Besplatna Zabava

Archive for November 17th, 2009

Vlasnici sada mogu da legalizuju kuće u samo nekoliko koraka i sa svega nekoliko dokumenata. Neophodan dokaz o pravu svojine, geodetski snimak na kopiji plana parcele, tehnički izveštaj o stanju objekta i njegove fotografije

Stupanjem na snagu novog Zakona o planiranju i izgradnji 11. novembra, legalizacija bespravno sagrađenih objekata znatno je olakšana. Vlasnici sada mogu da legalizuju objekte u samo nekoliko koraka i sa svega nekoliko dokumenata. Najskuplja stavka za sakupljanje potrebnih papira je naknada za građevinsko zemljište koja je, u zavisnosti od zone u kojoj se objekat nalazi, od 8.424 do 29.484 dinara po kvadratnom metru.

Zvanična procedura legalizacije objekta počinje onog momenta kada vlasnik podnese zahtev nadležnoj ustanovi, a to su opština na kojoj se nalazi objekat ili, ukoliko je on veći od 800 kvadratnih metara, Sekretarijat za urbanizam. Odmah nakon toga predaje se dokaz o pravu svojine ili zakupa građevinskog zemljišta.

- Dokaz o pravu svojine je pravni osnov za legalizaciju i najbitniji dokument u celom postupku bez koga se ne može. Ovaj dokaz uglavnom i predstavlja najveći problem pri legalizaciji, jer ukoliko postoje problemi u vlasničkim odnosima, ceo slučaj propada - objašnjava član opštinskog veća Vračara Vladimir Medaković.

Dokaz o pravu svojine

On je naveo da se dokaz o pravu svojine ili zakupa zemljišta dobija u Republičkom geodetskom zavodu, u službi za katastar nepokretnosti, ali da može da se dobije i u sudu. Kako su naveli u RGZ-u, cena ovog dokumenta zavisi od broja stranica, a za prve četiri se naplaćuje 550 dinara, dok su svake naredne dve stranice još po 170 dinara.

Sledeći potreban dokument je geodetski snimak na kopiji plana parcele koji treba da uradi neki licencirani geodetski biro.

- U pitanju je snimak samog objekta, kao i parcele na kojoj se nalazi i ta usluga košta oko 10.000 dinara - naveli su u jednom beogradskom geodetskom birou.

Nakon toga, potrebno je pribaviti tehnički izveštaj o stanju objekta, kao i o instalacijama, infrastrukturnoj mreži i njegovom spoljnom uređenju. Tehnički izveštaj treba da napiše službenik koji je posebno obučen i licenciran za taj posao. Cena ovog izveštaja za kuću od oko 100 kvadratnih metara je od 46.000 dinara do 92.000 dinara. Potrebno je uplatiti i administrativnu taksu u banci ili pošti, a njena cena je oko 300 dinara.

Fotografija objekta je nešto čega u starom zakonu nije bilo, a prema novom mora da se priloži uz ostalu dokumentaciju.

- Objekat mora da bude slikan sa sve četiri strane, a može da ih napravi i sam vlasnik, pri tom one mogu biti i crno-bele - kazao je Medaković.

On je istakao da je to sve što je potrebno kako bi se dobilo odobrenje za legalizaciju objekta, koja stupa na snagu onog momenta kada vlasnik uplati naknadu za uređenje zemljišta i donese potvrdu u opštinu ili Sekretarijat za urbanizam (zavisno gde je podneo zahtev).

- Nakon što se donese pozitivan zaključak o legalizaciji objekta na osnovu svih predatih dokumenata, vlasnik treba u Direkciji za građevinsko zemljište i izgradnju da uplati naknadu za korišćenje zemljišta i sa tom potvrdom može da legalizuje objekat - kazao je Medaković.

Cene po zonama

Cena naknade za građevinsko zemljište obračunava se po kvadratnom metru objekta, kao i po gradskoj zoni na kojoj se objekat nalazi. Kako je istaknuto na sajtu Ministarstva za zaštitu životne sredine i prostornog planiranja, cene su od 8.424 dinara po kvadratnom metru za Petu zonu do 29.484 dinara za Ekstra zonu.

Slična je procedura i za legalizaciju stana, dok za stambene i poslovne zgrade vlasnik mora da priloži i dokaz da ima pravo svojine nad tim objektom, kao i da je ispunio sve uslove za upotrebu. Za taj posao biće zadužena komisija za tehnički pregled.

Vlasnici bespravno izgrađenih objekata koji su podneli prijave u skladu sa ranije važećim zakonom, u roku od 60 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona, odnosno od 11. novembra, dostavljaju dokaze propisane novim zakonom za legalizaciju. Ako je u postupku podnet projekat izvedenog objekta, ne podnosi se tehnički izveštaj o stanju objekta, instalacija, infrastrukturne mreže i spoljnjeg uređenja.

