Besplatna Zabava

Archive for November 23rd, 2009

Direktor FBI Robert Miler tokom svog boravka u Sarajevu upozorio Rafija Gregorijana i još desetak zapadnih diplomata da su na meti radikalnih islamista, zbog čega bi trebalo da razmisle o povlačenju iz BiH, tvrde izvori Pressa

Direktor američkog Federalnog istražnog biroa (FBI) Robert Miler upozorio je pre nekoliko dana u Sarajevu prvog zamenika visokog predstavnika Rafija Gregorijana i još desetak zapadnih diplomata da bi trebalo da razmišljaju o svom povlačenju iz BiH, jer su se našli na meti radikalnih islamista.

Ovo za Press RS tvrde odlično obavešteni izvori, koji tvrde da je glavni cilj Milerovog dvodnevnog boravka u Sarajevu bila analiza pretnji militantnih muslimanskih krugova američkim diplomatama, koje su eskalirale posle objavljivanja OHR-ovih šema organizovanog kriminala, na kojima se nalaze i bošnjačke političke i verske vođe i vodeći biznismeni u Federaciji.

Odmazda zbog šema OHR-a

- Razne pretnje stizale su na Gregorijanovu adresu i ranije, a jedan deo verbalnih napada stizao je i iz RS, ali je reakcija izostala jer je procenjeno da takve aktivnosti ne mogu ozbiljnije da ugroze bezbednost prvog operativca OHR-a. Međutim, posle objavljivanja spornih šema, američke bezbednosne službe procenile su da u Sarajevu i u bošnjačkom delu Federacije BiH imaju posla sa ozbiljnim islamskim ekstremizmom, koji je odavno Amerikance označio kao smrtne neprijatelje - kaže naš sagovornik.

Podsetimo, direktor FBI tokom boravka u BiH sastao se sa članovima Predsedništva BiH, zvaničnicima Ministarstva bezbednosti BiH, Tužilaštva BiH, kao i sa direktorima Obaveštajno-bezbednosne agencije, Agencije za istrage i zaštitu, Granične policije, Službe za poslove sa strancima, policija Federacije BiH, RS, Kantona Sarajevo i Brčko distrikta.

Naš sagovornik ističe da je dosad za bezbednost američkih diplomata van SAD bila zadužena CIA, ali da je, promenom svojih ustavnih ovlašćenja, FBI dobio mnogo veće nadležnosti.

- Direktor FBI je, na posredan način, šef Rafiju Gregorijanu, jer je taj američki diplomata na poziciju u BiH došao sa radnog mesta jedne niže organizacione jedinice pod komandom direktora FBI. Moguće je da su Amerikanci procenili da Gregorijan u BiH više nije siguran i zbog toga treba očekivati ne samo njegovo, već i povlačenje još najmanje deset njegovih saradnika iz OHR-a - navodi naš izvor.

On ističe da su službenici FBI pre dolaska u BiH izradili sveobuhvatnu analizu stanja bezbednosti u zemlji. Prema tvrdnjama našeg izvora, ta analiza nije zadovoljila Amerikance, što je, uz dozu zabrinutosti, preneto i domaćim zvaničnicima.

- Ipak, u toj seriji razgovora, kao pozitivan primer u organizacionom i profesionalnom smislu pomenuta je Policija RS. Ali, ukazano je na činjenicu da domaće bezbednosne agencije ne mogu da garantuju da ovde neće biti sukoba, pa je zaključeno da je dalji ostanak EUFOR-a neminovan - kaže naš izvor.

Okolić: Verujem Amerima

Član Zajedničke komisije za odbranu i bezbednost Parlamenta BiH Mirko Okolić kaže da je razmišljanje o povlačenju Gregorijana i drugih diplomata iz BiH veoma loš znak za ukupne prilike u BiH.

- Amerikanci mnogo vode računa o svojim diplomatama, a pogotovo o Gregorijanu, protiv kog se u Sarajevu vodi kampanja posle objavljivanja famoznih šema kriminala. SAD ozbiljno analiziraju sve bezbednosne aspekte i ako su oni procenili da su njihove diplomate ugrožene u BiH, onda im treba verovati. Nažalost, nisu baš preterano slušali naša upozorenja o problemima koje prave radikalni islamski elementi u BiH, sve dok im pretnja nije direktno zakucala na vrata. Sada su konačno reagovali i za očekivati je da vidimo i neke konkretne poteze - kaže Okolić.   

