Besplatna Zabava

Archive for November 5th, 2009

Mladu glumicu Kalinu Kovačević, koja se proslavila ulogom u filmu „Jesen stiže, Dunjo moja", ovih dana gledamo i u istoimenoj seriji koja se emituje na RTS-u subotom u 20 sati

Glumici Kalini Kovačević glavna uloga Anice u filmu „Jesen stiže, Dunjo moja", reditelja Ljubiše Samardžića, donela je afirmaciju i brojne nagrade, a odnedavno je gledamo u istoimenoj seriji koja se emituje subotom u 20 sati na Radio-televiziji Srbije. U razgovoru za Press TV, lepa glumica priznaje da nije više postigla u karijeri zato što se ne juri za ulogama i da je uspela da stvori lični identitet i izađe iz senke slavnih roditelja - glumice Ljiljane Blagojević i reditelja Siniše Kovačevića.

- Do sada sam radila sa dosta uspešnih, poznatih i priznatih reditelja od Ljubiše Samardžića, Gorana Paskaljevića, preko Vide Ognjenović, Kokana Mladenovića, pa do Juga Radivojevića i mnogih drugih. Ne vidim razlog zašto ne bih radila i sa svojim roditeljima, koji spadaju u tu grupu uspešnih ljudi. Vreme će ipak pokazati svoje, mada mogu već sada da kažem da me publika doživljava kao potpuno zasebnu ličnost, koja je isključivo svojim trudom postigla nešto u glumi. A da sam osoba koja radi drugačije, danas ne bih bila slobodni umetnik, već bih bila zaposlena u nekom pozorištu i primala platu.

U filmu „Jesen stiže, Dunjo moja" igrate glavnu ulogu, dok se u TV seriji koja se trenutno prikazuje na RTS-u radnja prenosi u dalju budućnost, bez vašeg lika. Imate li problem sa tim?

- Ne, nikako. Moj lik Anice se pojavljuje u prvih šest epizoda, a zatim se priča okreće ka Savinoj ćerki Dunji, koja je sad već odrasla devojka. Projekat posmatram kao jednu celinu. Ubeđena sam da će publika biti oduševljena serijom, a moram da vam priznam da se već čuju brojni pozitivni komentari. Inače, seriju pratim svake subote jer me veoma interesuje nastavak, koji nisam do sada gledala.

Ljubiša Samardžić važi za zahtevnog reditelja. Kakva su vaša iskustva u radu sa njim?

- Za snimanje me vežu samo lepe uspomene. Jeste bilo naporno, ali se cela ekipa trudila da stvori što kvalitetniji projekat i mislim da smo u tome uspeli. O Ljubiši imam samo reči hvale, jer mi je on prvi dao šansu, dok sam još bila na trećoj godini fakulteta, i imao je vere u mene.

Imate li dovoljno ambicije kada je glumačka karijera u pitanju ili Vam je privatan život na prvom mestu?

- Nisam od onih glumica što su svuda prisutne i što se laktaju na svakom koraku. Ako me se reditelj seti, tu sam, ali me ne možete videti tako često u javnosti. Jednostavno, vodim sasvim normalan život i to ne bih menjala ni za šta na svetu. Ako vam je uloga suđena, sama će vas naći, ništa se ne može i ne valja raditi na silu. Inače, uskoro me očekuje jedan veliki projekat, ali je još uvek rano da govorim o tome.

Koliko Vam vremena ostane za sebe i kako provodite slobodno vreme?

- Slobodno vreme najviše volim da provodim sa meni dragim ljudima, potpuno normalno kao i svi drugi. Svojim načinom života nimalo se ne razlikujem od svojih vršnjaka i ne glumim nekakvu zvezdu. Volim da izlazim, i mogu reći da sam stalno u pokretu.

Već neko vreme angažovani ste na glumačkoj Akademiji u Bijeljini, u Republici Srpskoj?