Vlasnici sada mogu da legalizuju kuće u samo nekoliko koraka i sa svega nekoliko dokumenata. Neophodan dokaz o pravu svojine, geodetski snimak na kopiji plana parcele, tehnički izveštaj o stanju objekta i njegove fotografije

Stupanjem na snagu novog Zakona o planiranju i izgradnji 11. novembra, legalizacija bespravno sagrađenih objekata znatno je olakšana. Vlasnici sada mogu da legalizuju objekte u samo nekoliko koraka i sa svega nekoliko dokumenata. Najskuplja stavka za sakupljanje potrebnih papira je naknada za građevinsko zemljište koja je, u zavisnosti od zone u kojoj se objekat nalazi, od 8.424 do 29.484 dinara po kvadratnom metru.

Zvanična procedura legalizacije objekta počinje onog momenta kada vlasnik podnese zahtev nadležnoj ustanovi, a to su opština na kojoj se nalazi objekat ili, ukoliko je on veći od 800 kvadratnih metara, Sekretarijat za urbanizam. Odmah nakon toga predaje se dokaz o pravu svojine ili zakupa građevinskog zemljišta.

- Dokaz o pravu svojine je pravni osnov za legalizaciju i najbitniji dokument u celom postupku bez koga se ne može. Ovaj dokaz uglavnom i predstavlja najveći problem pri legalizaciji, jer ukoliko postoje problemi u vlasničkim odnosima, ceo slučaj propada - objašnjava član opštinskog veća Vračara Vladimir Medaković.

Dokaz o pravu svojine

On je naveo da se dokaz o pravu svojine ili zakupa zemljišta dobija u Republičkom geodetskom zavodu, u službi za katastar nepokretnosti, ali da može da se dobije i u sudu. Kako su naveli u RGZ-u, cena ovog dokumenta zavisi od broja stranica, a za prve četiri se naplaćuje 550 dinara, dok su svake naredne dve stranice još po 170 dinara.

Sledeći potreban dokument je geodetski snimak na kopiji plana parcele koji treba da uradi neki licencirani geodetski biro.

- U pitanju je snimak samog objekta, kao i parcele na kojoj se nalazi i ta usluga košta oko 10.000 dinara - naveli su u jednom beogradskom geodetskom birou.

Nakon toga, potrebno je pribaviti tehnički izveštaj o stanju objekta, kao i o instalacijama, infrastrukturnoj mreži i njegovom spoljnom uređenju. Tehnički izveštaj treba da napiše službenik koji je posebno obučen i licenciran za taj posao. Cena ovog izveštaja za kuću od oko 100 kvadratnih metara je od 46.000 dinara do 92.000 dinara. Potrebno je uplatiti i administrativnu taksu u banci ili pošti, a njena cena je oko 300 dinara.

Fotografija objekta je nešto čega u starom zakonu nije bilo, a prema novom mora da se priloži uz ostalu dokumentaciju.

- Objekat mora da bude slikan sa sve četiri strane, a može da ih napravi i sam vlasnik, pri tom one mogu biti i crno-bele - kazao je Medaković.

On je istakao da je to sve što je potrebno kako bi se dobilo odobrenje za legalizaciju objekta, koja stupa na snagu onog momenta kada vlasnik uplati naknadu za uređenje zemljišta i donese potvrdu u opštinu ili Sekretarijat za urbanizam (zavisno gde je podneo zahtev).

- Nakon što se donese pozitivan zaključak o legalizaciji objekta na osnovu svih predatih dokumenata, vlasnik treba u Direkciji za građevinsko zemljište i izgradnju da uplati naknadu za korišćenje zemljišta i sa tom potvrdom može da legalizuje objekat - kazao je Medaković.

Cene po zonama

Cena naknade za građevinsko zemljište obračunava se po kvadratnom metru objekta, kao i po gradskoj zoni na kojoj se objekat nalazi. Kako je istaknuto na sajtu Ministarstva za zaštitu životne sredine i prostornog planiranja, cene su od 8.424 dinara po kvadratnom metru za Petu zonu do 29.484 dinara za Ekstra zonu.

Slična je procedura i za legalizaciju stana, dok za stambene i poslovne zgrade vlasnik mora da priloži i dokaz da ima pravo svojine nad tim objektom, kao i da je ispunio sve uslove za upotrebu. Za taj posao biće zadužena komisija za tehnički pregled.

Vlasnici bespravno izgrađenih objekata koji su podneli prijave u skladu sa ranije važećim zakonom, u roku od 60 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona, odnosno od 11. novembra, dostavljaju dokaze propisane novim zakonom za legalizaciju. Ako je u postupku podnet projekat izvedenog objekta, ne podnosi se tehnički izveštaj o stanju objekta, instalacija, infrastrukturne mreže i spoljnjeg uređenja.

Sebe vidim na nekoj planini kako čuvam ovce, a ne na mestu patrijarha. I ne pomišljam u tom pravcu, verujem u Hrista i crkvu, a ono što bude služba, učiniću

Episkop zahumsko-hercegovački Grigorije kaže u intervjuu za Press da će mu zauvek u sećanju ostati osmeh patrijarha Pavla i da će ga pamtiti po spremnosti da nikad ne zaboravi na Boga. Episkop kaže da će novi patrijarh biti izabran u roku od tri meseca, kao što nalaže Ustav SPC. Iako je u javnosti pominjan kao jedan od glavnih kandidata za budućeg poglavara SPC, on sebe ipak ne vidi na tom mestu, mada dodaje da će učiniti „ono što bude služba".

