Besplatna Zabava

Archive for November 26th, 2009

Svetlana Ražnatović je za novogodišnji nastup izabrala „versaće" haljinu vrednu 10.000 evra, a od organizatora zahtevala VIP deo za svog dečka Vladimira Cvetkovića

Folk zvezda Ceca Ražnatović uveliko se priprema za novogodišnji nastup na Beogradskom sajmu. Kako Press saznaje, Ceca je već izabrala haljinu i frizuru za najluđu noć, a sledeće nedelje imaće i prve probe sa svojim bendom.

- Ceca će u najluđoj noći nositi haljinu brenda „versaće", vrednu 10.000 hiljada evra, koju je odabrao njen stilista Saša Vidić. Pevačica ovih dana pravi spisak pesama, koji će se razlikovati od njenih dosadašnjih nastupa, a sledeće nedelje imaće i prve probe sa bendom. Da bi bila u top-formi, Ceca svakodnevno vežba i vodi računa o ishrani. Ražnatovićeva je od organizatora zahtevala VIP deo, koji je rezervisan za njenog dečka, manekena Vladimira Cvetkovića, porodicu i prijatelje - navodi sagovornik Pressa.

Doček 2010. se organizuje u halama 1 i 4 Beogradskog sajma, koje će biti preuređene u najmoderniju diskoteku. Pored Cece nastupiće i zvezde „Granda" Jovan Stefanović, Saša Kapor, Slobodan Vasić, Nebojša Vojvodić, Milan Topalović Topalko i Big Mama.

Cena karata za standardnu zonu je 2.000 dinara, ulaznice za zonu nazvanu „Ceca fan pit" koštaju 3.000, a za VIP galeriju 8.500 dinara.

Marko Đurovski usred sastanka skinuo trenerku da bi takmičarima dokazao da je obdaren, Cakana upozorila Bebi Dol da ne kombinuje alkohol i lekove

„Farmu" su juče potresla dva skandala - iznerviran prozivkama na račun svoje muškosti, Marko Đurovski je usred sastanka skinuo trenerku, a Cakana je javno prozvala Bebi Dol da ne kombinuje alkohol sa lekovima!

- Maja Nikolić je juče ponovo započela priču o Markovoj muškosti. Iznerviran provokacijama, Đurovski je usred sastanka skinuo trenerku i u gaćama stajao pred farmerima da bi dokazao da je obdaren. Ovim potezom Marko je prilično oraspoložio ženski deo ekipe, a najviše misicu Sandru Obradović - kaže izvor Pressa blizak produkciji, i dodaje:

- Sastanak farmera obeležio je i žestok sukob Cakane i Bebi Dol. Naime, Cakana je upozorila Bebi da istovremeno ne pije alkohol i lekove. Bebi se veoma naljutila na koleginicu i poručila joj da se ne meša u njena posla jer nema pojma o kakvim se lekovima radi.

Nešto kasnije Maja se poverila Milanu Topaloviću da ju je Interpol iz Nemačke vratio u Srbiju! Nišlijka je otkrila da je u osmom razredu bila veoma zaljubljena u momka koji je bio devet godina stariji od nje. Kad je on otišao u Bremen, Maja je krenula za njim jer joj je dojadilo da komuniciraju samo telefonom.

- Ubedila sam svog profesora šaha da skupi pare za put i krene sa mnom, jer sam se bojala da idem sama autostopom - rekla je pevačica, i dodala da je svog dragog u Nemačkoj zatekla sa drugom ženom.

Na kraju je, po njenoj priči, morao kući da je vrati Interpol, pošto je njen otac posumnjao da je u inostranstvu i to je prijavio policiji.

Od ukupno 160 dobavljača u novootvorenoj austrijskoj robnoj kući u Beogradu izloženi proizvodi samo 15 domaćih proizvođača nameštaja i ostale robe

Austrijski trgovinski lanac za prodaju nameštaja „Kika" otvorio je juče u beogradskom naselju Bežanijska kosa svoju prvu robnu kuću u Srbiji! Šef prodajnog centra „Kike" za Srbiju Zoran Mladenović kaže za Press da je u izgradnju ove robne kuće uloženo 30 miliona evra i da je zaposleno 250 ljudi.