- Asistent sam na fakultetu i jako volim što sam počela i time da se bavim. Lepo je biti taj neko koji izvodi generacije novih glumaca na put. Mislim da se tokom života u svakom trenu treba usavršavati i raditi na sebi. Rad na fakultetu je za mene novo poglavlje i uživam u tome.  

BRANKA KATIĆ: To su budalasti bulevarski tračevi. Zbog svog akcenta znam da ne mogu da igram Amerikanku, osim ako nije nema ili mrtva. Nisam se umorila od čergarskog života

Branka Katić (39) otvorila je dušu hrvatskom „Globusu". Srpska, a holivudska glumica u svom prvom intervjuu nekom hrvatskom mediju tvrdi da joj ne smeta što u Americi dobija tipske uloge istočnoevropskih imigrantkinja.

- Ne dotiče me to. Znam da nisam u mogućnosti da igram Amerikanku (osim ako nije nema ili mrtva) zbog akcenta koji imam - kaže glumica, koja u u blokbasteru Majkla Mena „Državni neprijatelj" tumači lik rumunske imigrantkinje Ane Sejdž.

Zbog ucene da će biti deportovana iz zemlje, Branka je u filmu agentima FBI odala čuvenog gangstera Džona Dilindžera, kojeg tumači Džoni Dep. Srpska glumica ne želi da komentariše tračeve da su ona i Dep akteri ljubavne afere.

- Budalasti bulevarski tračevi. Koga to zanima?! - poručuje ona.

Trenutno radi na ulozi u francuskom filmu „Čovek koji je želeo da živi svoj život", u kojem će glumiti pored čuvene Katrin Denev.

- To je moj prvi francuski film, vredno učim jezik koji sam gotovo potpuno zaboravila. Učila sam ga sedam godina u osnovnoj školi, a to je bilo jako davno - kaže ona.

Branka sa porodicom živi na relaciji London-Los Anđeles-Njujork. U Beograd dolazi jednom ili dvaput godišnje.

- Trenutno smo u Americi, ali svakako nameravamo da se jednog lepog dana vratimo. A gde ćemo se skrasiti, zaista ne znam. Još uvek se nismo umorili od čergarskog načina života. Nikad nam nije dosadno.

Srpska glumica dobila je ulogu konobarice Ane u veoma popularnoj HBO-ovoj seriji „Big Love".

- Ana se vraća u četvrtoj sezoni, baš se tome radujem! Divna serija, odlični pisci, dobra glumačka ekipa. Šta ćeš više? - kaže Branka, i dodaje da se nikad neće uklopiti u „plastični" Los Anđeles:

- Nisam se navikla. Švrćkam se po njemu bez šminke i sjaja!

Katićeva s nestrpljenjem očekuje premijeru još jednog filma „Žena sa slomljenim nosem", koji je reditelj Srđan Koljević snimio krajem prošle godine u Beogradu, gde je započela karijeru.

- Nisam nostalgičar koji sebe unesreći prisećanjem na stara vremena. I mene uvek iznova raduju novonastale situacije. Moja karijera je počela kada i raspad Jugoslavije, nažalost. I u svim lepim trenucima uvek je nekako iznad lebdeo oblak tuge da se nedaleko ljudi ubijaju zarad suludih uverenja i bezrazložne mržnje - zaključuje Branka.

BRANKA KATIĆ: To su budalasti bulevarski tračevi. Zbog svog akcenta znam da ne mogu da igram Amerikanku, osim ako nije nema ili mrtva. Nisam se umorila od čergarskog života

Branka Katić (39) otvorila je dušu hrvatskom „Globusu". Srpska, a holivudska glumica u svom prvom intervjuu nekom hrvatskom mediju tvrdi da joj ne smeta što u Americi dobija tipske uloge istočnoevropskih imigrantkinja.

- Ne dotiče me to. Znam da nisam u mogućnosti da igram Amerikanku (osim ako nije nema ili mrtva) zbog akcenta koji imam - kaže glumica, koja u u blokbasteru Majkla Mena „Državni neprijatelj" tumači lik rumunske imigrantkinje Ane Sejdž.