Kad ste poslednji put videli patrijarha Pavla i o čemu ste razgovarali?

- Bio sam kod njega u bolnici na Lazarevu subotu, kada mu je slava. Bio sam malo tužan što je bolestan i što to dugo traje, ali sam shvatio da je to njegovo vreme trpljenja i konačnog pripremanja za put.

Po čemu ćete pamtiti patrijarha Pavla?

- Ono što je meni ostalo u sećanju je njegov poluosmeh, ponašanje u najtežim trenucima i spremnost da se uvek uhvati za Hrista i Jevanđelje, i da u najtežim okolnostima i najozbiljnijim prilikama ne zaboravi na Boga. On se nikada nije odvajao od Jevanđelja, živeo je sa njime, to mu je bilo kao disanje. Govorio je da je vera u Hrista jedino što nas čini drugačijim i da smo pozvani da učinimo koliko je do nas, a ostalo će učiniti Bog. To je vrlo važno za svakoga od nas.

S obzirom na život kakav je vodio, da li će patrijarh Pavle biti proglašen za sveca?

- To je vrlo ozbiljna procedura za odgovorne ljude u crkvi i ne treba olako i tek tako da se žuri sa tim. Crkva i Bog imaju drugu meru vremena, nije žurba za to. Takav je bio i patrijarhov stav. Bezbroj puta kada su predlagani neki svetitelji, njegov stav je uvek bio: „Ako je on svet, on je kod Boga srećan, a što se nas tiče, nije žurba". I patrijarh Pavle je sad sigurno kod Boga srećan, ali ipak treba nekoliko važnih stvari da se složi. Ljudi se usuđuju da na osnovu njegove skromnosti, dobrote i jevanđeljskog života sude. To nisu zlonamerni sudovi, ali Crkva ima uzdržan i odgovoran stav kad je takva stvar u pitanju.

Kakvi izazovi sada očekuju SPC?

- Svako vreme ima svoje breme. Patrijarh Pavle nam je ostavio veliku snagu i podstrek da sve može da se izdrži. Ako je on mogao da izdrži to što je izdržao, onda možemo i mi ono što nam predstoji. A predstoji nam izazov savremenog sveta, izazovi našeg jedinstva, ljubavi, slobode. Pred nama su i izazovi vremena u kome crkva treba da pomogne društvu i u kome postoji iskušenje zloupotrebe crkve i krajnjeg neprijateljstva prema crkvi. Ako budemo pokazali da smo crkva, kao što je to pokazao patrijarh Pavle, ne brinem se uopšte.

Sledi izbor novog poglavara SPC. Da li će on biti izabran u predviđenom roku, očekujete li trvenja oko izbora?

- Novi patrijarh će biti izabran u roku od tri meseca, 40 dana od smrti patrijarha, kao što i nalaže Ustav SPC. Ne vidim da će biti nekih trvenja, osim što to neki ljudi priželjkuju. Mislim da ćemo svi mi episkopi imati jedan normalan i hrišćanski pristup tome. Ovi dani pokazali su da je naš narod divan, pa ćemo i mi, kao episkopi, pokazati isto.

Pominje se da ste vi jedan od kandidata za patrijarha. Da li vidite sebe na tom mestu?

- Ja sebe vidim na nekoj planini kako čuvam ovce. To je moj san. Sve biva po volji Božjoj, ali ja sebe ne vidim na tom mestu. I ne pomišljam u tom pravcu, verujem u Hrista i crkvu, a ono što bude služba, učiniću. Najvažnije je da se radujemo životu. Patrijarh Pavle je bio pravi simbol svega toga, i sada mi je taj njegov osmeh pred očima. On je pravi simbol da i u najtežim trenucima možemo da se smejemo, da se nadamo, verujemo i da trpimo.         

Sebe vidim na nekoj planini kako čuvam ovce, a ne na mestu patrijarha. I ne pomišljam u tom pravcu, verujem u Hrista i crkvu, a ono što bude služba, učiniću

Episkop zahumsko-hercegovački Grigorije kaže u intervjuu za Press da će mu zauvek u sećanju ostati osmeh patrijarha Pavla i da će ga pamtiti po spremnosti da nikad ne zaboravi na Boga. Episkop kaže da će novi patrijarh biti izabran u roku od tri meseca, kao što nalaže Ustav SPC. Iako je u javnosti pominjan kao jedan od glavnih kandidata za budućeg poglavara SPC, on sebe ipak ne vidi na tom mestu, mada dodaje da će učiniti „ono što bude služba".

Kad ste poslednji put videli patrijarha Pavla i o čemu ste razgovarali?

- Bio sam kod njega u bolnici na Lazarevu subotu, kada mu je slava. Bio sam malo tužan što je bolestan i što to dugo traje, ali sam shvatio da je to njegovo vreme trpljenja i konačnog pripremanja za put.

Po čemu ćete pamtiti patrijarha Pavla?