Na površini od 22.600 metara kvadratnih, „Kika" ima u ponudi više od 30.000 artikala - od posuđa, tepiha, lampi do plakara, kreveta i garnitura za dnevnu sobu. Proizvodi koji su juče bili izloženi stigli su iz svih krajeva sveta, ali robu proizvedenu u Srbiji bilo je teško pronaći.

Podrška Tadića

Od ukupno 160 dobavljača, čiji su proizvodi trenutno u ponudi, samo je 15 njih sa oznakom „made in Serbia". Tako će većina zarade ove robne kuće odlaziti u inostranstvo, a mesto za svoje proizvode u „Kiki" dobili su „Metalac" iz Gornjeg Milanovca, „Novart" iz Kragujevca, „Dimenzija" iz Užica i još nekoliko srpskih firmi.

Zoran Mladenović ističe da se „Kika" bavi isključivo trgovinom, a ne proizvodnjom nameštaja.

- U ponudi imamo brendove iz celog sveta, a najviše iz Evrope. „Kika" trenutno sarađuje sa 15 srpskih dobavljača, a naš cilj je da ostvarimo saradnju sa još većim brojem domaćih partnera. Kada smo otvorili prvu robnu kuću u Mađarskoj imali smo samo šest lokalnih partnera, a sada ih imamo oko 60 - objašnjava Mladenović.

On ističe da je izgradnjom salona nameštaja „Kika" u Beogradu otvoreno 250 novih radnih mesta.

- Koncept „Kike" jeste da izlazi na nova tržišta, a fokus našeg širenja je u zemljama centralne i istočne Evrope. Smatramo da i u ovim kriznim vremenima imamo artikle koji će privući kupce iz Srbije jer ime naše kuće garantuje kvalitet i pouzdanost. Naša ciljna grupa je vrlo šarolika - od onih sa skromnim primanjima do kupaca koji mogu da pazare ekskluzivnu robu. U ponudi imamo kvalitetnu sedeću garnituru za 40.000 dinara, ali i onu koja košta 600.000 dinara i trenutno je najskuplji proizvod koji je izložen u našem prodajnom objektu - kaže Mladenović.

Dolazak austrijskog trgovinskog lanca „Kika" dobio je na značaju kada je u javnost dospela informacija da je predstavnike ove kompanije primio predsednik Srbije Boris Tadić. Zoran Mladenović kaže da u tome ne vidi ništa čudno, ako se uzme u obzir kolika je vrednost investicije ove kompanije u Srbiji!

- Iza nas je stogodišnji rad porodične firme. Osim toga, „Kika" svojom ponudom povećava konkurenciju na našem tržištu, a time najviše dobija kupac - ističe Mladenović.

Lepo, ali skupo

Više od 500 građana čekalo je juče da se u 10 sati otvore ulazna vrata prve „Kika" robne kuće u Srbiji. Sudeći prema redovima koji su se samo jedan sat nakon otvaranja napravili ispred kase, veliki broj građana odmah se odlučio na kupovinu. Komentari prvih posetilaca, posle obilaska salona, bili su različiti. Penzionerka Ivana Rašković kaže da cene nameštaja i ostalih artikala koje je videla u „Kiki" nisu pristupačne za skromna penzionerska primanja.

- Sve što je kvalitetno, prilično je skupo za naše uslove. Ono što je jeftino nije kvalitetno i može da se nađe svuda, pa i na našim pijacama - ističe Raškovićeva.

Dragan Petrović kaže da je odmah pazario dve komode za spavaću sobu jer ih je u „Kiki" našao po nižoj ceni od one koju mu je za njihovu izradu tražio stolar.

Novootvoreni objekat kompanije „Kika" na Bežanijskoj kosi, juče oko 12 sati, posetio je i predsednik opštine Novi Beograd Nenad Milenković.

- Otvaranje ovog objekta je dobro i za domaću industriju, koja će tako dobiti priliku da plasira svoje proizvode - rekao Milenković.

Struja će u januaru poskupeti oko 10 odsto, a tokom naredne godine moglo bi da se desi još neko poskupljenje, najavljuju u Ministarstvu energetike

Državni sekretar u Ministarstvu energetike Nikola Rajaković kaže za Press da će povećanja cene struje zavisiti od ekonomskog poboljšanja u državi.

- Kreće se sa tih 10 odsto poskupljenja, a moguće je tokom godine čak i više. To će zavisiti od toga kako nam bude stajala ekonomija - objasnio je Rajaković. Međutim, u pres službi EPS-a kažu da imaju pravo na veće poskupljenje!

