Besplatna Zabava

Archive for November 13th, 2009

Za milijardu i trideset hiljada dinara grad Beograd i JKP „Gradska čistoća" kupili su poslovnu zgradu od 12.000 kvadratnih metara. U ovaj objekat biće preseljena gotovo cela gradska uprava

Grad Beograd i JKP „Gradska čistoća" kupili su juče zgradu „Ineksa" u Ulici kraljice Marije 1 za milijardu i trideset hiljada dinara. U tom objektu biće smeštena gradska uprava koja je sada „rasuta" u devet zgrada u prestonici, a velika selidba zbog složenog procesa kupovine i iseljavanja trenutnih zakupaca biće završena tek na proleće.

Gradska uprava je obezbedila 40 odsto sume, dok je preostalo dala „Čistoća", a još nije poznato ko će biti naveden kao vlasnik objekta. Prema rečima gradskog javnog pravobranioca Strahinje Sekulića, koji se nalazi na čelu konzorcijuma, u roku od tri radna dana trebalo bi da se potpiše ugovor sa Agencijom za privatizaciju.

Preseljenje na proleće

- Prodajna cena bi trebalo da bude uplaćena 21. decembra i ta suma biće uplaćena odjednom. Onih 40 odsto biće dato iz suficita gradskog budžeta, dok će preostalih 60 odsto „Gradska čistoća" izdvojiti iz svoje ostvarene dobiti - objasnio je Sekulić, i dodao da je cena po kvadratu poslovne zgrade bila oko 820 evra.
Gradski pravobranilac je objasnio i da je novac koji je dat za imovinu „Ineksa" bio predviđen budžetom grada za prethodnu godinu. U ovoj kupovini grad i „Čistoća" učestvovali su odvojeno, bez obzira na to što je grad osnivač tog preduzeća. Sekulić je objasnio da bi sa „Čistoćom" tek trebalo da bude napravljen dogovor o tehničkom korišćenju zgrade.
Predsednik Skupštine grada Aleksandar Antić tvrdi da suvlasnički odnosi u poslu u kupovini zgrade „Ineks" neće biti problem u slučaju privatizacije „Gradske čistoće". On je rekao da je grad Beograd vlasnik i osnivač tog komunalnog preduzeća i da se trenutno i ne razmišlja o privatizaciji.
- Kao osnivač, imamo mogućnosti da na kraju svake godine dobit javnih preduzeća preuzmemo kao prihod grada, tako da suvlasnički odnosi sigurno neće biti problem - rekao je Antić.

 

 Anketa: Šta mislite o kupovoni zgrade „Ineksa"

Andreja Mladenović, DSS:
- Kupovina zgrade „Ineks" pokazuje samovolju i bahatost aktuelne vlasti, posebno gradonačelnika Dragana Đilasa. U uslovima kada grad ima predviđeni gubitak od 12 milijardi dinara, gradska vlast kupuje za milijardu zgradu u koju ne može da se smesti cela uprava.
Nemanja Šarović, SRS:
- Bilo je dosta propusta u proceduri kupovine poslovne zgrade „Ineksa", što pokazuje bahatost gradonačelnika Beograda. Jasno je da je Zakon o javnim nabavkama prekršen. Skupština grada nije donela nikakvu odluku o kupovini „Ineksa".
Dejan Ranđić, LDP:
- Kupovina zgrade poboljšaće efikasnost uprave. LDP se u prethodnom periodu protivio kupovini zgrade na uštrb investicija za koje su građani odvojili novac. Do toga nije došlo i zbog toga smo zadovoljni. To je razlog što smo podržali rebalans.
Nebojša Stefanović, SNS:
- Veliki broj građana nema rešene osnovne komunalne probleme, poput onih u podavalskim naseljima koji više od 30 godina čekaju vodovod i kanalizaciju, a gradska vlast je odlučila da potroši više od milijardu dinara u obezbeđivanje luksuza za svoje funkcionere.
Aleksandar Antić, SPS
- Kupovina zgrade „Ineksa" omogućiće efikasnu upravu, smanjiće troškove i oslobodiće veliki deo gradske imovine koja će biti ponuđena za izdavanje. Reč je o dobrom domaćinskom potezu i Beograđani će sada moći sve poslove da obavljaju na jednom mestu.