Zbog ucene da će biti deportovana iz zemlje, Branka je u filmu agentima FBI odala čuvenog gangstera Džona Dilindžera, kojeg tumači Džoni Dep. Srpska glumica ne želi da komentariše tračeve da su ona i Dep akteri ljubavne afere.

- Budalasti bulevarski tračevi. Koga to zanima?! - poručuje ona.

Trenutno radi na ulozi u francuskom filmu „Čovek koji je želeo da živi svoj život", u kojem će glumiti pored čuvene Katrin Denev.

- To je moj prvi francuski film, vredno učim jezik koji sam gotovo potpuno zaboravila. Učila sam ga sedam godina u osnovnoj školi, a to je bilo jako davno - kaže ona.

Branka sa porodicom živi na relaciji London-Los Anđeles-Njujork. U Beograd dolazi jednom ili dvaput godišnje.

- Trenutno smo u Americi, ali svakako nameravamo da se jednog lepog dana vratimo. A gde ćemo se skrasiti, zaista ne znam. Još uvek se nismo umorili od čergarskog načina života. Nikad nam nije dosadno.

Srpska glumica dobila je ulogu konobarice Ane u veoma popularnoj HBO-ovoj seriji „Big Love".

- Ana se vraća u četvrtoj sezoni, baš se tome radujem! Divna serija, odlični pisci, dobra glumačka ekipa. Šta ćeš više? - kaže Branka, i dodaje da se nikad neće uklopiti u „plastični" Los Anđeles:

- Nisam se navikla. Švrćkam se po njemu bez šminke i sjaja!

Katićeva s nestrpljenjem očekuje premijeru još jednog filma „Žena sa slomljenim nosem", koji je reditelj Srđan Koljević snimio krajem prošle godine u Beogradu, gde je započela karijeru.

- Nisam nostalgičar koji sebe unesreći prisećanjem na stara vremena. I mene uvek iznova raduju novonastale situacije. Moja karijera je počela kada i raspad Jugoslavije, nažalost. I u svim lepim trenucima uvek je nekako iznad lebdeo oblak tuge da se nedaleko ljudi ubijaju zarad suludih uverenja i bezrazložne mržnje - zaključuje Branka.

Dragan T. (45) poginuo na putu Užice - Zlatibor kada je „jugom" udario u autobus, a potom se odbio i zakucao u stenu pored puta. Dragan ostao na mestu mrtav, nema povređenih u autobusu

Dragan T. (45) iz Užica poginuo je na putu Užice - Zlatibor kada je „jugom" udario u autobus, a potom se odbio i zakucao u stenu pored puta! U stravičnom sudaru Dragan je na mestu ostao mrtav, dok u autobusu nije bilo povređenih putnika.

Svetozar Marković, vozač autobusa užičkog prevoznika „Zlatan Rajzen", koji je u sredu vozio na relaciji Zlatibor - Užice, kaže da se sve odigralo velikom brzinom.

- Vozio sam iz pravca Zlatibora brzinom oko 40 kilometara na sat. Na dva do tri kilometra od Užica iz suprotnog pravca naišao je „jugo", koji je išao strahovito brzo. Mislim da se kretao brzinom od 100 kilometara na sat. Vozač „juga" odjednom je izgubio kontrolu nad kolima, valjda zbog klizavog puta i prešao na moju stranu. Bočnom stranom je udario u prednji deo autobusa, a potom se odbio i udario o stene pored puta. U autobusu je bilo deset putnika, i na svu sreću niko nije povređen - ispričao je za Press vozač Svetozar Marković.

Očevici nesreće kažu da je prizor na mestu nesreće bio stravičan i da su vatrogasci iz Užica morali da seku slupani „jugo" kako bi izvukli telo nesrećnog vozača.

- Put na ovoj deonici bio je klizav i vozač „juga" nije mogao da kontroliše svoj automobil. On je najpre udario u autobus, pa u stenu pored puta. Vozači koji su se zatekli na mestu nesreće pokušali su da pomognu vozaču „juga", ali on nije davao znake života. Kasnije su stigli vatrogasci, koji su specijalnim alatom isekli zgužvani automobil i izvukli telo vozača - kaže jedan od očevidaca nesreće.