Gradski prevoznici danas donose odluku da li će biti protestne vožnje ulicama prestonice. Predstavnici taksi udruženja zadovoljni razgovorom sa gradonačelnikom, ali i ističu da sve zavisi od sprovođenja dogovora

Do najavljene protestne vožnje gradskih taksista verovatno neće doći ukoliko grad uspe da reši problem nelegalnih tasista. Predstavnici taksi udruženja objasnili su da iako na sinoćnjem sastanku sa gradonačelnikom Draganom Đilasom nije postignut konačan dogovor, postoje naznake da će veći deo zahteva biti ispunjen.

Milivoj Armuš predsednik "Beotaksija" objašnjava da je gradska vlast pokazala dobru volju za rešavanje spornih pitanja.

- Sastanak je tekao iznenađujuće dobro. Gradonačelnik je istakao da će pokušati da reši probleme koji su u nadležnosti grada. Postignut je dogovor da se izmene zakonski akti, kako bi u buduće bilo moguće oduzeti vozilo i onim nelegalnim taksistima koji nisu vlasnici auta. To će u mnogome rešiti problem sa "divljim" taksistima - istakao je Armuš.

Očekuju odgovor

Prema njegovim rečima, ukupno pet tačaka zahteva mogu vrlo brzo biti rešene.

- Sutra u 10 časova udruženja će imati sastanak kako bi odlučili da li ćemo održati protestnu vožnju 1. decembra. Ta odluka zavisi od sprovođenja dogovorenih rešenja, ali i od Ministarstva trgovine i usluga. Naime, zahteve vezane za fiskalne kase i poništavanje tenderske dokumentacije za "Jat ervejz" ne može da reši grad, to mora da uradi ministarstvo. Sutra očekujemo njihov odgovor - naveo je juče Armuš.

Predstavnik sindikata "Nezavisnost" Bruno Sadik istakao je da su gradskim vlastima početkom meseca upućeni zahtevi.

- Uputili smo sedam zahteva u kojima tražimo da onemoguće rad takozvanim 'divljim' taksistima kao i odlaganje uvođenja fiskalne kase, ali oni ništa nisu uradili do roka koji smo im dali, a to je bio 20. novembar. Zahtevi su proizašli iz nezadovoljstva sadašnjim stanjem koje je uzrokovano nebrigom gradske uprave i lošim rezultatima inspekcijskih organa koji su zaduženi za kontrolu taksi prevoza u Beogradu - rekao je Sadik.

Taksisti zahtevaju i preduzimanje neophodnih mera i radnji radi izmena propisa sa ciljem utvrđivanja jedinstvene cene taksi prevoza u Beogradu, hitno zaustavljanje izdavanja novih dozvola i odlaganje uvođenja EURO3 i EURO4 motora.

Predstavnik Sindikata taksista Beograda Vlada Bulatović naglasio je da situacija u kojoj ima 8.000 regularnih i dve do tri hiljade neregularnih taksi prevoznika dovodi u pitanje ekonomsku isplativost obavljana taksi delatnosti.

Podneto 500 prijava

- Prema rezultatima inspekcije, za prvih deset meseci podneto je oko 500 prijava protiv neregularnih taksista što je manje od dve prijave dnevno, a i dalje imate toliki broj 'divljaka' na ulicama koji su obeleženi simbolima nepostojećih taksi asocijacija - ukazao je Bulatović.

Član Gradskog veća Dejan Mali naveo je da gradska uprava razume probleme sa kojima se suočavaju taksi udruženja.

- Kao što je i gradonačelnik istakao, uradićemo sve što je u našoj nadležnosti da rešimo probleme prevoznika. Ideja je da poboljšamo servis i usluge taksista, ali i da njima omogućimo normalan rad. Nadam se da će udruženja odustati od najavljenog protesta. Smatram da za to stvarno nema razloga, naročito posle večerašnjeg razgovora - rekao je sinoć Mali.