 

Useljenje na proleće

Kako je najavljeno, svi trenutni zakupci prostora u poslovnoj zgradi moraće da se „u primerenom, ali ne i dugom roku isele", jer je došao novi vlasnik. Potom će preseljenje gradskih službi obaviti gradska uprava, najverovatnije na proleće. Predsednik Skupštine grada kaže da je zgrada u prilično dobrom stanju i da će biti urađena detaljna analiza o potrebnim ulaganjima.
- Zgrada „Ineksa" je za takve svrhe projektovana. Očekujemo da ćemo gotovo kompletnu gradsku upravu moći da smestimo u tu zgradu - istakao je Antić, i dodao da investicija gradu i Beograđanima može da se vrati za tri do četiri godine.
Ideja da grad kupi ovu zgradu izazvala je burne reakcije opozicije, a nedavno i dela vladajuće koalicije. Predstavnici LDP-a, naime, protivili su se kupovini zgrade sredstvima iz budžeta grada, ocenjujući to kao nepotreban trošak.
Međutim, nesuglasice u okviru koalicije su izglađene predlogom da se kupovina delom obavi novcem „Čistoće" i da tako planirane gradske investicije ne budu stopirane. Deo opozicije najavio je podnošenje krivičnih prijava zbog neregularnosti u toku kupovine jer u budžetu grada nisu odvojena sredstva za kupovinu zgrade.   

Za milijardu i trideset hiljada dinara grad Beograd i JKP „Gradska čistoća" kupili su poslovnu zgradu od 12.000 kvadratnih metara. U ovaj objekat biće preseljena gotovo cela gradska uprava

Grad Beograd i JKP „Gradska čistoća" kupili su juče zgradu „Ineksa" u Ulici kraljice Marije 1 za milijardu i trideset hiljada dinara. U tom objektu biće smeštena gradska uprava koja je sada „rasuta" u devet zgrada u prestonici, a velika selidba zbog složenog procesa kupovine i iseljavanja trenutnih zakupaca biće završena tek na proleće.

Gradska uprava je obezbedila 40 odsto sume, dok je preostalo dala „Čistoća", a još nije poznato ko će biti naveden kao vlasnik objekta. Prema rečima gradskog javnog pravobranioca Strahinje Sekulića, koji se nalazi na čelu konzorcijuma, u roku od tri radna dana trebalo bi da se potpiše ugovor sa Agencijom za privatizaciju.

Preseljenje na proleće

- Prodajna cena bi trebalo da bude uplaćena 21. decembra i ta suma biće uplaćena odjednom. Onih 40 odsto biće dato iz suficita gradskog budžeta, dok će preostalih 60 odsto „Gradska čistoća" izdvojiti iz svoje ostvarene dobiti - objasnio je Sekulić, i dodao da je cena po kvadratu poslovne zgrade bila oko 820 evra.
Gradski pravobranilac je objasnio i da je novac koji je dat za imovinu „Ineksa" bio predviđen budžetom grada za prethodnu godinu. U ovoj kupovini grad i „Čistoća" učestvovali su odvojeno, bez obzira na to što je grad osnivač tog preduzeća. Sekulić je objasnio da bi sa „Čistoćom" tek trebalo da bude napravljen dogovor o tehničkom korišćenju zgrade.
Predsednik Skupštine grada Aleksandar Antić tvrdi da suvlasnički odnosi u poslu u kupovini zgrade „Ineks" neće biti problem u slučaju privatizacije „Gradske čistoće". On je rekao da je grad Beograd vlasnik i osnivač tog komunalnog preduzeća i da se trenutno i ne razmišlja o privatizaciji.
- Kao osnivač, imamo mogućnosti da na kraju svake godine dobit javnih preduzeća preuzmemo kao prihod grada, tako da suvlasnički odnosi sigurno neće biti problem - rekao je Antić.

 

 Anketa: Šta mislite o kupovoni zgrade „Ineksa"

Andreja Mladenović, DSS:
- Kupovina zgrade „Ineks" pokazuje samovolju i bahatost aktuelne vlasti, posebno gradonačelnika Dragana Đilasa. U uslovima kada grad ima predviđeni gubitak od 12 milijardi dinara, gradska vlast kupuje za milijardu zgradu u koju ne može da se smesti cela uprava.
Nemanja Šarović, SRS:
- Bilo je dosta propusta u proceduri kupovine poslovne zgrade „Ineksa", što pokazuje bahatost gradonačelnika Beograda. Jasno je da je Zakon o javnim nabavkama prekršen. Skupština grada nije donela nikakvu odluku o kupovini „Ineksa".
Dejan Ranđić, LDP:
- Kupovina zgrade poboljšaće efikasnost uprave. LDP se u prethodnom periodu protivio kupovini zgrade na uštrb investicija za koje su građani odvojili novac. Do toga nije došlo i zbog toga smo zadovoljni. To je razlog što smo podržali rebalans.
Nebojša Stefanović, SNS:
- Veliki broj građana nema rešene osnovne komunalne probleme, poput onih u podavalskim naseljima koji više od 30 godina čekaju vodovod i kanalizaciju, a gradska vlast je odlučila da potroši više od milijardu dinara u obezbeđivanje luksuza za svoje funkcionere.
Aleksandar Antić, SPS
- Kupovina zgrade „Ineksa" omogućiće efikasnu upravu, smanjiće troškove i oslobodiće veliki deo gradske imovine koja će biti ponuđena za izdavanje. Reč je o dobrom domaćinskom potezu i Beograđani će sada moći sve poslove da obavljaju na jednom mestu.