- Ono što je meni ostalo u sećanju je njegov poluosmeh, ponašanje u najtežim trenucima i spremnost da se uvek uhvati za Hrista i Jevanđelje, i da u najtežim okolnostima i najozbiljnijim prilikama ne zaboravi na Boga. On se nikada nije odvajao od Jevanđelja, živeo je sa njime, to mu je bilo kao disanje. Govorio je da je vera u Hrista jedino što nas čini drugačijim i da smo pozvani da učinimo koliko je do nas, a ostalo će učiniti Bog. To je vrlo važno za svakoga od nas.

S obzirom na život kakav je vodio, da li će patrijarh Pavle biti proglašen za sveca?

- To je vrlo ozbiljna procedura za odgovorne ljude u crkvi i ne treba olako i tek tako da se žuri sa tim. Crkva i Bog imaju drugu meru vremena, nije žurba za to. Takav je bio i patrijarhov stav. Bezbroj puta kada su predlagani neki svetitelji, njegov stav je uvek bio: „Ako je on svet, on je kod Boga srećan, a što se nas tiče, nije žurba". I patrijarh Pavle je sad sigurno kod Boga srećan, ali ipak treba nekoliko važnih stvari da se složi. Ljudi se usuđuju da na osnovu njegove skromnosti, dobrote i jevanđeljskog života sude. To nisu zlonamerni sudovi, ali Crkva ima uzdržan i odgovoran stav kad je takva stvar u pitanju.

Kakvi izazovi sada očekuju SPC?

- Svako vreme ima svoje breme. Patrijarh Pavle nam je ostavio veliku snagu i podstrek da sve može da se izdrži. Ako je on mogao da izdrži to što je izdržao, onda možemo i mi ono što nam predstoji. A predstoji nam izazov savremenog sveta, izazovi našeg jedinstva, ljubavi, slobode. Pred nama su i izazovi vremena u kome crkva treba da pomogne društvu i u kome postoji iskušenje zloupotrebe crkve i krajnjeg neprijateljstva prema crkvi. Ako budemo pokazali da smo crkva, kao što je to pokazao patrijarh Pavle, ne brinem se uopšte.

Sledi izbor novog poglavara SPC. Da li će on biti izabran u predviđenom roku, očekujete li trvenja oko izbora?

- Novi patrijarh će biti izabran u roku od tri meseca, 40 dana od smrti patrijarha, kao što i nalaže Ustav SPC. Ne vidim da će biti nekih trvenja, osim što to neki ljudi priželjkuju. Mislim da ćemo svi mi episkopi imati jedan normalan i hrišćanski pristup tome. Ovi dani pokazali su da je naš narod divan, pa ćemo i mi, kao episkopi, pokazati isto.

Pominje se da ste vi jedan od kandidata za patrijarha. Da li vidite sebe na tom mestu?

- Ja sebe vidim na nekoj planini kako čuvam ovce. To je moj san. Sve biva po volji Božjoj, ali ja sebe ne vidim na tom mestu. I ne pomišljam u tom pravcu, verujem u Hrista i crkvu, a ono što bude služba, učiniću. Najvažnije je da se radujemo životu. Patrijarh Pavle je bio pravi simbol svega toga, i sada mi je taj njegov osmeh pred očima. On je pravi simbol da i u najtežim trenucima možemo da se smejemo, da se nadamo, verujemo i da trpimo.         

Federalni mediji usred žalosti u Srbiji i RS pokrenuli neviđenu hajku na mrtvog patrijarha Pavla, ne birajući način da ga prikažu kao najcrnjeg zločinca

Bošnjački i hrvatski štampani mediji i internet portali preplavljeni su tekstovima u kojima se blati mrtvi patrijarh Pavle.

Federalni mediji su osuli drvlje i kamenje po poglavaru Srpske pravoslavne crkve, koga su najugledniji svetski štampani i elektronski mediji prikazali kao najvećeg duhovnika svog vremena, a Srbi još za njegovog života prozvali svecem.

Ipak, u neverovatnom bogohuljenju i neobjašnjivom blaćenju mrtvog patrijarha najdalje je otišao glavni urednik internet portala Bosnjaci.net Esad Krcić, koji u tekstu pod nazivom „Odlazak velikosrpske sotone patrijarha Pavla" poručuje da on „počiva u paklu sa svim sledbenicima svoje crkve".

U svojevrsno takmičenje u širenju mržnje prema mrtvom poglavaru Srpske pravoslavne crkve uključili su se i drugi sarajevski mediji, koji su patrijarhovu smrt iskoristili za zlurade opservacije o njegovom nasledniku. Čak se i „Oslobođenje", koje se predstavlja kao liberalno glasilo, uključilo u negativnu kampanju tekstom u kojem tvrdi da razmirice u SPC-u sigurno neće proći tako brzo zato što je „verovatni naslednik" patrijarha Pavla mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije, koji će „sasvim sigurno i dalje gurati stvari pod tepih".

Sarajevski „San" otišao je i korak dalje, pa je, pišući o životu i delu patrijarha Pavla, napisao da je „podržavao ratnog zločinca Radovana Karadžića".

„Umro Pavle Stojčević"!?