Zahtevima taksista pridružilo se i Udruženje auto-prevoznika koje traži odgovornost gradske insprekcije za saobraćaj zbog velikog broja divljih prevoznika. Autoprevoznici traže i ukidanje rešenja o kretanju i zaustavljanju teretnih vozila u gradu, rešavanje problema gradskih deponija za odlaganje zemlje, kao i promenu rešenja o zauzeću tj. dobijanju dozvole za istovar robe.

Da li se u velikom i moćnom svetu baš sve pretvorilo u novac, u nameštenu igru u kojoj samo veliki dobijaju, a mali gube i očajavaju?

Iluzionisti, ili naivni željni nekakve božanske pravde, ovo pitanje su postavljali bezbroj puta pre nas, a život im je poslao okrutan odgovor. Možda se prvi put svet suočio sa licemerjem godine 1996. kada je Međunarodni olimpijski komitet dodelio Atlanti organizaciju Olimpijskih igara. Zapravo, magnat „Koka- Kola" oteo je igre Atini, jer je svet očekivao da se u Grčkoj održi Olimpijada baš na stogodišnjicu modernih igara. Ispostavilo se da je zašećerena vodica svojim novcem diktirala novi olimpijski kodeks. Neki teoretičari su objasnili da je ta pojava logična jer na čelu MOK-a je tada stolovao Huan Antonio Samaran, čovek koji je ranije kao ambasador službovao kod fašističkog diktatora Franciska Franka.

Ovih dana onaj fudbaler Anri, pred očima celog sveta, posluži se rukom i Francuska tako ode na svetsko prvenstvo u fudbalu. Anri ne pokaza ni trunku griže savesti, kolege ga brane, a FIFA i UEFA, ni prstom da mrdnu. Samo u ljubićima bi glavni junak ove priče (Anri) otišao kod sudije i priznao svoju grešku. Ljudi iz evropske i svetske fudbalske asocijacije računaju samo koja je novčana razlika između francuske i irske fudbalske reprezentacije, sve ostalo je iluzija. Dobra najava Potopa.

Pošast novca i bogatstva po svaku cenu prelila se i u Srbiju. Istina, to se kod nas pretvorilo u ogoljeni kriminal. Jedina sličnost sa svetom je u tome što su moćnici zaštićeni. Jer, nigde u svetu nije otkriveno i pohapšeno toliko mafije, sa manje presuda i kazni kao kod nas.

Policija je uz pomoć Gorana Miloševića, radnika „Puteva Srbije", otkrila „drumsku mafiju". Velika pljačka državne kase. Izrečena presuda kriminalcima iz trećeg ešelona. Sud priznaje da su osuđeni dobijali kriminalne naloge od NN lica iz političkog vrha. Svi znaju vinovnike i svi ćute. Uz to, pomenuti Milošević je doživeo pravi linč što je otkrio kriminalce. Sve uz znanje države.

Ili, Gordana Matijašević, bivša direktorka „Beogradskih pijaca", nedavno hapšena zbog navodne pljačke državne kase od oko 108 miliona dinara. Taj sudsko istražni postupak je u toku, a dotična gospođa je na čelu izborne kampanje svoje stranke na Voždovcu...

Mogli bismo ovu priču da nastavimo u nedogled. Ali dokle, ima li kraja, ima li nade za pravdu, tu oko nas?

Mirko Cvetković vlasnik 5,62 odsto akcija u agenciji koja se bavi zaštitom intelektualne svojine i naplatom autorskih prava. Javnost za to saznala tek godinu i po dana nakon što je Cvetković postao premijer

Premijer Mirko Cvetković vlasnik je 5,62 odsto akcija u Jugoslovenskoj autorskoj agenciji (JAA), a njegov sin Aleksandar je član UO tog privrednog društva! Premijer po zakonu ima pravo da poseduje akcije u privatnim firmama, ali je neverovatno da javnost za to sazna skoro godinu i po dana posle njegovog izbora na tu funkciju.

Pri tom, sasvim je interesantno da na sajtu Agencije za privredne registre uopšte ne piše ko su akcionari JAA. Navedeno je samo troje članova Upravnog odbora, među kojima se nalazi i premijerov sin Aleksandar, inače diplomirani ekonomista! S druge strane, na sajtu Centralnog registra za hartije od vrednosti jasno stoji da je premijer vlasnik 5,62 odsto akcija ovog preduzeća. Kao vlasnik najvećeg procenta akcija naveden je „Konzorcijum" (62,6 odsto), dok se odmah iza njega nalazi konsultantska kuća „Ces Mekon" (18 odsto), u kojoj je Cvetković čak sedam godina radio kao konsultant.

