Besplatna Zabava

Archive for November 21st, 2009

Fudbaler Arsenala napustio juče naš glavni grad bez štaka, na odlasku nam rekao da se nada da mu je posle tretmana konjskom placentom kod dr Marijane Kovačević skočni zglob potpuno izlečen

Vedeta Arsenala Robin van Persi završio je sa tretmanima kod famozne doktorke Marijane Kovačević i juče oko 15 časova odleteo iz Beograda za London. Visoki Holanđanin u kraćoj izjavi za Press izrazio je nadu da su tretmani povređenog skočnog zgloba konjskom placentom, kojima je bio podvrgnut u našoj prestonici, zaista pomogli.

U to smo mogli i sami da se uverimo pošto je centarfor „tobdžija" nije ni hramao, iako smo ga pre samo dva dana sreli kako hotel „Hajat" napušta na štakama.

Na naše pitanje da li možemo da ga fotografišemo, holandski fudbaler je zamolio da to ne činimo, ali je ljubazno odgovorio na naše pitanje da li su tretmani u Srbiji imali efekta:

- Iskreno se nadam da jesu i verujem da će mi sada biti bolje - rekao nam je Van Persi.

Vezni fudbaler Arsenala je pre napuštanja „Hajata", u kome je odseo tokom boravka u srpskoj prestonici, popio kafu u „Ti hausu", a na iznenađenje zaposlenih, čak je i presvukao duks u ovom baru. Osoblje hotela nam je potvrdilo da je Robin van Persi veoma prijatan momak.

Prema prognozama engleskih lekara, Holanđanin je trebalo da odsustvuje sa terena čitavih šest nedelja, pošto je prošle subote doživeo tešku povredu skočnog zgloba na prijateljskoj utakmici između Holandije i Italije.

A koliko su tretmani kod doktorke Marijane čudotvorni potvrđuje i podatak da je još jedan pacijent doktorke Marijane Josi Benajun juče ne samo zaigrao za Liverpul protiv Mančester sitija, već postigao i izjednačujući pogodak za konačnih 2:2

Izraelcu je, inače, prošle nedelje, zbog povrede zadnje lože, rečeno da će morati da pauzira mesec dana. Međutim, on je tokom prethodne nedelje boravio u Beogradu na tretmanima kod srpske čudotvorke i, gle čuda, juče je već bio spreman za najteža iskušenja.

Fudbaler Čelzija Frenk Lampard poslednji je u nizu igrača engleske Premijer lige koji je doputovao u Srbiju na tretman kod doktorke Marijane Kovačević. Lampard će pokušati da ubrza oporavak od povrede butnog mišića, koja ga je zadesila dok je nastupao za reprezentaciju Engleske. Vezista plavaca bi, prema procenama lekara, trebalo da sa terena odsustvuje oko tri nedelje.

Marijana Kovačević se proslavila tretmanom masaže sa konjskom placentom, ali se Lampard nije podvrgao takvom načinu lečenja, već se opredelio za uobičajenu masažu sa uljem.

Stručni štab Čelzija, koji je u Beograd poslao i klupskog doktora Brajana Ingliša, nada se, ipak, da bi 31-godišnji Lampard posle tretmana kod Marijane Kovačević mogao da zaigra i na vrlo bitnom susretu sa Arsenalom, koji se igra 29. novembra. Osim Van Persija i Benajuna, kod doktorke Kovačević su se lečili i fudbaleri Liverpula Glen Džonson, Albert Rijera i Fabio Aurelio.

Naše žene udate za svetske milijardere radije uživaju u luksuzu nego u materinstvu, dok svetske lepotice koje nisu odolele šarmu uspešnih Srba rado rađaju naše naslednike

Najlepša srpska snajka Adrijana Lima-Jarić pre nekoliko dana podarila je srpskom košarkaškom asu Marku Jariću ćerku Valentinu. Kao velika katolikinja, ova se lepotica prvi put s momkom poljubila u svojoj 17. godini, a u više intervjua naglašavala je kako planira da uđe u brak - nevina.

Posle duže veridbe, ona i Marko venčali su se ove godine na Dan zaljubljenih 14. februara, u romantičnom ambijentu planine Džekson Hol u Vajomingu, gde su iznajmili drvenu kućicu i sudbonosno „da" izgovorili pred najbližim prijateljima.

U intervjuu koji su dali za časopis „Pipl" izrazili su veliko uzbuđenje zbog bebe. Adrijana je rekla da sebe nije mogla da zamisli kao ozbiljnu, udatu ženu i majku, dok je Marko oduvek hteo veliku porodicu.

- Marko mi je rekao da želi da imamo petoro dece. U početku sam mislila da se šali, ali kada sam shvatila da je ozbiljan, rekla sam mu da je lud - ispričala je poznata 28-godišnja brazilska manekenka, koja je nedavno pobedila na izboru za najlepšu ženu NBA košarkaša.

- Zaista se nikada nisam bolje osećala. Imam osećaj kao da isijavam jer tek sad imam sve. Moj život je u ovom trenutku potpuno ispunjen - tvrdi Lima. - Nikada nisam sebe mogla da vidim kao udatu ženu koja ima decu. Ne zato što to nisam želela, već zato što je teško naći osobu za brak i porodicu. Sve se promenilo kada sam upoznala Marka, a od samog početka našeg poznanstva mogla sam da nas zamislim u braku sa velikom familijom.

Da srpski superstarovi imaju moć da ubede svetske lepotice da žrtvuju liniju zarad potomstva, pored Marka, pokazao je i Peđa Stojaković. Zasad mu je grčka manekenka Aleka Kamila rodila troje dece.

