Archive for November 7th, 2009
Deca moraju da idu u školu
Spremili smo scenarije po kojima ćemo se ponašati u slučaju bržeg širenja gripa, ali je rano pričati o njima kada ne znamo dalji tok bolesti. Svakog dana u 15 sati iz svih školskih uprava stižu nam najnoviji podaci. Sačekaćemo sredu, prvi dan nastavka rada škola, sve informacije podeliti sa epidemiolozima i odlučiti o narednim koracima, kaže u intervjuu za Press nedelje Žarko Obradović, ministar prosvete i potpredsednik SPS-a.
On kaže da postoji mogućnost da u situaciji pojave obolelih od gripa na fakultetima i tamo bude prekinuta nastava, ali da za sada, prema informacijama koje je dobio od rektora Beogradskog univerziteta, takvi slučajevi nisu zabeleženi.
- Cilj nam je da sprečimo širenje gripa, pa sam zato lično i doneo odluku da produžimo raspust za dva dana, tako da deca u kontinuitetu ne idu školu šest dana, jer period inkubacije bolesti traje pet do sedam dana.
Koliki procenat obolelih u školama bi trebalo da bude da bi nastava bila prekinuta? Jeste li o tome razgovarali sa epidemiolozima?
- Jesam, ali odluku o tome donosi isključivo ministar zdravlja, u saglasnosti sa epidemiolozima. Razumem vašu zainteresovanost, ali ne bih kao ministar hteo da stvaram bilo kakvu vrstu panike i govorim o mogućim scenarijima.
Ali, šta biste radili u slučaju da roditelji, iz straha od širenja virusa, odbiju da šalju decu u škole?
- Od početka insistiramo na saradnji roditelja sa nastavnicima, direktorom škole i, naravno, lekarom. Potrebno je da saznamo razlog nedolaska deteta u školu. Primetio sam da je, kada je troje učenika obolelo od gripa u osnovnoj školi "Milica Pavlović" u Čačku, toga dana bilo odsutno 65 đaka, a već sutradan na nastavu nije došlo 385. Da ne bi bilo straha, važno je imati sve informacije o gripu. U Srbiji ima 915.000 učenika i ne možemo na osnovu straha nekoliko roditelja, ili nekoliko hiljada njih, donositi zaključke. Strah je jedna, a grip druga kategorija. Nastava se odvija dok ima dece u razredima i dok epidemiolozi ne odluče drugačije.
Ipak, kažete da ste spremili sve scenarije?
- Jesmo, ali mogu samo da kažem da će od stepena širenja gripa zavisiti svaki naš dalji korak.
Da li je moguće izvoditi nastavu ukoliko nastavnici i učenici budu nosili zaštitne maske?
- Kada je ovako ozbiljna stvar u pitanju ne možemo da govorimo u kategorijama "šta bi bilo..." Zašto bih ja sada govorio o scenariju C ili D, kad smo tek na scenariju A?
Zato da bi i učenici, i roditelji i nastavnici znali šta ih očekuje.
- Oni znaju da je potrebna preventiva, da će biti vakcinacija od polovine decembra i da se u međuvremenu ponašaju prema dobijenim uputstvima.
Jeste li učestvovali u poslednjoj rundi razgovora sa predstavnicima MMF-a?
- U poslednjoj ne, ali jesmo ranije. Imali su određena pitanja, a mi smo im pružili odgovore kojima su bili zadovoljni.
Najavljivali ste da će racionalizacija obrazovnog sistema početi od Nove godine?
- Tako je. Čekali smo zvaničan završetak razgovora sa MMF-om, zbog okvira budžeta, da se slučajno ne pojavi neki novi zahtev prema prosveti. Obrazovanje je takav sistem na kome mora da se radi u određenim koracima. Prva etapa počinje od prvog januara naredne godine, druga 1. septembra, a treća početkom 2011. U međuvremenu, očekujemo da se razgovara i o pitanju racionalizacije mreže škola. Osnovna primedba MMF-a bila je da postoji više nastavnika u osnovnom obrazovanju u odnosu na broj učenika. Mislimo da se proces racionalizacije može sprovoditi i bez otpuštanja. Već smo smanjili broj odeljenja u školama i sada imamo 550 odeljenja manje na osnovu stručnog uputstva iz jula.
Ta racionalizacija podrazumeva i otpremnine za one koji se odluče na dobrovoljni odlazak. Zna li se koliko će zaposlenih otići iz prosvete?
- Ne, jer mi samo dajemo uslove i pozivamo, a da li će oni hteti to da prihvate ili ne, videćemo posle 1. januara. Potpuno je druga situacija kada budemo išli u smanjenje broja odeljenja, utvrđujući optimalan broj učenika u svakom od njih. Tada ćemo doći do broja zaposlenih koji su mogući tehnološki višak.
Kada ste došli na ministarsku funkciju, kazali ste da su vam prioriteti "donošenje strategije obrazovanja, popravljanje položaja zaposlenih i vraćanje starog sjaja srpskom obrazovanju". Dokle ste stigli u ostvarenju tog plana?
- Na ove poslednje dve stvari radimo permanentno, a strategiju smo započeli. Nacionalni savet za visoko obrazovanje napravio je elemente strategije visokog obrazovanja, a sa Nacionalnim prosvetnim savetom radićemo delove vezane za predškolsko, osnovno i srednje obrazovanje. Članovi saveta izabrani su tek pre nekoliko meseci, a budući da očekujem da će Vlada raditi ceo svoj mandat, verujem da ćemo u tom roku završiti strategiju.
Mislite da je unapređen položaj zaposlenih u prosveti?
- To može samo statistika da utvrdi. Ne treba zaboraviti da sam tu izjavu dao u julu prošle godine, kada još nije bilo svetske ekonomske krize. Takođe, važno je podsetiti da zaposleni u obrazovanju nisu bili predmet bilo kakvih redukcija vezanih za ekonomsku situaciju, a da smo im krajem prošle godine dali jednokratnu pomoć. Trudimo se da nastavnici rade kvalitetno i da imaju društveni status koji im pripada. Obrazovanje je proces u kome ne možete odluke da donesite preko noći.
Akreditacija fakulteta kasni.
- Komisija radi svoj posao, a to da li su svi zadovoljni komisijom druga je priča. Formalno, taj posao trebalo bi da bude završen do kraja godine. Da li će se stići, treba pitati komisiju, a ne mene. Oni su uvereni da hoće.
Prošle su dve godine od kada je Skupština Srbije prosledila fakultetima preporuku o izjednačavanju statusa ranije diplomiranih studenata i mastera. Govorilo se da će, u skladu sa preporukom, svaki diplomac moći svoju diplomu da zameni za master, ali od toga, na većini fakulteta, nema ništa.
- Da budem iskren, meni kao ministru takvo pitanje nije bilo upućeno. Više smo razmatrali pitanja kvota za master studije. Mislim da su fakulteti pojedinačno donosili odluke o tome da li je potrebno položiti neki ispit ili se ranija diploma automatski izjednačava sa masterom.
Tokom opozicionih dana govorili ste da je kod nas obrazovanje sve više privilegija, a sve manje pravo. Da li se situacija popravlja sada kada ste postali ministar?
- Pokušaćemo da obrazovanje bude dostupno što širem krugu ljudi, da ne bude samo stvar bogatih.
Kada će to biti?
- To zavisi od stanja ekonomije. To ne možemo u situaciji u kojoj se nalazimo sada i kojoj ćemo biti narednih nekoliko godina, sa limitiranim budžetom ministarstva, iz koga skoro 97 odsto ide na plate, a svega tri odsto preostaje za sve ostalo. Ali, očekujem da ćemo, kada budemo pravili strategiju sistema, smoći snage da kažemo da Srbija u naredne dve ili tri decenije planira da uradi određene stvari.
Koja je poruka studentima koji traže niže cene studiranja, za šta se i vi, kako tvrdite, zalažete?
- Oni imaju različite zahteve. Jeftinije školarine tražio sam još u septembru prošle godine i to studenti znaju. Ali dokle god država ne dobije pravo da daje saglasnost na cenu školarine, to će biti izraz želje ministra ili dobre volje pojedinih fakulteta. Naravno da razumem potrebe studenta, ali neki neće da shvate da se u promenama od 2000. promenio i društveni sistem. Ono što se nekada podrazumevalo, sada više ne postoji.
Znači li to da je sistem obrazovanja bio bolji u devedesetim godinama?
- Neću da upoređujem na taj način. Već devedesetih su se pojavile kategorije samofinasirajućih studenata. Govorim o dostupnosti obrazovanja, a svako neka izvuče svoj zaključak.
Jeste li zadovoljni dosadašnjim radom Vlade?
- Čini mi se da smo, kako prolazi vreme, sve bolji i bolji. Možda smo u početku, u uhodavanju, pravili neke greške, jer je u pitanju koaliciona vlada sa dosta partnera, a i našli smo se pred velikim problemom koji niko nije mogao da predvidi - ekonomskom krizom. Vlada polako počinje da daje rezultate i verujem da će građani to sve više ceniti.
Ivica Dačić kaže da se njegov predlog za pravljenje Vlade sa ovim koalicionim partnerima pokazao kao dobar potez. Vi ste pominjani kao neko ko se protivio takvoj koaliciji.