Pored govora mržnje, mediji iz Sarajeva i Mostara, u nameri da omalovaže srpskog patrijarha i napakoste Srbima, vest o njegovoj smrti, koja se našla na udarnim stupcima najuglednijih svetskih listova, prenose gotovo neprimetno. Tako bh. izdanje hrvatskog „Večernjeg lista", na neupadljivom mestu, na trećini novinskog stupca, beleži samo da je „umro Pavle Stojčević".

Ovo, međutim, nije sve što je u federalnim medijima objavljeno o patrijarhu Pavlu povodom njegove smrti, jer je poglavar SPC u raspravama forumaša na internet portalima opisivan mnogo crnje i nazivan mnogo gorim imenima.

Predsednik Udruženja novinara RS Branislav Božić kaže da je ogorčen jezikom mržnje koji su povodom smrti srpskog patrijarha pokazali federalni mediji.

- Takvi napisi i komentari najmanje veze imaju sa Njegovom svetosti. Oni u stvari na najbolji način prikazuju sliku BiH. Takav govor mržnje i pogrdni komentari su ogledalo ove zemlje. Mi možemo da bežimo od toga i da okrećemo glavu, ali to je naša svakodnevica. Žalosno je što je smrt najvećeg duhovnika našeg vremena, što priznaju svi verski poglavari, iskorišćena za širenje mržnje - zaključuje Božić.

Profesor Teorije kulture na banjalučkom Fakultetu političkih nauka Miodrag Romić kaže da vređanje moralne gromade kao što je patrijarh Pavle pokazuje da u BiH još uvek nije sazrela svest o toleranciji i suživotu, ali i da pokazuje da je islamski ekstremizam pustio duboke korene u BiH.

- Poglavar Islamske zajednice u BiH Mustafa Cerić Sinodu SPC uputio je telegram saučešća, a posetioci zvaničnog internet portala Islamske zajednice su ga zbog toga žestoko iskritikovali. Oni koji ne poštuju ni svog verskog poglavara, a očito je da jedan deo Bošnjaka luta između podrške reisu Ceriću i ostalim radikalnim islamskim vođama, ne mogu da poštuju ni bilo koga drugog, pa ni blagoupokojenog patrijarha naše svete Srpske pravoslavne crkve, koji nijednim svojim gestom i nijednom rečju nikoga nije uvredio, a kamoli da je podsticao sukobe - kaže Romić.

Krivi su političari

I predsednica Udruženja „BH novinari" Milkica Milojević ogorčena je jezikom mržnje u medijima. Ona, međutim, ističe da to, nažalost, omogućavaju savremeni kanali komunikacije, a pre svih internet.

- Vređanje duhovne i ljudske veličine kakva je upokojeni srpski patrijarh za najoštriju je osudu, jer se zna kakav ugled on uživa među srpskim narodom - kaže Milojevićeva.

Predsednik Helsinškog odbora za ljudska prava BiH Branko Todorović kaže da je ceo prostor bivše SFRJ još uvek opterećen mržnjom i netolerancijom, za šta su najodgovornije političke elite.

- Političari nisu učinili gotovo ništa na zaživljavanju procesa pomirenja, jer svakodnevno koriste govor mržnje. Sada se to vraća na potpuno nevinim ljudima kakav je bio patrijarh Pavle - tvrdi Todorović.

 

Federalni mediji usred žalosti u Srbiji i RS pokrenuli neviđenu hajku na mrtvog patrijarha Pavla, ne birajući način da ga prikažu kao najcrnjeg zločinca

Bošnjački i hrvatski štampani mediji i internet portali preplavljeni su tekstovima u kojima se blati mrtvi patrijarh Pavle.

Federalni mediji su osuli drvlje i kamenje po poglavaru Srpske pravoslavne crkve, koga su najugledniji svetski štampani i elektronski mediji prikazali kao najvećeg duhovnika svog vremena, a Srbi još za njegovog života prozvali svecem.

Ipak, u neverovatnom bogohuljenju i neobjašnjivom blaćenju mrtvog patrijarha najdalje je otišao glavni urednik internet portala Bosnjaci.net Esad Krcić, koji u tekstu pod nazivom „Odlazak velikosrpske sotone patrijarha Pavla" poručuje da on „počiva u paklu sa svim sledbenicima svoje crkve".

U svojevrsno takmičenje u širenju mržnje prema mrtvom poglavaru Srpske pravoslavne crkve uključili su se i drugi sarajevski mediji, koji su patrijarhovu smrt iskoristili za zlurade opservacije o njegovom nasledniku. Čak se i „Oslobođenje", koje se predstavlja kao liberalno glasilo, uključilo u negativnu kampanju tekstom u kojem tvrdi da razmirice u SPC-u sigurno neće proći tako brzo zato što je „verovatni naslednik" patrijarha Pavla mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije, koji će „sasvim sigurno i dalje gurati stvari pod tepih".

Sarajevski „San" otišao je i korak dalje, pa je, pišući o životu i delu patrijarha Pavla, napisao da je „podržavao ratnog zločinca Radovana Karadžića".

„Umro Pavle Stojčević"!?