Inače, Peđa Stojaković nedavno je izjavio da planira bar petoro:

- Uspeo sam „pregovorima" na početku da dođem do broja tri. Ali, ipak ćemo sačekati još neko vreme jer su Andrej i Mila još mali. Malo ćemo se primiriti dok oni odrastu. Da je do mene, imao bih petoro ili šestoro dece. Ali ja znam kroz šta Aleka prolazi, to nije nimalo jednostavno - porođaj i sve što ga prati. Ona je srećna sa brojem tri, a ja mislim da je to pristojno velika porodica - rekao je košarkaš.

I dok srpske snajke iz inostranstva doprinose natalitetu naše nacije, srpske lepotice koje su se domogle svetskih milijardera, ni posle više godina braka nisu poradile na potomstvu.

Jelena Jakovljević, udata za Saida bin Draija, šeika iz Dubaija, u jednom intervjuu je rekla da planira puno dece. Međutim, ni posle dve godine braka, a pre toga pet godina zabavljanja, Jelena nas nije obradovala vešću o trudnoći. U međuvremenu, osim što uživa u čarima Emirata, Jelena se bavi i privatnim biznisom. Jelena na svoje ime ima lanac salona lepote za žene i muškarce, sopstvene kolekcije cipela, torbi i kaiševa, ali i luksuzni hotel „Park plejs".

„Modelsica" Sandra Meljničenko, udata za ruskog milijardera Andreja, nikada čak nije ni pomenula planove o potomstvu. Vesti vezane za ovu srpsku manekenku uglavnom govore o milionskim poklonima, luksuznom venčanju, putovanjima i jahtama. Srce ruskog bankara, čije bogatstvo stečeno proizvodnjom uglja i mineralnog đubriva iznosi oko 6,2 milijarde dolara, osvojila je, kako se priča, poklonivši mu sat od 20.000 evra, a njihova glamurozna svadba koštala je čak 35 miliona dolara.

Slična priča je i sa njenom koleginicom Ivanom Berendikom, koja je već tri godine u braku s biznismenom Tomasom Jermolukom. Ivana uživa u putovanjima i bavi se humanitarnim radom. Oni su svoju vezu 2006. krunisali svadbom na Bahamima, u istom hotelu gde se  ranije venčala i top-model Sindi Kraford. Nedavno je srećni par proslavio trogodišnjicu braka putovanjem po svetu. Takođe, ni ona ne haje za biološki sat i uživa u milijardama koji joj je omogućio stariji suprug.

Ostaje nepoznanica da li gorenavedene lepotice još nisu spremne za potomstvo, da li čekaju pogodan momenat ili možda jaki predbračni ugovori štite milijardere koji, može da se nagađa, ne bi voleli svoja bogatstva kasnije da krckaju na basnoslovne alimentacije.

U Ciboninoj dvorani u Zagrebu, Bajaga i „Instruktori" su u petak i subotu priredili spektakularne koncerte u sklopu turneje koja prati proslavu 25 godina uspešne karijere

Iako je većina gledalaca u hali bila rođena godinama posle prvog zagrebačkog koncerta „Instruktora" daleke 1984. u sali „Kulušić", to nije nimalo smetalo odličnoj atmosferi i horskom pevanju čuvenih hitova: „Verujem, ne verujem", „Tišina", „Na vrhovima prstiju", „Jahači magle", „Sa druge strane jastuka", „Tamara", „Voz", „Zažmuri" i drugih pesama uz koje su odrasle različite generacije koje su se našle u publici. Kao gosti Momčila Bajagića na bini su se pojavili zagrebački gitarista Davor Rodik, nekadašnji član „Instruktora" Dejan Cukić, kao i pevačica Aleksandra Kovač, čiji je otac Kornelije Kovač producirao prvi Bajagin album.

U Italiji postoji jedan veoma imućan čovek, fanatik Kusturičinih filmova, poštovalac moje poezije i scenaristike. Taj čovek želi obnovu "tandema" Sidran-Kusturica i spreman je za takvu stvar ozbiljno da "odreši kesu"

Teoretski je moguće da Kusturica i Sidran nastave saradnju, a da se čak nigde i nikada ne sretnemo, niti vidimo, niti porazgovaramo. Teoretski, moguće je da Kusturica režira scenarije iz zaostavštine pokojnog književnika Sidrana, kaže u ekskluzivnom intervjuu za Press RS ugledni sarajevski pisac Abdulah Sidran, poznat i po veoma uspešnoj saradnji sa čuvenim rediteljem Emirom Kusturicom ("Sećaš li se Doli Bel", "Otac na službenom putu").

Manimo se teorije. Ima li na vidiku konkretne obnove saradnje? Nedavno nam je Kusturica priznao da se dopisuje s vama. Ima li izgleda da posle svega što se desilo između vas dvojice padne "pomirenje"?

- Priznati, dopisivati, miriti se... Termini mi deluju malčice gimnazijsko-spomenarski i ne dosežu važnost teme i ozbiljnost problema o kojem razgovaramo. "Na ovom prostoru između nas dvojice" dogodila su se dva filmska remek-dela i to je jedino što će biti upamćeno kao kulturno-istorijski važno. Ima više faktora koji odlučuju o eventualnoj budućoj "saradnji" i svi su tako komplikovani i psihološki delikatni da je malo ljudi koji o tome mogu merodavno raspravljati i razborito rasuđivati.