 

Useljenje na proleće

Kako je najavljeno, svi trenutni zakupci prostora u poslovnoj zgradi moraće da se „u primerenom, ali ne i dugom roku isele", jer je došao novi vlasnik. Potom će preseljenje gradskih službi obaviti gradska uprava, najverovatnije na proleće. Predsednik Skupštine grada kaže da je zgrada u prilično dobrom stanju i da će biti urađena detaljna analiza o potrebnim ulaganjima.
- Zgrada „Ineksa" je za takve svrhe projektovana. Očekujemo da ćemo gotovo kompletnu gradsku upravu moći da smestimo u tu zgradu - istakao je Antić, i dodao da investicija gradu i Beograđanima može da se vrati za tri do četiri godine.
Ideja da grad kupi ovu zgradu izazvala je burne reakcije opozicije, a nedavno i dela vladajuće koalicije. Predstavnici LDP-a, naime, protivili su se kupovini zgrade sredstvima iz budžeta grada, ocenjujući to kao nepotreban trošak.
Međutim, nesuglasice u okviru koalicije su izglađene predlogom da se kupovina delom obavi novcem „Čistoće" i da tako planirane gradske investicije ne budu stopirane. Deo opozicije najavio je podnošenje krivičnih prijava zbog neregularnosti u toku kupovine jer u budžetu grada nisu odvojena sredstva za kupovinu zgrade.   

Učenici škole „Drvo art" oduševili posetioce Sajma nameštaja modelima na temu „Stočić za kafu", koji se transformišu u stolice, police i druge predmete

Na ovogodišnjem Sajmu nameštaja pored domaćih i inostranih firmi svoj kutak imaju i učenici Srednje tehničke škole „Drvo art". Oni su na temu „Stočić za kafu" napravili modele koji se mogu transformisati u stolice, police i drugi kućni nameštaj. Iako mnogi posetioci pitaju za cenu, njihov nameštaj je unikatan i nije na prodaju.

U hali 2 „Beogradskog sajma", učenici „Drvo arta" pored modela koje su sami izradili, izložili su i nameštaj napravljen zajedno sa svojim vršnjacima iz Mađarske, Bugarske i Italije. Oni su pokazali kako jedan komad nameštaja može da ima više namena.

Ponude za posao

- Sav nameštaj je od drveta, koje je najzahvalniji i najzdraviji materijal za pravljenje pokućstva. Mnogi komadi su rezultat radionice koja je bila u maju, kada su nam u poseti bili učenici dizajnerskih i tehničkih škola iz inostranstva, gde smo sa njima razmenili iskustva. Ovogodišnja tema je „Stočić za kafu", dok će sledeće godine biti „Klupica za javni prostor". Sajam nam je dao prostor besplatno, a ujedno su nam i uradili logo. Ovo izlaganje premašilo je moja očekivanja, posetioci su oduševljeni i pitaju za cenu. Neki od učenika su dobili i ponude za posao - kaže direktorka škole mr Zorica Đoković.
Ona je istakla da većina učenika ove škole svakodnevno dobija ponude za posao, naročito stolari i tapetari, a odskoro imaju i novi smer tehničar za oblikovanje nameštaja i enterijer. Ovaj smer završila je i Jelena Stanimirović.
- Napravila sam veliki stočić za kafu, koji se preklapanjem može preoblikovati u stolicu, a potom i u još manji stočić. Imam ideju za još dve funkcije ovog stola, jer danas je multifunkcionalnost najbitnija. Ljudi žive u malim stanovima i tada je potrebno što manje nameštaja da bi se dobilo više prostora. Dobila sam ponudu da prodam nacrte i ideje, ali sam je odbila jer želim da ostanem autor svojih modela - kaže Jelena.
Na štandu škole prikazani su i stočići čiji su držači od drveta izvajane figure žena, oblici geometrijskih figura ili pokretljivih kugli.
- Privukli smo pažnju ljudi, što je za nas najveća pohvala. Stočić koji sam ja napravio može da se transformiše u policu za kućne dekoracije, što je dobro, jer kada vam više ne treba sto, taj komad nameštaja možete da iskoristite i u druge svrhe. Odmalena se igram različitim oblicima drveta, jer mi je otac u ovoj branši, a planiram da upišem arhitekturu - priča Danko Kujović, koji je na „Dizajn viku" sa koleginicom Nađom Tadić osvojio treće mesto.

