Besplatna Zabava

Archive for November 14th, 2009

Naš proslavljeni režiser Emir Kusturica uskoro ponovo staje iza kamere. Međutim, umesto dugo najavljivanog filma o Panču Vilji, prethodno će uraditi toplu životnu priču o usudu jednog Palestinca

Početak snimanja je zakazan za 1. april, a snimaće se na teritoriji  Izraela.

- Reč je mladom Palestincu koji živi u Hamburgu, gde radi kao trbušni plesač - otkriva Emir Kusturica siže priče ekskluzivno za Press. - Na poziv majke, vraća se iz Nemačke, kako bi poslednji put video oca. Ne znajući, stiže na dan bratovljevog venčanja, ali otac u međuvremenu umire. Umesto svadbe, organizuje se sahrana, a poseban problem je poslednja želja oca da se sahrani u Ramali, oblasti nadomak Gaze. Film prati putešestvije mladog Palestinca, a zaplet nastaje u trenutku kada na putu do večne kuće nestaje i kovčeg sa telom njegovog oca.

Premijera filma se očekuje krajem sledeće godine. Kusturica ne očekuje da će mu tokom snimanja izraelske vlasti praviti bilo kakve probleme.

- Zašto bi bilo problema - pita se naš reditelj. - Oni su civilizovan svet, nisu Balkan, pogotovo što je reč o jednoj univerzalnoj, toploj životnoj priči.

Sajentološka karijera poznatog holivudskog glumca Toma Kruza dobila je ovih dana novu epizodu

Čini se da zvezda filma „Top gan" poslednjih godina više pažnje privlači zbog svoje pripadnosti Sajentološkoj crkvi nego zbog uloga u holivudskim blokbasterima.

Bivši visokorangirani sajentolog Marti Retban odlučio je da iznese prljav veš o ovoj crkvi, kao i o njenom najpoznatijem članu Tomu Kruzu. Retban, koji je nekada bio osoba od najvećeg poverenja čelnika Sajentološke crkve, kaže kako je Kruz verovatno tukao neposlušne članove crkve, što je bila jedna od uobičajenih mera za dovođenje vernika „u red". On dodaje da sajentolozima nije strana fraza da je „batina izašla iz raja", a da se fizičko nasilje koristilo kao vaspitna metoda za vernike koji se nisu pridržavali strogih pravila crkve. Prema njegovim rečima, u Hemetu, u Kaliforniji, postoji sajentološki kompleks poznat pod nazivom „Rupa", gde su pre izvesnog vremena tri člana crkve bila zarobljena zbog neposlušnosti. Upravnici kompleksa bili su neprestano kritikovani, jer su „preblagi" prema zatvorenicima i jer su odbijali da ih tuku. Zbog toga je u pomoć pozvan Tom Kruz. Retban ističe da je Kruz obećao da će doći u „Rupu" i lično „razbiti" trojicu zatvorenika, ako upravnici ne mogu sami to da učine. Upravnici su navodno na kraju ipak sami nasrnuli na „zatvorenike".

- Letele su pesnice i trojicu neposlušnih su tukli čak i nogama. Nastavili su da ih udaraju dok svaki od njih nije imao masnice na oba oka - tvrdi Retban.

Portparol crkve Tomi Dejvis, kao i advokat Toma Kruza, demantovali su sve optužbe. Dejvis je izjavio da je Retban poznati lažov i da je zbog toga i otpušten, jer je u brojnim prilikama napadao članove crkve. On dodaje da postoje svedoci koji će potvrditi da sajentološki vođa nije spomenuo Toma u kontekstu prevaspitavanja i batinanja neposlušnika.

Još jedan bivši sajentolog Mark Hedli je u svojoj knjizi „Blown for Good" ismejao je Toma tvrdnjama da je tri puta nedeljno razgovarao s knjigama, flašama i pepeljarama, pokušavajući da ih pomeri i na taj način stekne kontrolu uma.

Predstavljajući se kao funkcioneri Vlade, braća Todor i Nebojša Puletić prevarili na desetine firmi i građana i od njih uzeli oko 400 miliona dinara

Pripadnici SBPOK-a i UKP-a Republike Srbije uhapsili su juče četvoricu prevaranata koji su, predstavljajući se kao funkcioneri Vlade, svoje žrtve prevarili za 4,5 miliona evra! U akciji su uhapšeni Todor Puletić (38) i njegov brat Nebojša (35), obojica iz Beograda, kao i dvojica saučesnika čiji identitet nije otkriven u cilju dalje istrage. Ovo je prvi put da se uhapšeni prevaranti sumnjiče da su prevare činili kao organizovana kriminalna grupa.

Braća Puletić su predstavljajući se kao funkcioneri Vlade Srbije prevarili više pojedinaca i firmi i od njih iznudili 4,5 miliona vera.