Ali kada već insistirate, kazaću vam da u Italiji postoji jedan veoma imućan čovek, fanatik Kusturičinih filmova, poštovalac moje poezije i scenaristike... Taj čovek želi obnovu "tandema" Sidran-Kusturica i spreman je za takvu stvar ozbiljno da "odreši kesu".

Ko je taj čovek?

- Šteta što nemam pravo da u javnost dajem njegovo ime... Taj čovek je oduševljen tekstom scenarija "Prvi put s ocem na izbore" i želi da to u film pretvori rediteljski genije Emir Kusturica. Nismo se oko toga Emir i ja baš dopisivali, nego sam mu na Mokru Goru poslao desetak novih scena (dopisao ih 2005. godine, pa ih nema u italijanskom prevodu scenarija koji je Emir dobio od italijanskog posrednika). Veoma je zgodno, za trening moždanih vijuga, tražiti odgovor na jedno drukčije pitanje: za koga bi bilo dobro, a za koga ne bi, ko bi se obradovao, a ko ražalostio, ako bi Emir napravio još dva filmska remek-dela, i to još od Sidranovih scenarija? Uh, koliko bi dušmana pocrkalo od muke! I njegovih, i mojih, i zajedničkih, jer ima i takvih, a to su zavidljivci, svih vera i nacija. Do Emira je i treba razumeti da se to ne može prelomiti brzo i jednostavno.

I Kusturica, ali koliko vidimo, i vi ste besni na Sarajevo. Emir u neslužbenom razgovoru tvrdi da grad (ili ljudi koji žive u njemu) vodi pravu antikulturnu politiku. On kaže: "Ako su oterali Sidrana, onda će oterati sve one koji u bilo čemu uspeju!"

- Nisu oni tako glupi da baš "oteraju Sidrana", mada vole da im nisam na očima. Ako savesti imaju, ja sam njihova nečista savest. Sam sam se sklonio iz Sarajeva u Goražde. Iz filozofskih, zdravstvenih, ekoloških, kao i iz razloga mentalne higijene. U svim tranzicionim zemljama novonastale društvene elite su izrazito antikulturne. Tu Sarajevo nije nikakav izuzetak. Možda je gore u Zagrebu, Beogradu, o Banjaluci da ne govorim. Sarajevo se još donekle "vadi" snažnim festivalima, ali i oni sve više postaju klasično "Potemkinovo selo", čiji je glavni učinak prikrivanje stvarne slike našeg stanja u kulturi i bednog društvenog položaja pojedinca, jednako naučnog radnika i umetnika, jednako akademika i mladog pesnika. Jednom sam negde rekao, pa se naljutili: "Kad bi onaj Slavni Glumac što korača Crvenim Tepihom Sar. Film. Festa nekako saznao kako u Sarajevu živi jedan od "najboljih svetskih scenarista", istog bi trena na ćilim pljunuo i zovnuo taksi da ga vozi na aerodrom".

U čemu je, zapravo, vaš problem sa Sarajevom?

- Vidite ove lepe priče: mada me je čestiti i stidljivi dr Radovan Vučković (u knjizi "Zbogom, Sarajevo", Prosveta, Beograd, 1994) potvorio da sam iz ratnog Sarajeva izvodio Srbe da bih "lapio" njihove stanove, ja ni pod opsadom (1992-1996), ni posle opsade (1996-2000) nisam ni lapio ni ćapio nikakav i ničiji stan, a našao sam se u novom životu, novom braku, sa dvoje dece. Moja mi je vlast kazala kako, uprkos mom javnom ugledu, koji ima i međunarodne i evropske razmere, nema zakonskog osnova da mi se dodeli društveni/državni stan, nego da stan moram sam sebi kupiti na kredit.

Brzopleto sam i naivno ušao u strašnu finansijsku obavezu, tri godine otplaćivao, a kad je đavo došao po svoje (2003. godine, odlazak u invalidsku penziju, 300 maraka mesečno), prestao sam otplaćivati kredit i zatražio od državnih faktora da to na bilo kakav način reše. Verovao sam da oni mogu sve, kad hoće i kome hoće. Šta je za njih stotinak hiljada maraka? Pokazalo se da nisu hteli, ili nisu mogli. Ne znam. To ponižavajuće i sadističko mrcvarenje traje šest godina i ja sam za to vreme postao bogatiji za tri bajpasa i šećernu bolest.

Da li biste se usudili da objasnite fenomen ratnog i poratnog Sarajeva iz kojeg su zauvek otišli Bregović, Kusturica i Nele Karajlić? Šta bi o svemu tome rekli Pimpek ili Kindže?

- Oprostite, ali vi mene - namernom ili stvarnom bezazlenošću postavljenog pitanja - pravite budalom! Kakav "fenomen ratnog i poratnog Sarajeva"? Iz grada pod opsadom, koja je trajala, heeeej, četrdeset i četiri meseca, od bombi, snajpera i granata vojske današnje Republike Srpske, od gladi, žeđi, studeni i straha nametnutih vojnom opsadom bežalo je sve što je imalo gde pobeći i imalo način da pobegne!

Nas nekoliko "slavnih, poznatih, uglednih" - Davor, Mirza, Zdravko Grebo, Kemo Monteno, Marko Vešović, itd. - ostali smo u Sarajevu zato što smo smatrali da nas naša "poznatost i slava" na to obavezuju. A Goran Bregović i Emir Kusturica postali su stanovnici Beograda i Pariza nekoliko godina pre rata i ja sam o tome govorio odmah, u aprilu 1992, u glavnom dnevniku državne televizije, pominjući i genijalnog Ivicu Osima, koji se u Beogradu zatekao po prirodi svoga posla selektora državne fudbalske reprezentacije, a našli se idioti da i i njega ljagaju i grde! Govorio sam jakim rečima, opominjući narod da ne greši i da zaustavi mržnju koja se prema tim ljudima počela javljati tu i tamo, sporadično, ali veoma glasno.