- Nisam bio protivnik, samo sam pristalica čistih računa. Ko zna, razumeće.
A za one koji ne razumeju?
- Imali smo razgovore koji su trajali do određenog trenutka, a posle smo dobili ponudu da budemo deo koalicije. A čisti računi o kojima govorim znače da jednu stvar dovedemo do kraja i tek onda započnemo drugu. I tako je i bilo.
Kako sarađujete sa G17 Plus?
- Odlično. Evo, kolega Tomica Milosavljević i ja, iako smo imali različite stavove povodom inicijative za osnivanje visoke škole vojno-medicinskih nauka, danas odlično sarađujemo. I sa svima ostalima, naravno, imamo odličnu saradnju.
A u vašoj koaliciji SPS-PUPS- JS? Dragan Marković Palma je početkom godine tražio vašu ostavku, sada se predsednik PUPS-a ljuti da ste njegovu stranku zaboravili da pomenete posle dobrog izbornog rezultata u Vrbasu...
- To što je Marković govorio bilo je više pogodbenog karaktera, ali nije bilo nikakvih problema, jer smo o tome razgovarali i dan pre, i dan posle te njegove izjave. A što se tiče PUPS-a, Krkobabić je s pravom ukazao na to da smo preskočili da pomenemo svog koalicionog partnera.
Ministar Mrkonjić u svom kabinetu drži više fotografija Slobodana Miloševića, a kod vas nema nijedne. Zašto?
- Kada sam došao u ovaj kabinet, nisam menjao gotovo ništa u njegovom izgledu. Tu sam da radim, a ne da kroz enterijer nešto pokazujem. Zašto me ne pitate gde mi je slika porodice? Ni u ranijim kabinetima nisam imao Miloševićevu fotografiju. Ona i danas stoji u prostorijama Glavnog odbora naše stranke.
Pitam vas to jer se često pominje da u SPS-u postoje podele na dva krila: jedno koje nastavlja Miloševićevu politiku i drugo koje to ne želi.
- Ne postoje podele, a mnogi to neće da shvate. SPS je bila jedna partija do 2000, druga posle tog perioda. Zatim, 2004. godine podržavali smo manjinsku vladu, pa opet bili opozicija, a sad smo ponovo u vlasti. Ostaje činjenica da je Milošević dugo godina bio predsednik stranke, a sada imamo predsednika Ivicu Dačića, koji je izabran između četiri kandidata. Miloševićevo mesto ostaje u istoriji partije.
SPS je godinama govorila da je jedan od njenih najvećih uspeha to što je omogućila da Srbija opet bude celovita. Da li je vaša podrška Statutu Vojvodine revizija toga?
- Sada je 2009. i neki sadržaji su se značajno promenili, jer ih je život promenio. Da li je Srbija sada cela? Jeste. Ovo nije suprotno od onoga za šta se SPS zalagala - jedinstvene Srbije. Da nije bilo nekadašnjih ustavnih amandmana, Srbija ne bi bila celovita. Podrška Nacrtu zakona o prenosu nadležnosti Vojvodine i Statutu ne doživljavam kao narušavanje celovitosti Srbije. Zakon je napravljen tako da su uzeta u obzir i postojeća zakonska rešenja i, naravno, podrška Statutu podrazumeva usklađenost sa odredbama zakona.
Deca moraju da idu u školu
Spremili smo scenarije po kojima ćemo se ponašati u slučaju bržeg širenja gripa, ali je rano pričati o njima kada ne znamo dalji tok bolesti. Svakog dana u 15 sati iz svih školskih uprava stižu nam najnoviji podaci. Sačekaćemo sredu, prvi dan nastavka rada škola, sve informacije podeliti sa epidemiolozima i odlučiti o narednim koracima, kaže u intervjuu za Press nedelje Žarko Obradović, ministar prosvete i potpredsednik SPS-a.
On kaže da postoji mogućnost da u situaciji pojave obolelih od gripa na fakultetima i tamo bude prekinuta nastava, ali da za sada, prema informacijama koje je dobio od rektora Beogradskog univerziteta, takvi slučajevi nisu zabeleženi.
- Cilj nam je da sprečimo širenje gripa, pa sam zato lično i doneo odluku da produžimo raspust za dva dana, tako da deca u kontinuitetu ne idu školu šest dana, jer period inkubacije bolesti traje pet do sedam dana.
Koliki procenat obolelih u školama bi trebalo da bude da bi nastava bila prekinuta? Jeste li o tome razgovarali sa epidemiolozima?
- Jesam, ali odluku o tome donosi isključivo ministar zdravlja, u saglasnosti sa epidemiolozima. Razumem vašu zainteresovanost, ali ne bih kao ministar hteo da stvaram bilo kakvu vrstu panike i govorim o mogućim scenarijima.
Ali, šta biste radili u slučaju da roditelji, iz straha od širenja virusa, odbiju da šalju decu u škole?
- Od početka insistiramo na saradnji roditelja sa nastavnicima, direktorom škole i, naravno, lekarom. Potrebno je da saznamo razlog nedolaska deteta u školu. Primetio sam da je, kada je troje učenika obolelo od gripa u osnovnoj školi "Milica Pavlović" u Čačku, toga dana bilo odsutno 65 đaka, a već sutradan na nastavu nije došlo 385. Da ne bi bilo straha, važno je imati sve informacije o gripu. U Srbiji ima 915.000 učenika i ne možemo na osnovu straha nekoliko roditelja, ili nekoliko hiljada njih, donositi zaključke. Strah je jedna, a grip druga kategorija. Nastava se odvija dok ima dece u razredima i dok epidemiolozi ne odluče drugačije.
Ipak, kažete da ste spremili sve scenarije?
- Jesmo, ali mogu samo da kažem da će od stepena širenja gripa zavisiti svaki naš dalji korak.
Da li je moguće izvoditi nastavu ukoliko nastavnici i učenici budu nosili zaštitne maske?
- Kada je ovako ozbiljna stvar u pitanju ne možemo da govorimo u kategorijama "šta bi bilo..." Zašto bih ja sada govorio o scenariju C ili D, kad smo tek na scenariju A?
Zato da bi i učenici, i roditelji i nastavnici znali šta ih očekuje.
- Oni znaju da je potrebna preventiva, da će biti vakcinacija od polovine decembra i da se u međuvremenu ponašaju prema dobijenim uputstvima.
Jeste li učestvovali u poslednjoj rundi razgovora sa predstavnicima MMF-a?
- U poslednjoj ne, ali jesmo ranije. Imali su određena pitanja, a mi smo im pružili odgovore kojima su bili zadovoljni.
Najavljivali ste da će racionalizacija obrazovnog sistema početi od Nove godine?
- Tako je. Čekali smo zvaničan završetak razgovora sa MMF-om, zbog okvira budžeta, da se slučajno ne pojavi neki novi zahtev prema prosveti. Obrazovanje je takav sistem na kome mora da se radi u određenim koracima. Prva etapa počinje od prvog januara naredne godine, druga 1. septembra, a treća početkom 2011. U međuvremenu, očekujemo da se razgovara i o pitanju racionalizacije mreže škola. Osnovna primedba MMF-a bila je da postoji više nastavnika u osnovnom obrazovanju u odnosu na broj učenika. Mislimo da se proces racionalizacije može sprovoditi i bez otpuštanja. Već smo smanjili broj odeljenja u školama i sada imamo 550 odeljenja manje na osnovu stručnog uputstva iz jula.
Ta racionalizacija podrazumeva i otpremnine za one koji se odluče na dobrovoljni odlazak. Zna li se koliko će zaposlenih otići iz prosvete?
- Ne, jer mi samo dajemo uslove i pozivamo, a da li će oni hteti to da prihvate ili ne, videćemo posle 1. januara. Potpuno je druga situacija kada budemo išli u smanjenje broja odeljenja, utvrđujući optimalan broj učenika u svakom od njih. Tada ćemo doći do broja zaposlenih koji su mogući tehnološki višak.
Kada ste došli na ministarsku funkciju, kazali ste da su vam prioriteti "donošenje strategije obrazovanja, popravljanje položaja zaposlenih i vraćanje starog sjaja srpskom obrazovanju". Dokle ste stigli u ostvarenju tog plana?
- Na ove poslednje dve stvari radimo permanentno, a strategiju smo započeli. Nacionalni savet za visoko obrazovanje napravio je elemente strategije visokog obrazovanja, a sa Nacionalnim prosvetnim savetom radićemo delove vezane za predškolsko, osnovno i srednje obrazovanje. Članovi saveta izabrani su tek pre nekoliko meseci, a budući da očekujem da će Vlada raditi ceo svoj mandat, verujem da ćemo u tom roku završiti strategiju.
Mislite da je unapređen položaj zaposlenih u prosveti?
- To može samo statistika da utvrdi. Ne treba zaboraviti da sam tu izjavu dao u julu prošle godine, kada još nije bilo svetske ekonomske krize. Takođe, važno je podsetiti da zaposleni u obrazovanju nisu bili predmet bilo kakvih redukcija vezanih za ekonomsku situaciju, a da smo im krajem prošle godine dali jednokratnu pomoć. Trudimo se da nastavnici rade kvalitetno i da imaju društveni status koji im pripada. Obrazovanje je proces u kome ne možete odluke da donesite preko noći.
Akreditacija fakulteta kasni.