- Mi već sada imamo pravo na poskupljenje od 30 odsto u skladu sa metodologijom opravdanih troškova. Ipak, to nije moguće i EPS neće to tražiti, iako bi Agencija za energetiku dala pozitivno mišljenje na takav zahtev. Naša kompanija bi volela da u 2010. godini struja poskupi 20 odsto - kažu u EPS-u.

Prema evropskoj statistici, trenutno najjeftiniju struju od okolnih država imaju Bugari, koji kilovat struje plaćaju 8,8 evrocenti sa porezom. U Srbiji kilovat u srednjoj plavoj tarifi košta 6,5 evrocenti sa porezom, a čak i nakon poskupljenja od 10 odsto kilovat će koštati 7,2 evrocenta, što je jeftinije nego u Bugarskoj. Grke kilovat košta 9,5 evrocenti, a Hrvate oko 11 evrocenti. Slovenci plaćaju kilovat 14 evrocenti, Rumuni 15, a Mađari 17 evrocenti.

Zamenik direktora Republičkog zavoda za statistiku Miladin Kovačević kaže da najavljeno poskupljenje struje neće mnogo uticati na cene drugih proizvoda.

- Ako cena struje skoči za deset odsto, onda se to odrazi na druge cene proizvoda oko pola procenta. To znači da bi inflacija zbog povećanja cene struje u januaru mogla da skoči 0,5 odsto - objasnio je on. Međutim, predsednik Unije privatnih pekara Zoran Pralica kaže da će neke privatne pekare podići cene hleba.

- Većina pekara proizvodi na struju i to će imati jedan domino efekat koji će se odraziti i na cene hleba - kaže Pralica.

Grčka kompanija "Marfin investment grupa" nije kupila "Jat ervejz", kako se spekulisalo u grčkim medijima, saznaje Press u vrhu domaće aviokompanije

Naš sagovornik, koji je insistirao na anonimnosti, kaže da "Jat" neće ići na prodaju, već će Vlada Srbije pokušati da pronađe strateškog partnera za našeg avioprevoznika.

- Problem oko prodaje "Jata" biće rešen tek na proleće 2010. godine. Najverovatnije će se ići na traženje strateškog partnera, i to sa nekim izvan Evropske unije. Pretpostavljam da će to biti turska aviokompanija "Turkiš erlajnz" ili ruski "Aeroflot" - ističe izvor Pressa.

"Jat ervejz" je pre nekoliko meseci dostavio Vladi Srbije plan konsolidacije, po kojem je za pozitivno poslovanje aviokompanije potrebno da se godišnje preveze najmanje milion i po putnika, uz smanjenje rashoda. Kao moguće načine smanjenja rashoda, "Jat" navodi odvajanje pojedinih delova koji se ne bave osnovom delatnošću kompanije, reorganizaciju, osnivanje sopstvenog održavanja i veću finansijsku disciplinu. S druge strane, Vlada je formirala radnu grupu koja se bavi prodajom "Jata", ali se konkretan dogovor očekuje tek u prvoj polovini 2010. godine.

Stručnjak za strana ulaganja Milan Kovačević ne veruje da uopšte ima zainteresovanih za kupovinu srpskog avioprevoznika.

- Tako su pričali i prošle godine da je ruski "Aeroflot" zainteresovan, pa kada je objavljen tender, niko nije kupio tendersku dokumentaciju, i od prodaje nije bilo ništa - kaže Kovačević.

Ekonomista Aleksandar Stevanović ističe da je dobro da se "Jat" što pre proda i skine s državnog budžeta.

- Važno je da neko hoće da kupi "Jat", da on više ne bude na teretu poreskih obveznika i da se novac iz državne kase ne troši na njega. Međutim, videli smo da nemaju kome da ga prodaju, a neće ni da ga ugase - navodi Stevanović.

Protiv novog virusa gripa A (H1N1), decu od šest meseci do dve godine vakcinisaće pedijatri u domovima zdravlja, a hronične bolesnike, trudnice, zdravstvene radnike i ostale zdrave osobe lekari opšte medicine, naveo je juče predsednik Radne grupe za pandemiju dr Predrag Kon

Prema njegovim rečima, za zaposlene u javnom sektoru i državnim službama, u kojima postoji veliki broj zaposlenih, biće obezbeđeni posebni punktovi za vakcinaciju, a da li će biti mobilni ili u okviru zdravstvenih ustanova to će određivati domovi zdravlja.