Cvetković: Ne krijem ništa, sve sam prijavio Odboru

Premijer Mirko Cvetković potvrdio je juče za Press da je vlasnik akcija u JAA.

- Kupio sam 5,62 odsto akcija u JAA 2006. godine. Kompletnu svoju imovinu, uključujući i vlasništvo nad ovim akcijama, uredno sam prijavio Odboru za sprečavanje sukoba interesa. Tačno je i da je moj sin član Upravnog odbora agencije - potvrdio je Cvetković za Press.

Na pitanje zašto javnost do sada nije znala da on ima akcije u privatnoj firmi, Cvetković je odgovorio da su svi podaci dostupni preko Odbora za sukob interesa:

- Svi podaci o mojoj imovini funkcionera javno su dostupni preko Odbora za sprečavanje sukoba interesa. Inače, želim da naglasim da u potpunosti podržavam donošenje Zakona o autorskim i srodnim pravima, koji je Vlada nedavno usvojila i uputila Skupštini na razmatranje. Tim zakonom se upravo eliminiše monopol, da samo jedna organizacija prikuplja naknadu od interpretatora, a ja se protivim bilo kakvoj vrsti monopola na tržištu - naglasio je premijer.

Sin Aleksandar: Pazite šta pišete

U prostorijama JAA u Majke Jevrosime 38 zatekli smo Cvetkovićevog sina Aleksandra, ali on nije želeo da razgovara sa novinarima Pressa. Premijerov sin nam je, umesto odgovora, poručio da pazimo šta radimo i pišemo!

- Naš stav će i u narednom periodu biti da nemamo komentar. Ako želite, pošaljite pitanja pa ćemo zakazati sastanak. Pazite šta pišete i radite. Sve informacije dobro proverite - rekao nam je Aleksandar Cvetković.

Inače, Jugoslovenska autorska agencija prodata je na aukciji 27. decembra 2005. godine vlasniku „Konzorcijuma" Stojanu Tomiću za 91 milion dinara. Početna cena bila je 3.881.000 din.

Na sajtu „JAA - Autorske agencije za Srbiju", kako je puno ime firme, stoji da je ona specijalizovana za zaštitu intelektualne svojine i pružanje advokatskih usluga iz ove oblasti. Korisnici usluga bez ograničenja su pojedinci i privredna društva koja u svom poslovanju stvaraju ili koriste dobra intelektualne svojine (autorsko i srodna prava, patent, žig, dizajn, geografske oznake porekla, topografija integrisanih kola), domaći, odnosno strani rezidenti, odnosno domaća ili strana privredna društva.           

U DS-u juče nisu hteli da komentarišu saznanje da premijer iz njihovih redova poseduje akcije privatne firme. Šef poslaničke grupe ZES-a Nada Kolundžija nam je, pošto je saslušala pitanja, rekla da joj se javimo kasnije, ali se posle toga više nije javljala na telefon.

S druge strane, zamenik predsednika SNS-a Aleksandar Vučić kaže da nije iznenađen saznanjem da je premijer i akcionar!

- Ja sad kao treba da sam iznenađen?! Nisam! To je samo slika i prilika onoga što radi naša vlast! Ništa bolje nisam ni očekivao - rekao je Vučić.

Radikali tvrde da će tek isplivati mućke srpskog premijera!

- Najbolji primer za njega je ona narodna - ispod tute sto đavola ćute! Misliš da je smotan, a on nas uništi. Iskren da budem, ovo je skandal, ali ja vam tvrdim da će tek na površinu da isplivaju Cvetkovićeve mućke. Videćete kakvog će tu tek mulja da bude - kaže Dragan Todorović.      

Odbrana Veselina Šljivančanina zatražila je od predsednika Borisa Tadića da Srbija podrži zahtev za ponovno razmatranje pravosnažne presude kojom je Haški tribunal osudio Šljivančanina na 17 godina zatvora.

U pismu predsedniku Tadiću, branioci su zatražili da Srbija podnese zahtev Tribunalu da u postupku protiv Šljivančanina nastupi kao „prijatelj suda".