- Komisija radi svoj posao, a to da li su svi zadovoljni komisijom druga je priča. Formalno, taj posao trebalo bi da bude završen do kraja godine. Da li će se stići, treba pitati komisiju, a ne mene. Oni su uvereni da hoće.
Prošle su dve godine od kada je Skupština Srbije prosledila fakultetima preporuku o izjednačavanju statusa ranije diplomiranih studenata i mastera. Govorilo se da će, u skladu sa preporukom, svaki diplomac moći svoju diplomu da zameni za master, ali od toga, na većini fakulteta, nema ništa.
- Da budem iskren, meni kao ministru takvo pitanje nije bilo upućeno. Više smo razmatrali pitanja kvota za master studije. Mislim da su fakulteti pojedinačno donosili odluke o tome da li je potrebno položiti neki ispit ili se ranija diploma automatski izjednačava sa masterom.
Tokom opozicionih dana govorili ste da je kod nas obrazovanje sve više privilegija, a sve manje pravo. Da li se situacija popravlja sada kada ste postali ministar?
- Pokušaćemo da obrazovanje bude dostupno što širem krugu ljudi, da ne bude samo stvar bogatih.
Kada će to biti?
- To zavisi od stanja ekonomije. To ne možemo u situaciji u kojoj se nalazimo sada i kojoj ćemo biti narednih nekoliko godina, sa limitiranim budžetom ministarstva, iz koga skoro 97 odsto ide na plate, a svega tri odsto preostaje za sve ostalo. Ali, očekujem da ćemo, kada budemo pravili strategiju sistema, smoći snage da kažemo da Srbija u naredne dve ili tri decenije planira da uradi određene stvari.
Koja je poruka studentima koji traže niže cene studiranja, za šta se i vi, kako tvrdite, zalažete?
- Oni imaju različite zahteve. Jeftinije školarine tražio sam još u septembru prošle godine i to studenti znaju. Ali dokle god država ne dobije pravo da daje saglasnost na cenu školarine, to će biti izraz želje ministra ili dobre volje pojedinih fakulteta. Naravno da razumem potrebe studenta, ali neki neće da shvate da se u promenama od 2000. promenio i društveni sistem. Ono što se nekada podrazumevalo, sada više ne postoji.
Znači li to da je sistem obrazovanja bio bolji u devedesetim godinama?
- Neću da upoređujem na taj način. Već devedesetih su se pojavile kategorije samofinasirajućih studenata. Govorim o dostupnosti obrazovanja, a svako neka izvuče svoj zaključak.
Jeste li zadovoljni dosadašnjim radom Vlade?
- Čini mi se da smo, kako prolazi vreme, sve bolji i bolji. Možda smo u početku, u uhodavanju, pravili neke greške, jer je u pitanju koaliciona vlada sa dosta partnera, a i našli smo se pred velikim problemom koji niko nije mogao da predvidi - ekonomskom krizom. Vlada polako počinje da daje rezultate i verujem da će građani to sve više ceniti.
Ivica Dačić kaže da se njegov predlog za pravljenje Vlade sa ovim koalicionim partnerima pokazao kao dobar potez. Vi ste pominjani kao neko ko se protivio takvoj koaliciji.
- Nisam bio protivnik, samo sam pristalica čistih računa. Ko zna, razumeće.
A za one koji ne razumeju?
- Imali smo razgovore koji su trajali do određenog trenutka, a posle smo dobili ponudu da budemo deo koalicije. A čisti računi o kojima govorim znače da jednu stvar dovedemo do kraja i tek onda započnemo drugu. I tako je i bilo.
Kako sarađujete sa G17 Plus?
- Odlično. Evo, kolega Tomica Milosavljević i ja, iako smo imali različite stavove povodom inicijative za osnivanje visoke škole vojno-medicinskih nauka, danas odlično sarađujemo. I sa svima ostalima, naravno, imamo odličnu saradnju.
A u vašoj koaliciji SPS-PUPS- JS? Dragan Marković Palma je početkom godine tražio vašu ostavku, sada se predsednik PUPS-a ljuti da ste njegovu stranku zaboravili da pomenete posle dobrog izbornog rezultata u Vrbasu...
- To što je Marković govorio bilo je više pogodbenog karaktera, ali nije bilo nikakvih problema, jer smo o tome razgovarali i dan pre, i dan posle te njegove izjave. A što se tiče PUPS-a, Krkobabić je s pravom ukazao na to da smo preskočili da pomenemo svog koalicionog partnera.
Ministar Mrkonjić u svom kabinetu drži više fotografija Slobodana Miloševića, a kod vas nema nijedne. Zašto?
- Kada sam došao u ovaj kabinet, nisam menjao gotovo ništa u njegovom izgledu. Tu sam da radim, a ne da kroz enterijer nešto pokazujem. Zašto me ne pitate gde mi je slika porodice? Ni u ranijim kabinetima nisam imao Miloševićevu fotografiju. Ona i danas stoji u prostorijama Glavnog odbora naše stranke.
Pitam vas to jer se često pominje da u SPS-u postoje podele na dva krila: jedno koje nastavlja Miloševićevu politiku i drugo koje to ne želi.
- Ne postoje podele, a mnogi to neće da shvate. SPS je bila jedna partija do 2000, druga posle tog perioda. Zatim, 2004. godine podržavali smo manjinsku vladu, pa opet bili opozicija, a sad smo ponovo u vlasti. Ostaje činjenica da je Milošević dugo godina bio predsednik stranke, a sada imamo predsednika Ivicu Dačića, koji je izabran između četiri kandidata. Miloševićevo mesto ostaje u istoriji partije.
SPS je godinama govorila da je jedan od njenih najvećih uspeha to što je omogućila da Srbija opet bude celovita. Da li je vaša podrška Statutu Vojvodine revizija toga?
- Sada je 2009. i neki sadržaji su se značajno promenili, jer ih je život promenio. Da li je Srbija sada cela? Jeste. Ovo nije suprotno od onoga za šta se SPS zalagala - jedinstvene Srbije. Da nije bilo nekadašnjih ustavnih amandmana, Srbija ne bi bila celovita. Podrška Nacrtu zakona o prenosu nadležnosti Vojvodine i Statutu ne doživljavam kao narušavanje celovitosti Srbije. Zakon je napravljen tako da su uzeta u obzir i postojeća zakonska rešenja i, naravno, podrška Statutu podrazumeva usklađenost sa odredbama zakona.
Branislav Tiodorović: Nisu dali pare za vakcine!!!
Zbog nestašice vakcine za sezonski grip epidemiolog Branislav Tiodorović, član Radne grupe Ministarstva zdravlja za pandemije, kaže za Press da neko treba da odgovori na pitanje ko je taj ko je nabavio 305.000 doza vakcina za sezonski grip, umesto 900.000 doza, koliko je Radna grupa tražila još početkom godine. Tiodorović optužuje Svetlanu Vukajlović, direktorku Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje, da štedi na zdravlju naroda i da RZZO nije naručio onoliko vakcina koliko je Radna grupa tražila.
- Voleo bih da sretnem Svetlanu Vukajlović i upitam da li je ona zadužena da štedi na zdravlju naroda. Bolje neka štedi na nekom drugom mestu i na drugi način! Kad je narod u pitanju, a pogotovo dečica, neću, bre, apsolutno da razmišljam da li ima para. Za to mora da ima para, pa makar ne bilo za nešto drugo! Kada su u pitanju trudnice, pa ima, bre, da pretim, ako treba i nekome ko bi mogao biti mnogo opasan za mene! Trudnice zaslužuju da budu zaštićene najboljom vakcinom - otvara karte Branislav Tiodorović. On kaže da lako može da se proveri da je Radna grupa, preko Instituta za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut", u martu tražila 900.000 doza jer o tome postoje dokumenti. Radna grupa je predvidela da će se ljudi više interesovati za vakcinu nego ranijih godina, a glavna primedba gospođe Vukajlović je bila da se vakcine bacaju.
- Oni poslednjih godina nikoga nisu pitali koliko vakcina i koje vakcine da naruče, iako smo mi stalno predlagali, jer je to naš zadatak, pošto malo više kao lekari znamo o tome od njih. Oni su uvek naručivali manje vakcina nego što smo mi predlagali. Gospođa Vukajlović je ekonomista i time treba da se bavi, a ne previše da se meša u medicinu - ogorčen je Tiodorović.
Svetlana Vukajlović odgovara za Press da je RZZO samo sproveo plan nabavke koji je prethodno dobio od „Batuta".
- Plan nabavke vakcina pravi Institut „Batut", a mi smo samo sproveli tender prema onome što su oni isplanirali. Ove godine je, inače, kupljeno više vakcina nego prošle i svih proteklih godina, a uvek se određeni broj baci. Ne znam tačno koliko je bačeno prošle godine, ali sigurno desetak hiljada, od 200.000 doza koliko je nabavljeno. Nije tačno da je traženo 900.000 vakcina jer bi to značilo da bismo 600.000 vakcina bacili, a to nije cilj. Nema nestašica, osim u Nišu, jer je njihov Institut za javno zdravlje napravio manju porudžbinu nego što im realno treba i sada je u toku dodatna nabavka. Ako se ukažu potrebe da se nabave dodatne vakcine, to nije problem, opet možemo raspisati tender - rekla je ona.