- Svaki dom zdravlja koji na svojoj teritoriji ima javna preduzeća sa velikim brojem zaposlenih dobija spisak preduzeća za vakcinaciju. Prvobitno će biti vakcinisani radnici onih preduzeća koja su gradskim zavodima dostavila plan te aktivnosti. Oni koji to nisu učinili naknadno će biti vakcinisani. Primera radi, sa 7.020 doza biće vakcinisani zaposleni u beogradskim javnim preduzećima - rekao je Kon.

U Beogradu, koji će u okviru prve ture dobiti 108.000 doza vakcina, biće 106 punktova za vakcinaciju i 20-ak mobilnih. Jedan vakcinalni tim moći će dnevno da vakciniše 80 ljudi.

Šumadijski okrug će u okviru prve isporuke vakcina protiv virusa novog gripa početkom decembra dobiti 19.400 doza. Pomoćnik direktora Instituta za zaštitu zdravlja Kragujevca Nebojša Ranković precizirao je juče da će taj grad dobiti 9.880 doza.

- Na području Kragujevca vakcine su namenjene domovima zdravlja, Gerontološkom centru i Zavodu za smeštaj odraslih "Mala pčelica". Do kraja ove nedelje biće sačinjen plan za sprovođenje vakcinacije u Šumadijskom okrugu, a prvi njen krug trajaće od sedam do 14 dana - naveo je Ranković.

U najgorem slučaju, ove zime od svinjskog gripa oboleće trećina stanovnika Srbije, prvi ću se javno pelcovati za primer ostalima

U Srbiji će ove zime od svinjskog gripa, u najgorem slučaju, oboleti svaki treći stanovnik, kaže u intervjuu za Press ministar zdravlja Tomica Milosavljević. On tvrdi da je korist od predstojeće vakcinacije mnogo veća od eventualne štete koju vakcina protiv virusa A/H1N1 može da napravi, ali navodi da će se svako pelcovati na sopstvenu odgovornost.

Kakav razvoj epidemije možemo da očekujemo do kraja zimske sezone?

- Ne može niko precizno da govori o scenariju već samo o epidemiološkim procenama koje se zasnivaju na iskustvima drugih zemalja. U najlošijoj varijanti može se desiti da kod nas oboli trećina stanovništva. Ono što je dobro, potrebu za hospitalizacijom može imati najviše 10 odsto obolelih, od čega bi opet, svaki deseti mogao da ima potrebu za intenzivnom negom.

Kasnimo li sa vakcinacijom?

- Srbija će među prvim zemljama van EU da vakciniše svoje stanovništvo. Treba imati u vidu da je proizvodnja vakcine u ovom trenutku na nivou 700 do 800 miliona doza, a potrebe u svetu su dve do tri milijarde. Potražnja je mnogo veća nego ponuda, a mi smo malo "beznačajno" tržište za proizvođače.

Većina pedijatara roditeljima govori da deca ne bi trebalo da prime vakcinu.

- Ja ipak mislim da je to manji broj pedijatara. Problem je kada se vakcinacija posmatra individualno. Biće lična odluka svakog pojedinca da li će se vakcinisati ili ne. Pojedinačno mišljenje je važno, ali ono ne bi smelo da bude presudno. Niko nema pravo da građane dovodi u zabludu i da im kaže da je vakcina više rizik nego korist, kada je obrnuto.

Kažite nam, u čemu je rizik?

- Rizik postoji od neželjenih efekata, ali on je u rangu sa efektima vakcine protiv sezonskog gripa. To su bol, crvenilo, eventualno alergijska reakcija. To se događa sa svim vakcinama. Sve u svemu, da li mislite da bi bilo normalno da se vakcina kupi i obezbedi građanima iz nekog drugog razloga, a ne iz razloga da ih zaštiti?

Vaša kolegenica, ministarka zdravlja Poljske Eva Kopac u parlamentu se suprotstavila vakcinaciji.

- Uvažavam nastup ministarke zdravlja Poljske, ali on nije bio zasnovan na dokazima već na ličnom uverenju i na mišljenju stručnjaka. Ja se ponašam u skladu sa dokazima. Preporuka SZO je da se obavi vakcinacija protiv H1N1 virusa jednom od vakcina koje su registrovane po međunarodno prihvaćenim procedurama.