Pored govora mržnje, mediji iz Sarajeva i Mostara, u nameri da omalovaže srpskog patrijarha i napakoste Srbima, vest o njegovoj smrti, koja se našla na udarnim stupcima najuglednijih svetskih listova, prenose gotovo neprimetno. Tako bh. izdanje hrvatskog „Večernjeg lista", na neupadljivom mestu, na trećini novinskog stupca, beleži samo da je „umro Pavle Stojčević".

Ovo, međutim, nije sve što je u federalnim medijima objavljeno o patrijarhu Pavlu povodom njegove smrti, jer je poglavar SPC u raspravama forumaša na internet portalima opisivan mnogo crnje i nazivan mnogo gorim imenima.

Predsednik Udruženja novinara RS Branislav Božić kaže da je ogorčen jezikom mržnje koji su povodom smrti srpskog patrijarha pokazali federalni mediji.

- Takvi napisi i komentari najmanje veze imaju sa Njegovom svetosti. Oni u stvari na najbolji način prikazuju sliku BiH. Takav govor mržnje i pogrdni komentari su ogledalo ove zemlje. Mi možemo da bežimo od toga i da okrećemo glavu, ali to je naša svakodnevica. Žalosno je što je smrt najvećeg duhovnika našeg vremena, što priznaju svi verski poglavari, iskorišćena za širenje mržnje - zaključuje Božić.

Profesor Teorije kulture na banjalučkom Fakultetu političkih nauka Miodrag Romić kaže da vređanje moralne gromade kao što je patrijarh Pavle pokazuje da u BiH još uvek nije sazrela svest o toleranciji i suživotu, ali i da pokazuje da je islamski ekstremizam pustio duboke korene u BiH.

- Poglavar Islamske zajednice u BiH Mustafa Cerić Sinodu SPC uputio je telegram saučešća, a posetioci zvaničnog internet portala Islamske zajednice su ga zbog toga žestoko iskritikovali. Oni koji ne poštuju ni svog verskog poglavara, a očito je da jedan deo Bošnjaka luta između podrške reisu Ceriću i ostalim radikalnim islamskim vođama, ne mogu da poštuju ni bilo koga drugog, pa ni blagoupokojenog patrijarha naše svete Srpske pravoslavne crkve, koji nijednim svojim gestom i nijednom rečju nikoga nije uvredio, a kamoli da je podsticao sukobe - kaže Romić.

Krivi su političari

I predsednica Udruženja „BH novinari" Milkica Milojević ogorčena je jezikom mržnje u medijima. Ona, međutim, ističe da to, nažalost, omogućavaju savremeni kanali komunikacije, a pre svih internet.

- Vređanje duhovne i ljudske veličine kakva je upokojeni srpski patrijarh za najoštriju je osudu, jer se zna kakav ugled on uživa među srpskim narodom - kaže Milojevićeva.

Predsednik Helsinškog odbora za ljudska prava BiH Branko Todorović kaže da je ceo prostor bivše SFRJ još uvek opterećen mržnjom i netolerancijom, za šta su najodgovornije političke elite.

- Političari nisu učinili gotovo ništa na zaživljavanju procesa pomirenja, jer svakodnevno koriste govor mržnje. Sada se to vraća na potpuno nevinim ljudima kakav je bio patrijarh Pavle - tvrdi Todorović.

 

Sestrinstvo manastira Rakovica užurbano se priprema za sahranu patrijarha Pavla. Pored groba patrijarha Dimitrija, radnici pogrebnog preduzeća juče su iskopali još jednu raku. Ispred kapije manastira pokošena je trava, a posađeno je i cveće žute boje.

Žene koje dolaze da pripomognu monahinajma juče su žurno prolazile dvorištem sa pajalicama, makazama i alatom u rukama. Stigle su da obrišu prašinu u seniku, pokupe suvo lišće...

- Često dolazim u manastir. Živim blizu, pa onda svratim kad god mogu, da pomognem. U dvorištu uvek ima posla, a sestre ne mogu sve same. Volim da radim ovde, to me opušta. Danas sam došla jer znam da je sestrinstvo u gužvi. Sad samo još da opajem senik... - priča Milka Marković, dok čisti paučinu.

U dvorištu smo zatekli i mladića koji nam je rekao da se zove Miljan. Objasnio je da u manastir dolazi kad mu obaveze dozvole.

- Posla ima uvek. Ali sada je bitno da se to što pre završi. Zato sam i došao. Inače, manastir ima i svoja imanja, pa više pomažem tamo - kaže Miljan.

Kao i prethodna tri dana, građani su i juče dolazili da obiđu mesto večnog konačišta poglavara SPC patrijarha Pavla. Mnogi od njih kažu da su često prisustvovali službi koju je obavljao patrijarh Pavle. Jedan od njih, Beograđanin Miroslav Mačužić, ističe da je patrijarh bio, pre svega, dobar čovek.

- Bio je smiren, skroman, uvek umeren... Tiho je govorio, ali su ga svi čuli. Pavle je bio poseban u svakom pogledu. Neka mu je večna slava... Ne znam zašto je želeo da ga sahrane baš u ovom manastiru, ali znam da je voleo sve što opstane posle teških muka. Ovaj manastir je preživeo mnoge nedaće i Pavle je rado dolazio ovde. Ovde je nalazio mir. Čini mi se da ga nije slučajno odabrao, niti je slučajno to što će patrijarh biti sahranjen pored isto tako velikog čoveka, patrijarha Dimitrija. Manastir će biti sveto mesto, a patrijarh Pavle je za sve nas svetac - priča Miroslav.

