Besplatna Zabava

Archive for November 28th, 2009

Poznata srpska manekenka našla se u centru pažnje svetskih medija, postajući model „Viktorijas sikreta"

Danijela Dimitrovska, najlepša Srpkinja po izboru čitalaca Pressa, postala je model „Viktorijas sikreta". Istina, još nije dobila njihova „anđeoska" krila, ali ako njena karijera nastavi ovom putanjom, naša poznata manekenka i dugogodišnji „Elitov" model, mogla bi da se nađe u društvu Hajdi Klum, Adrijane Lime i ostalih „viktorijinih anđela".

- Uzbuđena sam zbog ove vesti, jer sam zaista dugo priželjkivala da postanem model „Viktorijas sikreta". Uvek verujem u sebe i zato se moje želje na kraju i ostvaruju. Od sledeće godine snimaću reklame donjeg veša za njihove kataloge.

Kako si postala model „Viktorijas sikreta"?

- Trebalo je da prođe dosta vremena kako bi ljudi iz „Viktorijas sikreta" obratili pažnju na mene. Velika je konkurencija i puno devojaka bi htelo da sarađuje sa njima. Posle nekoliko kastinga i priprema koje sam morala da prođem kako bih zadovoljila izgled kakav treba da ima devojka koja radi za ovu modnu kuću, došlo je do pregovora o eventualnoj saradnji i snimanjima za njihove kataloge. Očekujem početak snimanja reklama početkom sledeće godine.

Da li to smatraš najvećim uspehom u karijeri?

- Ne smatram najvećim, ali definitivno je jedan od najvećih.

Kolike su šanse da jednog dana postaneš njihov „anđeo"?

- Moj cilj je da jednog dana budem „VS anđeo" i težiću ka tome. Kao što sam već rekla, konkurencija je velika, a ja ću dati sve od sebe, kao i uvek, da postignem još veći uspeh i budem jedan od top modela koji je poneo krila modne kuće „Viktorijas sikret".

Da li si upoznala neku od „anđela"?

- Većinu devojaka znam, jer sarađujem sa njima na drugim snimanjima i revijama. Sve su to prelepe devojke i definitivno se dosta razlikuju od drugih. Prosto plene svojim izgledom i harizmom. Najviše mi se dopada Miranda Ker. Mislim da odiše seksepilom, a da je istovremeno elegantna, izuzetne građe i jednom rečju slatka.

Nedavno si snimila reklamnu kampanju sa Vinsentom Kaselom za muški „YSL" parfem.

- To je iskustvo koje neću zaboraviti. Kasel je izuzetno šarmantan gospodin, svestan svojih kvaliteta, i veliki profesionalac. Maksimalno nam je pomogao, i meni i Džordan tokom snimanja reklame, budući da nam je to bio prvi put da radimo i TV snimanje.

To je bilo i svojevrsno glumačko iskustvo. Da li bi prihvatila filmsku ulogu ako bi ti neko ponudio?

- Ne mogu reći da sam se oprobala kao glumica, ali definitivno me je snimanje reklame povuklo da pomalo razmišljam i u tom pravcu. Volim izazove i naravno da bih prihvatila.

Koji holivudski glumac bi bio tvoj idealan partner?

- Upravo gospodin Kasel, zato što bih se pored njega osećala prijatno zbog saradnje koju smo već imali.

Šta je tvoj sledeći cilj?

- Sledeće čemu težim neka bude ugovor sa VS i nadam se da ćete me jednog dana videti kao „anđela VS".

Iza tebe su milanska, pariska i njujorška nedelja mode. Gde se najbolje osećaš?

- Najbolje mi je u Parizu, jer je to moj drugi dom. Obožavam grad svetlosti, mode i romantike. Ispunjava me, daje mi pozitivnu energiju i volela bih tamo da živim kada prestanem da se bavim aktivno modom.

Da li posećuješ čuvene žurke posle ovih revija?

- Ne posećujem često žurke, ali nemam ništa protiv njih i ne bih se složila da su one leglo nemorala.