- Odbrana ne traži i ne očekuje da Srbija zauzme bilo kakav stav u pogledu činjeničnih osnova ovog predmeta, o čemu smo već razgovarali s vama i potpuno smo svesni da bi to za državu bilo neprikladno. Ali, s obzirom da je Srbija ratifikovala Međunarodni pakt o građanskim i političkim pravima, ne sme se zaboraviti da ima pravnu obavezu da obezbedi da se prava njenih državljana, zaštićena ovim paktom, poštuju i primenjuju, a što Haški tribunal nije učinio u slučaju Veselina Šljivančanina - napisali su njegovi advokati predsedniku Tadiću.

Branioci tvrde da je Tribunal uskratio Šljivančaninu pravo da uloži žalbu na osuđujuću presudu za novo krivično delo koju je „nezakonito" donelo apelaciono veće suda. Odbrana ukazuje i da bi - da mu je suđeno u Srbiji - on imao pravo da uloži žalbu na tu presudu.

- Činjenica da Veselin Šljivančanin ima manje prava jer mu je suđeno pred međunarodnim sudom - koji je stvoren da daje primer državama bivše Jugoslavije - je naprosto neprihvatljiva. Republika Srbija ima dužnost da preduzme mere kako se to ne bi dogodilo - podvukla je odbrana.

Šljivančanin je, posle žalbenog postupka, pravosnažno osuđen na 17 godina zatvora, dok je u prvom stepenu osuđen na pet godina.

Predsednik DSS-a Vojislav Koštunica ne zna koliko je koštalo iznajmljivanje privatnog aviona za njegov put u Rusiju na kongres stranke Vladimira Putina, niti ko je platio taj put! Koštunica je, naime, juče rekao da on nije vodio računa o detaljima putovanja i da je sve organizovao funkcioner DSS-a Nenad Popović.

Podsetimo, Koštunica je na kongres Jedinstvene Rusije otputovao preko privatne kompanije za iznajmljivanje aviona. Kako su za Press rekli u jednoj od kompanija koje se bave ovim poslom, rentiranje „lir džeta" do Sankt Peterburga sa jednim danom čekanja, koliko je Koštunica proveo u Rusiji, košta najmanje 10.000 evra!

- Lomio sam se da li uopšte da putujem na kongres stranke Vladimira Putina, jer imam mnogo obaveza u Beogradu, a putovanje „Jatom" tamo i nazad traje tri dana. Nisam putovao tek da budem prisutan na kongresu JR, već je trebalo potpisati nekoliko važnih sporazuma i nastaviti saradnju DSS-a i stranke Vladimira Putina. Na nagovor predsednika Ekonomskog saveta naše stranke Nenada Popovića ipak smo izabrali da putujem iznajmljenim avionom. Tako sam stigao da obavim i druge obaveze, a da istovremeno u Sankt Peterburgu provedem manje od 15 sati - rekao je Koštunica.

Popović: Platili biznismeni

Bivši premijer, uprkos insistiranju novinara, nije odgovorio na pitanje koliko je koštalo iznajmljivanje aviona. Na pitanje Pressa zna li makar u kojoj kompaniji je rentiran avion, i da li se možda radi o „Princ avijejšn", firmi u čijoj floti se nalazi i avion Vojina Lazarevića, biznismena bliskog DSS-u, Koštunica je odgovorio:

- O tim detaljima ne vodim računa. Meni je važno bilo da tamo stignem. Za sve ostalo bio je zadužen Nenad Popović.

S druge strane Nenad Popović, koji je zbog posla ostao u Rusiji, naglašava da put delegacije DSS-a u Rusiju građane nije koštao nijedan dinar.

Misteriozni putnik

- Koštunica je zbog brojnih obaveza bio u mogućnosti da u Sankt Peterburgu provede samo 15 sati. Imajući u vidu važnost njegove posete, zbog potpisivanja ranije pripremljenih sporazuma sa rukovodstvom Jedinstvene Rusije, nije postojao drugi izbor osim da putuje čarter letom. Njegov put je organizovala grupa privrednika iz Srbije i Rusije koji veoma cene sve što je gospodin Koštunica učinio za obnavljanje odnosa između dve zemlje, a koji su danas na verovatno najvišem nivou u istoriji. Putovanje Koštunice u Rusiju nije koštalo građane ni jedan jedini dinar - rekao nam je Popović.