Kako kaže, svako ko dođe u rakovički manastir, dođe sa nekom svojom mukom.

- Došao sam da zapalim sveću svome sinu. Skoro svaki dan dolazim ovde. Jedino što ovde mogu da nađem jesu mir, tišina... Ovo mesto mi daje smirenost... A danas treba da pomenem i patrijarha, i njemu da zapalim sveću - tužan je Miroslav.

Među brojnim vernicima pažnju nam je privukao starac Miodrag. Kaže da je njegov život povezan sa manastirom, da je 1926. kršten u njemu.

- Kao i mnogi drugi, dolazio sam da pripomognem sestrinstvu u svakodnevnim radovima. Tako sam se pre pet godina zatekao ovde kada je došao patrijarh. Sedeli smo u letnjikovcu i razgovarali. Bio je poseban čovek. Kada ste u njegovoj blizini, obuzme vas neka smirenost i blagost. Bilo je divota razgovarati sa njim... Sada sam star, pa ne mogu da radim i pomognem sestrama. Ali sam došao da obiđem mesto gde će Pavle biti sahranjen - rekao je Miodrag.

Sestrinstvo manastira Rakovica užurbano se priprema za sahranu patrijarha Pavla. Pored groba patrijarha Dimitrija, radnici pogrebnog preduzeća juče su iskopali još jednu raku. Ispred kapije manastira pokošena je trava, a posađeno je i cveće žute boje.

Žene koje dolaze da pripomognu monahinajma juče su žurno prolazile dvorištem sa pajalicama, makazama i alatom u rukama. Stigle su da obrišu prašinu u seniku, pokupe suvo lišće...

- Često dolazim u manastir. Živim blizu, pa onda svratim kad god mogu, da pomognem. U dvorištu uvek ima posla, a sestre ne mogu sve same. Volim da radim ovde, to me opušta. Danas sam došla jer znam da je sestrinstvo u gužvi. Sad samo još da opajem senik... - priča Milka Marković, dok čisti paučinu.

U dvorištu smo zatekli i mladića koji nam je rekao da se zove Miljan. Objasnio je da u manastir dolazi kad mu obaveze dozvole.

- Posla ima uvek. Ali sada je bitno da se to što pre završi. Zato sam i došao. Inače, manastir ima i svoja imanja, pa više pomažem tamo - kaže Miljan.

Kao i prethodna tri dana, građani su i juče dolazili da obiđu mesto večnog konačišta poglavara SPC patrijarha Pavla. Mnogi od njih kažu da su često prisustvovali službi koju je obavljao patrijarh Pavle. Jedan od njih, Beograđanin Miroslav Mačužić, ističe da je patrijarh bio, pre svega, dobar čovek.

- Bio je smiren, skroman, uvek umeren... Tiho je govorio, ali su ga svi čuli. Pavle je bio poseban u svakom pogledu. Neka mu je večna slava... Ne znam zašto je želeo da ga sahrane baš u ovom manastiru, ali znam da je voleo sve što opstane posle teških muka. Ovaj manastir je preživeo mnoge nedaće i Pavle je rado dolazio ovde. Ovde je nalazio mir. Čini mi se da ga nije slučajno odabrao, niti je slučajno to što će patrijarh biti sahranjen pored isto tako velikog čoveka, patrijarha Dimitrija. Manastir će biti sveto mesto, a patrijarh Pavle je za sve nas svetac - priča Miroslav.

Kako kaže, svako ko dođe u rakovički manastir, dođe sa nekom svojom mukom.

- Došao sam da zapalim sveću svome sinu. Skoro svaki dan dolazim ovde. Jedino što ovde mogu da nađem jesu mir, tišina... Ovo mesto mi daje smirenost... A danas treba da pomenem i patrijarha, i njemu da zapalim sveću - tužan je Miroslav.

Među brojnim vernicima pažnju nam je privukao starac Miodrag. Kaže da je njegov život povezan sa manastirom, da je 1926. kršten u njemu.

- Kao i mnogi drugi, dolazio sam da pripomognem sestrinstvu u svakodnevnim radovima. Tako sam se pre pet godina zatekao ovde kada je došao patrijarh. Sedeli smo u letnjikovcu i razgovarali. Bio je poseban čovek. Kada ste u njegovoj blizini, obuzme vas neka smirenost i blagost. Bilo je divota razgovarati sa njim... Sada sam star, pa ne mogu da radim i pomognem sestrama. Ali sam došao da obiđem mesto gde će Pavle biti sahranjen - rekao je Miodrag.

Šta se dešava sa predsednikom Srpske napredne stranke Tomislavom Nikolićem? Jeste li i vi primetili da se čudno ponaša? Kao da je u poslednje vreme mrzovoljan, džangrizav, razočaran, kao da mu sve smeta i da ga svi nerviraju. U javnim nastupima je bezvoljan i kad odgovora na pitanja novinara, to čini preko one stvari. Jednostavno, čiča Toma se ponaša kao da mu je 77, a ne 57 godina.