Da li si upoznala novu srpsku snajku Adrijanu Limu?

- Adrijanu nisam još imala prilike da upoznam. Mogu samo da kažem da je jedna on najlepših svetskih modela. Iskreno, volela bih da je upoznam i drago mi je što je baš naš Marko osvojio takvu lepoticu. Želim im svu sreću.

Najveći prijatelji naše zemlje su Sergej Lavrov, Vaclav Klaus, Trajan Basesku i gotovo svi grčki državnici, navode u MSP. Ali, ne zna se, na primer, da je Gerhard Šreder odavno protiv nezavisnog Kosova, kao i da je američkom ministru odbrane na zahtev za trupe za invaziju na Srbiju rekao: „Dajem ostavku, ali ne i vojnike"

Jelko Kacin, izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju, pokušao je da objasni svoj nedavni ispad u srpskoj Skupštini, gde se poslanicima obratio na albanskom jeziku kao stvar diplomatskog protokola, dok su u našoj javnosti njegove reči samo odjeknule kao stotine sličnih provokacija izgovorenih prethodnih 20 godina.

Zanimljivo je, zato, videti ko od svetskih političara gaji naklonost prema našem narodu i državi. A, kako je Pressu rečeno u vrhu srpske diplomatije, takvih političara u vrhu svetske politike „nema mnogo, ali i da neki od njih to ne ističu kako se ne bi kosili sa zvaničnom politikom svoje zemlje".

- Neke ljude zaista ne treba pominjati, pošto bi to bilo kontraproduktivno. Međutim, poznato je da je Sergej Lavrov, ministar spoljnih poslova Rusije, izraziti slovenofil i da se delimično na tome i zasniva srbofilska politika Rusije. Zatim, grčki državnici ne skrivaju naklonost prema nama, rumunski predsednik, a pre svega predsednik Češke Vaclav Klaus, koji je i javno istakao nezadovoljstvo što je parlament njegove zemlje priznao nezavisnost Kosova - priča naš sagovornik.

Spasao mostove

Predrag Simić, profesor na FPN-u i doskorašnji ambasador u Francuskoj, kaže za Press da postoje ljudi koji se mogu nazvati prijateljima Srbije, a koji se nalaze u okruženju značajnih političara, i preko kojih se ostvaruje uticaj na te važne ličnosti.

- Sve zemlje jako mnogo ulažu ne bi li naišle na takve ljude preko kojih mogu da ostvare svoj uticaj, kako bi dobile pravovremenu informaciju ili kako bi preko njih stigle do važnih ljudi. U Parizu sam, recimo, imao odličnu saradnju sa profesorom Mišelom Fušeom, savetnikom ministra spoljnih poslova Ibera Vedrina, koji je kao degolista u nama video starog saveznika - priča Simić.

On ističe i predsednika Grupe francusko-srpskog prijateljstva Parlamenta Francuske Žan-Pjera Difoa, koji je, prema njegovim rečima, imao značajan uticaj u vreme proglašenja nezavisnosti Kosova da se čuju i srpski stavovi. Nije tajna da su pojedini evropski političari u vreme bombardovanja SRJ, iako nisu mogli da spreče bombardovanje, pokušavali da ublaže posledice. Tako se francuskom predsedniku Širaku pripisuje da je „spasao" beogradske mostove, a za vreme pregovora u Rambujeu naklonost prema Srbiji nije krio ni ministar spoljnih poslova Italije Lamberto Dini.

- Malo je poznato da je Gerhard Šreder, koji je bio nemački kancelar u vreme kad je Nemačka učestvovala u bombardovanju, u više navrata kasnije rekao da se ne slaže sa tom politikom, a i javno je kritikovao priznanje Kosova. Kada mu je američki ministar odbrane tražio vojnike za eventualnu intervenciju protiv Srbije, on je rekao da može da da ostavku, ali ne i vojnike - priča Simić.

Goran Nikolić, saradnik Instituta za evropske studije, ističe da je veliku ulogu u srpskoj istoriji odigrao američki predsednik Vudro Vilson, mada navodi da je kod američkih predsednika teško govoriti o nekoj emotivnoj vezi.

