetski sistemi spremni za zimu, tako da bi struje trebalo da bude dovoljno - dodaje on.

Inače, u Ambasadi Ukrajine u Beogradu rekli su nam juče da neće doći do nove gasne krize iako je ruski premijer upozorio na tu mogućnost.

- Od početka ove godine Ukrajina je na vreme i potpuno uplaćivala isporuke gasa iz Rusije, a za gas potrošen u oktobru trebalo bi da platimo do 7. novembra. Tako da nema nikakvih razloga govoriti o tome da Ukrajina ne može da plati za isporuku ruskog gasa - rečeno nam je u Ambasadi Ukrajine.

U odgovoru koji su dostavili redakciji, naglašava se da eventualni prekid isporuka Ukrajini ne bi značio i prekid tranzita gasa prema Evropi.

- Hipotetički, prekid isporuka gasa iz Rusije za unutrašnje potrebe Ukrajine ne znači da će biti prekinut tranzit gasa kroz teritoriju Ukrajine prema Evropi. Ukrajina ima dovoljnu količinu gasa za sopstvene potrebe u njenim gasnim skladištima, kao i za obezbeđenje tranzita u zimskom periodu. Tranzit ruskog gasa kroz teritoriju Ukrajine do evropskih potrošača može biti prekinut samo ako ga prekine isporučilac gasa - kažu Ukrajinci.           

Samo zajedničkim nastupom u Rusiji srpski privrednici mogu da računaju na bolje i značajnije rezultate u trgovini sa tom državom, zaključak je jučerašnjeg sastanka ruskih i srpskih privrednika u našoj ambasadi u Moskvi.

Privredno-političku delegaciju Srbije u trodnevnoj poseti Moskvi predvodi lider Jedinstvene Srbije i gradonačelnik Jagodine Dragan Marković Palma. U delegaciji ima 80 članova, među kojima su direktori „Simpa" iz Vranja, „Prve petoletke" iz Trstenika, „Kablova" iz Jagodine i drugih preduzeća iz centralne Srbije, koja zapošljavaju više od 30.000 radnika. Pored njih, tu su poslanici JS, SPS i DS u Skupštini Srbije i savetnik zamenika predsednika Vlade Srbije Ivica Tončev.

- Trgovinski sporazum između Srbije i Rusije daje velike mogućnosti, ali naši privrednici nisu obavešteni o svim prednostima koje im pruža taj dokument. U ambasadi smo saznali da je Srbija u gradu Sergejevpasad u blizini Moskve dobila mogućnost besplatnog skladištenja roba i dve carine, a u gradu Kursk izložbeni prostor površine 4.000 kvadrata. Pravi put za saradnju sa Rusijom je Ambasada Srbije - rekao je Marković.