Značajan korak

Pored njih, na Sajmu nameštaja svoje dekoracije prikazali su Nataša Vučković i Nikola Ćirković, čiji stočići takođe imaju više namena. Štand mladih dizajnera juče je posetila zamenik sekretara za obrazovanje Dragica Moro.
- Ponosna sam na ove radove koliko i njihovi autori. Ovde se vide sveobuhvatna maštovitost i kreativnost. Ovo je za njih značajan korak, jer će ih ljudi iz njihovog sveta, koji izlažu i posećuju sajam, zapaziti.. Sekretarijat će im i ubuduće pomagati da svoja iskustva razmene sa vršnjacima iz drugih zemalja, gde će pokazati svoj talenat - istakla je Moro.   

Nepoznati razbojnik pretukao je i opljačkao staricu Slavojku Skočo (82) iz Istočnog Sarajeva u njenom stanu u Spasovdanskoj ulici. Starica je u svom iskazu navela da je pljačkaš pozvonio na njena vrata prekjuče oko 11 časova i rekao joj da za nju ima paket koji joj je poslala ćerka iz Nemačke. Međutim, čim je otvorila vrata, razbojnik ju je udario u glavu i onesvestio
 
- Potom je pretumbao stvari u stanu i iz ženske torbice, koju je pronašao u dnevnom boravku, ukrao 1.600 maraka - kaže portparol CJB Istočno Sarajevo Danka Tešić.
Policija još traga za razbojnikom, koji je, prema opisu opljačkane starice, visok i ima oko 20 godina
- U stanu Slavojke Skočo pronađeni su tragovi krvi i selotejp. Uzeti su i otisci, koji će biti poslati na veštačenje - kažu u CJB Istočno Sarajevo.
Ekipa Pressa RS u zgradi u Spasovdanskoj ulici nije zatekla staricu koja je, kako su nam rekle komšije, ozbiljno povređena.
- Slavojka Skočo živi sama u stanu u prizemlju zgrade i ima ćerku udatu u Nemačkoj. Pored toga, starica dobija i vojnu penziju, a izgleda da je napadač sve to dobro znao - kaže komšinica opljačkane starice, koja je želela da ostane anonimna.
Ona ističe da su stanari zgrade dva sata čistili krv po hodniku i stepenicama.
- Nesrećna Slavojka, koja hoda uz pomoć štaka, nekako je uspela da dopuza do ulaza kada se osvestila. Na ulazu ju je pronašao jedan od stanara - ispričala je Slavojkina komšinica, pokazujući tragove krvi na betonskom pločniku na ulazu u zgradu, koji nisu mogli da se uklone.  

Stanko Džorda (50) iz Istočnog Sarajeva udario nogom u glavu maloletnu ćerku, koju je, prema prijavi njene majke, pre dve godine seksualno zlostavljao

 Stanko Džorda (50) iz Istočnog Sarajeva uhapšen je prekjuče zbog sumnje da je fizički zlostavljao svoju maloletnu ćerku N. Dž. (13), koju je, prema prijavi njene majke Slavice Džorda, nogom udario u glavu!

Kako je Pressu RS potvrđeno u CJB Istočno Sarajevo, napad se dogodio u sredu oko 21.30 časova. Policija je odmah izašla na mesto događaja, ali je do njihovog dolaska Stanko Džorda uspeo da pobegne. Međutim, po nalogu Okružnog tužilaštva u Istočnom Sarajevu, Džorda je u četvrtak ujutro pronađen i priveden u policiju na kriminalstičku obradu.

Povredio detetu oko

- Nemio slučaj odigrao se u kolektivnom centru u Lukavici, gde žive Džorde. Po dolasku, kriminalistička policija utvrdila je da maloletna N. Dž. ima povredu desnog oka, koju joj je, prema izjavi njene majke, naneo otac, udarivši je nogom. Devojčica je odmah upućena u Dom zdravlja, gde je lekarski zbrinuta i gde je dobila uverenje o povredi - rekla je portparol CJB Istočno Sarajevo Danka Tešić.
Protiv Džorde policija je podnela prijavu Okružnom tužilaštvu u Istočnom Sarajevu za krivično delo nasilja u porodici ili porodičnoj zajednici, a Tešićeva navodi da ovo nije prvi put da je on privođen zbog zlostavljanja ćerke i ostalih članova porodice. U avgustu 2007. godine njegova ćerka N. Dž. i tada maloletna pastorka D. Dž. (19) prijavile su da ih Džorda fizički i seksualno zlostavlja, prisiljavajući ih na polni odnos. Nakon istrage, Policijska stanica Istočno Novo Sarajevo tada je protiv Džorde podnela prijavu o počinjenim krivičnim delima polnog nasilja nad detetom i rodoskrnavljenje.
- Policija je tada, u prisustvu radnika Centra za socijalni rad, obavila razgovor sa devojčicama, koje su potvrdile da ih je njihov otac i očuh prisiljavao na polne odnose. Džorda je u početku sve negirao, a kada je ginekološkim pregledom ustanovljeno da su obe imale polne odnose, on je priznao da je dva puta imao odnos sa starijom pastorkom. Međutim, negirao je da je imao odnose sa svojom biološkom ćerkom N. Dž. - ističe Tešićeva.