U Srbiji će prve doze, od ukupno tri miliona, koliko je vakcina naručeno, biti dostupne sredinom decembra. Prvu tranšu od 500.000 vakcina protiv gripa A (H1N1) dobićemo oko 15. decembra. Tiodorović tvrdi da je ova količina za početak dovoljna da se vakciniše najveći broj, ako ne i svi hronični bolesnici uzrasta od šest meseci pa naviše, sva zdrava deca i trudnice, zdravstveni i radnici u javnim servisima i preduzećima.
Nestašica vakcina za sezonski grip i zaštitnih maski u prvom talasu gripa, kao i činjenica da su neke evropske zemlje odavno počele sa vakcinacijom stanovništva protiv novog gripa, a da će Srbija početi tek u decembru, otvaraju pitanje da li smo spremni za ono što će se tek desiti. Zorica Marković, predsednik Udruženja korisnika zdravstvenih usluga „Zdravlje", kaže da je Srbija potpuno nespremno dočekala grip i da gubi trku sa vremenom.
- Državne zdravstvene vlasti ovu pandemiju dočekale su krajnje nespremno i ležerno. Ako se vakcina za novi grip nabavlja krajem godine, a zna se da je za postizanje imunizacije potrebno dve do tri nedelje, oni koji prime vakcinu u drugoj polovini decembra taj imunitet će imati tek u februaru- kaže ona.
Raguš: Imam grip, ali ne znam koji
Poslanica SRS-a Marina Raguš, koja je u noći između četvrtka i petka primljena u bolnicu sa simptomima svinjskog gripa, kaže za Press da se oseća bolje, da je njena dijagnoza akutna viroza, ali da zbog „nedostatka reagenasa još nije utvrđeno da li je u pitanju novi grip". Ona kaže da nije sigurna kada će dobiti informaciju o tome od koje vrste gripa boluje, ističući da joj je na klinici rečeno da se „više ne insistira na uzrokovanju, jer se svako ko dođe leči kao da je oboleo od novog gripa".
- Moram da kažem da su radili u izuzetno teškim uslovima jer je dosta ljudi tražilo intervenciju. Nisam ostala na klinici, već sam otišla na kućno lečenje. Ne leče me „tamifluom" jer mi je lekar prepisao penicilin. Svoju virozu lečim kao i svaki drugi grip. Stanje mi se, hvala bogu, poboljšava. Zvali su me i iz Hitne pomoći da provere da li mi nešto treba. Preko dana skoro da i nemam temperaturu, ali noću je situacija teža - priča Marina Raguš. (S. D.)
SVINJSKI GRIP U SRBIJI
Milosavljević: Srbija će pobediti virus A/H1N1
Ministar zdravlja Tomica Milosavljević, koji je juče sa gradonačelnikom Beograd Draganom Đilasom posetio zdravstvene ustanove, rekao je da će Srbija pobediti virus novog gripa tipa A/H1N1 i istakao da nema razloga za paniku.
- Srbija čini sve, temeljno i ozbiljno, da pobedi virus A/H1N1, i to će se i dogoditi - rekao je Milosavljević. Milosavljević je dodao da se zdravstveni sistem Srbije ozbiljno priprema za epidemiju tokom poslednje dve godine, od najava epidemije ptičjeg gripa.
- I zdravstvene službe Beograda, domovi zdravlja, ambulante, kliničko-bolnički centri, kao i zdravstvene službe cele Srbije, sa mrežom bolnica i domova zdravlja i dovoljno edukovanih kadrova, doktora i medicinskih sestara koji imaju hrabrost, znanje i strpljenje, učiniće sve što od njih zavisi - rekao je Milosavljević, i istakao je da su solidarnost i poverenje najviše potrebni tokom epidemija i da će jedino to obezbediti da „društvo pobedi mikroorganizam".
Gradonačelnik Beograda Dragan Đilas rekao je da je grad spreman za epidemiju novog gripa i da postoje kapaciteti za zbrinjavanje svih obolelih, kao i da postoje rezervna sredstva u gradskom budžetu za nabavku respiratora i lekova.
- Sve ostalo u gradu će funkcionisati normalno, kao i do sada, i građani će se vremenom priviknuti na bombastične izjave i naslove u medijima. Naravno da je strah, posebno za decu, ogroman kada su ovakve situacije i da taj strah izaziva i malo panike - rekao je Đilas.
Beba kritično, u Beogradu obolelo dvogodišnje dete
U Beogradu je juče potvrđen virus novog gripa kod dvogodišnjeg deteta, koje je juče iz KBC „Dr Dragiša Mišović" prebačeno na Institut za majku i dete, rekao je za Press Vladislav Vukomanović, direktor pedijatrijske klinike.
- Dete koristi masku za kiseonik, a za sada nema indikacija da se priključi na respirator - rekao je Vukomanović.
Kod jednomesečne bebe, za čiji život se lekari Instituta bore već nekoliko dana, nema poboljšanja i njeno stanje je za nijansu gore.
- Beba je vitalno ugrožena. Preduzimamo sve terapijske mere da joj se eliminiše voda iz pluća - kaže Vukomanović.
U kragujevačkom Kliničkom centru smešteno je pet pacijenata sa težim oblikom novog gripa, od kojih je dvoje priključeno na respirator. U jedinici intenzivne nege su 52-godišnja žena iz Kragujevca i 37-godišnji muškarac iz okoline grada, koji su u teškom stanju i priključeni su na aparate za veštačku ventilaciju. U teškom stanju, ali bez respiratora je i 35-godišnji muškarac iz Ćuprije, koji je juče premešten iz jedinice intenzivne nege u jedinicu poluintenzivne nege kragujevačke Infektivne klinike.
Prvi slučaj gripa potvrđen je i u Vranju, kod pacijenta starog 28 godina, koji je sa simptomima te bolesti pre tri dana prebačen na Infektivnu kliniku u Nišu. Pacijent je zbog teškog stanja priključen na aparate za disanje.
Na Infektivno odeljenje valjevske bolnice primljeno je troje pacijenata sa simptomima novog gripa. Zbrinuto je dvoje trinaestogodišnjaka i jedna žena od 53 godine, i njihovo stanje je stabilno.
Branislav Tiodorović: Nisu dali pare za vakcine!!!
Zbog nestašice vakcine za sezonski grip epidemiolog Branislav Tiodorović, član Radne grupe Ministarstva zdravlja za pandemije, kaže za Press da neko treba da odgovori na pitanje ko je taj ko je nabavio 305.000 doza vakcina za sezonski grip, umesto 900.000 doza, koliko je Radna grupa tražila još početkom godine. Tiodorović optužuje Svetlanu Vukajlović, direktorku Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje, da štedi na zdravlju naroda i da RZZO nije naručio onoliko vakcina koliko je Radna grupa tražila.
- Voleo bih da sretnem Svetlanu Vukajlović i upitam da li je ona zadužena da štedi na zdravlju naroda. Bolje neka štedi na nekom drugom mestu i na drugi način! Kad je narod u pitanju, a pogotovo dečica, neću, bre, apsolutno da razmišljam da li ima para. Za to mora da ima para, pa makar ne bilo za nešto drugo! Kada su u pitanju trudnice, pa ima, bre, da pretim, ako treba i nekome ko bi mogao biti mnogo opasan za mene! Trudnice zaslužuju da budu zaštićene najboljom vakcinom - otvara karte Branislav Tiodorović. On kaže da lako može da se proveri da je Radna grupa, preko Instituta za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut", u martu tražila 900.000 doza jer o tome postoje dokumenti. Radna grupa je predvidela da će se ljudi više interesovati za vakcinu nego ranijih godina, a glavna primedba gospođe Vukajlović je bila da se vakcine bacaju.
- Oni poslednjih godina nikoga nisu pitali koliko vakcina i koje vakcine da naruče, iako smo mi stalno predlagali, jer je to naš zadatak, pošto malo više kao lekari znamo o tome od njih. Oni su uvek naručivali manje vakcina nego što smo mi predlagali. Gospođa Vukajlović je ekonomista i time treba da se bavi, a ne previše da se meša u medicinu - ogorčen je Tiodorović.
Svetlana Vukajlović odgovara za Press da je RZZO samo sproveo plan nabavke koji je prethodno dobio od „Batuta".
- Plan nabavke vakcina pravi Institut „Batut", a mi smo samo sproveli tender prema onome što su oni isplanirali. Ove godine je, inače, kupljeno više vakcina nego prošle i svih proteklih godina, a uvek se određeni broj baci. Ne znam tačno koliko je bačeno prošle godine, ali sigurno desetak hiljada, od 200.000 doza koliko je nabavljeno. Nije tačno da je traženo 900.000 vakcina jer bi to značilo da bismo 600.000 vakcina bacili, a to nije cilj. Nema nestašica, osim u Nišu, jer je njihov Institut za javno zdravlje napravio manju porudžbinu nego što im realno treba i sada je u toku dodatna nabavka. Ako se ukažu potrebe da se nabave dodatne vakcine, to nije problem, opet možemo raspisati tender - rekla je ona.
U Srbiji će prve doze, od ukupno tri miliona, koliko je vakcina naručeno, biti dostupne sredinom decembra. Prvu tranšu od 500.000 vakcina protiv gripa A (H1N1) dobićemo oko 15. decembra. Tiodorović tvrdi da je ova količina za početak dovoljna da se vakciniše najveći broj, ako ne i svi hronični bolesnici uzrasta od šest meseci pa naviše, sva zdrava deca i trudnice, zdravstveni i radnici u javnim servisima i preduzećima.