- Ova grupa je sa prevarama počela još u januara 2004. godine i vršila ih je sve do hapšenja - kaže Pressov sagovornik blizak istrazi, i dodaje:

- Za pet godina, koliko su se bavili kriminalnim radnjama, Todor Puletić i njegov brat su se lažno predstavljali kao funkcioneri Vlade. Todor Puletić se predstavljao kao visoki funkcioner Vlade, visoki funkcioner kabineta predsednika republike, pomoćnik ministra unutrašnjih poslova zadužen za koordinaciju između Ministarstva odbrane i MUP-a i kao pomoćnik ministra inostranih poslova.

Naš sagovornik kaže da je istu priču prilikom „obrade" žrtava imao i Todorov brat Nebojša.

- I Nebojša Puletić se takođe lažno predstavljao. On je prilikom kontakta sa odabranim žrtvama tvrdio da je zaposlen u Vladi Srbije, da je policijski službenik MUP-a, službenik Ministarstva pravde i visoki funkcioner kabineta predsednika republike.

U policiji kažu da su Puletići za pet i po godina „svog rada" u zabludu doveli na desetine pravnih i fizičkih lica na teritoriji Srbije i od njih iznudili više od 400 miliona dinara.

Uhapšenim „funkcionerima" određen je pritvor, posle čega će biti saslušani pred istražnim sudijom Specijalnog suda u Beogradu.

Inače, ovo je prvi put da će uhapšeni zbog osnovne sumnje da su izvršili prevaru biti saslušani pred Specijalnim sudom, i to kao organizovana kriminalna grupa koja je počinila krivično delo prevare.

Ivica Dačić, ministar unutrašnjih poslova, precizirao je da je akcija hapšenja četvorice prevaranata izvedena u saradnji sa Specijalnim tužilaštvom za borbu protiv organizovanog kriminala i najavio nastavak ove policijske akcije.

- Ovo je prvi put da se krivično delo prevare tretira na takav način i da postoji organizovana kriminalna grupa koja se time bavila - rekao je ministar Dačić i dodao:

- Svi građani koji su imali prilike da se suoče sa ovakvom organizovanom kriminalnom grupom ili se suočavaju sa drugima koji se predstavljaju i govore u ime najviših državnih organa pozivam da to odmah prijave MUP-u i drugim državnim organima.

Ministar policije je i posle ovog hapšenja ponovio da je državna politika potpuno jasna.

- Vodićemo beskompromisnu borbu protiv kriminala i korupcije i niko ne može govoriti ni u čije ime, niti sprovoditi bilo kakva krivična dela - rekao je Dačić.

Iako je secesionizam u Novom Pazaru prethodnih godina primiren, političke tenzije oko statuta Vojvodine i najavljeni povratak Turske na Balkan kao da ponovo otvaraju ovo pitanje

Dugo najavljena regionalizacija Srbije i političke tenzije nastale oko statuta Vojvodine, po „starom dobrom običaju" mogli bi da izazovu lanac autonomaških težnji u drugim krajevima naše zemlje, a pre svega u Sandžaku, koji je bio zapaljivo područje tokom protekle dve decenije.

Iako je secesionizam u Sandžaku prethodnih godina primiren, pre svega zbog oštrih sukoba dve bošnjačke stranke predvođene Sulejmanom Ugljaninom i Rasimom Ljajićem, nedavno „aktiviranje" u tamošnjoj javnosti muslimanskog zločinca iz Drugog svetskog rata Aćifa Hadžiahmetovića, kao i izjave turskih diplomata koje najavljuju neku vrstu obnove Otomanske imperije mogu da otvore pitanje kakva je politička budućnost Sandžaka.

Srbi razgrađuju Srbiju

Da među srpskim političarima u Sandžaku postoji strah da će se obnoviti neka vrsta autonomaštva u Sandžaku za Press potvrđuje Milan Veselinović, lider Srpske liste na prethodnim lokalnim izborima u Novom Pazaru. On kaže da se već u ideji da Sandžak bude ekonomska regija krije ideja formiranja nove političke oblasti.

- Nije mi jasno šta se još hoće, kada već postoji Univerzitet u Novom Pazaru, Bošnjaci imaju pravo na zastavu i na jezik. Posle slučaja statuta Vojvodine, koji se ovde vidi kao da Srbi razgrađuju Srbiju, potpuno je logično da se i u Raškoj oblasti jave ambicije u tom pravcu da se dobije administrativni centar, što je začetak jedne autonomije. Ovde već postoji trend iseljavanja Srba prema unutrašnjosti, pre svega iz Tutina i Sjenice, gde je jako malo Srba. Cilj je, dakle, stvaranje političke oblasti koju će oni da zovu Sandžak - kaže Veselinović.

Naš sagovornik ističe da te težnje ka stvaranju političke oblasti dokazuje i sve veće prisustvo Turske u Sandžaku.

- Sve je više Turaka, daju se neki sumnjivi krediti. Nije slučajno što se baš u ovom trenutku otvorila priča o rehabilitaciji Aćif efendije. Kako mi da gledamo na priču o rehabilitaciji zločinca zbog koga nema srpske kuće koja nije zavijena u crno tokom Drugog svetskog rata - pita Veselinović.