Aleksandar L. iz Čačka rekao je da je prava sreća da još neko nije stradao u ovom udesu.

- Ova deonica puta veoma je prometna, u vreme nesreće bilo je dosta vozila. Vreme je bilo loše, a put vlažan. Mogao je da nastane pravi karambol! „Jugo" se bukvalno zakucao u stenu pored puta - priča Aleksandar.

Na deonici od Užica do Zlatibora često se događaju teške saobraćajne nesreće. U junu ove godine, nekoliko desetina metara od mesta na kojem je pre dve dana poginuo vozač „juga", takođe po kišnom vremenu sudarili su se šlepera i „folksvagen" u kojem su bili muškarac, žena i troje dece. Na sreću, u ovom udesu nije bilo poginulih. Nedaleko od ovog mesta prošle godine pala je stena na jedan automobil, a vozač i suvozač su preživeli.

Šalom Špilman, bivši predsednik izraelske kompanije „TBIH", svedočio je juče u nastavku suđenja bivšem viceguverneru NBS Dejanu Simiću i funkcioneru Socijalističke partije Srbije Vladanu Zagrađaninu, optuženima za mito u aferi „Kofer"

Špilman je na suđenju pred Okružnim sudom u Beogradu svedočio putem video-konferencijske veze sa sudom u Tel Avivu.

Špilman je izjavio da je akcija „Kofer" izvedena po zamisli policije Srbije posle prijave da predstavnici Narodne banke Srbije traže mito od dva miliona evra. On je rekao da je policija savetovala Sekulu Pjevčevića, bivšeg direktora Kreditno-eksportne banke da organizuje isporuku novca koju će nadzirati policajci.

- O događajima u Srbiji obaveštavali su me Vladimir Cizelj, zaposlen u kompaniji Pjevčevića, i predstavnik TBIH u Srbiji Zev Hadar. Optuženog Simića ne poznajem, dok sam sa guvernerom NBS Radovanom Jelašićem održao dva sastanka - rekao je Špilman, i dodao:

- Cizelj nije naveo imena ljudi iz NBS koji su tražili dva miliona evra i da je Pjevčević policiji prijavio pokušaj ucene 29. decembra 2005. Cizelj mi je 9. januara 2006. u Tel Avivu preneo da je policija Pjevčevića savetovala da organizuje isporuku novca. Cizelju sam rekao da ne mogu da obezbedim novac, a da Pjevčević nađe način sa policijom kako da se on obezbedi. Vlada Cizelj mi je posle rekao da će novac biti u koferu isporučen Simiću preko Zagrađanina, a da ja pošaljem faks sa instrukcijama kako da se kofer otvori.

Dodao je da ga je Cizelj zvao 11. januara, na dan hapšenja Simića i Zagrađanina, i preneo mu da je novac u koferu donela policija i da „ima samo 100.000 evra".

- Onda sam Jelašiću i Simiću poslao isti faks kojim ih obaveštavam da sam na službenom putu i da ću biti dostupan na telefonskom broju čije su poslednje tri cifre zapravo bile šifra za otvaranje kofera - ispričao je Špilman.

Svedok je naveo da je mito od dva miliona evra tražen da bi NBS dozvolila TBIH grupi da ponovo uđe u bankarski sektor Srbije preko nove banke, uz uslove da ta izraelska kompanija povuče krivične prijave protiv Jelašića i tri kontrolora NBS i pokrene dobrovoljnu likvidaciju Kreditno-eksportne banke (KEB), koja je bila vezana za TBIH grupu.

Špilman je ispričao da je krivična prijava protiv Jelašića podneta pošto je NBS oduzela dozvolu za rad KEB, i podsetio da je TBIH u Srbiji poslovala i preko penzionog fonda TBI-Dunav osiguranje i TBI lizinga. Špilman je svedočio na engleskom jeziku više od dva i po sata, a početak suđenja je kasnio oko sat vremena zbog problema sa uspostavljanjem video-konferencijske veze.