Da li je tačna informacija da smo vakcinu kupili od hrvatskog zavoda, a ne direktno od "Novartisa"?

- "Novartis" je firma koja je pozvana da učestvuje na konkursu kao i sve druge fabrike. Njihovo pravo je da imaju nekog ko ih zastupa na Balkanu. To je hrvatski Zavod za imunologiju, koji kod nas ne može da posluje pa ima svog zastupnika "Jugohemiju".

Kada će srpski Institut "Torlak" početi da proizvodi našu vakcinu?

- Institut "Torlak" će u decembru početi probnu proizvodnju vakcine protiv H1N1, a bilo bi dobro da u toku 2010. godine  počne proizvodnju naše vakcine, pa da se vakcinacija stanovništva, posle "Novartisove" serije, nastavi njom.

Ko će snositi odgovornost u slučaju da neko bude imao posledice od vakcinacije, poput Giljen-Bareovog sindroma?

- Niko ne kaže da je to obična voda i da ne može ništa da se desi. I kad popijete običan lek za smirivanje temperature možete dobiti krvarenje želuca. Doktor je dužan da, pre nego što da taj lek, ukaže na sve moguće neželjene efekte, a pojedinac odlučuje da li će ga popiti ili ne. Mora jedan deo lične odgovornosti da postoji.

A šta ako nekome doktor ne predoči te neželjene reakcije?

- Lekar je onda prekršio Zakon o zdravstvenoj zaštiti i on odgovara.

Da li je tačno da po našem zakonu deca ne smeju da prime ovu vakcinu?

- Nije tačno. Ja imam poverenja da je farmaceutska industrija, kao jedna dobra, sofisticirana, ozbiljna i kontrolisana oblast, to uradila na najbolji mogući način u ovom trenutku.

Da li ćete se vi vakcinisati protiv novog gripa i da li ćete možda to javno učiniti?

- Naravno da hoću. I vrlo rado bih to javno uradio da ljudi vide i da to bude pozitivan primer.

Kakva je trenutna epidemiološka situacija u zemlji?

- Prvi talas epidemije se smiruje. Imamo jednu paradoksalnu situaciju. Nemamo nove slučajeve obolevanja što je dobar znak, ali imamo 19 ljudi na respiratoru i oko 500 ljudi u bolnicama. Imamo 344 laboratorijski potvrđena slučaja, ali je taj broj, po našim procenama, možda i sto puta veći.

Zašto "tamiflua" nema u slobodnoj prodaji?

- Postoje zemlje u Evropi koje su lek počele da koriste mnogo šire. Jedan od rezultata takve politike je početak razvoja rezistencije na lek, što je loše jer možemo da ostanemo bez leka.

Znači, i ako smo bolesni ne treba da kupujemo "tamiflu" i lečimo se sami? To je malo čudno, naročito ako se zna da on deluje samo u prvih 48 sati.

- To ne zavisi od vas.  Da do rezistencije ne bi došlo, lek treba da se primenjuje onda kada je stvarno potreban. A ako neko iz straha počne da koristiti lek mnogo šire nego što su njegovi kriterijumi povećava rizik da se virus navikne na njega i postane rezistentan. Isti je problem i sa antibioticima.

Evropski parlament usvojio je juče rezoluciju o proširenju EU koju je pripremio Spoljnopolitički odbor parlamenta i u kojoj se od Saveta EU traži da bez odlaganja ratifikuje Prelazni trgovinski sporazum sa Srbijom. Usvojena rezolucija ima savetodavnu snagu i usvojena je znatnom većinom poslaničkih glasova

Prelazni trgovinski sporazum zapravo je skraćena verzija Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju koji je EU sa Srbijom potpisala 29. aprila 2008, ali ga je odmah zamrzla dok Beograd ne ostvari punu saradnju sa Hagom. Za razliku od SSP-a koji mora posebno da ratifikuje svaka članica EU, Prelazni sporazum usvaja Savet ministara EU.

„Sa zadovoljstvom konstatujemo napredak koji je ostvarila Srbija, posebno u jednostranom sprovođenju Prelaznog sporazuma. Smatramo da takvo jednostrano sprovođenje, uprkos finansijskoj krizi, pokazuje predanost zemlje na putu evropskih integracija. Pozivamo Savet da bez odlaganja donese odluku o ratifikaciji Prelaznog sporazuma", navodi se u rezoluciji.