S druge strane, Mirsad Đerlek, doskorašnji gradonačelnik Novog Pazara, koji je nedavno najavio formiranje nove stranke, koja će, prema njegovim rečima, ponuditi „treći put" građanima Sandžaka, za Press kaže da će se zalagati da Sandžak postane region jer je to u interesu svih naroda koji žive na tom području.

- Takva inicijativa se ne sme posmatrati u kontekstu ambicija koje su postojale devedesetih godina, kada se govorilo o republici Sandžak. To je rečnik prošlosti. Potrebno je formirati isključivo ekonomski region sa centrom u Novom Pazaru, ali sa idejom da tu budu i Raška, Priboj, Nova Varoš, mesta u kojima su građani srpske nacionalnosti većina, pa da se na taj način zajedno borimo protiv ekonomske krize - tvrdi Đerlek.

On ističe da u Sandžaku ne postoji opasnost od međunacionalnih sukoba, pre svega imajući u vidu da su i dosadašnje političke tenzije bile interbošnjačkog karaktera.

Povratak Turske

- Političke tenzije u Sandžaku su u poslednjih godinu dana relaksirane, pre svega zbog teške ekonomske situacije. Mi u Sandžaku imamo 22.000 nezaposlenih. To je nateralo ljude da zrelije razmišljaju. Od političara traže ekonomski program, a ne priče o podelama i nacionalizmu - kaže Đerlek.

Bratislav Grubačić, politički analitičar, kaže da ne treba tražiti direktnu analogiju između slučajeva Sandžaka i Vojvodine jer je vojvođansko pitanje unutarstranačko pitanje vladajućeg DS-a.

- Dve najjače bošnjačke stranke su trenutno sasvim dobro integrisane u vlast. Međutim, što zemlja više propada ekonomski i socijalno, tu se otvara prostor da se u Sandžaku pojave razne autonomaške tendencije i otvaranje priča iz prošlosti. Kada u državi vlada siromaštvo, svako će gledati kako da pobegne. Pitanje je ko bi bio stožer okupljanja tog pojačanog bošnjačkog nacionalizma. Ne treba zaboraviti da postoji snažna islamska zajednica koja je lojalna Sarajevu - kaže Grubačić.

On ističe da će u Sandžaku značajan faktor predstavljati sve jača turska diplomatska inicijativa na Balkanu, kao i da ne treba zaboraviti da je nedavno u Sarajevu turski ministar spoljnih poslova Davutoglu održao govor u kom je podsetio na istorijska prava Turske na području Balkana.

- U Turskoj, koja ima sve manje šanse da uđe u EU, sasvim je sigurno da će se da se javi evro-skepticizam dok će, sa druge strane, da rastu osećanja prema nekadašnjoj turskoj imperiji. A Turska ima veliki uticaj na Sandžak koliko i na Bosnu. U Turskoj ima više stotina hiljada ljudi koji su tamo otišli iz Sandžaka posle Drugog svetskog rata. I Sulejman Ugljanin se krio u Turskoj u Miloševićevo vreme. Njihov ministar je uticao na sandžačke lidere da se priključe ovoj vladi. Ne verujem da će Turska da ohrabruje autonomiju u ovom trenutku. Ali, ako ćemo da budemo malo cinični, videćemo da smo statut dobili nakon Tadićeve predsedničke posete Mađarskoj, gde je sa njihovim predsednikom otvorio potpuno nejasne specijalne državne komisije da se istražuju neki zločini, iako je u našim odnosima sa Mađarskom gotovo sve bilo jasno. Posle posete turskog predsednika Beogradu i jednog zapaljivog govora njihovog ministra spoljnih poslova u Sarajevu, čovek mora da se zapita kakav rezultat može da bude u Sandžaku - kaže Grubačić.

RASIM LJAJIĆ ZA PRESS

Pitanje autonomije vratilo samo bi nas u devedesete

BEOGRAD - Pitanje autonomije Sandžaka vratilo bi nas u devedesete, kada je vladao taj verbalni radikalizam, kada su se tražili autonomija, republika, država... Kada sam govorio protiv toga, stavljali su me na stub srama, okarakterisali kao izdajnika, ali pokazalo se da smo bili u pravu, kaže za Press Rasim Ljajić, ministar za rad i najpopularniji bošnjački političar.

- To pitanje može se postaviti isključivo u okviru opšte decentralizacije Srbije. Sve ostalo bi bila potpuna besmislica, potpuno nerazumno i pre svega kontraproduktivno. Tu, najpre, mislim da bi bilo kontraproduktivno za ljude koji žive u Sandžaku - objašnjava Rasim Ljajić.

Otvorile su se, ipak, stare rane. Pokreće se pitanje rehabilitacije zločinaca iz Drugog svetskog rata. Kako to može uticati na političku budućnost Sandžaka?