Dozvolite da isto pitanje, s promenom imena grada, postavim ja vama. Ako ga izostavite, ceo ću razgovor smatrati nevažećim. Da li biste se usudili da objasnite fenomen ratnog i poratnog Prijedora iz kojeg je zauvek otišlo četrdeset i pet hiljada Bošnjaka i Hrvata, od kojih su mnogi bili čak i srećni što, osim najlonskih kesa u rukama, iznose i žive glave na ramenima?

Ali, nemojte samo da mi kažete da sličnih slučajeva nije bilo i na drugoj strani?

- Četrdeset i pet hiljada ljudi! A nije bilo bombi, snajpera, granata, gladi, žeđi, besolice, studeni, ni uličnih borbi, ni gradskih oružanih sukoba, niti ičega što bi se moglo zvati ratom! Molim, neka mi taj "fenomen ratnog Prijedora" objasni neki od "čestitih Srba" što se groze nad "bošnjačkom" upotrebom termina agresija i ljutito pitaju kako na vlastitoj zemlji može biti agresor?

Zaboga, pa nećete valjda da kažete da zločina nije bilo na svim stranama i da su isključivo Srbi zločinci, a Bošnjaci žrtve?

- Bošnjaci jesu počinili zločine, ali razlika je u tome što oni nisu imali silu u svojim rukama, a Srbi i Hrvati jesu. Srbi i Hrvati su se u ovom ratu borili za teritorije, a Bošnjaci nisu imali nikakve ideje, osim da se "uteraju" u islamsku "suru".

Pa, mogu li onda Srbi, Bošnjaci i Hrvati živeti u ovakvoj državi?

- Postoji prethodno pitanje: ko je BiH učinio "ovakvom državom"? Takvom su je načinili srpski i hrvatski velikonacionalni programi i u tome poslu im nije bila neophodna pomoć njihovih dragocenih muslimanskih partnera što bi se, i dan-danas, radovali, državici muslimanskoj, makar i od tri kilometra. U ovakvoj državi ne može živeti niko, zato su se i sklonili sinovi i kćeri onih koji su je poklopili i orobili pa sada utanačuju finalizaciju i legalizaciju svojih već obavljenih kriminalnih rabota.

Ne mogu se, zaista, složiti sa ovakvom vašom tvrdnjom. Pa, gde je tu, na primer, Alija Izetbegović, njegov velikonacionalni program, njegova "islamska deklaracija"?

- Islamska deklaracija je nešto što je davno prošlo vreme i ona je u odnosu na sve ovo ostala na nivou verbalnog delikta, a Bošnjaci na nivou mrava umešanog u pogaču.

Možete li pretpostaviti da opet ne mogu da se složim sa vama?

- Mogu, ali ne moramo zbog toga da se tučemo i da ratujemo.

Naravno! Zašto vas neki mediji povezuju sa "Avazom" i Fahrudinom Radončićem?

- Što se tiče gospodina Radončića i njegove novinske kuće, ja sam njihov saradnik otkako su nastali, kao što sam bio i trudim se da ostanem i saradnik "Oslobođenja" kad god mi to okolnosti omogućavaju. U "Avazovom" nedeljniku "Global" u nastavcima objavljujem autobiografiju pod naslovom "Otkup sirove kože". Izašlo je već skoro pedeset nastavaka. Od toga će uskoro nastati knjiga, a kada bude objavljena, sigurno će svoje čitaoce naći i u banjalučkim kulturnim krugovima.

Ne sećam se da ste dali neki intervju za srpske medije. Ili se varam?

- Promaklo vam. Banjalučke "Nezavisne novine" su pre tri-četiri godine, čak u dva nastavka, objavile razgovor sa mnom i mnogo se o njemu govorilo. Jedna pametna novinarka Mirsada Lingo je za taj posao dobila mnogo komplimenata.

Možete li razjasniti svoj, za nas neobjašnjiv odnos sa urednikom "Slobodne Bosne" Senadom Avdićem?

- Nemam pojma na šta mislite pod tim "neobjašnjiv odnos". Nas dvojica smo prijatelji više od dvadeset godina. Dobro smo se razumevali, često i svađali, ređe, ali temeljitije. Znao je me pokatkad da me faulira, u granicama podnošljivoga. Ja ne pravim faulove, trudim se čoveka sagledati u celini. On je jedan od retkih novinara koji redovno čitaju ozbiljne knjige. Duboko poštujem njegovu fanatičnu odanost novinarstvu i novinama koje kreira. Za razliku od onoga drugog novinskog Senada, kojem su njegove novine sredstvo za postizanje nekih drugih, često i sumnjivih ciljeva, Senadu Avdiću su novine cilj i svetinja.

Ima tu, međutim, nešto veoma važno na opštem planu i svakako želim to da kažem. Kad procenjujemo i vrednujemo sami sebe, najčešće grešimo, dajući sebi znatno višu ocenu nego što zaslužujemo. To je prirodno, jer u ocenu nesvesno ugrađujemo i ono što su naše namere, planovi i želje, kao da su već pretvorene u dela. O drugima, pak, kad sudimo, grešimo još više, ocenjujući ih slabije nego što zaslužuju i vrede. Zato što merimo samo ono što je "na stolu", vidljivo, a i od toga mnogo šta previdimo i zaboravimo. Ne zna se koja je greška opasnija. Zato, sebi umanjuj, drugome povećaj - bićeš bliže istini.