Srpski pasoš

- Njegova praktična uloga jedna je od najvećih koje je neko uradio za Srbe. Za De Gola se smatra da je bio veliki srbofil, zbog čega je prema Titovoj vlasti imao više nego rezervisan stav. Bio je vrlo nezadovoljan zbog ubistva Draže Mihailovića. Međutim, tu je jako značajna i Čehoslovačka. Prvi predsednik Čehoslovačke Tomaš Masarik bio je veliki prijatelj Srbije. U vreme Austrougarske, dok je bežao od vlasti, Masarik je čak imao i srpski pasoš, tako da je jako bio vezan za našu zemlju, baš kao što je sada Vaclav Klaus, za koga je poznato da često ide u kafanu koju drži jedan njegov prijatelj Srbin - priča Nikolić.

Miroslav Svirčević sa Balkanološkog instituta SANU u srpskoj istoriji ističe značaj britanskog premijera Vilijema Gledstona, koji je posle višedecenijske zaštite Otomanske imperije od strane Velike Britanije bio prvi veliki političar iz te zemlje koji je imao razumevanja za hrišćanske narode na Balkanu.

- Posle masakra koji su izvršile snage turskih bašibozluka 1876. godine u Bugarskoj, napisao je svoj čuveni pamflet „Bugarski užas", koji je u velikoj meri doprineo da se englesko javno mnjenje okrene u korist hrišćanskih naroda, pre svega Bugara i Srba, a jedna kafana u Kruševcu dobila ime „Gospodin Gledston", što govori o tome koliko je bio popularan u našem narodu. I za Žorža Klemansoa, čuvenog francuskog radikala, koji je predstavljao Francusku na Pariskoj mirovnoj konferenciji posle Prvog svetskog rata, može se reći da je bio prijateljski okrenut prema našem narodu. Pamti se njegova rečenica za Milovana Milovanovića, velikog srpskog intelektualca i ministra spoljnih poslova. Za njega je Klemanso rekao da „nikada nije video Evropljanina takvog kova" - završava Svirčević.

Odavno se više niko ne čudi neobičnoj kohabitaciji i novoj verziji bratstva i jedinstva, koje uprkos svim nepremostivim ideološko-nacionalnim razlikama između zatvorenika traju u pritvorskoj jedinici Haškog tribunala više od jedne decenije

Neobični razgovori, događaji i kontakti između ličnosti koje nisu ni sanjale da će se jednog dana naći na istom mestu, a pogotovo ne da bi to moglo biti u zatvoru Međunarodnog suda za ratne zločine u Hagu, i dalje su aktuelni. O svojim iskustvima iz Sheveningena nedavno je u svojoj knjizi „Nije kriv" progovorio i Sefer Halilović, nekadašnji komandant Armije BiH, koji je oslobođen optužbi za ratne zločine u Hercegovini.

On je, kako kaže, imao u zatvoru dva izričita zahteva koja je uputio upravi zatvora - nije želeo da sretne Slobodana Miloševića i Vojislava Šešelja. Ali... Šešelja je video u kada su se automobilom vraćali iz Tribunala prema pritvoru, kada mu je vojvoda rekao: „Pusti, generale, tu priču. Svi se kuvamo u istom kazanu i ne bi trebalo da jedan drugom otežavamo, ako već ne možemo da pomognemo." Protivno svojim zahtevima, susreo je i Slobodana Miloševića.

- I pored nekoliko različitih grupa među Srbima koje su postojale u zatvoru, oko Miloševićevog imena postojao je konsenzus da je apsolutni i nedodirljivi vođa. Tretirali su ga kao sveca. Čak se i Goran Jelisić, zvani Srpski Adolf, koji se žalio da je zbog Miloševića završio u zatvoru, nakon preseljenja na prvi sprat, gde je Milošević bio smešten, od njegovog kritičara pretvorio u poslušnog i servilnog sledbenika. Sve nas iz BiH zvao je „Alijini generali" - ističe Halilović.