Dve godine pod istragom!

Slučaj je otkriven nakon što se Džordina pastorka obratila policiji Kantona Sarajeva, gde živi sa svojim biološkim ocem, kome se prvom poverila i ispričala mu da je žrtva seksualnog zlostavljanja. Prethodno, D. Dž. je živela sa svojom majkom Slavicom i očuhom zlostavljačem u kolektivnom centru u Istočnom Sarajevu. Press RS juče nije uspeo da stupi u kontakt sa Slavicom Džorda, a kako saznajemo u policiji, ona je pre dve godine izjavila da nije znala da njen suprug zlostavlja devojčice.
- Nisam ni slutila da se bilo šta dešava. Njih dve mi se nikada o tome nisu poverile - izjavila je tada Slavica Džorda.
Interesantno je da je po otkrivanju celog slučaja Okružni sud u Istočnom Sarajevu 6. avgusta 2007. godine, na zahtev tužioca Ranke Mršić, odredio jednomesečni pritvor Stanku Džordi. Međutim, Okružno tužilaštvu u Istočnom Sarajevu do danas nije završilo istragu u tom slučaju, a Džorda je u međuvremenu pušten na slobodu. Zašto istraga nije okončana i zbog čega je Džorda pušten na slobodu u Tužilaštvu nam juče nisu odgovorili.
- Nadležni tužilac nalazi se na suđenju i do ponedeljka nismo u mogućnosti da vam dostavimo odgovore na ta pitanja - saopšteno je Pressu RS iz Okružnog tužilaštvu.   

Građani BiH trenutno su ostavljeni bez ikakve zaštite od zaraze virusom svinjskog gripa, jer u gotovo svim apotekama u RS i FBiH vlada hronična nestašica zaštitnih maski i antivirusnih lekova!

Iako su pojedine susedne zemlje već proglasile epidemiju opasne zarazne bolesti koja je počela da odnosi i prve ljudske živote, građani BiH još nisu u mogućnosti da sebi priušte elementarnu zdravstvenu zaštitu, uprkos činjenici da svakodnevno povećanje broja obolelih ukazuje da se RS i FBiH takođe nalaze na rubu epidemije širih razmera.
Naime, nakon što su prethodnih dana brojni građani pozivali redakciju Pressa RS, ističući da ni u jednoj apoteci u Banjaluci već danima nije moguće kupiti zaštitne maske koje pružaju kakvu-takvu zaštitu od infekcije opasnim virusom, njihovi navodi juče su za naš list i zvanično potvrđeni u najvećim banjalučkim apotekama.
- Trenutno nemamo zaštitnih maski, a osnovni problem je u tome što se svaka nova pošiljka rasproda u rekordno kratkom vremenu. Očekujemo da će do kraja dana pristići novi paket zaštitnih maski po ceni od 16 feninga po komadu - kažu u većini banjalučkih apoteka.
Apotekari su potvrdili za Press RS da su odavno rasprodate i gotovo sve zalihe antivirusnog leka „tamiflu", te da novih pošiljki ovog leka neće ni biti sve dok ne dobiju odobrenje za njegovu nabavku od nadležnog Ministarstva zdravlja i socijalne zaštite RS.
Zaštitne maske i „tamiflu" skoro je nemoguće pronaći i u FBiH. U apotekama „Sarajevo", čije se filijale nalaze u sarajevskim naseljima Malta i Dobrinja, tvrde da razloge nestašice treba tražiti u „problemima s dobavljačima".
- Sve ranije zalihe brzo su rasprodate, a prema našim informacijama, malu količinu zaštitnih maski još jedino imaju apoteke „Dina" i „Denida". Inače, cena jedne maske je 20 feninga - kažu sarajevski apotekari.
Dok građani muku muče kako da nabave osnovna preventivna sredstva u borbi protiv dolazeće epidemije, u Institutu za zaštitu zdravlja RS i Zavodu za javno zdravstvo FBiH juče su potvrđeni novi slučajevi širenja zaraze virusom H1N1. Portparol Instituta za zaštitu zdravlja RS Milka Mrđa kaže za Press RS da je u poslednja 24 sata na teritoriji Srpske registrovano čak devet novih slučajeva svinjskog gripa.   