Čak 38 odsto srednjoškolaca koristi internet za četovanje sa nepoznatim ljudima, a većina se lično susreće sa potpuno nepoznatim ljudima

Internet pedofilija je sve rasprostranjenija u Srbiji, a deca su sve češće izložena zamkama i vrbovanju u onlajn kontaktu sa nepoznatim ljudima. Istraživanje koje je sprovela nevladina organizacija „Astra", a koje je podržao i OEBS, potvrdilo je da čak 38 odsto srednjoškolaca u Srbiji koristi internet prevashodno za četovanje sa potpuno nepoznatim ljudima!

Veliki broj njih se čak odlučuje na vrlo rizičan korak ličnog upoznavanja sa tim osobama. Saradnice „Astre", podstaknute ovim podacima, osmislile su profil virtuelne devojčice od 15 godina, sa problemima i dilemama tipičnim za njen uzrast. Ona je provela ukupno 50 sati u jednoj od internet soba za četovanje. Rezultati ovog istraživanja bili su zaprepašćujući. Za 50 sati virtuelnu devojčicu su kontaktirali 457 puta! U 86 odsto slučajeva prvi kontakt je inicirao muškarac. U više od četvrtine slučajeva, ona je bila izložena seksualnom uznemiravanju, dok su joj u dva slučaja eksplicitno nudili novac za seksualne usluge. Zabeleženo je 14 poziva radi pokušaja ostvarivanja seksualnih fantazija, a nuđena je i pomoć za bolji život, što je klasična metodologija u procesu regrutovanja žrtava trgovine ljudima.

Jedan od razgovora, koji je objavljen u publikaciji „Trgovina ljudima (decom): pogled kroz internet prozor", pokazuje da je devojčica u prvom kontaktu dobijala eksplicitne ponude za seks.

U „Astri" napominju da ukazivanjem na opasnosti koje internet nosi ne sugerišu na ograničavanje njegove upotrebe, već na afirmaciju pozitivnih internet sadržaja.

Ekspert za pitanja trgovine ljudima dr Željko Bjelajac, autor knjiga „Trgovina ljudima" i „Moderno ropstvo", kaže da je seksualna eksploatacija dece jedan od najzlokobnijih vidova trafikinga. On navodi da zabrinjava podatak da među žrtvama seksualne eksploatacije ima čak i beba!

- Među poremećenim ličnostima kao da vlada takmičarski duh ko će se iživljavati nad što mlađom žrtvom! Zabrinjava i podatak što među akterima ovog zločina ima i vaspitača, nastavnika, pa čak i sveštenika, koji bi trebalo da razvijaju moralne vrednosti mlade populacije. Ranije su pedofili mamili decu bombonama, a danas koriste internet za ostvarivanje svoje pomahnitale strasti. Pedofili su dobri psiholozi i sugestivno deluju na decu, koja su po prirodi lakoverna i nasedaju na prevare. Zbog toga mlađu populaciju, naročito tinejdžere, treba neprekidno edukovati i upozoravati na ovo zlo. Presudan uticaj na razvoj tinejdžerske svesti mora imati porodica. Roditelji moraju voditi računa na koji način njihovo dete koristi internet, jer kontakt sa nepoznatim osobama ponekad može da bude poguban - upozorava na kraju dr Bjelajac.

Zlatan Petrović, radnik privatnog preduzeća „Grad kop", zatrpan je zemljom juče oko 13 sati dok je radio na saniranju cevi u kanalizacionom kopu u ulici Jovana Rajića, kod broja 3

Do nezgode je došlo kad se odronila zemlja i zatrpala radnika. Srećom, ubrzo su reagovale njegove kolege i dežurna ekipa Hitne pomoći, tako da je nesrećni radnik ubrzo prebačen u Urgentni centar.

Ovaj događaj odigrao se u blizini Beogradskog dramskog pozorišta. Kako je pored njega bager kopao zemlju, pretpostavlja se da je došlo do uzdrmavanja tla i da se zemlja obrušila na radnika koji je upao u rupu duboku oko sedam metara.

- Video sam kako se obrušila zemlja, potom su se začuli vrisak i zapomaganje. Odmah se tu napravila gužva, radnici su trčali da pomognu. Bagerista je sve to video, pa je odmah prestao da radi. Bio mu je jako blizu, mogao je da ga ubije lopatom - priča očevidac Slobodan Jovanović.

Nakon što je radnik zatrpan zemljom, njegove kolege su mu preko lica stavile masku za kiseonik. Hitna pomoć se ubrzo pojavila na mestu nesreće i izvukla Zlatana, koga je potom prevezla u Urgentni centar, gde je smešten na odeljenje za reanimaciju. Kako saznajemo, nije životno ugrožen.

Šest osoba povređeno je u noći između petka i subote u saobraćajnoj nesreći u Bulevaru kralja Aleksandra

Udes se dogodio u šest minuta posle ponoći u tom bulevaru kod broja 350, na uglu sa ulicom Gospodara Vučića, a sudarili su se automobili marke „opel" i „zastava". Svi povređeni su prevezeni u Urgentni centar.

Portparolka Hitne pomoći Nada Macura kazala je da je u tom udesu najteže povređena devojka suvozač, koja je gubila svest, kao i da je najviše bilo povreda glave, donjih ekstremiteta i grudnog koša.

Vozač jednog automobila zadobio je povrede glave, dok je devojka koja je bila suvozač zbog povreda glave u besvesnom stanju prebačena u Urgentni centar. Preostala dva putnika iz prvog vozila imala su povrede glave, grudnog koša i ekstremiteta.