Poznate su i priče o prijateljstvu između hrvatskog generala Mladena Naletilića Tute i Vojislava Šešelja. Jadranka Šešelj je to potvrdila kroz anegdotu da je njen suprug često pretio da će, ako mu se ne povećaju mesne porcije, pojesti Tutu, a Tuta ga je upozoravao da ima tuberkulozu pa mu neće prijati. Govorilo se i o šali koji su Tuta, Šešelj i Zoran Žigić priredili Milanu Milutinoviću. Pritvorenici su, navodno, uz znanje stražara, premestili frižider iz kantine u Milutinovićevu ćeliju. Kad su se vratili iz šetnje, stražar je „otkrio nestanak", a Milutinović predložio da se sve prostorije pregledaju. Inspekcija je krenula baš od njegove sobe. Pravdao se da nije on to učinio, a sve i da je hteo, on, eto, nije fizički mogao sam da ukrade zajednički frižider...

Upućeni u zbivanja u pritvoru kažu da je Šešelj, uvređen zbog toga što je Jovica Stanišić tokom jednog slučajnog susreta u pritvoru odbio sa njim da razgovara, odlučio da mu se revanšira tako što će ga uznemiravati. Predsednik SRS doznao je da je u ćeliji iznad njegove upravo Stanišić i lupao mu u plafon kako bi ga uznemiravao. Međutim, na uznemiravanje da mu neko odozdo lupa čuvarima žalio se - Naser Orić. Kada je jednom prilikom Slobodan Milošević slavio rođendan, poslužio je ostale zatvorenike vrućim prasećim pečenjem i tortom, a Tuta je insistirao da on plati tortu i napomenuo da je to njegov rođendanski poklon „predsedniku", kako je oslovljavao Miloševića, dok je ovaj njega zvao „generale".

Sa postojećim kapacitetima možemo da izdržimo 60 dana gasne krize, ali ovog puta bilo bi dovoljno gasa za sve daljinske sisteme grejanja, domaćinstva i najveći deo industrije

- Izgradnja "Južnog toka" pruža Srbiji mogućnost da postane ne samo regionalni igrač u transportu gasa, njegovom skladištenju i trgovini, nego i regionalno gasno čvorište, pa čak i jak partner u evropskim razmerama. To bi omogućilo Srbiji da ima povoljnije uslove za nabavku gasa i njegove niže cene. Za sada, realno je da će, ako situacija na tržištu i kurs dolara budu povoljni, cena gasa za domaćinstva biti niža posle Nove godine. Neće to biti drastično, ali gas će bio nešto jeftiniji, kaže u intervjuu za Press nedelje Dušan Bajatović, generalni direktor "Srbijagasa" i potpredsednik SPS-a.

On ističe da će gradnja magistralnog gasovoda "Južni tok" početi najranije krajem 2011, a najkasnije početkom 2013, dok je rok za završetak radova kraj 2015. godine.

- Do februara bi trebalo da imamo sve tehničke parametre trase i studiju o izvodljivosti za "Južni tok". Planiramo da do juna usvojimo konačne tehničko-ekonomske parametre, za projektovanje je potrebno godinu ili dve, a zatim počinjemo sa izgradnjom, koja će trajati najviše dve godine. Sa Rusima smo postigli načelni džentlmenski sporazum da sve ono što može da izgradi domaća građevinska operativa ona na tim poslovima i bude angažovana - navodi Bajatović.

Zna li se koliki će biti tačan kapacitet gasovoda?

- Trenutno se radi snimanje trasa gasovoda, koji će biti dug 470 kilometara, od Zaječara, preko Paraćina i Beograda, do Subotice, a imaće kapacitet od 36 do 41 milijarde kubnih metara gasa. Koliko tačno, zavisi od konačnog ugovora. Sigurne učesnice ugovora su Rusija, Srbija, Grčka, Italija, Bugarska, Mađarska i Austrija, a razmatra se učešće Slovenije i Hrvatske, dok se i Francuska priključila projektu.

Hoćemo li se smrzavati ove zime?