U RS čak 176.000 korisnika zdravstvenog osiguranja nema pravo na besplatno lečenje jer ne mogu da overe zdravstvene knjižice zato što poslodavci izbegavaju plaćanje te vrste doprinosa

Od 1.155.000 korisnika zdravstvenog osiguranja u RS, čak 176.000 trenutno ne može da overi zdravstvenu knjižicu, u najvećoj meri zbog toga što im poslodavci uopšte ne uplaćuju doprinose, ili ih uplaćuju neredovno.

Izvori Pressa RS bliski rukovodstvu Fonda zdravstvenog osiguranja RS (FZO RS) tvrde da se među najvećim dužnicima po osnovu plaćanja ove vrste doprinosa nalaze Fabrika glinice „Birač" u Zvorniku, koja je u vlasništvu litvanske investicione grupe, preduzeća „Famos" i „Energoinvest - Rasklopna oprema" iz Istočnog Sarajeva i dobojska „Nova forma".

Ogromna dugovanja

Nikolina Dušanić, portparol FZO RS, ističe da u RS ima najmanje 18.500 radnika i članova njihovih porodica koji su već dugi niz godina uskraćeni za zdravstveno osiguranje jer poslodavci godinama ne uplaćuju doprinose u tu svrhu.
- Samo za obveznike sa većim brojem zaposlenih dugovanja se procenjuju na više od 30 miliona maraka. Najveća dugovanja za neuplaćeni doprinos imaju preduzeća u stečaju, čiji su se dugovi gomilali godinama. Pored ovih preduzeća, dugovanja imaju i manje firme, uglavnom u privatnom sektoru - kaže Dušanićeva.
Prema njenim rečima, Fond je, imajući u vidu ekonomske teškoće sa kojima su suočeni poslodavci, inicirao aktivnost da se pronađe najprihvatljiviji način izmirenja duga za doprinose.
- Cilj nam je da stvorimo uslove da radnici mogu redovno da overavaju zdravstvene knjižice. Da bi se to postiglo, potrebno je da se potpiše sporazum o izmirenju duga. Uplatom prve rate duga omogućena je i uplata redovnog doprinosa, čime se odmah stiču uslovi za overu zdravstvene knjižice - kaže Dušanićeva, i dodaje da su sporazumi već potpisani sa oko 300 dužnika.
Međutim, predsednik Unije poslodavaca RS Zdravko Ostojić smatra da je nekorektno od poslodavaca zahtevati da izmire dugovanja za period u kojem njihovi radnici nisu imali pravo na korišćenje zdravstvene zaštite.
- Ako poslodavac već nije uplaćivao doprinos za zdravstveno osiguranje, njegovi radnici nisu ni mogli da se leče i zato mi nije jasno na osnovu čega su poslodavci dužni Fondu. Mislim da bi najlogičnije bilo da se dugovanja za neuplaćeni doprinos jednostavno otpišu - kaže Ostojić.
S druge strane, ovakav Ostojićev stav predstavnici sindikata najoštrije su osudili. Tane Peulić, predsednik Sindikata metalske industrije i rudarstva RS, kaže da je i sama pomisao na otpis dugovanja nekorektnim poslodavcima van svake pameti.

Nesavesni poslodavci

- Kad bi se samo jednom poslodavcu otpisao dug, mnogi od njih automatski bi prestali da uplaćuju doprinose, jer ih na to ništa ne bi obavezivalo. U tom slučaju, radnici bi, pored ionako malih mesečnih primanja, bili osuđeni na totalnu propast. Država mora da istraje u nameri da natera poslodavce da izmire svoja dugovanja kako bi radnici mogli da se leče. Posebno me potresao slučaj jedne bivše radnice banjalučkog preduzeća „Čajavec", kojoj 12 godina nije uplaćivan doprinos za zdravstvo. Tako je nesrećnoj ženi, koja je u međuvremenu obolela od raka dojke, uskraćeno lečenje u državnim zdravstvenim ustanovama, a s druge strane, pošto trenutno nije zaposlena, nema novca ni za lečenje u privatnom sektoru - kaže Peulić.
Predsednica Saveza sindikata RS Ranka Mišić tvrdi čak da u RS mnogi poslodavci imaju materijalne mogućnosti da uplaćuju doprinose, ali da to ne rade zato što znaju da neće biti sankcionisani.
- Naravno da oni treba da regulišu svoja dugovanja, koja su gomilali godinama. Pored mizerno niskih i neredovnih plata u proizvodnom sektoru RS, najveći problem predstavlja upravo neuplaćivanje doprinosa. Radnicima je na ovaj način uskraćeno pravo na lečenje, što je za svaku osudu. Radnici, dakle, ne mogu da overe zdravstvenu knjižicu, lekarske preglede i lečenje moraju da plaćaju, a kad poslodavac i uplati doprinose, ti troškovi lečenja im se ne refundiraju - kaže Mišićeva, i ističe da bi Poreska uprava RS, kažnjavanjem nesavesnih poslodavaca, trebalo da pokaže veću zainteresovanost za sudbinu radničke klase u Srpskoj.   