Putnici iz drugog automobila zadobili su posekotine na glavi i povrede ključne kosti, a žalili su se i na bolove u obe potkolenice, u vratu i levom skočnom zglobu. Pretpostavlja se da je do direktnog sudara došlo tako što je vozač „opela" niških registarskih oznaka, koji se velikom brzinom kretao Bulevarom kralja Aleksandra ka Zvezdari, izgubio kontrolu nad vozilom i prešao na drugu stranu.

U strahu od novog gripa građani kupuju maske na pijacama, daju ispod tezge 2.800 dinara za lek „tamiflu", a za 100 evra do cepiva dolaze krajnje sumnjivim kanalima. Na crnoj berzi može da se nađe bilo koji lek

Profit na crnom tržištu lekova u Srbiji od početka epidemije novog  gripa naglo je skočio jer građani usled nestašice maski, „tamiflua" i vakcina ne žale novac da krajnje sumnjivim kanalima dođu do lekova. Epidemiološke maske, za kojima je najveća potražnja, prodaju se na pijaci i u oglasima. Lek „tamiflu" može se naći ispod tezge u većini apoteka i kod dilera po ceni od 2.800 dinara, dok i vakcina protiv gripa A/H1N1, koju čeka cela država, odavno u zemlju stiže crnim kanalima.

Sagovornik Pressa koji je želeo da ostane anoniman kaže da je vakcinu primio još pre mesec dana i otkriva kako je došao do nje.

- Svake godine mi jedna bliska osoba donosi iz inostranstva vakcinu za sezonski grip pouzdanog francuskog proizvođača jer u njih imam više poverenja nego u naše vakcine. Tako je bilo i ove godine, s tim što je vakcina, osim protiv sezonskog gripa, namenjena i protiv virusa H1N1. Vakcinu je iz Švajcarske donela osoba koja je medicinski radnik i koja ima mogućnost da je prenese u adekvatnim uslovima. Doneta je količina samo za potrebe uže porodice, nije bila namenjena crnom tržištu i nije švercovana u džepu. Supruga i ja smo primili tu vakcinu da zaštitimo dete, kako mi ne bismo bili ti koji bi svinjski grip uneli u kuću - otkriva naš sagovornik.

Posao za policiju

Vakcina protiv novog gripa i lek „tamiflu" u Srbiju stižu iz zemalja iz okruženja, koje su već počele da vakcinišu stanovništvo, kao što su Slovenija, Mađarska i Rumunija. Pressu je poznat slučaj žene koja je vakcinu protiv svinjskog gripa kupila u Sloveniji po ceni od sedam evra, a potom je unela u Srbiju, gde ju je i primila. Vakcinu nisu hteli da joj daju u zdravstvenoj ustanovi jer je to protivzakonito. Ipak, ona se snašla i pronašla osobu koja joj je dala vakcinu.

Zorica Marković, predsednica Udruženja korisnika zdravstvenih usluga „Zdravlje", kaže da je i ona saznala za jedan pokušaj nabavke vakcine za svinjski grip.

- Čula sam da su ljudi u mom komšiluku pravili spisak ko sve želi da mu se kupi vakcina jer je jedan od komšija išao na službeni put u Mađarsku. Ljudi se dovijaju na razne načine, pogotovo oni koji imaju u kući teške bolesnike - kaže ona.

Ovakvi slučajevi samo potvrđuju to da je vakcinu za svinjski grip moguće nabaviti na crnom tržištu lekova, gde je inače moguće nabaviti i bilo koji drugi lek. Prema nezvaničnim informacijama, vakcina dostiže cenu i do 100 evra. Zorica Marković smatra da je to posao za policiju i podseća da je u Italiji, gde je vakcina besplatna, njena ilegalna prodaja kažnjiva. Odgovornost za ilegalnu nabavku „tamiflua" i vakcina snose i zdravstvene vlasti, smatra ona.

- Proglasili su epidemiju, a nema ni vakcine ni lekova. Pa to je pucanj samom sebi u nogu - kaže ona.

Na crnom tržištu najtraženiji su lekovi za održavanje trudnoće, antidepresivi, ampule za najteže oblike anemije, lokalni anestetici za operacije i još na desetine, uglavnom stranih lekova, koji nisu registrovani kod nas. Švercovani lekovi mogu se kupiti u privatnim apotekama, na pijacama i kod dilera ovakvih lekova, naravno na preporuku. Međutim, sumnjivih lekova ima i na rafovima apoteka.

Farmaceut Vukosava Stevanović iz Udruženja „Farmaceutsko jezgro" podseća na slučaj čoveka koji je u apoteci kupio lek „sintrom 4", dobio fiskalni račun, a kada se osuo po telu i otišao kod lekara otkriveno je da lek nije u roku, iako je na kutiji datum bio uredan. Međutim, na foliji samog leka datum je istekao. Ispostavilo se da je lek u Srbiju prošvercovan.

- U EU ljudi mogu da lekove kojima je istekao rok vrate apoteci i oni se odlažu u posebne kontejnere. Postoji grupa ljudi koja švercuje te lekove, štampa nove kutije sa urednim datumom u Bosni i plasira ih u Srbiju. Tako imate lek na čijoj kutiji piše da je u roku, a nije - priča ona.

Lek sa Kvantaša

S druge strane, postoji i jedan broj registrovanih lekova koji su deficitarni i nema ih u apotekama, ali ih ima na crnom tržištu. Vukosava kaže da joj je skoro jedan čovek ispričao kako je na Kvantašu kupio lek „lopion retard" za 800 dinara, a inače košta manje od 200 dinara.