- Mislite na rehabilitaciju Aćif efendije. Svako revidiranje istorije predstavlja vraćanje u to vreme. Ako neko želi dobro Sandžaku, a nema za cilj neko dnevno politikanstvo, onda će taj govoriti isključivo o ekonomskom oporavku. To je pitanje budućnosti Sandžaka, političke i svake druge. Mi moramo realno da se borimo za razvoj infrastrukture u Sandžaku kako ne bi dolazilo do iseljavanja ljudi i urušavanja prirodnih potencijala Sandžaka. Zato se i borimo za izgradnju autoputa preko Sandžaka i za razvoj malih i srednjih preduzeća. To treba da bude ta budućnost o kojoj govorimo.

Ali Novi Pazar i Sandžak su godinama duboko politički podeljeni. Mislite da postoji politička zrelost da bi se ceo region okrenuo ekonomskom razvoju?

- Čini mi se da je Novi Pazar svakim danom sve zreliji. Mi smo sa ovom pričom pobedili na lokalnim izborima u Sandžaku. Ljudima je važno od čega će da žive. Ko obezbedi ljudima da imaju normalan posao, da deca mogu normalno da šalju u školu, taj će dobijati izbore. Sve je manje onih kojima trebaju velike nacionalne ideologije.

A kako ocenjujete odnos Beograda prema Novom Pazaru?

- Mi ne možemo da popravimo za dve godine nešto što se loše radilo pedeset godina ranije. Ali, činjenica je da postoje političari iz Sandžaka koji su u Vladi. Imamo i ljude koji sede u Skupštini, tako da imamo i realnu mogućnost da se borimo za ekonomski razvoj našeg kraja.

Hrvatski član Predsedništva BiH Željko Komšić, dobitnik Zlatnog ljiljana bošnjačke armije, skriva da mu je rođeni deda bio četnički komandant. Željko Komšić, hrvatski član Predsedništva BiH, koji ne propušta nijednu priliku da borce bivše Vojske RS nazove „četnicima", već godinama brižno skriva strogo čuvanu porodičnu tajnu! Komšić je, naime, potomak jednog od najozlogašenijih četnika u dobojskom kraju

Kako Press RS ekskluzivno saznaje, Marijan Stanić, Komšićev deda, koji je živeo u selu Kostajnica u blizini Doboja, tokom Drugog svetskog rata bio je glavni logističar Prvog bataljona Trebavskog četničkog odreda, a posle rata se skrivao po šumama, u strahu od komunističke odmazde. Ovu brižno čuvanu tajnu Komšića, koji se energično zalaže za poštovanje tekovina partizanskog pokreta, reporteru Pressa RS potvrdilo je više nekadašnjih saboraca njegovog pokojnog dede, koji je preminuo 1962. godine u 47. godini života.

Svi u četnicima

Luka Prešić (87) iz Kostajnice, jedan od preživelih Stanićevih saboraca, priča da je Komšićev deda bio desna ruka svim četnicima ovog kraja i da su svi pripadnici Prvog bataljona umnogome oslanjali na njegovu logističku podršku.

- Kada smo išli u borbu protiv ustaša na Trebavi i Ozrenu, znali smo da je selo sigurno jer je tu naš Marijan, koji je bio naš glavni logističar. Naime, svih pet muških glava iz kuće Stanića bili su lojalni pripadnici četničkog pokreta, ali Marijan je ostao u selu kao glavni pozadinac, zbog slabije fizičke konstitucije i porodičnih obaveza. Kada su posle rata počeli da nas proganjaju komunisti, Marijana je spaslo to što nije direktno učestvovao u borbama, pa tako u velikoj meri nije ni osetio posleratni teror. Sve bih to dokazao i fotografijama, ali nakon što su nas zatvarali po tamnicama posle rata, sve naše dokumente i slike su spaljivali. Ne mogu da skontam što je taj mali „krivo nasađen", pa mu ne odgovara niko od nas Srba - kaže Prešić.

On kaže da su se sva četiri brata Komšićevog dede, koji su aktivno učestvovali u borbama, posle rata odrobijali zbog pripadnosti četničkom pokretu, zajedno sa velikim brojem seljana iz Kostajnice. Jedan od braće Komšićevog dede je, kako se seća, važio za velikog četničkog borca, koji je bio na „vezi" sa čuvenim četničkim vojvodom Momčilom Đujićem! Saborci Komšićevog dede kažu da je on, ipak, imao sreću što je bio samo četnički pozadinac, pa se, zahvaljujući tome, izvukao od odlaska u zatvor.

Inače, Marijan Stanić je otac Komšićeve pokojne majke Danice, koja je stradala tokom proteklog rata u Sarajevu, kad je pogođena hicem iz snajpera. O ranama iz nedavne prošlosti, ali ni o četničkoj prošlošću porodice hrvatskog člana Predsedništva, nije želeo da govori niko od Komšićevih rođaka.

Vojvoda Komšić

Njegov bliski rođak sa majčine strane Božo Stanić, koji živi u Kostajnici, kaže da ih je Komšić poslednji put posetio pre tri godine, kad je došao na sahranu jednog rođaka. Božo kaže da posebno dobre kontakte održavaju sa Komšićevim ocem Markom, za kojeg ima samo reči hvale.