Nestašica vakcina za sezonski grip i zaštitnih maski u prvom talasu gripa, kao i činjenica da su neke evropske zemlje odavno počele sa vakcinacijom stanovništva protiv novog gripa, a da će Srbija početi tek u decembru, otvaraju pitanje da li smo spremni za ono što će se tek desiti. Zorica Marković, predsednik Udruženja korisnika zdravstvenih usluga „Zdravlje", kaže da je Srbija potpuno nespremno dočekala grip i da gubi trku sa vremenom.
- Državne zdravstvene vlasti ovu pandemiju dočekale su krajnje nespremno i ležerno. Ako se vakcina za novi grip nabavlja krajem godine, a zna se da je za postizanje imunizacije potrebno dve do tri nedelje, oni koji prime vakcinu u drugoj polovini decembra taj imunitet će imati tek u februaru- kaže ona.
Raguš: Imam grip, ali ne znam koji
Poslanica SRS-a Marina Raguš, koja je u noći između četvrtka i petka primljena u bolnicu sa simptomima svinjskog gripa, kaže za Press da se oseća bolje, da je njena dijagnoza akutna viroza, ali da zbog „nedostatka reagenasa još nije utvrđeno da li je u pitanju novi grip". Ona kaže da nije sigurna kada će dobiti informaciju o tome od koje vrste gripa boluje, ističući da joj je na klinici rečeno da se „više ne insistira na uzrokovanju, jer se svako ko dođe leči kao da je oboleo od novog gripa".
- Moram da kažem da su radili u izuzetno teškim uslovima jer je dosta ljudi tražilo intervenciju. Nisam ostala na klinici, već sam otišla na kućno lečenje. Ne leče me „tamifluom" jer mi je lekar prepisao penicilin. Svoju virozu lečim kao i svaki drugi grip. Stanje mi se, hvala bogu, poboljšava. Zvali su me i iz Hitne pomoći da provere da li mi nešto treba. Preko dana skoro da i nemam temperaturu, ali noću je situacija teža - priča Marina Raguš. (S. D.)
SVINJSKI GRIP U SRBIJI
Milosavljević: Srbija će pobediti virus A/H1N1
Ministar zdravlja Tomica Milosavljević, koji je juče sa gradonačelnikom Beograd Draganom Đilasom posetio zdravstvene ustanove, rekao je da će Srbija pobediti virus novog gripa tipa A/H1N1 i istakao da nema razloga za paniku.
- Srbija čini sve, temeljno i ozbiljno, da pobedi virus A/H1N1, i to će se i dogoditi - rekao je Milosavljević. Milosavljević je dodao da se zdravstveni sistem Srbije ozbiljno priprema za epidemiju tokom poslednje dve godine, od najava epidemije ptičjeg gripa.
- I zdravstvene službe Beograda, domovi zdravlja, ambulante, kliničko-bolnički centri, kao i zdravstvene službe cele Srbije, sa mrežom bolnica i domova zdravlja i dovoljno edukovanih kadrova, doktora i medicinskih sestara koji imaju hrabrost, znanje i strpljenje, učiniće sve što od njih zavisi - rekao je Milosavljević, i istakao je da su solidarnost i poverenje najviše potrebni tokom epidemija i da će jedino to obezbediti da „društvo pobedi mikroorganizam".
Gradonačelnik Beograda Dragan Đilas rekao je da je grad spreman za epidemiju novog gripa i da postoje kapaciteti za zbrinjavanje svih obolelih, kao i da postoje rezervna sredstva u gradskom budžetu za nabavku respiratora i lekova.
- Sve ostalo u gradu će funkcionisati normalno, kao i do sada, i građani će se vremenom priviknuti na bombastične izjave i naslove u medijima. Naravno da je strah, posebno za decu, ogroman kada su ovakve situacije i da taj strah izaziva i malo panike - rekao je Đilas.
Beba kritično, u Beogradu obolelo dvogodišnje dete
U Beogradu je juče potvrđen virus novog gripa kod dvogodišnjeg deteta, koje je juče iz KBC „Dr Dragiša Mišović" prebačeno na Institut za majku i dete, rekao je za Press Vladislav Vukomanović, direktor pedijatrijske klinike.
- Dete koristi masku za kiseonik, a za sada nema indikacija da se priključi na respirator - rekao je Vukomanović.
Kod jednomesečne bebe, za čiji život se lekari Instituta bore već nekoliko dana, nema poboljšanja i njeno stanje je za nijansu gore.
- Beba je vitalno ugrožena. Preduzimamo sve terapijske mere da joj se eliminiše voda iz pluća - kaže Vukomanović.
U kragujevačkom Kliničkom centru smešteno je pet pacijenata sa težim oblikom novog gripa, od kojih je dvoje priključeno na respirator. U jedinici intenzivne nege su 52-godišnja žena iz Kragujevca i 37-godišnji muškarac iz okoline grada, koji su u teškom stanju i priključeni su na aparate za veštačku ventilaciju. U teškom stanju, ali bez respiratora je i 35-godišnji muškarac iz Ćuprije, koji je juče premešten iz jedinice intenzivne nege u jedinicu poluintenzivne nege kragujevačke Infektivne klinike.
Prvi slučaj gripa potvrđen je i u Vranju, kod pacijenta starog 28 godina, koji je sa simptomima te bolesti pre tri dana prebačen na Infektivnu kliniku u Nišu. Pacijent je zbog teškog stanja priključen na aparate za disanje.
Na Infektivno odeljenje valjevske bolnice primljeno je troje pacijenata sa simptomima novog gripa. Zbrinuto je dvoje trinaestogodišnjaka i jedna žena od 53 godine, i njihovo stanje je stabilno.
Branislav Tiodorović, otvoreno za Press: Nisu dali pare za vakcine!!!
Zbog nestašice vakcine za sezonski grip epidemiolog Branislav Tiodorović, član Radne grupe Ministarstva zdravlja za pandemije, kaže za Press da neko treba da odgovori na pitanje ko je taj ko je nabavio 305.000 doza vakcina za sezonski grip, umesto 900.000 doza, koliko je Radna grupa tražila još početkom godine. Tiodorović optužuje Svetlanu Vukajlović, direktorku Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje, da štedi na zdravlju naroda i da RZZO nije naručio onoliko vakcina koliko je Radna grupa tražila.
- Voleo bih da sretnem Svetlanu Vukajlović i upitam da li je ona zadužena da štedi na zdravlju naroda. Bolje neka štedi na nekom drugom mestu i na drugi način! Kad je narod u pitanju, a pogotovo dečica, neću, bre, apsolutno da razmišljam da li ima para. Za to mora da ima para, pa makar ne bilo za nešto drugo! Kada su u pitanju trudnice, pa ima, bre, da pretim, ako treba i nekome ko bi mogao biti mnogo opasan za mene! Trudnice zaslužuju da budu zaštićene najboljom vakcinom - otvara karte Branislav Tiodorović. On kaže da lako može da se proveri da je Radna grupa, preko Instituta za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut", u martu tražila 900.000 doza jer o tome postoje dokumenti. Radna grupa je predvidela da će se ljudi više interesovati za vakcinu nego ranijih godina, a glavna primedba gospođe Vukajlović je bila da se vakcine bacaju.
- Oni poslednjih godina nikoga nisu pitali koliko vakcina i koje vakcine da naruče, iako smo mi stalno predlagali, jer je to naš zadatak, pošto malo više kao lekari znamo o tome od njih. Oni su uvek naručivali manje vakcina nego što smo mi predlagali. Gospođa Vukajlović je ekonomista i time treba da se bavi, a ne previše da se meša u medicinu - ogorčen je Tiodorović.
Svetlana Vukajlović odgovara za Press da je RZZO samo sproveo plan nabavke koji je prethodno dobio od „Batuta".
- Plan nabavke vakcina pravi Institut „Batut", a mi smo samo sproveli tender prema onome što su oni isplanirali. Ove godine je, inače, kupljeno više vakcina nego prošle i svih proteklih godina, a uvek se određeni broj baci. Ne znam tačno koliko je bačeno prošle godine, ali sigurno desetak hiljada, od 200.000 doza koliko je nabavljeno. Nije tačno da je traženo 900.000 vakcina jer bi to značilo da bismo 600.000 vakcina bacili, a to nije cilj. Nema nestašica, osim u Nišu, jer je njihov Institut za javno zdravlje napravio manju porudžbinu nego što im realno treba i sada je u toku dodatna nabavka. Ako se ukažu potrebe da se nabave dodatne vakcine, to nije problem, opet možemo raspisati tender - rekla je ona.
U Srbiji će prve doze, od ukupno tri miliona, koliko je vakcina naručeno, biti dostupne sredinom decembra. Prvu tranšu od 500.000 vakcina protiv gripa A (H1N1) dobićemo oko 15. decembra. Tiodorović tvrdi da je ova količina za početak dovoljna da se vakciniše najveći broj, ako ne i svi hronični bolesnici uzrasta od šest meseci pa naviše, sva zdrava deca i trudnice, zdravstveni i radnici u javnim servisima i preduzećima.