Ministarstvo zdravlja i Republički zavod za zdravstveno osiguranje pokušali su da problem neregistrovanih lekova reše formiranjem liste D sa spiskom lekova za teške i retke bolesti koji nisu registrovani. Kada je pacijentu potreban neregistrovani lek, dobija ga o trošku RZZO, tako što izabrani lekar piše recept s kojim pacijent odlazi u apoteku određenu za nabavku takvih lekova, koja upućuje zahtev za uvoz Agenciji za lekove. Ona zahtev rešava u roku od 24 sata i kada izda dozvolu, apoteka traži dobavljače koji će lek da uvezu. Vukosava Stevanović kaže da lista D „neguje šverc i da je besmislena jer je procedura nabavke nemoguća".

- Neko ko živi u gradu u kojem nema apoteke koja je određena za nabavku neregistrovanih lekova mora da plati kartu i ode u susedni grad, a potom sačeka da mu lek stigne. Međutim, svako će se pre odlučiti da kupi švercovan lek jer ga može nabaviti brže, a drugo, može da ga košta manje i od autobuske karte. Da ima političke volje, građani bi mogli u svakoj apoteci da nađu svaki lek, i to legalno - kaže Vukosava Stevanović.

Iako se farmaceuti i lekari slažu da švercovani lekovi sa sobom nose rizik i da sa njima ne treba igrati jer svaki lek, osim pozitivnih, ima i svoja negativna svojstva, crno tržište u Srbiji radi bez problema. U slučaju da vam se nešto desi zbog primene neregistrovanog leka, nemate kome da se žalite. Vukosava Stevanović kaže da je promet lekova na srpskom tržištu u potpunom haosu.

- Da neko hoće da spreči šverc, to bi lako uradio. Ali za to postoji prećutna saglasnost. Svako od nas je barem jednom bio u situaciji da vrlo lako nabavi bilo koji lek koji nije registrovan. Šverc bi stao kada bi svaki lekar morao da napiše recept i stavi svoj faksimil. Međutim, farmaceutske kuće, u borbi za profitom, podstiču šverc lekova, a novcem stimulišu i lekare da preporučuju neregistrovane lekove - zaključuje farmaceut Vukosava Stevanović.

Zahvaljujući doktorki Marijani Kovačević, zbog čijih neobičnih metoda lečenja mišića i kostiju konjskom placentom neki od najboljih svetskih fudbalera dolaze u našu zemlju, o čemu pišu i domaći i svetski mediji, još jednom je skrenuta pažnja na Srbiju kao destinaciju medicinskog turizma u koju bogati stranci dolaze zbog lečenja

U Srbiju su zbog medicinskih zahvata i pre fudbalera Mančester sitija Vensana Kompanija, igrača Šalkea Orlanda Engleara, napadača Arsenala Robina van Persija i asova Liverpula Fabija Aurelija i Glena Džonsona dolazili ljudi iz sveta, ali u malom broju. I dok neke zemlje u medicinskom turizmu vide odličnu zaradu, kod nas je ovakav način sticanja profita tek u začetku.

Slavica Gavrić, predstavnik Udruženja za promociju medicinskog turizma „Klaster", kaže za Press da bi doktorka Marijana Kovačević mogla da se iskoristi u kampanji za promociju Srbije.

- To što se sada dešava sa njom je super i drago mi je zbog toga. Ali, nažalost, kod nas u oblasti medicinskog turizma imamo samo sporadične slučajeve. Medicinski turizam je biznis, ali u Srbiji nije dovoljno razvijen, iako je „Klaster" razvio infrastrukturu, kako u zemlji, tako i u inostranstvu. Zato bi sada o doktorki Marijani trebalo da pišu „Gardijan", „Tajms", ali i da država stane iza cele priče kako bi se konačno čulo za Srbiju kao destinaciju za medicinske turiste - kaže naša sagovornica.

Stranci u Srbiju dolaze najčešće kod stomatologa kako bi ugradili zubne implantate, plastičnih hirurga zbog promene pola, ali i ortopeda, kardiologa, oftalmologa. Ipak, Srbija ne može da se poredi u medicinskom turizmu sa Mađarskom, Turskom, Češkom, Poljskom i Hrvatskom, a kamoli sa zemljama kao što su Tajland, Indija, Egipat ili Brazil, koje su top destinacije. U Brazilu postoji najveći broj klinika za plastičnu hirurgiju i tamo se, posle Amerike, uradi najveći broj estetskih operacija na svetu.

Glavni razlog zbog kojeg su ljudi spremni da putuju u drugu državu, pa i na drugi kontinent zbog operacije jeste novac. I pored toga što Srbija ima mnogo niže cene medicinskih usluga i stručnjake među kojima su neki i najbolji u svetu, kao što su to lekari koji operišu pacijente koji žele da promene pol, najveći problem je što se za Srbiju u svetu medicinskog turizma ne zna.

- Srbija je nevidljiva i stranci ne dolaze u velikom broju jer ne znaju da postojimo. Mađarska je najpopularnija u Evropi jer gde god se okrenete čujete za „dental vikend" u toj zemlji. Čak i Hrvatska postaje popularna. Srbija nema nikakvu reklamu u kanalima preko kojih se ljudi interesuju za medicinski turizam. Da bi se stvari promenile, treba poraditi na kampanji, a doktorka Marijana Kovačević je genijalna za to - smatra Slavica Gavrić.