Suđenje biznismenu Andriji Draškoviću zbog ubistva Zvonka Plećića Pleće juče nije održano jer Okružnom sudu nisu vraćeni sudski spisi koji su ustupljeni balističarima radi novog veštačenja

Andrija Drašković je u pratnji obezbeđenja došao u Palatu pravde tačno u 10 sati, kada je bio planiran termin suđenja u slučaju da balističari vrate spise sa veštačenja.

Advokat Veljko Delibašić je po dolasku svog branjenika Andrije Draškovića ušao u sudnicu da proveri da li će suđenje biti održano. Drašković je za to vreme sa telohraniteljima sedeo u čekaonici suda, a ubrzo posle saznanja da pretres ne može da se održi napustio je zgradu Palate pravde. Nekoliko minuta pre suđenja u Palatu pravde je ušlo 7-8 Draškovićevih telohranitelja. Kad su proverili da je sve u redu, u narednih nekoliko minuta došao je i Andrija Drašković.

Optužnica tereti Draškovića i njegovog kuma Aleksandra Golubovića da su 11. septembra 2000. godine, posle prepirke sa Plećićem, koji im je smetao i vređao ih dok su ručali, ustali od stola, izvadili pištolje i ispalili veći broj hitaca u njega. Za ubistvo Plećića, Drašković i Golubović su već osuđivani, ali su presude ukidane. Oni su najpre osuđeni na po devet i po godina zatvora, a zatim na 12 godina. Na trećem suđenju su oslobođeni krivice, jer je sud ocenio da su pucali u samoodbrani. Drašković i Golubović su proveli po četiri godine u zatvoru, a posle treće presude pušteni su na slobodu. Drašković se tokom dosadašnjeg suđenja branio da je pucao u samoodbrani.

Nezvanične procene govore da preko Kosova na teritoriju cele Srbije bez ikakve provere i dokumentacije uđe 15 tona smrznutog mesa nedeljno

Na teritoriju cele Srbije preko Kosova godišnje se prošvercuje oko 800 tona mesa sumnjivog kvaliteta, najčešće poreklom iz Južne Amerike, saznaje Press! Nezvanične procene govore da nedeljno sa Kosova raznim ilegalnim kanalima bez deklaracije o poreklu i kvalitetu stigne čak oko 15 tona smrznutog svinjskog, pilećeg i junećeg mesa.

Stručnjaci upozoravaju da je meso iz SAD i Brazila koje švercerskim kanalima stiže u Srbiju uglavnom neispravno i opasno po zdravlje ljudi. I pored upozorenja, ono se u ogromnim količinama troši na severu Kosmeta, u Raškoj oblasti i zapadnoj Srbiji.

Inspektori nemoćni

Ovo meso se transportuje prema centralnoj Srbiji i Beogradu, gde se dobro prodaje, jer je jeftinije od domaćeg. Ilegalne pošiljke uglavnom prvo stižu u Bujanovac, odakle se distribuiraju dalje. U švercerskom lancu svi dobro zarađuju. Kilogram piletine na Kosovu košta 1,30 evra, u Bujanovcu 1,50, a u prodavnicama u unutrašnjosti prodaje se po ceni od tri do pet evra. Kako saznajemo, u šverc mesa uključeno je na stotine Bujanovčana, Preševljana i Vranjanaca.

Međutim, najstrašnije je što ovo meso stiže i do pojedinih klanica, u kojima se meša sa domaćim mesom i potom pretvara u čajnu kobasicu, viršle, paštete i druge klaničarske proizvode. Načelnica inspekcije u Upravi za veterinu Sanja Čelebićanin kaže za Press da nadležni godinama unazad pokušavaju da prekinu švercerske lance mesa, ali da šverc nije zaustavljen.

- Najveću pojedinačnu pošiljku mesa, koja je imala šest tona, bez prateće veterinarsko-sanitarne dokumentacije zaplenili smo početkom godine u Raškom okrugu, na području Novog Pazara. Količine mesa koje zaplenimo su različite, od nekoliko stotina kilograma do nekoliko tona - upozorava Čelebićanin.