- Nećemo, jer se u skladištu gasa u Banatskom Dvoru radovi privode kraju. Napunili smo ga onoliko koliko smo bili u mogućnosti, a trenutno nam je na raspolaganju do 300 miliona kubika, sa mogućnošću proizvodnje do pet miliona kubnih metara na dan. Nismo se zadovoljili samo time, nego smo kupili i 200 miliona kubnih metara gasa u Mađarskoj. Ali, to ćemo trošiti samo u slučaju krize. Sa postojećim kapacitetima možemo da izdržimo 60 dana gasne krize, poput one prošlogodišnje. Ali, ovog puta bilo bi dovoljno gasa za sve daljinske sisteme grejanja, za domaćinstva i za najveći deo industrijskih potrošača.

Na osnovu informacija koje imate, hoće li biti krize i ove godine?

- Svi se trude da je izbegnu. I Rusija, i Ukrajina, i EU. U tom trouglu sve se odvija, a ta priča ima i svoju političku komponentu. Ali, mislim da u ovom trenutku nikom nije stalo do toga da dođe do daljeg pada potrošnje gasa u Evropi, što bi uslovilo pad prihoda. Ipak, mi smo spremni za sve moguće scenarije.

Kada će biti završeni radovi u Banatskom Dvoru?

- Do Nove godine biće okončana prva faza. Gradnja "Južnog toka" u Srbiji kombinovana je sa ukupnim skladišnim mogućnostima naše zemlje, koja bi potencijalno mogla da skladišti od pet do sedam milijardi kubnih metara gasa, što je 10 odsto ukupnog kapaciteta "Južnog toka". To u svakom slučaju pruža mogućnosti Srbiji da kroz aktivnosti "Srbijagasa" bude regionalni igrač i da izgradi interkonekciju prema Hrvatskoj, Republici Srpskoj, Federaciji BiH, Crnoj Gori, a zašto ne i prema Bugarskoj, Rumuniji i Mađarskoj.

Šta se dešava sa udelom Srbije u "Jugorosgasu"? Prošle godine ste govorili da bi trebalo da povećamo svoj udeo u vlasništvu te firme, pa "makar novac cedili iz suve drenovine".

- Trenutno posedujemo svega 25 odsto, iako smo kada je firma osnovana imali 50. Za to je kriva naša strana, jer tadašnje rukovodstvo "Srbijagasa" nije domaćinski poslovalo. Firma "Centreks" iz Beča je te deonice potpuno regularno kupila. Ako zaista želimo da budemo partneri i da preko "Jugorosgasa" imamo ugovore u snabdevanju Srbije gasom, moraćemo da povratimo svoje deonice. Naravno, to bi bilo u skladu sa novim pravilom, po kome mi imamo 49 odsto, a Rusi 51.

I kada planirate da otkupite te deonice?

- U ovom trenutku vlasnička struktura "Centreksa" je drugačija. Većinski vlasnik je Gasprom banka. Prethodno mora da se završi niz finansijskih operacija. Mi smo ponudili 10 miliona dolara, koliko je svojevremeno platio "Centreks", ali i kamatu na ta sredstva, i to na period od tri godine. Ta će ponuda vrlo brzo biti razmotrena i potpuno sam siguran da će njihov konačni odgovor biti pozitivan. Profit koji ostvaruje "Jugorosgas" u potpunosti opravdava takvo ulaganje.

NIS je ove godine napravio dug od osam milijardi evra. Da li to znači, kako neki tvrde, da smo Rusima prodali "mačku u džaku"?

- Nismo prevarili ni mi njih, a ni oni nas. Dovoljno dugo je razmatran tekst sporazuma, pa smo svi bili svesni mogućih posledica. Kod nas je dugo trajala i rasprava oko tog aranžmana, ali je sada spuštena lopta, što je pozitivno. Dobar je pristup i ruske i srpske strane oko NIS-a. Konstatovali su gubitke, utvrdili da nešto sa bilansima nije u redu, ali se i dogovorili da će sve probleme srediti u budućnosti. Mislim da u saradnji svih aktera, pre svega NIS-a i Vlade Srbije, sve može da bude kvalitetno urađeno.