- Redovno se čujemo sa Markom, koji je jako dobar čovek. Svaku priliku koristimo da se vidimo s njim. I Željko je često dolazio ovde, pogotovo dok je bio dete. Poslednji put je dolazio 2006. godine. Bio je jako dobro dete, ali se sada ne bih izjašnjavao o njegovim istupima, jer smatram da je sve to politika. Ne bih ulazio u to?! Pa, zašto niko ne pita ko je pokrao silne pare u Doboju i okolini - kaže Stanić.

Inače, Kostajnica, kao i sva sela ozrenskog kraja, tokom Drugog svetskog rata slovila je za snažno četničko uporište. Gotovo svi vojno sposobni muškarci borili su se na četničkoj strani, baš kao i svi bliski Komšićevi rođaci. Iz ovog sela, igrom slučaja, potiče i Borislav Paravac, nekadašnji srpski član Predsedništva BiH, kojeg su sarajevski mediji svojevremeno kritikovali upravo zbog toga što nije skrivao četničko poreklo.

- Paravac je, međutim, bio dostojanstven i tražio je od Parlamenta BiH da mu odgovori da li je on nepoželjan zbog toga što su mu preci bili pripadnici četničkog pokreta. Naravno da ništa nisu mogli da mu odgovore. Ali, Komšić krije činjenicu da je „vojvoda" i od sebe i od drugih - kaže za Press RS odlično obavešteni izvor iz Doboja.

Ako se usvoji Nacrt zakona o kontrolisanim supstancama, lekari neće moći opijatima da leče nesnosne bolove obolelih od malignih i drugih teških bolesti

Nacrt zakona o kontrolisanim supstancama izazvao je nezadovoljstvo stručne javnosti. Onkolozi, koji najčešće propisuju terapiju opijatima, poručuju da je predlog skandalozan i da će sve učiniti da spreče da teški bolesnici budu taoci takvog zakona. Ako zakon ne bude izmenjen i dopunjen, obolelima, naročito od malignih bolesti, biće uskraćena mogućnost lečenja teških bolova!

Doktor Snežana Bošnjak sa Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije kaže da su ona i njene kolege ogorčene novim predlogom zakona i da se nadaju da će njihove primedbe biti usvojene.

- Taj zakon nije uravnotežen, jer mere za sprečavanje i kontrolu zloupotrebe dominiraju nad merama za omogućavanje upotrebe u medicinske svrhe. Zato se na sve načine zalažemo da se te dve stvari uravnoteže. Mi ne želimo da se narkotici zloupotrebljavaju. Naprotiv, svesni smo da društvo treba sve da učini da se zloupotreba ograniči, ali smatramo da prema međunarodnim konvencijama Vlada ima obavezu i da omogući upotrebu - smatra dr Bošnjak, i upozorava da je sprečavanje zloupotrebe stvar policije, a ne zdravstva.

Najsporniji delovi nacrta zakona su ograničavanje vremenskog perioda i količine opijata.

- Količina opijata koju ćemo smeti da damo pacijentu je ograničena. Dozvoljen period upotrebe biće smanjen na 14 dana, iako je u svim modernim zemljama dvostruko duži. Ograničiće se i broj lekova koji možemo da propišemo. Dozvoljena će biti upotreba samo jednog leka, iako je često potrebno da se uvedu dva - jedan za trajno lečenje, a drugi jednokratan za proboj bola. Takođe, zakon bi sprečio dostupnost lekova pacijentima. Mi samo želimo da zakon odrazi duh konvencije UN o narkoticima i preporuke SZO da je otklanjanje bola i ljudske patnje elementarno ljudsko pravo i da zakoni ne bi smeli da budu prepreka za njegovo ostvarivanje - kaže doktorka Bošnjak i dodaje:

- Obučeni lekar donosi odluku o tome koji je opioidni analgetik potreban bolesniku, u kojoj dozi i koliko dugo treba da ga prima, a ne zakonodavac. Restrikcije koje se odnose na količinu leka koji se može propisati pacijentu onemogućavaju lekaru da izađe u susret individualnim potrebama pacijenta. Savremene preporuke za lečenje bola ukazuju na to da za lake opioide ne postoji maksimalna doza. Naprotiv, postoji samo efikasna doza, a to je ona koja otklanja bol. Još jedan od problema je što recept važi samo sedam dana, dok je to u savremenim zemljama 30. Osim toga, opioidi bi trebalo da budu dostupni bolesnicima u blizini mesta stanovanja - naglašava doktorka Bošnjak, čiji tim predlaže da zakon omogući da svi lekari koji leče obolele od malignih oboljenja, bez obzira na specijalizaciju, imaju pravo da propisuju opioide.

Doktorka naglašava da je opiofobija, kako kod zakonodavaca, tako i kod medicinskog osoblja i pacijenata i njihove porodice, veliki problem i da pacijenti, često zbog predrasuda o opijatima, odbijaju primenu terapije morfijumom i drugim lekovima iz ove grupe. Zbog toga je tim sa doktorkom Bošnjak na čelu sačinio brošuru „Opiofobija", u kojoj je ukazano na najveće zablude kada je reč o korišćenju opijata u medicinske svrhe. Međutim, istraživanja su pokazala i da medicinski radnici nisu dovoljno edukovani, te izbegavaju da opijatima leče kancerogeni bol.