On objašnjava da inspekcija kada zatekne meso bez propisane veterinarsko-sanitarne dokumentacije u proizvodnim objektima, skladištima, veleprodajama i maloprodajnim objektima, ona ga zaplenjuje i uništava, a odgovorni se kažnjavaju.

- Predviđene kazne za fizička lica kreću se od 5.000 do 50.000 dinara, a za pravna lica od 100.000 do 1,5 miliona dinara. Objekti u kojima se nađe meso ili mesne prerađevine bez važeće dokumentacije mogu biti izbrisani iz registra Uprave za veterinu - ističe Čelebićanin.

Javna tajna

U Novom Pazaru svi znaju za šverc mesa sa Kosova ide preko planine Rogozne i jezera Gazivode. Ove godine je 19 tona „uhvaćeno" u Raškom okrugu. Ovi poslovi se uglavnom obavljaju noću i to najrazličitijim prevoznim sredstvima, od volovskih zaprega, konjskim tovarima, putničkim automobilima i kombijima.

Goveđa pršuta u Novom Pazaru košta oko 1.100 dinara, a piletina oko 220 dinara po kilogramu. Meso koje stiže sa Kosova je znatno jeftinije. Tako se pršuta koja nema potrebnu dokumentaciju može kupiti za 500 dinara po kilogramu, a piletina za 180. Policija u Raškom okrugu već godinama vodi borbu sa švercerima, koji meso sa Kosova ilegalnim putevima preko planina prebacuju u Novi Pazar i Rašku, pa dalje u centralnu Srbiju.

I Vranjanci su u prilici da u lokalnim prodavnicama „ispod tezge", po povoljnijim cenama, dobiju batake i pileće belo meso po povoljnijim cenama. Javna je tajna da to meso dolazi u vranjske prodajne objekte ilegalnim putem, a zbog rupe u zakonu čak i ne podleže kontroli sanitarne i veterinarske inspekcije. Biljana Marković, načelnica Veterinarske inspekcije u Vranju, kaže za Press da je ilegalna trgovina životinjama, mesom i mesnim prerađevinama toliko uzela maha, da su oni uveli pripravnost inspektora koji su 24 sata na raspolaganju policiji i građanima.

- Po pozivu MUP-a odlazimo na teren, gde kontrolišemo sporno meso. Proveravamo i specijalizovane prodavnice mesa, kasapnice, mesare i ribarnice, ali marketi i prodavnice široke potrošnje nisu u našoj nadležnosti - kaže Biljana Marković.

Javni dug Srbije ove godine povećan je za više od 1,1 milijardu evra, a takav tempo rasta dovodi u pitanje njegovu održivost na srednji rok, istakao je guverner Narodne banke Srbije Radovan Jelašić

On očekuje nastavak zaduživanja države, i upozorava da taj novac treba usmeriti u investiranje, a ne u pokrivanje potrošnje.

Jelašić kaže da bi se investiranjem podstakao održiv privredni rast i obezbedili uslovi za redovno servisiranje preuzetih obaveza.

- U 2008. godini iz republičkog budžeta bilo je planirano 65,8 milijardi dinara za investicije, a realizovano 30,9 milijardi. Ove godine planirano je 27,8 milijardi, a investirano 14,9 milijardi dinara. Smanjeno ulaganje u ove dve godine, nažalost, nije značilo štednju - rekao je Jelašić.

On naglašava da je ove godine javni dug povećan pre svega zbog zaduživanja države na domaćem novčanom tržištu.

- Konkretno, povećan je javni dug sa 26,1 na 32,4 odsto BDP-a, što znači da imamo povećanje duga koje je mnogo veće nego što bismo želeli, pogotovo što se to odnosi samo na prvih devet meseci ove godine. Nije problematičan nivo javnog duga, već dinamika uvećanja, nepovoljna valutna struktura, jer je 90 odsto duga u devizama, i očekivani viši troškovi finansiranja javnog duga zbog rasta kamata na međunarodnom tržištu novca - naglašava guverner.