Inače, pored Koštunice i Popovića, na kongres vladajuće Jedinstvene Rusije od funkcionera DSS-a putovali su i Aleksandar Nikitović, Dejan Mihajlov, Jovan Palalić i još jedan stranački funkcioner, čije se ime drugi dan zaredom drži u tajnosti. Popović je zbog obaveza ostao u Rusiji i u svojstvu poslanika juče je prisustvovao Skupštini organizacije za crnomorsku saradnju.       

Sabor SPC na kome će se birati novi patrijarh počeće 20. januara i trajaće do 27. januara kada će biti objavljeno ime novog poglavara Srpske crkve

Izborni sabor Srpske pravoslavne crkve, na kome će se birati novi patrijarh, zakazan je za 20. januar, na Svetog Jovana, saznaje Press u vrhu SPC. Prema ovim informacijama, predviđeno je da se Sabor SPC završi 27. januara, na Svetog Savu, i to proglašenjem novog, 45. po redu, srpskog patrijarha (pogledaj okvir).

Sagovornik Pressa iz vrha SPC kaže da su episkopi namerno izabrali da zasedanje vanrednog Sabora SPC bude između Svetog Jovana i Svetog Save.

- Prvi je želja velikog broja episkopa da se novi patrijarh SPC izabere baš na dan prvog arhiepiskopa i osnivača srpske crkve Svetog Save. I drugi, praktičan razlog, jeste da ispoštuje Ustav SPC, koji nalaže da se novi patrijarh izabere u roku od tri meseca - navodi sagovornik Pressa.

Kako će se birati patrijarh

On dodaje da će Sinod zakazati sednicu Sabora SPC na kojoj učestvuju svi episkopi i da će o tome najverovatnije sutra obavestiti javnost.

Na sednici Sabora SPC biće odlučeno i da li će se promeniti način izbora novog patrijarha. Ustav SPC sada propisuje da se patrijarh bira na apostolski način, odnosno žrebom između trojice episkopa koji osvoje najviše glasova. Ali, u SPC ima vladika koji se zalažu za povratak većinskog načina izbora.

Apostolski način predviđa da se imena trojice episkopa stavljaju u posebne koverte, koje se stavljaju u jevanđelje, a jevanđelje na presto u hramu. Posle molitve u patrijaršijskoj kapeli obično jedan od najuglednijih igumana srpskih manastira (kod izbora patrijarha Pavla to je bio arhimandrit Antonije iz Tronoša) promeša koverte, izvuče jednu i predaje je predsedavajućem Sabora, koji je otvara i objavljuje ime novog patrijarha.

Ovaj način izbora uveden je 1967. i patrijarh Pavle je prvi poglavar SPC koji je izabran na apostolski način. Do tada patrijarsi su birani većinom glasova. Promene su uvedene u vreme komunizma, kad je vlast počela da se meša u poslove Crkve. Kako bi sprečio uticaj politike patrijarh German je na vanrednom Saboru 14. i 15. septembra 1967. predložio promenu načina izbora poglavara SPC sa većinskog na apostolski način, što je i prihvaćeno.

Međutim, apostolski način izbora mnogima nije bio po volji i hteli su da ga po ugledu na ostale pravoslavne crkve pojednostave, što otvara mogućnost za razna lobiranja, pa i uticaj sa strane.

Tajne izmene Ustava SPC

Na prolećnom Saboru 17. maja 2000. doneti su novi propisi u izboru patrijarha. Iako te izmene članova 42 i 43 Ustava SPC nikad nisu obnarodovane, pouzdano se zna da je napušten apostolski žreb.

Na prolećnom zasedanju Svetog arhijerejskog sabora 2005. godine ova odluka je stavljena van snage i ponovo su vraćene odredbe koje predviđaju apostolski žreb u izboru patrijarha iz septembra 1967. godine.

Sabor SPC na kome će se birati novi patrijarh počeće 20. januara i trajaće do 27. januara kada će biti objavljeno ime novog poglavara Srpske crkve

Izborni sabor Srpske pravoslavne crkve, na kome će se birati novi patrijarh, zakazan je za 20. januar, na Svetog Jovana, saznaje Press u vrhu SPC. Prema ovim informacijama, predviđeno je da se Sabor SPC završi 27. januara, na Svetog Savu, i to proglašenjem novog, 45. po redu, srpskog patrijarha (pogledaj okvir).