A koliki su dugovi "Srbijagasa"?

- Prošle godine smo bili suočeni sa najvećom cenom gasa u istoriji, a osim toga kurs dolara bio je izuzetno visok. Kupovali smo gas u dolarima, a na domaćem tržištu ga prodavali u dinarima, i tako bili na gubitku, budući da je naš osnivač Vlada Srbije doneo preporuku da ne menjamo utvrđenu cenu. Gubici iznose oko 120 miliona evra, ali nisu nastali kao posledica lošeg poslovanja našeg menadžmenta. Takođe, nama potrošači duguju još 50 miliona evra, što će pre ili kasnije biti naplaćeno.

Na koji način?

- U narednih tri do pet godina svi oni koji su trošili gas za vreme krize moraće to da plate. Da bismo olakšali plaćanje toplanama, dogovorili smo se da oni dobiju ugovore za kvalifikovane kupce, bez obzira na to da li ispunjavaju uslove, i time smo im pojeftinili nabavku gasa od četiri do šest dinara. Ali, oni će morati da plaćaju po 1,75 dinara na svaki kubni metar gasa dok ne vrate "Srbijagasu" razliku nastalu zbog neadekvatne cene prošle godine. Kod domaćinstava su takođe napravljeni određeni gubici, ali nećemo dirati cenu energenta do Nove godine, a čak bi posle tog roka ona mogla da bude i nešto niža. Prema daljinskim sistemima grejanja i industrijskim potrošačima takođe su načinjeni ustupci gde god je to bilo moguće, a pojeftinjenje za četiri do šest dinara nije beznačajno.

Kazali ste da ste se odrekli nadoknade za članstvo u Upravnom odboru "Jugorosgasa".

- Da, uplaćujem taj novac u društveno-korisne svrhe. Šta drugo da radim?

U tom kontekstu ste pominjali i svoju platu u "Srbijagasu", govoreći da je "bezobrazno velika".

- E, više nije bezobrazno velika. Posle odluke Vlade Srbije, plate u javnim preduzećima su limitirane. Sada imam oko 143.000 dinara. To znači da kao generalni direktor "Srbijagasa" imam platu, otprilike, kao kasirka u Nemačkoj. Ali, nemam ni moralnog, ni zakonskog prava da se žalim.

Mislite li da je i tolika plata prevelika u odnosu na prosečne zarade u Srbiji?

- S obzirom na trud koji morate da uložite, mislim da nije. Menadžeri u bankarskom sistemu i u privatnim kompanijama imaju značajno veće plate, možda čak i za manji obim posla. Mi smo svi državni činovnici, državi je teško i moramo da se usklađujemo sa tim. Koliko znam, niko od direktora javnih preduzeća se ne žali previše na to. Ali, ako hoćete da zadržite vrhunskog stručnjaka, teško ćete ga zadržati tolikim novcem.

Godinu dana od potpisivanja gasnog sporazuma sa Rusima, da li su se pojavili određeni problemi?

- Ne, sve ide onako kako je ugovorom predviđeno, a u finansijskom smislu i nešto povoljnije, jer mi nismo imali sve potrebne finansijske garancije, pa smo kasnili u plaćanju.

Da li je to što SPS prihvata statut Vojvodine u koliziji sa onim što je vaša stranka isticala kao svoju zaslugu poslednjih 20 godina?

- Ne. Mislim da je ova ostrašćena rasprava o statutu, napravljena zbog dnevnopolitičkih potreba, stvorila neke zabune. U SPS-u postoji strateški stav - autonomija da, država ne. Autonomija nema smisla ukoliko nije funkcionalna i nema sadržaj. Tačno je da smo imali neka negativna iskustva sa autonomijom, koja smo upravo mi socijalisti razrešili tako što smo skinuli autonomaše sa vlasti i ujedinili Srbiju. S druge strane, Srbija mora da uđe u proces decentralizacije, jer se taj model pokazao u svakom smislu efikasnijim od centralizovane države. To ne znači da Srbija ne treba da bude unitarna država. Takve su i Španija i Italija, pa imaju autonomije ili regije. Ovim projektom statuta, i ako je bilo nekih autonomaških namera, one su poražene. Od 153 nadležnosti koje Vojvodina može da ima, nema nijedne koja nije navedena u Ustavu, a više od 100 se obavljaju kao poverene nadležnosti. To znači da one u svakom trenutku mogu da budu povučene.