Nestašica vakcina za sezonski grip i zaštitnih maski u prvom talasu gripa, kao i činjenica da su neke evropske zemlje odavno počele sa vakcinacijom stanovništva protiv novog gripa, a da će Srbija početi tek u decembru, otvaraju pitanje da li smo spremni za ono što će se tek desiti. Zorica Marković, predsednik Udruženja korisnika zdravstvenih usluga „Zdravlje", kaže da je Srbija potpuno nespremno dočekala grip i da gubi trku sa vremenom.
- Državne zdravstvene vlasti ovu pandemiju dočekale su krajnje nespremno i ležerno. Ako se vakcina za novi grip nabavlja krajem godine, a zna se da je za postizanje imunizacije potrebno dve do tri nedelje, oni koji prime vakcinu u drugoj polovini decembra taj imunitet će imati tek u februaru- kaže ona.
Raguš: Imam grip, ali ne znam koji
Poslanica SRS-a Marina Raguš, koja je u noći između četvrtka i petka primljena u bolnicu sa simptomima svinjskog gripa, kaže za Press da se oseća bolje, da je njena dijagnoza akutna viroza, ali da zbog „nedostatka reagenasa još nije utvrđeno da li je u pitanju novi grip". Ona kaže da nije sigurna kada će dobiti informaciju o tome od koje vrste gripa boluje, ističući da joj je na klinici rečeno da se „više ne insistira na uzrokovanju, jer se svako ko dođe leči kao da je oboleo od novog gripa".
- Moram da kažem da su radili u izuzetno teškim uslovima jer je dosta ljudi tražilo intervenciju. Nisam ostala na klinici, već sam otišla na kućno lečenje. Ne leče me „tamifluom" jer mi je lekar prepisao penicilin. Svoju virozu lečim kao i svaki drugi grip. Stanje mi se, hvala bogu, poboljšava. Zvali su me i iz Hitne pomoći da provere da li mi nešto treba. Preko dana skoro da i nemam temperaturu, ali noću je situacija teža - priča Marina Raguš. (S. D.)
SVINJSKI GRIP U SRBIJI
Milosavljević: Srbija će pobediti virus A/H1N1
Ministar zdravlja Tomica Milosavljević, koji je juče sa gradonačelnikom Beograd Draganom Đilasom posetio zdravstvene ustanove, rekao je da će Srbija pobediti virus novog gripa tipa A/H1N1 i istakao da nema razloga za paniku.
- Srbija čini sve, temeljno i ozbiljno, da pobedi virus A/H1N1, i to će se i dogoditi - rekao je Milosavljević. Milosavljević je dodao da se zdravstveni sistem Srbije ozbiljno priprema za epidemiju tokom poslednje dve godine, od najava epidemije ptičjeg gripa.
- I zdravstvene službe Beograda, domovi zdravlja, ambulante, kliničko-bolnički centri, kao i zdravstvene službe cele Srbije, sa mrežom bolnica i domova zdravlja i dovoljno edukovanih kadrova, doktora i medicinskih sestara koji imaju hrabrost, znanje i strpljenje, učiniće sve što od njih zavisi - rekao je Milosavljević, i istakao je da su solidarnost i poverenje najviše potrebni tokom epidemija i da će jedino to obezbediti da „društvo pobedi mikroorganizam".
Gradonačelnik Beograda Dragan Đilas rekao je da je grad spreman za epidemiju novog gripa i da postoje kapaciteti za zbrinjavanje svih obolelih, kao i da postoje rezervna sredstva u gradskom budžetu za nabavku respiratora i lekova.
- Sve ostalo u gradu će funkcionisati normalno, kao i do sada, i građani će se vremenom priviknuti na bombastične izjave i naslove u medijima. Naravno da je strah, posebno za decu, ogroman kada su ovakve situacije i da taj strah izaziva i malo panike - rekao je Đilas.
Beba kritično, u Beogradu obolelo dvogodišnje dete
U Beogradu je juče potvrđen virus novog gripa kod dvogodišnjeg deteta, koje je juče iz KBC „Dr Dragiša Mišović" prebačeno na Institut za majku i dete, rekao je za Press Vladislav Vukomanović, direktor pedijatrijske klinike.
- Dete koristi masku za kiseonik, a za sada nema indikacija da se priključi na respirator - rekao je Vukomanović.
Kod jednomesečne bebe, za čiji život se lekari Instituta bore već nekoliko dana, nema poboljšanja i njeno stanje je za nijansu gore.
- Beba je vitalno ugrožena. Preduzimamo sve terapijske mere da joj se eliminiše voda iz pluća - kaže Vukomanović.
U kragujevačkom Kliničkom centru smešteno je pet pacijenata sa težim oblikom novog gripa, od kojih je dvoje priključeno na respirator. U jedinici intenzivne nege su 52-godišnja žena iz Kragujevca i 37-godišnji muškarac iz okoline grada, koji su u teškom stanju i priključeni su na aparate za veštačku ventilaciju. U teškom stanju, ali bez respiratora je i 35-godišnji muškarac iz Ćuprije, koji je juče premešten iz jedinice intenzivne nege u jedinicu poluintenzivne nege kragujevačke Infektivne klinike.
Prvi slučaj gripa potvrđen je i u Vranju, kod pacijenta starog 28 godina, koji je sa simptomima te bolesti pre tri dana prebačen na Infektivnu kliniku u Nišu. Pacijent je zbog teškog stanja priključen na aparate za disanje.
Na Infektivno odeljenje valjevske bolnice primljeno je troje pacijenata sa simptomima novog gripa. Zbrinuto je dvoje trinaestogodišnjaka i jedna žena od 53 godine, i njihovo stanje je stabilno.
Usvojen Statut: VOJVODINA, evropska ili srpska?
Autonomija Vojvodine u izvornom smislu znači odvajanje od Beča i Budimpešte, a približavanje Beogradu. Danas, pak, posle rasprave o usvajanju Statuta u Skupštini Vojvodine, potpuno je jasno da vojvođanska autonomija ide u drugom pravcu - udaljavanja od Beograda.
Da li je Vojvodina od danas evropska ili srpska regija, pokušali smo da saznamo u razgovoru s vodećim istoričarima, autonomašima, „Vojvođanima"...
Evropska kao Vlasina
Momčilo Pavlović, direktor Instituta za savremenu istoriju, kaže da je Vojvodina evropska regija, koliko i područje Vlasine, koja uzima delove Bugarske, koja je član EU.
- Insistiranje na Vojvodini kao evropskoj regiji je potpuna besmislica i floskula koja ne znači ništa. Šta je onda Srbija? Istina je da Vojvodina deli neka istorijska iskustva sa srednjom Evropom kroz austrougarski uticaj. Ali, to nije razlog za bilo kakvu posebnost. Dovoljno je uporediti mačvanska sela i susedna sremska sela, videće se koliko su ona identična - kaže Pavlović.
On navodi da ne postoje istorijski razlozi za odvajanje Vojvodine od Srbije, ali da i te kako postoje istorijski razlozi za približavanje!
- Projekat srpskog vojvodstva u okviru Austrougarske podrazumevao je samostalnost od Beča i Budimpešte i prispajanje Srbiji. Ovo je komunistički princip rešavanja nacionalnog pitanja, da se ostvare secionističke težnje svih kako bi se branilo od velikosrpskog hegemonizma, pa na kraju ono što ostane može da bude Srbija. Interesantno je kako se Zapad na globalnom planu odrekao komunizma, ali je na prostoru bivše Jugoslavije zadržao te komunističke principe. Kada na nekim sledećim izborima u Vojvodini i Srbiji pobede različite političke opcije, može se očekivati da Vojvodina krene nekim takozvanim posebnim putem - kaže Pavlović.
Književnik Draško Ređep, koji insistira na Vojvodini kao „srpskom severu" nevezano od administrativnih granica, kaže da su veze Vojvodine sa Srbijom suviše duboke da bi bilo ko i pomišljao na separatizam.
- Svi nacionalni mitovi su nastali na srpskom severu. Krušedol je osnovan pre ravno 500 godina, kada su pali Beograd i Smederevo, a kada se još nije desila Mohačka bitka, koja je srušila Ugarsku. To znači da postoji kontinuitet, koji nikakva logika administracije ne može da poljulja. Srpski sever ima svoje posebnosti, ali je uvek bio odan nacionalnim vrednostima - priča Ređep.
Magla od autonomije
Naš sagovornik ističe da se danas insistira da je Vojvodina bila austrijska, odnosno od 1867. Austrougarska, ali se prećutkuje da je Vojvodina 12 godina, od 1929. do 1941, bila u sastavu Dunavske banovine i da je Novi Sad tada bio glavni grad Kragujevcu i celoj Šumadiji. On, sa druge strane, ističe da regionalizacija Srbije jeste dobra ideja jer je nedopustivo da se o svemu odlučuje u „beogradskom krugu dvojke".
Mile Isakov, jedan od nekadašnjih lidera DOS-a i potpredsednik vlade, kaže da zahtev za autonomiju treba posmatrati kao potvrdu privrženosti Srbiji i da, iako je izvesno da bi građani Vojvodine sa većom autonomijom imali i veće šanse za razvoj, Vojvodinu prvenstveno treba posmatrati kao srpsku regiju.