S druge strane, od Srbije se traži „puna saradnja sa Hagom", ali i da Beograd pojača saradnju sa međunarodnom misijom Euleks na Kosovu, pre svega u vezi sa operacijama Euleksa na severu pokrajine. Od Beograda se traži i da „usvoji konstruktivan pristup koji bi za cilj imao ohrabrivanje aktivnog učešća srpske zajednice na Kosovu u kosovskim institucijama".

Povodom Kosova, ističe se da EP smatra da komisija, u granicama svojih kompetencija i u svetlu Rezolucije SB UN 1244 (iz 1999) treba da što je pre moguće počne dijalog o ukidanju viza sa Kosovom, kao što je urađeno u drugim u zemljama zapadnog Balkana. Strategija proširivanja EU koju je sačinila Evropska komisija izričito stavlja do znanja da je „Kosovo pod Rezolucijom 1244 SB UN", i da misija Euleks deluje neutralno u odnosu na status Kosova.

Zemlja u kojoj je Ljiljana Čolić bila ministar prosvete i čiji najpoznatiji dramski pisac ponosno tvrdi da mu deda nije bio majmun, i ne može da očekuje ništa pametnije od opšteg paničnog straha od vakcine ubice, koja je, dabome, napravljena u mračnim laboratorijama svetske farmako-mafije kako bi u Srbima ubila i ono malo preosveštene pameti što im je ostalo posle tretmana osiromašenim uranijumom

Braćo Srbi, pa što onda uopšte idete kod lekara? Što vakcinišete decu besežeom i cepivom protiv hepatitisa B? Šta će vam milioni kutija antibiotika, koje, kao da vam je poslednje, tamanite svake godine? Čemu onda svi ovi silni domovi zdravlja, dispanzeri, sve ove bolnice i klinički centri? Jeste li se možda zapitali šta je patrijarh srpski Pavle radio poslednje dve godine na VMA? Ako već možete da se rađate u senu, zašto smo zidali „višegradsku" i „narodnog fronta"?

Jeste li, braćo, za reč „vakcina" prvi put čuli pre mesec i po dana, baš kao i '99. za pomračenje sunca? Sećate li se kako nas je tada Milošević naložio da ćemo kolektivno da mremo ako se ne uvijemo u foliju? Znate li da nam se tada smejao ceo svet?

Kažete, internetom kruže ozbiljna upozorenja da vakcina nije dovoljno ispitana. Pa internetom kruže i hiljade poziva da se svi obučemo u crno, legnemo na krevet i poubijamo se. Kakve to sad veze ima sa naukom i zdravom pameću?

Naravno, braćo Srbi, da postoji šansa da od svinjskog gripa ili komplikacija izazvanih vakcinom umrem i ja, koji ću da se vakcinišem. Kao što ima ljudi koji žive po 100 godina, a da nikada nisu otišli kod lekara. Ali kakve to veze ima sa ukupnim brojem ljudi koji će oboleti, pa čak i umreti, u jednom ili drugom slučaju? Jasno je da postoji rizik od vakcine, ali je on milion puta manji od rizika ako vakcinu ne primimo.

Kako smo, braćo, stigli dotle da ono što je i u Srbiji bilo dva i dva 1985. više ne bude dva i dva 2007. Šta smo jadni radili poslednjih 20 godina? Čijim smo se mlekom dojili? Ko su, bre, oni ljudi na „Farmi" i u „Velikom bratu"... Ja takve nisam viđao. Nisam ni čuo za njih dok mi ih razni mitrovići i matići nisu stavili u ekran, pokušavajući da me ubede da sam i sam toliko glup, neobrazovan i nebaždaren.

Ne mogu brena i pamet zajedno. Odluči se Srbijo!

Pored Bore Čorbe srca nekoliko decenija mlađih dama osvojili su i Voja Brajović, Haris Džinović, Luis, Milorad Pavić, Milan Panić...

Brakovi i ljubavne veze između starijih muškaraca i mlađih žena odavno su trend u srpskom šou-biznisu. Lider „Riblje čorbe" Bora Đorđević (58) prošle nedelje se venčao sa 26 godina mlađom Aleksandrom Savić, sa kojom planira i proširenje porodice. Pre njega, u bračne vode sa mlađim damama uplovili su i glumac Voja Brajović i pevači Haris Džinović i Ljubiša Stojanović Luis, koji su u šestoj deceniji života dobili i naslednike. Srce mlađih dama uspeli su da osvoje i roker Peđa d' Boj, pisac Milorad Pavić i srpski biznismeni Đorđe Zečević i Milan Panić.