Analitičari naglašavaju da Srbiji preti dužnička kriza, i to zbog nemogućnosti otplate duga i nekonkurentnosti domaće privrede. Ekonomista Danijel Cvijetićanin kaže da je brzina povećanja javnog duga katastrofalna i da će Srbija zbog nerazvijene privrede imati problema u vraćanju dugova.

Guverner Narodne banke Radovan Jelašić izjavio je juče da je sa Međunarodnim monetarnim fondom dogovoreno da se izdaci za penzije smanje sa 13 odsto BDP-a na 10 odsto do 2015. godine, a za zarade sa sadašnjih 10 na osam odsto BDP-a

Jelašić je istakao da je upravo zbog toga MMF dozvolio nešto veći budžetski deficit u 2010. godini.

- Deficit konsolidovanog budžeta biće 4 odsto BDP-a, odnosno oko 130 milijardi dinara - naveo je Jelašić. On, međutim, nije izneo detalje dogovora o smanjenju penzija i plata u javnom sektoru, ističući da se na reformi penzionog sistema već duže vreme radi.

Srbija je, prema njegovim rečima, na dobrom putu ekonomskog oporavka jer glavna tema u razgovorima sa MMF-om nije više „da li ćemo povući milijarde ili stotine miliona", nego je mnogo važniji srednjoročni ekonomski program.

- Pad bruto domaćeg proizvoda u 2009. godini biće 2,8 odsto, što je manje od prethodne procene pada od tri procenta. Nakon više od godinu dana, u trećem kvartalu ove godine očekuje se rast BDP-a od 4,1 odsto u poređenju sa drugim kvartalom. Ekonomska aktivnost u Srbiji beleži blagi oporavak, a njena održivost zavisiće od povećanja inostrane tražnje - naveo je Jelašić.

Guverner je ocenio da će devizne rezerve na kraju ove godine premašiti 10 milijardi evra, navodeći da su 3. novembra iznosile 9,7 milijardi evra.

Slovenačko ministarstvo spoljnih poslova saopštilo je da će vize za građane Srbije, Crne Gore i Makedonije biti ukinute pre božićnih i novogodišnjih praznika

Oni predlažu da se građanima Srbije vize za putovanje u zemlje EU ukinu 19. decembra, na Svetog Nikolu.

- Slovenija je na zasedanju radne grupe za vize na sednici Saveta EU predložila da bezvizni režim za Srbiju, Crnu Goru i Makedoniju počne da se sprovodi već od 19. decembra ove godine, a ne od 1. januara 2010. kako je bilo ranije najavljeno. Ovim predlogom se, uz podršku Slovenije, tim državama obećava lep božićni poklon, jer će građani već u vreme božićnih i novogodišnjih praznika moći da putuju u države „šengena" bez viza - ističe Ministarstvo spoljnih poslova Slovenije.

Izvestilac Evropskog parlamenta za viznu liberalizaciju Tanja Fajon izjavila je da je „realno očekivati" da Srbija, Makedonija i Crna Gora budu stavljene na belu šengensku listu već 19. decembra.

- Mislim da je realno da vize budu ukinute 19. decembra, što me veoma raduje. Taj datum, 19. decembar, mi želimo da stavimo u zajedničku deklaraciju Evropskog parlamenta i Evropskog saveta. O tome će se u Evropskom parlamentu raspravljati u četvrtak (12. novembra), a potom će, istog dana, biti stavljeno na glasanje kao prilog izveštaju o viznoj liberalizaciji - rekla je ona.

Agencija Beta je prenela da je na predlog Slovenije u Savetu ministara EU usaglašen stav da se „očekivano ukidanje viza EU za državljne Srbije, Crne Gore i Makedonije stavi na snagu već 19. decembra ove godine". Ova odluka bi trebalo da bude potvrđena 11. novembra na zasedanju Evropskog parlamenta.