Nedopustivo je da u našoj zemlji jedinstveni matični broj građana (JMBG) bude nepromenljiv jer ste u slučaju njegovih zloupotreba nemoćni da bilo šta učinite

Šteta zbog krađe identiteta samo u SAD meri se desetinama milijardi dolara. Naša glavna nedaća je u tome što uopšte nismo svesni dimenzija tog problema, kaže za Press Rodoljub Šabić, poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti. On ističe da kod nas to niko ne prepoznaje kao temu o kojoj bi trebalo ozbiljno raspravljati.

- Jednom kada se neko dočepa matičnog broja nekog građanina, ako je taj broj pasvord za ulazak u baze podataka ili za korišćenje nekih usluga, nemate mogućnost bilo šta da učinite, jer broj ne može da se promeni. Prema standardima koji važe u demokratskom svetu, broj koji se daje građanima nije nepromenljiv. Čak ima zemalja koje u svojim ustavima izričito zabranjuju da se građanima dodeljuje takav broj. U Hrvatskoj će od Nove godine biti zabranjen JMBG kakav je nasleđen iz stare Jugoslavije i neće više biti vezivanja broja građanina sa njegovim podacima - navodi Šabić.

On dodaje da se u javnosti oglasio protiv zloupotrebe JMBG pre godinu dana, kritikujući Agenciju za privatizaciju koja je u oglasu objavila spisak više desetina hiljada građana bez prava na besplatne akcije, navodeći uz ime i prezime i njihov matični broj.

- Oni su prihvatili moje argumente i prestali to da rade. Više je adresa na kojima treba zatražiti podršku za ovu akciju. Prva je MUP, ali o tome treba razgovarati sa više državnih organa. Naravno da u informatičkom vremenu građanin treba da ima neku šifru, ali treba isključiti sve rizike od zloupotreba - kaže Šabić.

Uvek mi zapadne da saopštim neprijatne stvari, ali podaci iz sveta kažu da od novog gripa umiru potpuno zdravi ljudi, posebno mala deca. Ova informacija je neprijatna, ali istina mora da se saopštava

Od novog virusa gripa A (H1N1) ne umiru samo hronični bolesnici, kaže za Press nedelje predsednik Radne grupe za pandemiju dr Predrag Kon. Iako je u Srbiji od devet umrlih od novog gripa sedmoro pacijenata imalo neku osnovnu bolest, dr Kon kaže da podaci iz sveta pokazuju da od ove bolesti obolevaju, ali i umiru zdrave osobe, zbog čega je ne treba potcenjivati, ali ni precenjivati.

- U Srbiji je od novog gripa umrlo devet osoba, od čega samo dve nisu imale neku hroničnu bolest, odnosno jedna je bila gojazna. Zato ne možemo da kažemo da ne obolevaju potpuno zdravi. Nažalost, najsvežiji podaci iz sveta apsolutno potvrđuju ovo što ja govorim. U Argentini u uzrastu do pet godina 33 odsto smrtnih ishoda nije imalo nijedno oboljenje. U uzrastu od pet do devet godina 38 odsto umrlih nije imalo nijednu bolest. Od 10 do 14 godina - 25 odsto, od 15 do 24 taj procenat je 31, a od 25 do 34 godine 30. Smanjenje je jedino zabeleženo u starijem uzrastu. Zato ne treba da živimo u zabludi da se ovo dešava samo hroničnim bolesnicima. Znam dobro da je ova informacija neprijatna i da takve stvari uvek ja moram prvi da kažem, ali istina se mora saopštavati da bi se preduzimale mere i da se ne bi potcenjavala ova bolest. Ne treba je ni precenjivati i ja od nje ne želim da pravim tešku, pogotovo ne smrtonosnu, jer je ona u retkim slučajevima takva.

A kolika je zapravo procena smrtnosti od novog gripa A (H1N1)?

- Ono što može sigurno da se kaže jeste da smrtnost nije veća nego kod sezonskog gripa. A kod sezonskog gripa ona može da bude od 0,01 do 0,1 odsto, ali registrovanih.

Ministar je u sredu proglasio epidemiju, a već sutradan je objavljeno da virus jenjava.

- Da nismo proglasili epidemiju i da smo za to čekali trenutak kada bi zaista bilo neophodno da zatvorimo javne objekte, onda bi nečija profesija, primera radi nekog ko se bavi organizovanjem koncerata, bila ugrožena, a taj neko bi bio iznenađen. Sada više niko ne može da bude iznenađen. U Beogradu je prošle nedelje registrovano 1.034 osoba sa simptomima sličnim gripu. U ponedeljak je taj broj iznosio 550, u utorak oko 450, sredu 420, a u četvrtak oko 380. To je sve grip. Ali, ovi podaci pokazuju da se taj broj postepeno smanjuje.