To nije onaj Nikolić koji je, dok je bio na čelu radikala, koristio svaku priliku i najmanju grešku vlasti da poentira! Nikolić nije više onaj čije smo intervjue jedva čekali da vidimo na TV ili pročitamo u novinama, jer je u svakom od njih imao šta da kaže! Ovaj Toma nije ni nalik onom Tomi koji je lako izlazio na kraj s Tadićem, to nije onaj kome su aplaudirale pristalice DS-a.

Ovaj Nikolić nije ni onaj koga znamo iz dana kad je napustio radikale i krenuo u formiranje naprednjaka. Tada je bio veseo, vedar, uspešan, za kratko vreme je od SNS napravio drugu po snazi stranku u Srbiji. Pobeđivao na lokalnim izborima, kako radikale, tako i demokrate. Sa lakoćom je od naprednjaka napravio evropejce, bio je gost Olija Rena... I stranci su mu poverovali kad je rekao da, kad dođe na vlast, Srbiju neće gurati od Brisela, već ka njemu. I ka SAD, Rusiji...

A onda se dogodilo nekoliko stvari: Nikolić je postao vođa najjače opozicione stranke, ali ne i lider opozicije; otišao je u zvaničnu posetu Rusiji, a njegov zamenik Aleksandar Vučić u SAD; SNS je izgubio izbore u Vrbasu; DS je krenuo u medijski napad na naprednjake, a vlast počela da dobija pohvale iz sveta.

Posle ovih, nikako slučajnih, događaja, Nikolić je potonuo, kao da se nije snašao na novom terenu. Odjednom nije imao šta da kaže, krenuo je da se bavi trivijalnostima, da kuka, da biva i neprijatan... Čak je u Skupštini zbog formalnih razloga problematizovao minut ćutanja patrijarhu Pavlu.

A Srbiji je potreban onaj Nikolić. Treba nam onaj Toma koji više voli parlament od pečenja rakije, onaj Nikolić koga su poštovali i oni koji ga nisu voleli. Treba nam onaj Nikolić koji neće dozvoliti da SNS preuzmu nervozni, napaljeni, hvalisavi i problematični, i koji će uvek biti tu da podseti one u DS ne polude od vlasti.

Ovakav Tomislav Nikolić nikome ne treba.

Šta se dešava sa predsednikom Srpske napredne stranke Tomislavom Nikolićem? Jeste li i vi primetili da se čudno ponaša? Kao da je u poslednje vreme mrzovoljan, džangrizav, razočaran, kao da mu sve smeta i da ga svi nerviraju. U javnim nastupima je bezvoljan i kad odgovora na pitanja novinara, to čini preko one stvari. Jednostavno, čiča Toma se ponaša kao da mu je 77, a ne 57 godina.

To nije onaj Nikolić koji je, dok je bio na čelu radikala, koristio svaku priliku i najmanju grešku vlasti da poentira! Nikolić nije više onaj čije smo intervjue jedva čekali da vidimo na TV ili pročitamo u novinama, jer je u svakom od njih imao šta da kaže! Ovaj Toma nije ni nalik onom Tomi koji je lako izlazio na kraj s Tadićem, to nije onaj kome su aplaudirale pristalice DS-a.

Ovaj Nikolić nije ni onaj koga znamo iz dana kad je napustio radikale i krenuo u formiranje naprednjaka. Tada je bio veseo, vedar, uspešan, za kratko vreme je od SNS napravio drugu po snazi stranku u Srbiji. Pobeđivao na lokalnim izborima, kako radikale, tako i demokrate. Sa lakoćom je od naprednjaka napravio evropejce, bio je gost Olija Rena... I stranci su mu poverovali kad je rekao da, kad dođe na vlast, Srbiju neće gurati od Brisela, već ka njemu. I ka SAD, Rusiji...

A onda se dogodilo nekoliko stvari: Nikolić je postao vođa najjače opozicione stranke, ali ne i lider opozicije; otišao je u zvaničnu posetu Rusiji, a njegov zamenik Aleksandar Vučić u SAD; SNS je izgubio izbore u Vrbasu; DS je krenuo u medijski napad na naprednjake, a vlast počela da dobija pohvale iz sveta.

Posle ovih, nikako slučajnih, događaja, Nikolić je potonuo, kao da se nije snašao na novom terenu. Odjednom nije imao šta da kaže, krenuo je da se bavi trivijalnostima, da kuka, da biva i neprijatan... Čak je u Skupštini zbog formalnih razloga problematizovao minut ćutanja patrijarhu Pavlu.

A Srbiji je potreban onaj Nikolić. Treba nam onaj Toma koji više voli parlament od pečenja rakije, onaj Nikolić koga su poštovali i oni koji ga nisu voleli. Treba nam onaj Nikolić koji neće dozvoliti da SNS preuzmu nervozni, napaljeni, hvalisavi i problematični, i koji će uvek biti tu da podseti one u DS ne polude od vlasti.

Ovakav Tomislav Nikolić nikome ne treba.