Vi ste još dok je postojeći Ustav bio u fazi nacrta govorili da ste njim zadovoljni upravo zato što su u njemu nadležnosti Vojvodine jasno pobrojane. Zašto onda sada podržavate statut, da li je to samo plod kompromisa unutar koalicije i izlazak u susret LSV-u ili volja samog SPS-a?

- Nesumnjivo da je ovo pre svega projekat DS-a, ali i da je posledica Ustava koji je donesen konsenzusom za vreme Vlade Vojislava Koštunice. Čanak ima svoje autonomaške projekte, on će glasati za ovaj predlog, ali već kaže da je to malo. Što se tiče SPS-a, rekli smo da ne može da se prihvati ono što oni traže. Mi smo u saradnji sa svojim koalicionim partnerima postigli da u projektu koji je započet Ustavom, preko Zakona o utvrđivanju nadležnosti Vojvodine, do statuta, autonomaštvo bude poraženo. Zato nema bojazni od separatizma.

Smatrate da je on isključen?

- Svaka autonomija može da ide u dva smera: ka unitarizaciji, poništavanju autonomije, i ka separatizmu. Napravili smo rešenje koje će služiti razvojnim potrebama i boljem životu građana, a za sve ozbiljne nadležnosti predviđena je supervizija Vlade Srbije. To nije bio slučaj u nekim ranijim predlozima koji su dolazili od autonomaša i zato govorim da su oni poraženi. Kada se priča o separatizmu u Vojvodini, to bi značilo da bi Srbi iz Vojvodine trebalo da se odvajaju od Srba iz drugog dela Srbije. Ne vidim zašto bi vojvođanski Srbi bili lošiji od ostalih Srba.

„Biznis softver alijansa", organizacija koja prati kretanje piraterije na svetskom tržištu, nedavno je sprovela istraživanje koje je pokazalo da je Srbija prva zemlja na svetu po broju računara zaraženih virusom!

To praktično znači da su računari kojima se služe građani Srbije najrizičniji kao potencijalne žrtve internet kriminala. A kolika je ugroženost govori podatak da je, posle Srbije, sa 10 odsto najugroženija Turska sa „samo" 3,23 odsto zaraženih računara.

Virusi koji „ovladaju" računarima omogućavaju sajber kriminalcima takozvane upade u računar, krađu podataka, brisanje i uništavanje memorije, razne oblike prevara, ali i drugu vrstu kršenja zakona, kao što je širenje nedozvoljene propagande. Prema statistikama, na globalnoj mreži svakodnevno se otkrije osam do deset novih, ali istovremeno se pojavljuje sve više saveta kako da se odbrani računar, što u poplavi podataka samo može da zbuni korisnika.

Gordan Topalović, direktor „Vajt siti softa", naše kompanije koja na američkom tržištu već pet godina radi na razvoju savremenih internet rešenja, kaže da pored svih saveta koji se nude na internetu, na kraju računar spasavaju samo edukacija i iskustvo korisnika.

- Svi saveti koji se daju su komercijalnog tipa i podrazumevaju kupovinu određenog softvera. To naravno jeste neophodno, ali ne vrede mnogo ni najsavremeniji antivirus softveri, ako ne umemo da ih koristimo. Niko ti neće sačuvati kompjuter ako sam ne naučiš da ga čuvaš. Jer, i pored najsavremenijih oblika zaštite antivirus programima, uvek može da se „provuče" neki mejl iza kog se krije prevara. Važno je i da se nauči kako to da se prepozna. Kao sa automobilom, džabe i najsavremenija zaštita, ako ostavite otključan auto - priča Topalović.