Vrlo brzo će nam doći novi talas. Da li će ga Srbija spremnije dočekati?

- Sada već postoji daleko veća ozbiljnost nego što je bila pre dve nedelje. Deca koja idu u školu, njihovi roditelji, kao i prosveta vodiće mnogo više računa nego inače. Pratićemo ponovna obolevanja u tom uzrastu. Međutim, kontrola će nam biti mnogo teža u radnim kolektivima. U njima će biti najznačajnije da poslodavci pravovremeno odobravaju ljudima da odsustvuju, da ljudi ne dolaze na posao sa povišenom temperaturom, kijavicom, kašljem... Zasad se u tom uzrastu primećuje blagi porast obolelih.

Da li Srbija može da doživi scenario Ukrajine?

- Kao što smo tvrdili da ništa ne može da zaustavi virus, sa punom odgovornošću tvrdim da se ukrajinski ili meksički scenario neće dogoditi Srbiji. To tvrdim na osnovu svega što smo uradili u poslednje četiri godine i na osnovu reakcija celog našeg društva. U ovom trenutku smo potpuno svesni svoje misije, a merama koje smo sproveli dobili smo ogromno ohrabrenje za dalji rad. Moram da kažem da nas ohrabruju dnevni podaci koje dobijamo jer osećamo da smo dosta toga uradili sa merama koje smo sproveli, a pogotovo kada je Ministarstvo prosvete produžilo raspust. Kada se sve to pogleda i vidi da stanovništvo i sve strukture društva reaguju na sve naše savete, sigurno je da se u najmanju ruku oseća ohrabrenje. Na taj način je obezbeđen rezultat, odnosno privremeni predah koji imamo. Na taj način smo i kupili vreme dok ne stigne vakcina.

Koliki će uticaj na epidemiju imati vakcinacija, s obzirom na to da ćemo u prvoj turi dobiti samo 500.000 doza?

- I tih 500.000 što će stići i te kako će imati uticaj ako organizovano radimo i imunizujemo 500.000 ljudi. A kada ih vakcinišemo, to će biti kao da imamo 500.000 njih koji su preboleli ovu bolest.

Sada je ministarka zdravlja Poljske Eva Kopac dovela u pitanje delotvornost vakcine protiv novog gripa.

- Mi smo svesni da ima vrlo eminentnih ljudi koji pričaju da vakcina ne stvara imunitet. Moj komentar je da će istorija sve pokazati.

Da li ćete se vi vakcnisati protiv novog virusa gripa?

- Apsolutno.

Kada može doći do zabrane okupljanja?

- Niko ne može unapred da zna da li će javni skupovi i masovna okupljanja biti zabranjeni u januaru, februaru ili možda ranije. Mi ćemo pratiti situaciju.

Projektom nazvanim „Koridor 11" Italija bi se od Barija, preko Luke Bar i dalje preko Crne Gore i Srbije, saobraćajno povezala sa Rumunijom, gde se nalaze ogromne italijanske investicije. Predsednik Srbije Boris Tadić ponudio je italijanskom premijeru Silviju Berluskoniju da zajedničkim snagama izgradimo Koridor 11, kojim bi se Italija, preko Srbije, povezala sa Rumunijom i srednjom Evropom, saznaje Press iz pouzdanih izvora iz vrha srpske delegacije, koja je proteklih dana učestvovala na samitu u Rimu

Projektom nazvanim „Koridor 11" Italija bi se od Barija, preko Luke Bar i dalje preko Crne Gore i Srbije, saobraćajno povezala sa Rumunijom, gde se nalaze ogromne italijanske investicije. Naš izvor ističe da su „Italijani bili oduševljeni Tadićevim izlaganjem, koji ih je pozvao na ulaganja malih i srednjih preduzeća, kao i mogućnosti da Srbija postane vodeći ekonomski partner Rima u regionu".

- Predsednik je u petnaestominutnom izlaganju bukvalno zbunio Italijane jer je u jednom trenutku izneo čak i podatak koliko se italijanskih penzionera seli u Rumuniju, pa im je zatim ponudio još bolje uslove u Srbiji - nastavlja naš izvor.

On kaže da je dogovorena i policijska saradnja, posebno u vezi sa narkoticima i trgovinom ljudima, vojna saradnja u kojoj će Italijani investirati 600.000 evra u opremu za razminiranje, kao i niz drugih sporazuma u svim oblastima. Naš sagovornik kaže i da se pričalo o zaštiti srpskih manastira na Kosovu, posebno manastira Visoki Dečani, koji je uredio italijanski arhitekta. On nam je potvrdio i da su ministri Šutanovac i Dačić postali praktično prvi stranci koji su ušli u salu italijanskog parlamenta, u koji ih je uveo italijanski ministar odbrane.