Tržište medicinskog turizma vredi 60 milijardi dolara, a za godinu dana će vredeti 100 milijardi, procenila je konsultantsko-revizorska kompanija „Dilojt". Kako bi se i za Srbiju pročulo u krugovima medicinskog turizma, „Klaster" će sledeće godine učestvovati na specijalizovanim sajmovima, gde će promovisati usluge naših lekara.

Melita Vujnović, predstavnik SZO, potvrdila za Press: Virus je mutirao i postao otporan na „tamiflu". Mutacije uočene u Brazilu, Kini, Japanu, Meksiku, Ukrajini, SAD, Norveškoj i Britaniji. Prvi slučaj u Velsu - prenos novog soja s čoveka na čoveka

Doktor Melita Vujnović, predstavnik Svetske zdravstvene organizacije u Srbiji, potvrdila je za Press da je virus novog gripa mutirao i postao otporan na lek „tamiflu", pozivajući se na najnoviji izveštaj SZO!

- Tačno je da je virus mutirao, a sve informacije koje se tiču mutacije virusa objavljene su u najnovijem izveštaju iz Ženeve. Sve što ja znam nije ništa više od onoga što piše u izveštaju SZO i ne bih imala šta više da dodam - kaže dr Melita Vujnović za Press.

U izveštaju iz Ženeve na sajtu SZO navodi se da je Norveški institut za javno zdravlje obavestio SZO da je, analizirajući više od 70 uzoraka, mutacije otkrio kod tri pacijenta zaraženih svinjskim gripom. Virus je izolovan kod dvoje ljudi koji su prvi umrli od posledica infekcije i kod jedne osobe s teškim simptomima. Naučnici zaključuju da mutirani virus nije rasprostranjen u ovoj zemlji.

Nema razloga za paniku

U izveštaju dalje stoji da su britanski stručnjaci objavili da se među pacijentima u bolnicama u toj zemlji širi soj virusa H1N1 koji je otporan na lek „tamiflu". Pet pacijenata s ozbiljnim simptomima, koji imaju neke druge hronične bolesti, leže u Univerzitetskoj bolnici u Velsu i zaraženi su tim sojem, a najverovatnije su se zarazili u samoj bolnici. Naučnici veruju da su to prvi zabeleženi slučajevi u svetu prenosa rezistentnog soja s čoveka na čoveka. Razvijanje otpornosti na „tamiflu" tokom terapije i ranije je uočeno u svetu, međutim ne i slučajevi prenošenja infekcije među ljudima. Virus sa ovom mutacijom je osetljiv na antivirusne lekove „oseltamivir" i „zanamivir", a studije pokazuju da trenutno dostupna vakcina za svinjski grip pruža zaštitu. Slične mutacije, kako je objavila SZO, uočene su i u Brazilu, Kini, Japanu, Meksiku, Ukrajini i SAD.

I američke zdravstvene službe saopštile su da četvoro obolelih od novog gripa u saveznoj državi Severna Karolina imaju virus rezistentan na „tamiflu".

Neke od osoba zaražene mutiranim virusom ipak su se uspešno izlečile, pa stručnjaci smatraju da još nema razloga za paniku. Norveški institut za javno zdravlje saopštio je da o mutiranom virusu znaju jedino da deluje tako da prodire dublje u disajni sistem i uzrokuje ozbiljnija oboljenja.

Ranko Dakić, direktor Instituta za virusologiju i imunologiju „Torlak", objašnjava da kada virus mutira to znači da menja svoje karakteristike, postaje otporan na antivirusne lekove, a samim tim je i opasniji.

- Kada virus promeni svoje karakteristike, drugačiji je i odnos organizma prema njemu. Ako je virus mutirao i postao rezistentan na antivirusne lekove, onda je potpuno jasno da postoji određena opasnost, u smislu da ne možete da pomognete pacijentu i date mu određeni antivirusni lek. Ali to što je virus mutirao nije ništa čudno, jer virusi tokom epidemija skoro uvek mutiraju - kaže Dakić za Press.

Virus se seli na istok

On objašnjava da mutirani virus ipak neće biti rezistentan i na vakcinu, kao i da postoje drugi antivirusni lekovi, osim „tamiflua", kojima se oboleli mogu lečiti.

- Odnos prema vakcini je drugačiji jer vakcina pokriva širi dijapazon, odnosno više karakteristika virusa. Ne treba stvarati paniku jer u svakoj epidemiji gripa dolazi do mutacije i pojave novih virusa sa nekim karakteristikama. To nije ništa neobično. Jedino što može da zabrine je što pacijenta ne možete da lečite lekom na koji je virus rezistentan. Ali postoje i drugi antivirusni lekovi - kaže direktor „Torlaka".

Inače, virus H1N1 se seli na istok, preko Evrope i Azije, pošto je izgleda dostigao vrhunac aktivnosti u delovima zapadne Evrope i SAD, saopštila je Svetska zdravstvena organizacija. Najmanje 500 ljudi umrlo je tokom prošle nedelje, čime je broj mrtvih u svetu dostigao 6.770, saopštila je SZO. Najviše smrtnih slučajeva, oko 4.800, zabeleženo je na zapadnoj hemisferi, u azijsko-pacifičkom regionu preminule su 1.323 osobe, a u Evropi najmanje 350. SZO je, takođe, upozorila da postoje naznake da će se epidemija novog gripa u pojedinim delovima severne hemisfere približiti vrhuncu. Na afričkom kontinentu od virusa novog gripa umrle su 103 osobe, na istočnom Mediteranu 150, u regionu istočne Azije 710, a u zapadnoj pacifičkoj oblasti 613.