Sagovornik Pressa iz vrha SPC kaže da su episkopi namerno izabrali da zasedanje vanrednog Sabora SPC bude između Svetog Jovana i Svetog Save.

- Prvi je želja velikog broja episkopa da se novi patrijarh SPC izabere baš na dan prvog arhiepiskopa i osnivača srpske crkve Svetog Save. I drugi, praktičan razlog, jeste da ispoštuje Ustav SPC, koji nalaže da se novi patrijarh izabere u roku od tri meseca - navodi sagovornik Pressa.

Kako će se birati patrijarh

On dodaje da će Sinod zakazati sednicu Sabora SPC na kojoj učestvuju svi episkopi i da će o tome najverovatnije sutra obavestiti javnost.

Na sednici Sabora SPC biće odlučeno i da li će se promeniti način izbora novog patrijarha. Ustav SPC sada propisuje da se patrijarh bira na apostolski način, odnosno žrebom između trojice episkopa koji osvoje najviše glasova. Ali, u SPC ima vladika koji se zalažu za povratak većinskog načina izbora.

Apostolski način predviđa da se imena trojice episkopa stavljaju u posebne koverte, koje se stavljaju u jevanđelje, a jevanđelje na presto u hramu. Posle molitve u patrijaršijskoj kapeli obično jedan od najuglednijih igumana srpskih manastira (kod izbora patrijarha Pavla to je bio arhimandrit Antonije iz Tronoša) promeša koverte, izvuče jednu i predaje je predsedavajućem Sabora, koji je otvara i objavljuje ime novog patrijarha.

Ovaj način izbora uveden je 1967. i patrijarh Pavle je prvi poglavar SPC koji je izabran na apostolski način. Do tada patrijarsi su birani većinom glasova. Promene su uvedene u vreme komunizma, kad je vlast počela da se meša u poslove Crkve. Kako bi sprečio uticaj politike patrijarh German je na vanrednom Saboru 14. i 15. septembra 1967. predložio promenu načina izbora poglavara SPC sa većinskog na apostolski način, što je i prihvaćeno.

Međutim, apostolski način izbora mnogima nije bio po volji i hteli su da ga po ugledu na ostale pravoslavne crkve pojednostave, što otvara mogućnost za razna lobiranja, pa i uticaj sa strane.

Tajne izmene Ustava SPC

Na prolećnom Saboru 17. maja 2000. doneti su novi propisi u izboru patrijarha. Iako te izmene članova 42 i 43 Ustava SPC nikad nisu obnarodovane, pouzdano se zna da je napušten apostolski žreb.

Na prolećnom zasedanju Svetog arhijerejskog sabora 2005. godine ova odluka je stavljena van snage i ponovo su vraćene odredbe koje predviđaju apostolski žreb u izboru patrijarha iz septembra 1967. godine.

Predsednik Srbije Boris Tadić i ministar odbrane Dragan Šutanovac, u prisustvu premijera Mirka Cvetkovića, vojnog vrha i predstavnika vojno-diplomatskog kora, otvorili su vojnu bazu „Jug" na brdu Cepotina kod Bujanovca. Tadić je rekao da je ova baza „ključna garancija stabilnosti i mira u čitavom regionu".

Državni vrh na otvaranje baze došao je u odelima bez kravata, a iz bezbednosnih razloga signal svih mobilnih operatera na prostoru baze „Jug" bio je isključen do 15 sati.

- Svi koji žele stabilnost i mir u regionu, najbolje moguće međunacionalne odnose u prosperitetnoj i razvijenoj Srbiji, danas su zadovoljni. A svi koji žele nestabilnost i da ovaj deo bude koridor za transport nedozvoljenih materija i organizovani kriminal danas ne treba da budu zadovoljni - rekao je predsednik.

Tadić, koji je bio ministar odbrane u vreme kada je baza počela sa izgradnjom, kaže da je ovaj kompleks trebalo da bude završen još 2005. godine.