Branko Radun, politički analitičar, smatra da bi, ukoliko se ispostavi da je priča o Koridoru 11 tačna, ona bila pozitivna, ne samo zato što bi on Srbiju povezao sa Italijom, već bi se time, pre svega, ojačali odnosi i Srbije sa Crnom Gorom. On dodaje da postoje značajni preduslovi da sa Italijom uspostavimo saradnju baziranu na strateškim projektima, poput Koridora 11.

- Italija i Srbija imaju i zajednički interes oko „Južnog toka". Italija pokazuje da ulazi u prvu ligu evropskih država prema političkom značaju. Berluskoni ima zanimljivu poziciju. On igra malo sa Rusima, a malo sa Amerikancima, za sada prilično uspešno. To pokazuje i projekat „Južni tok", koji je u interesu Italije kao krajnjeg potrošača u tom kraku. Eventualna izgradnja Koridora 11 učvrstila bi liniju koja se uspostavlja Moskva - Beograd - Rim. Ne treba zaboraviti da Italija, za razliku od drugih država, nije imala uslovljavajući nastup prema Srbiji. Videćemo koliko su Italijani ozbiljni, pošto ovo do sada što su uradili u Kragujevcu ne izgleda ozbiljno - govori Radun, dodajući da Italija, ipak, još ne može da bude glavni oslonac Srbije na njenom evropskom putu, pošto je poznato da se odluke donose u trouglu Pariz - Berlin - London.

Politički analitičar Dejan Vuk Stanković kaže da su dobri odnosi Srbije i Italije, koji su demonstrirani na ovom samitu, pre svega posledica interesa Italije da politički obezbedi svoje investicije u Srbiji, ali i naše potrebe da imamo što jačeg „igrača" koji će nas „gurati" u Evropu.

- „Fijatova" investicija u Kragujevac očigledno je značajna i zato je treba i politički obezbediti - kaže Stanković.

On ističe da je sistem odlučivanja u EU takav da Srbija sa svim zemljama mora da ima „koliko-toliko korektne odnose" jer, u suprotnom, jedna može da blokira proces integracija.

- To se najbolje vidi iz našeg iskustva sa Holandijom. Od saradnje sa Italijom možemo prilično profitirati - zaključuje on.

Izjava italijanskog premijera Silvija Berluskonija da je uveren da bi Srbija i druge države zapadnog Balkana mogle da postanu punopravne članice EU najkasnije 2014. godine ponovo je podsetila na tvrdnje da bi naša zemlja, u paketu s nekoliko država regiona, mogla da pristupi Uniji na stogodišnjicu početka Prvog svetskog rata

Inflacija datuma i kreiranja (ne)realnih očekivanja oko ulaska Srbije u EU tako je ponovo uzela maha, iako i naš izvor koji je prisustvovao razgovorima u Rimu priznaje „da treba biti realan i da bi mnogo više voleo da je 2014. pomenula, na primer, nemačka kancelarka".

S druge strane, upućeni u događanja u Briselu kažu da bi Srbija u idealnom scenariju mogla da dobije status kandidata tek u 2011, da je najraniji datum za početak pregovora 2012, da zaključivanje pregovora ne može da bude obavljeno pre 2016. godine i zbog procesa ratifikacije pristupnog ugovora Srbija ne može da postane član EU pre 2018. godine. Osim, naravno, ukoliko drugačije ne odluče Merkelova ili, na primer, neko iz Obamine administracije.

Profesor FPN-a Predrag Simić, bivši ambasador u Francuskoj, smatra da je ovo trenutak kada su se malo otvorila vrata EU i zato treba iskoristiti priliku da se u narednom periodu približimo Uniji.

- U politici je uvek važno imati jasno određene ciljeve i uveren sam da je termin o ulasku u EU 2014. dobar. Taj predlog je stigao najpre iz Atine, a koliko sam shvatio, i Vašington je imao određen uticaj. Ovaj trenutak povoljan je zbog toga što je EU izašla iz krize i zato treba iskoristiti priliku jer, bojim se, u drugom terminu to ne bi bilo realno. Ako se prati debata unutar EU, jasno se primećuje da postoji puno onih koji smatraju da posle „velikog praska" i ulaska 12 zemalja u EU 2004. i 2007. treba za deset godina odložiti prijem novih članica. Oni su mišljenja da se zemljama koje traže ulazak u EU ponude samo strateška partnerstva, koja bi obuhvatala i beli šengen, i pristup unutrašnjem tržištu, i niz drugih programa. U ovom trenutku postoji dilema koje će mišljenje preovladati - govori on.

Simić podseća da u EU postoje dve struje, sa jedne strane severnjaci, Nemci, Skandinavci i Holanđani, i sa druge južnjaci, koji su mnogo zainteresovaniji da zapadni Balkan postane deo EU.

Nekadašnji ministar inostranih poslova i ambasador SRJ u UN Vladislav Jovanović uveren je da je Berluskoni izjavu dao „da bi nam zagrejao srca".

- To je rečeno kako bismo zadržali elan i verovatno je sve učinjeno u dogovoru sa drugim članovima EU. To je realno jedino u slučaju ako bismo hteli Uniji da pristupimo bez Kosova - kaže Jovanović.