- Razvoj Vojvodine u interesu je cele Srbije. Vojvodina traži autonomiju od Srbije, ali i u Srbiji. Autonomija ne može da postoji sama za sebe, jer onda je to nešto drugo što se ne postavlja uopšte kao pitanje. Zašto niko ne podiže galamu oko autonomije sudstva ili univerziteta? Zato što bi bilo potpuno glupo tvrditi da oni mogu da se otcepe od Srbije. Ali, i na te autonomije se ne gleda blagonaklono jer vlastodršci, ma koje boje bili, vole da kontrolišu sve oblasti života. Vlast je pretvorila svoj mandat u permanentnu izbornu kampanju. Šta god da urade, odmah trče na televiziju, stvarajući privid rezultata. I cela halabuka oko Statua Vojvodine je samo bacanje prašine u oči biračima, i u Srbiji, i u Vojvodini. Jer vlast u Vojvodini „kao" to traži vrlo borbeno. A u očima građana Vojvodine se to predstavlja kao nešto veliko, jer čim Beograd to ne daje, to mora da je mnogo dobro za njih. I onda kada se dođe do rešenja, treba da budu zadovoljni i jedni i drugi. U Beogradu zato što su tobože odbranili Vojvodinu, a u Novom Sadu zato što su dobili nešto. A to nešto je - ništa - zaključuje Isakov.
VOJVODINA, evropska ili srpska?
Autonomija Vojvodine u izvornom smislu znači odvajanje od Beča i Budimpešte, a približavanje Beogradu. Danas, pak, posle rasprave o usvajanju Statuta u Skupštini Vojvodine, potpuno je jasno da vojvođanska autonomija ide u drugom pravcu - udaljavanja od Beograda.
Da li je Vojvodina od danas evropska ili srpska regija, pokušali smo da saznamo u razgovoru s vodećim istoričarima, autonomašima, „Vojvođanima"...
Evropska kao Vlasina
Momčilo Pavlović, direktor Instituta za savremenu istoriju, kaže da je Vojvodina evropska regija, koliko i područje Vlasine, koja uzima delove Bugarske, koja je član EU.
- Insistiranje na Vojvodini kao evropskoj regiji je potpuna besmislica i floskula koja ne znači ništa. Šta je onda Srbija? Istina je da Vojvodina deli neka istorijska iskustva sa srednjom Evropom kroz austrougarski uticaj. Ali, to nije razlog za bilo kakvu posebnost. Dovoljno je uporediti mačvanska sela i susedna sremska sela, videće se koliko su ona identična - kaže Pavlović.
On navodi da ne postoje istorijski razlozi za odvajanje Vojvodine od Srbije, ali da i te kako postoje istorijski razlozi za približavanje!
- Projekat srpskog vojvodstva u okviru Austrougarske podrazumevao je samostalnost od Beča i Budimpešte i prispajanje Srbiji. Ovo je komunistički princip rešavanja nacionalnog pitanja, da se ostvare secionističke težnje svih kako bi se branilo od velikosrpskog hegemonizma, pa na kraju ono što ostane može da bude Srbija. Interesantno je kako se Zapad na globalnom planu odrekao komunizma, ali je na prostoru bivše Jugoslavije zadržao te komunističke principe. Kada na nekim sledećim izborima u Vojvodini i Srbiji pobede različite političke opcije, može se očekivati da Vojvodina krene nekim takozvanim posebnim putem - kaže Pavlović.
Književnik Draško Ređep, koji insistira na Vojvodini kao „srpskom severu" nevezano od administrativnih granica, kaže da su veze Vojvodine sa Srbijom suviše duboke da bi bilo ko i pomišljao na separatizam.
- Svi nacionalni mitovi su nastali na srpskom severu. Krušedol je osnovan pre ravno 500 godina, kada su pali Beograd i Smederevo, a kada se još nije desila Mohačka bitka, koja je srušila Ugarsku. To znači da postoji kontinuitet, koji nikakva logika administracije ne može da poljulja. Srpski sever ima svoje posebnosti, ali je uvek bio odan nacionalnim vrednostima - priča Ređep.
Magla od autonomije
Naš sagovornik ističe da se danas insistira da je Vojvodina bila austrijska, odnosno od 1867. Austrougarska, ali se prećutkuje da je Vojvodina 12 godina, od 1929. do 1941, bila u sastavu Dunavske banovine i da je Novi Sad tada bio glavni grad Kragujevcu i celoj Šumadiji. On, sa druge strane, ističe da regionalizacija Srbije jeste dobra ideja jer je nedopustivo da se o svemu odlučuje u „beogradskom krugu dvojke".
Mile Isakov, jedan od nekadašnjih lidera DOS-a i potpredsednik vlade, kaže da zahtev za autonomiju treba posmatrati kao potvrdu privrženosti Srbiji i da, iako je izvesno da bi građani Vojvodine sa većom autonomijom imali i veće šanse za razvoj, Vojvodinu prvenstveno treba posmatrati kao srpsku regiju.
- Razvoj Vojvodine u interesu je cele Srbije. Vojvodina traži autonomiju od Srbije, ali i u Srbiji. Autonomija ne može da postoji sama za sebe, jer onda je to nešto drugo što se ne postavlja uopšte kao pitanje. Zašto niko ne podiže galamu oko autonomije sudstva ili univerziteta? Zato što bi bilo potpuno glupo tvrditi da oni mogu da se otcepe od Srbije. Ali, i na te autonomije se ne gleda blagonaklono jer vlastodršci, ma koje boje bili, vole da kontrolišu sve oblasti života. Vlast je pretvorila svoj mandat u permanentnu izbornu kampanju. Šta god da urade, odmah trče na televiziju, stvarajući privid rezultata. I cela halabuka oko Statua Vojvodine je samo bacanje prašine u oči biračima, i u Srbiji, i u Vojvodini. Jer vlast u Vojvodini „kao" to traži vrlo borbeno. A u očima građana Vojvodine se to predstavlja kao nešto veliko, jer čim Beograd to ne daje, to mora da je mnogo dobro za njih. I onda kada se dođe do rešenja, treba da budu zadovoljni i jedni i drugi. U Beogradu zato što su tobože odbranili Vojvodinu, a u Novom Sadu zato što su dobili nešto. A to nešto je - ništa - zaključuje Isakov.
Oštra polemika u Skupštini Vojvodine
NOVI SAD - Skupština Vojvodine do zaključenja ovog broja Pressa nije završila raspravu o novom Statutu pokrajine, iako su se predstavnici vladajuće koalicije ponašali kao da je to već „gotova stvar".
Po skupštinskim kuloarima, među novinarima je prostrujala nepotvrđena vest da se rasprava o budžetu namerno odugovlači kako bi se rasprava o Statutu što više odložila ili kako bi se proizveo efekat nedostatka kvoruma. Ipak, predsednik Skupštine Vojvodine Šandor Egereši je uoči zasedanja rekao da će ovaj parlament sigurno izglasati pravno-tehničko usaglašavanje Statuta i pratećeg zakona do kraja dana i da će biti uvažene sve primedbe koje je pred početak zasedanja uputila SPS.
Socijalistička partija Srbije je inače podnela šest primedbi, koje su i ugrađene u zaključak Izvršnog veća o pravno-tehničkim ispravkama Predloga statuta. Najvažnije primedbe SPS-a su da Vojvodina ne može da otvori predstavništvo u inostranstvu bez saglasnosti Vlade Srbije, da se u Statut unese da je Vojvodina neodvojivi deo Srbije, a treća primedba je da Novi Sad nije glavni grad Vojvodine, nego njen administrativni centar.
Pet poslanika Lige socijaldemokrata Vojvodine u jednom trenutku su napustili sednicu parlamenta, pošto se Predlog statuta ponovo našao na dnevnom redu, iako je pre godinu dana već usvojen tročetvrtinskom većinom. Šef poslaničke grupe LSV-a Branislav Bogaroški obrazložio je postupak svojih poslanika time da se na taj način „ponižava" Skupština Vojvodine, te da poslanici nisu đaci ponavljači da bi morali popravljati jednom izglasan tekst. Bogaroški je rekao i da LSV prihvata minimalne izmene Statuta, ali poslanici te stranke moraju iz principijelnih razloga da napuste sednicu.
S druge strane, republički i pokrajinski poslanici DSS-a, nezadovljni Predlogom statuta Vojvodine, protestovali su ispred zgrade Skupštine Vojvodine, ostavljajući tamo jogurt i banane. Republički poslanik Miloš Aligrudić objasnio je da su jogurt doneli kako bi podsetili poslanike SPS-a na „jogurt revoluciju" iz 1988. godine, kada je Vojvodina izgubila autonomiju, a banane su doneli kako bi poručili poslanicima vladajuće koalicije da ne žele Vojvodinu kao banana republiku.
Nezadovoljstvo zbog Predloga statuta izrazili su i poslanici Srpske radikalne stranke. Šef poslaničke grupe Milorad Mirčić ocenio je da se Statutom razbija celovitost Srbije, a zbog toga je najavio i proteste širom Vojvodine, s ciljem da se građanima objasni zbog čega Statut neće doneti boljitak Vojvođanima.
Predsednik Izvršnog veća Vojvodine Bojan Pajtić je uoči sednice izjavio novinarima da Predlog statuta nije separatistički akt i da će za nedelju-dve po usvajanju Statuta biti svima jasno da predstavnici pojedinih opozicionih partija nisu bili u pravu kada su to tvrdili.