Ceca i Arkan
Folk diva Ceca Ražnatović (36) bila je udata za 22 godine starijeg Željka Ražnatovića Arkana. U 21. godini pevačica je počela romansu sa Arkanom, koji je u to vreme bio u drugom braku sa Natalijom Martinović i imao sedmoro dece. On se ubrzo razveo i 1995. njih dvoje su se venčali, godinu dana kasnije Ceca je rodila sina Veljka, a 1998. i ćerku Anastasiju.

 

Voja i Milica
Glumac Voja Brajović je pre sedam godina, u svojoj 54. godini života, po treći put postao otac kada je njegova druga žena i 24 godine mlađa koleginica Milica Mihajlović rodila sina Relju. Voja kaže da se odlično snalazi u ulozi oca, koju je pre više od dve decenije „igrao" sa sinom Vukotom i ćerkom Iskrom. Sa najmlađim potomkom često igra šah i prati srpske mečeve.

Haris i Melina
Pevač Haris Džinović, koji će uskoro proslaviti 58. rođendan, već šest godina živi sa 29 godina mlađom Melinom! Iako stalno odlažu venčanje, kažu da žive u skladnoj zajednici. Haris je 2004. godine (u svojoj 53. godini) postao otac devojčice Đine. Godinu i po dana kasnije dobio je i sina Kana.
- Mislim da su Đina i Kan najveselija deca koju sam video, a to je verovatno zato što rastu u dobrom braku svojih roditelja - rekao je Džinović.

Luis i Silvana
Pevač Ljubiša Stojanović Luis je rekorder po broju dece među javnim ličnostima. On je pre godinu dana postao otac šesti put! Sa 57 godina dobio je ćerku Ela-Mitu, koja je njegovo treće dete sa skoro dve decenije mlađom nevenčanom suprugom Silvanom Stojnić.
- Ela-Mita je donela radost u naš dom, a Silvana je obećala da će mi roditi sedmog naslednika - rekao je Luis.

Milorad i Jasmina
Milorad Pavić (80) i tridesetak godina mlađa Jasmina Mihajlović funkcionišu vrlo skladno - i emotivno i na književnom planu. Autor „Hazarskog rečnika" i spisateljica koja je, kao predstavnik „ženskog pisma", našoj literaturi podarila „Pariski poljubac", imaju potpuno različitu književnu publiku, što ih ipak nije sprečilo da se okušaju i u avanturi zajedničkog pisanja.

Peđa d' Boj i Irina
Peđa d' Boj je pre tri godine, sa tačno 57 godina starosti, postao otac po četvrti put, kada mu je nevenčana i dosta mlađa supruga Irina Marković rodila ćerku Mihaelu.
- Mala Mihaela, koju zovem Jojo, kod mene provodi svaki vikend i odlično se slažemo. Obožavam je jer me je podmladila i učinila boljim čovekom - rekao je Peđa

Milena i Milan
Mecosopran Milena Kitić (41) udata je za Milana Panića (80), jednog od najbogatijih Srba u dijaspori i bivšeg premijera SRJ. Par živi u dve velike kuće u Njuport Biču i Pasadeni, u Kaliforniji. Kažu da im je najveća radost petogodišnji sin Milan Spenser, zbog koga se Milena pre nekoliko godina odrekla aktivne operske karijere. Panić, koji je u SAD došao sa 20 dolara u džepu, i dalje proširuje svoju farmaceutsku poslovnu imperiju.

Maja i Đorđe
Glumica Maja Sabljić (49) već 17 godina je u braku sa vremešnim američkim biznismenom srpskog porekla Đorđem (Džordžom) Zečevićem, koji krije svoje godine „kao zmija noge". Bračni par živi u mondenskom losanđeleskom naselju Sanset plaza, u čuvenom Bulevaru sumraka između Holivuda i Beverli Hilsa. Maja se od odlaska u SAD ne bavi glumom, jer tvrdi da režiseri ne vole da angažuju glumce sa stranim akcentom. Maja i Đorđe nemaju decu.