Sednica Skupštine opštine Bratunac prekinuta je juče nakon što je odbornik Srpske radikalne stranke „Dr Vojislav Šešelj" Vojin Pavlović odbio da napusti salu, iako je parlament glasao da bude udaljen sa skupštinskog zasedanja! Morala je da interveniše policija, koja nije uspela da ga izbaci, pa je predsednik parlamenta Mustafa Golić prekinuo sednicu


Do incidenta je došlo jer je Pavlović tražio da se omogući grupi građana, većinom pristalica njegove stranke, da prisustvuju sednici, što skupštinsko rukovodstvo nije dozvolilo jer, kako je saopštio Golić, nisu na vreme podneli zahtev da prisustvuju sednici. Nakon što je Golić više puta opomenuo Pavlovića, na kraju mu je oduzeo reč i dao pauzu kako bi radikal bio udaljen. Sednica je trebalo da bude nastavljena posle pauze, ali to se nije dogodilo.
Vojin Pavlović za Press RS kaže da je, tokom razmatranja izveštaja o radu i poslovanju javnih ustanova i preduzeća u opštini za 2008. godinu, za skupštinskom govornicom tražio da sednica bude otvorena za javnost, kako to predviđa Statut.
- Vladajuća većina je dozvolila da sednici prisustvuju samo oni građani koji podržavaju njihove političke opcije, a onda su zaključali hotel u kojem se održavaju sednice. Zatražio sam da budu prisutni i ostali građani, ali mi oni nisu dozvolili, i zbog toga sam protestovao, a oni su me isključili. Sva javna preduzeća su u minusu, ali oni ne žele da građani za to znaju, kao što ne žele ni da javnost zna za mnoge druge nezakonite slučajeve, pa i sukob interesa u kojem su pojedini odbornici koji donose budžet, a onda ga troše na svojim radnim mestima - kaže Pavlović.
Reagujući na tvrdnje da je osporeno prisustvo građana sednicama SO, što je predviđeno opštinskim Statutom, Golić je istakao da se ne osporava prisustvo građana skupštinskim sednicama, ali da oni prethodno lično treba da podnesu zahteve ako žele da prisustvuju.
- Međutim, danas je Pavlović doneo spisak sa imenima devet osoba, pristalica njegove stranke, da prisustvuju sednici, što se kosi sa Statutom opštine, i to nismo mogli da omogućimo - rekao je Golić, ističući da će o ovom problemu obavestiti Centralnu izbornu komisiju BiH i zatražiti uputstvo za prevazilaženje ovog problema.    

Bošnjačke vođe, koje su zaratile do te mere da i sami najavljuju krvave obračune, podelile su se i po pitanju podrške zameniku šefa OHR-a, koga klan Mustafe Cerića smatra glavnim krivcem za objavljivanje šema kriminala

Bošnjački politički i verski lideri, kao i vodeći biznismeni u Federaciji, zaratili su do te mere da više nije isključeno da se njihov sukob, izazvan objavljivanjem šema organizovanog kriminala, izrodi i u krvave obračune!