- To je primer neefikasne države i gubljenja vremena u bespotrebnim diskusijama. Zato čestitam ministru odbrane Draganu Šutanovcu na uspešno obavljenom zadatku. Ovo je dobar primer kako se greške iz prošlosti mogu ispraviti i moram priznati da ova baza izgleda mnogo bolje nešto što sam očekivao - rekao je Tadić.

On je izrazio očekivanje da će baza „Jug" biti jedan od ključnih doprinosa pripremi naše vojske za učesće u mirovnim operacijama.

- Sa ovog mesta želim da poručim da Srbija ima dva strateška cilja: ulazak u EU i očuvanje teritorijalnog integriteta. Nikad nećemo odustati od Kosova i Metohije ni od evropskih integracija - rekao je Tadić završivši govor povikom „Živela Srbija".

Ministar Šutanovac rekao je da je vrlo zadovoljan što je ovaj najveći vojni infrastrukturni projekat završen, i da će u njemu biti smešteno oko hiljadu vojnika Četvrte brigade kopnene VS.

- Baza se prostire na 35 hektara i ima oko 22.000 izgrađenih kvadrata i do sada je u ovu bazu uloženo 1,7 milijardi dinara. Planiramo proširenje baze na još 65 hektara kako bismo napravili međunarodni centar za obuku profesionalaca za učešće u mirovnim misijama - rekao je Šutanovac.

Predsednik Tadić i ostali gosti potom su obišli sve objekte u bazi „Jug", a na kraju su u menzi ručali čuveni vojnički pasulj. Vojnici su pohvalili kvalitet uslova za život u bazi.

- Doskora smo živeli u staroj zgradi „Zastave" u Bujanovcu i bilo nas je 40 u jednoj sobi, čitav vod delio je jednu sobu i jedno kupatilo! Sad nas je deset puta manje u sobi. Hrana je izvrsna, kao i tereni za rekreaciju i imamo sve što nam je potrebno - kaže vojnik Bojan Ilić iz Leskovca.

Vojnici iz ove baze odlaze u Kopnenu zonu, gde u punktovima provode po 21 dan, a zatim se vraćaju ovde na trening i odmor.

Izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Jelko Kacin izazvao je pravi skandal juče u Skupštini Srbije. Na zaprapašćenje mnogih, Kacin je poslanike u parlamentu pozdravio albanskim pozdravom „mirdita" (dobar dan)! Kad su ga pitali zašto ih pozdravlja na albanskom, on im je rekao: „Zar se u Srbiji ne govori albanski jezik?!"

Ovo provokaciju Kacina u Vladi Srbije ocenili su „skandaloznim potezom sa namerom da namerno izazove negativnu reakciju i uspori put Srbije ka EU".

- Ali, zvanični Beograd neće „nasesti" na provokaciju Kacina. To što je on uradio je potpuno neumeren i neprimeren gest. Kacin je Slovenac, poznaje prilike u našoj zemlji, tečno govori srpski i potpuno je jasno da je sa zlom namerom u parlamentu Srbije govorio na albanskom. Niko od zvaničnika neće reagovati na ovaj ispad, jer je njegova namera i bila da izazove bilo kakvu reakciju Beograda koji bi se onda pokazao kao netolerantan - rečeno je Pressu u Vladi Srbije.

Ovu provokaciju Kacina osudili su narodni poslanici. Dragan Marković Palma (JS) kaže da je ostao bez teksta!

- Toliko sam začuđen nastupom Kacina. Verujem da se šalio, jer sve drugo što bih rekao bilo bi jako grubo - kaže Palma.

Šef poslanika SRS-a Dragan Torović kaže da je Kacinov nastup „odraz nekulture".

- Nije toliko problem u Kacinu, već što mu naša vlast dozvoljava takvo ponašanje. Postoje granice koje ne bi trebalo da se prelaze - rekao je Todorović.

Poslanik DSS-a Željko Tomić kaže da je Kacin obraćajući se u parlamentu na albanskom ponizio ne samo narodne predstavnike, nego celu Srbiju.

- Namerno je hteo da ponizi nas, i takvim ponašanjem pokazao je nipodaštavanje prema Skupštini i prema državi Srbiji - kaže Tomić.

Poslanik SNS Borisav Pelević kaže da bi posle ove provokacije Kacinu rekao samo ovo: „Marš napolje, bagro šiptarska"!