- Nikada ne bih glasao, niti bi glasao bilo koji poslanik Skupštine Vojvodine za Statut koji bi ugrozio suverenitet Srbije - rekao je on. (E. J.)
Srbija ruši svoje „Berlinske zidove”
Čitav zapadni Balkan porušiće svoje „berlinske zidove" tek kada sve zemlje regiona postanu punopravne članice Evropske unije, a proces ujedinjenja Evrope biće u tom istorijskom trenutku do kraja zaokružen, izjavio je sinoć u Beogradu predsednik Srbije Boris Tadić.
- Tek tada će dan kome smo svi posvećeni - 9. novembar 1989. godine, dobiti svoj puni smisao i političku dimenziju... Što se Srbije tiče, članstvo u Evropskoj uniji naš je centralni strategijski cilj, a savremena, ujedinjena Nemačka u ostvarenju tog cilja ima posebnu ulogu - rekao je Tadić na početku koncerta povodom dvadesetogodišnjice pada Berlinskog zida u beogradskom Centru „Sava".
On je ocenio da je Berlinski zid bio „simbol svih podela ljudi i porodica, simbol sukoba političkih uticaja na evropskom kontinentu u drugoj polovini prošlog veka".
- Narodi zapadnog Balkana kretali su se u obrnutom istorijskom smeru: od ujedinjenja ka podelama i stvaranju novih nacionalnih država, od vladavine prava ka bezakonju, od mira ka ratu, podižući nove zidove i uspostavljajući jednodecenijsku izolaciju - rekao je Tadić.
Tadić je podsetio da je u tom trenutku „uzleta evropske civilizacije na prostoru bivše Jugoslavije došlo do ubrzanog sloma osnovnih vrednosti i novih tragičnih sukoba".
Prema njegovim rečima, Srbija je 5. oktobra 2000. godine srušila „novonastale berlinske zidove, koje je podigla razorna politika nedemokratskog režima tokom '90-ih godina".
Tadić je rekao da građanima Srbije danas predstoji uklanjanje još jednog zida u veoma bliskoj budućnosti, koji im je onemogućavao da se slobodno kreću i prisiljavao ih na dugo, ponižavajuće čekanje viza u redovima pred stranim ambasadama.
- Nama je podrška prijateljske Nemačke na evropskom putu od neprocenjive važnosti, a jaka i stabilna Srbija, članica Evropske unije, biće zalog boljeg života njenih građana, ali i temelj stabilnosti zapadnog Balkana, što predstavlja i zajednički evropski interes - kazao je on.
Nemački ambasador Volfram Mas poklonio je sinoć Tadiću parče Berlinskog zida i rekao da ga je dobio pre 20 godina i da ne vidi bolji način da Tadić pamti ovo veče, nego da dobije komad tog zida.
- Pre 60 godina naši protivnici, posle najtežeg pada u istoriji, dali su nam šansu. Nemačka se suočila sa prošlošću i uspela da pridobije poverenje i da nakon svrgavanja diktature u Nemačkoj ponovo ujedini svoje zemlje - rekao je Mas.
Nakon Tadićevog i govora nemačkog ambasadora Volframa Masa, održan je centralni događaj proslave pada Berlinskog zida u Srbiji, koncert - retrospektiva nemačke muzike. Inače, Ambasada Nemačke u Beogradu, povodom 20-godišnjice pada Berlinskog zida, organizuje „Dane Nemačke u Srbiji", koji su počeli juče i trajaće do 12. novembra.
Na putu za EU nam pomaže Nemačka
Predsednik Srbije Boris Tadić izjavio je sinoć da će proces ujedinjenja Evrope biti zaokružen tek kada sve zemlje zapadnog Balkana postanu punopravne članice Evropske unije.
Tadić je na sinoćnjoj proslavi u Centru „Sava", održanoj povodom obeležavanja dvadesetogodišnjice od pada Berlinskog zida, rekao da je Srbija 5. oktobra 2000. godine srušila svoje „berlinske zidove", koje je podigla razorna politika jednog nedemokratskog režima tokom '90-ih godina, odvajajući je od čitavog sveta.
- Danas, našim građanima predstoji uklanjanje još jednog zida u veoma bliskoj budućnosti, koji im je onemogućavao da se slobodno kreću i prisiljavao ih na dugo, ponižavajuće čekanje viza u redovima pred stranim ambasadama. Čitav zapadni Balkan porušiće sve svoje „berlinske zidove" tek onda kada sve zemlje našeg regiona postanu punopravne članice EU, a proces ujedinjenja Evrope biće u tom istorijskom trenutku do kraja zaokružen - istakao je Tadić.
Prema njegovim rečima, članstvo u EU centralni je strategijski cilj Srbije, a savremena, ujedinjena Nemačka u ostvarenju tog cilja ima posebnu ulogu.
- Hrabrošću i predanošću građana Nemačke ostvaren je istorijski san o ujedinjenju, a vizija jedinstvene Evrope i dalje živi. Nama je podrška prijateljske Nemačke na evropskom putu od neprocenjive važnosti, a jaka i stabilna Srbija, članica Evropske unije, biće zalog boljeg života njenih građana, ali i temelj stabilnosti zapadnog Balkana, što predstavlja i zajednički evropski interes - istakao je Tadić.
Za razliku od Nemaca, koji su se pre 20 godina opredelili da povrate svoja suverena demokratska prava i prelaskom preko linije neslobode odbace stege koje su im nametnuli hladni rat i totalitarni režimi, narodi bivše Jugoslavije su se, prema Tadićevim rečima, uputili u obrnutom istorijskom smeru: od ujedinjenja ka podelama i stvaranju novih nacionalnih država, od vladavine prava ka bezakonju, od mira ka ratu, podižući nove zidove i uspostavljajući jednodecenijsku izolaciju.
Nakon Tadićevog i govora nemačkog ambasadora Volframa Masa, održan je centralni događaj proslave pada Berlinskog zida u Srbiji, koncert - retrospektiva nemačke muzike. Inače, Ambasada Nemačke u Beogradu, povodom 20-godišnjice od pada Berlinskog zida, organizuje „Dane Nemačke u Srbiji", koji su počeli juče i trajaće do 12. novembra.Vakcina
Kao najiskusniji ministar zdravlja u Evropi, on ima težinu kad se zakune da će prvi da vakciniše sebe i svoju porodicu. Jedini je problem što će to da bude kad prođe svinjski grip ili kad njegove kolege na sebi utvrde svrsishodnost vakcine.
Građane Srbije ne treba da zanima da li je vakcina zdrava ili nije. Jednostavno: nema vakcine. A nema ni respiratora, maski, bolničkih kreveta... Nema ničega, kako mi je objasnio apotekar, kada sam pre neki dan tražio dečji multivitamin. Tako se mi borimo protiv smrtonosnog virusa, malo vitamina, malo belog luka i kiselog kupusa. Baš kao u Karađorđevo vreme, kada, istina, Tomica Milosavljević nije bio ministar zdravlja.
Srbija nije spremna za pandemiju svinjskog gripa! To je valjda svima jasno. I Tomici Milosavljeviću, i Predragu Konu, i Mirku Cvetkoviću, i Borisu Tadiću. Ali šta ćemo sad? Da plačemo, da se povučemo na Ravnu goru ili napravimo logor za obolele na Sajmištu? Je l' neko treba da odgovara ili će ovo zauvek da ostane država opravdano odsutnih i večno osumnjičenih đaka? Zašto da plaćam porez, penzije, da idem u vojsku... Zašto da se uopšte udružujem u ovu skupinu zvanu Srbija?
Država nije imala veći zadatak. Pusti sad i Medvedeva, i Bajdena, i borbu za Kosovo koga nema, i to što je Radomir Antić uigrao tim; ili Novak Đoković s novim trenerom popravio igru na mreži. Slovenija 15 dana ima vakcinu od sedam evra u svim apotekama, a Srbija je nema... I zato neko mora da odgovara. Ako treba i krivično, jer ugrožavanje zdravlja nacije je teško krivično delo. Ako ne i najteže...
Za ozbiljnu vladu nema većeg ispita. A naša vlada je pala. Ili je pao Tomica, ili Radna grupa epidemiloga, ili taj ko je trebalo da plati vakcinu. Neko je kriv što Srbija gubi ovu utakmicu. Gubi je tako strašno, svakim mrtvim građaninom ove zemlje, svakim strahom za nečije dete ili bolesnu majku. Hrvata ima 4,5 miliona, nas ovde oko sedam. Oni imaju više zaraženih i jednog mrtvog. Mi već - petoro. I nastavljamo da gubimo. I mnogo smo već izgubili.
I zato, Mirko - budi i ti jednom premijer. Primi vakcinu za nas: SMENI GA!
- Mina – Evo odnesi joj ti lyrics
- Tina Ivanovic – Zlatna cipela lyrics
- Dara Bubamara – Ciao amore lyrics
- Dara Bubamara – Ona te pali lyrics
- Nikola Saric – Novi zrak – tekst
- Aco Pejovic – Malo je sve ovo – tekst
- Karma – Zivim za tebe – tekst
- Karma – Bolje biti pijan nego star – tekst
- Olivera Arandjelovic – Prolupala – tekst
- Jovana Nikolic – moli,moli – tekst