Ovo za Press RS tvrde odlično obavešteni politički izvori, koji ističu da su posle objavljivanja pomenutih šema OHR-a u federalnim medijima zaraćeni klanovi formirali svojevrsne krizne štabove, koji danonoćno većaju kako da vođe rivalskih frakcija i njihove najodanije saradnike uklone sa javne scene.
- Lako se može dogoditi da se taj sukob pretvori u pravi rat do istrebljenja. Naravno, to ne treba gledati kao bukvalno istrebljenje, već kao nameru da se protivnički klan potpuno ukloni sa scene, tako što će njegovi ključni ljudi završiti u zatvoru ili će posle provlačenja kroz medijsko blato biti marginalizovani u društvu. Tužilaštvo BiH razmatra mogućnost pokretanja istrage i radi na pripremi dokaza, ali niko ne zna kako će se sve to odvijati - kaže naš izvor.
On ističe da su dva zavađena klana, osim po poslovnim vezama, podeljeni i po pitanju podrške zameniku šefa OHR-a Rafiju Gregorijanu, u koga se jedni kunu, a drugi ga proklinju i smatraju glavnim krivcem za bošnjačke nevolje.
- Najveći obožavaoci Gregorijana su, bez sumnje, lideri SDP-a BiH i SDA Zlatko Lagumdžija i Sulejman Tihić. Struju koja se protivi zameniku šefa OHR-a i njegovim potezima predvode poglavar islamske zajednice u BiH Mustafa Cerić i vlasnik „Dnevnog avaza" Fahrudin Radončić. Ovom dvojcu pridružio se i potpredsednik SDA i sin osnivača te partije Bakir Izetbegović. On za sada, uglavnom, ćuti, ali je očigledno naklonjen muslimanskom verskom poglavaru i vlasniku najtiražnijih novina u Federaciji. Lider Stranke za BiH Haris Silajdžić igra ulogu „nesvrstanog" i čeka rasplet situacije kako bi pokupio poene, ali će i on, gotovo sigurno, uleteti u jedan od torova, jer ne može da kontroliše biznismene koji ga finansiraju, a koji su prozvani u šemama OHR-a - tvrdi izvor Pressa RS.
Da postoji podela za i protiv Gregorijana svedoči i jučerašnja oštra reakcija Islamske zajednice BiH, koja je optužila SDA da podržava zamenika visokog predstavnika i šeme OHR-a, ocenjujući da takav stav „još jednom potvrđuje da Bošnjaci moraju ozbiljno da se zapitaju kako da nađu izlaz iz postojećeg stanja".
Podsetimo, deo federalnih medija, naklonjen SDP-u BiH, već danima piše da bugarska mafija sprema atentat na urednika emisije „60 minuta" FTV-a Bakira Hadžiomerovića, a lider te partije Zlatko Lagumdžija optužio je federalnu policiju da je deo mafijaške organizacije i da ništa ne čini da spreči atentat! Za organizaciju navodnog atentata optužen je i vlasnik „Avaza" Fahrudin Radončić. Usledio je i odgovor „Dnevnog avaza", koji je objavio informacije o navodnom reketu koji su nekim biznismenima u Sarajevu „udarali" funkcioneri SDP-a BiH. U toj partiji kažu da se kriminalizovani deo federalne policije prepoznao u Lagumdžijinim izjavama i da oni žele „svesnom zamenom teza da celu policiju stave u funkciju političkog obračuna sa opozicijom i njenim čelnicima".
Politički analitičar Dževad Galijašević kaže za Press RS da je došlo vreme da neko konačno kaže zbog čega je OHR sprovodio svoje istrage i sastavljao šeme.
- Neko treba da objasni zašto mi imamo Tužilaštvo BiH?! Da li je ta institucija samo maskota? Ove šeme nisu napravljene bezveze i verovatno će neko postupati po njima. U logičan sled događaja uklapa se i aktuelni sukob u Federaciji, u kojem se više ne biraju ni sredstva, a ni reči u ocrnjivanju protivnika - kaže Galijašević.
On ističe da je zanimljivo da je bošnjačka elita zakukala kada su objavljene šeme sa njihovim imenima i fotografijama.
- Niko od njih, međutim, ne pominje da li su svojevremeno hrvatski i srpski politički prvaci uklonjeni sa scene upravo na osnovu sličnih šema - upozorava Galijašević.  

Milan planira pojačanje na poziciji krila, a koplja se lome između Miloša Krasića i Nanija

 Srpski reprezentativac je dugo na meti „rosonera", dok je Portugalac sada izbio u prvi plan posle sukoba sa menadžerom Mančester junajteda Aleksom Fergusonom. Iza Krasića, pored fantastičnih igara koje pruža u kontinuitetu, stoji i nekadašnji as milanskog velikana Dejan Savićević.
- On je toliko dobar da može da napravi razliku u bilo kom klubu. Nadam se da će završiti u Milanu - rekao je predsednik FS Crne Gore Dejan Savićević.
Ime Nanija, kao potencijalno pojačanje, počelo je da cirkuliše Milanom posle njegove ispovesti u tiražnom britanskom listu „San", gde je oštro iskritikovao menadžera „đavola" ser Aleksa Fergusona.
Portugalac ima sve što je potrebno Milanu. Mladost, kvalitet, brzina, tehnika... Međutim, cena pravi problem. Ona se kreće između 15 i 18 miliona evra, što je mnogo s obzirom na to da je obeštećenje za Krasića između 10 i 12 miliona evra.