On ističe da ta takozvana informatička nepismenost ne postoji u Srbiji zato što građani nisu sposobni da prihvate internet novitete, već zato što uvođenje širokopojasnih internet mreža, ADSL i kablovske, nije propraćeno odgovarajućom edukacijom korisnika, za šta bi i država trebalo da preuzme odgovornost.

- Ljudi u Srbiji generalno su slabo obrazovani, što je pomalo i apsurdno, pošto Srbija važi za zemlju sa izrazitim IT potencijalom. Kao što se radi kampanja za borbu protiv pušenja, neophodno je edukovati ljude da koriste internet, jer to je budućnost. Većina korisnika interneta u Srbiji nauči mehanički da koristi alatke. Ljudi prosto ne znaju koje su pogodnosti širokopojasnog interneta. Uglavnom sve svode na to da mogu brže da otvore neku internet stranicu ili brže da „skinu" film. Svest građana o potrebi za znanjem o internetu nije razvijena. Veliki broj privrednika mogao bi da poboljša svoj posao samo ako bi se angažovali da nauče da koriste internet alate za plasman njihovih proizvoda. Najveći problem je što se kod nas ne gleda pet koraka unapred kao što se to radi u Americi. Amerika je bazično test tržište u svetskom IT sektoru i ono što se na testiranju u SAD pokaže korisno, to se uzima u primenu, i potom dolazi u Evropu. Ali, kod nas ljudi ne dočekuju spremno te novitete. Dovoljno je reći da Srbija jedina zemlja u regionu nema zakon o plaćanju preko interneta, a u svetu se očekuje do 2020. da internet kupovina prevaziđe kupovinu u radnjama - kaže Topalović.

Reporter Pressa dobio ekskluzivno pravo da sa stručnjacima Agencije prođe kroz kompletan sistem koji čeka prvih 140.000 doza vakcine tipa „fosetrija". Iz nacionalne agencije tvrde da neće pustiti vakcinu dok ne prođe kontrole

Testiranje uzoraka vakcine protiv svinjskog gripa počinje sutra u Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije. Reporter Pressa dobio je ekskluzivno pravo da juče sa stručnjacima Agencije za lekove prođe kroz kompletan sistem koji čeka „Novartisovu" vakcinu. Tek posle toga prvih 140.000 doza vakcine tipa „fosetrija" biće spremno za vakcinisanje Srbije.

Pavle Zelić, PR Agencije, kaže nam da je vakcina njihov apsolutni prioritet i da će se za nekoliko dana preciznije znati kada će da dobije dozvolu.

Urađeni eksperimenti

- Potpuno smo svesni ozbiljnosti situacije i koliko je bitno da vakcina što pre stigne do krajnjih korisnika. Ceo postupak prilagođavamo situaciji, ali ni u jednom trenutku nećemo staviti bezbednost, efikasnost i kvalitet u drugi plan. Potvrđivanje tih kriterijuma bio bi apsolutni prioritet i ovde to ispitujemo, kako kroz dokumentaciju, tako i analizu uzoraka - kaže Zelić.

Sprovodi nas kroz nekoliko čudnih hodnika, da bismo stigli do Nacionalne kontrolne laboratorije, gde će prvi uzorak vakcine protiv svinjskog gripa biti testiran. Pustili su nas da uđemo tek pošto smo obukli sterilna odela.

Upoznajemo stručnjake koji će prvi u Srbiji imati priliku da laboratorijski ispitaju vakcinu o kojoj priča ceo svet i koja izaziva polemiku i kod nas. Kažu nam da se svaki test obavlja u određenoj laboratoriji. Dragana Šmidling-Koruga, načelnik mikrobiološke laboratorije, tvrdi da je njihova laboratorija potpuno spremna da uradi sve potrebne kontrole vakcine protiv novog gripa, pandemijskog soja A (H1N1).

- Mi smo još pre više od mesec dana od Nacionalnog instituta za biološke standarde iz Londona nabavili reagense za kontrolu vakcine, koji će nam omogućiti da ispitamo identitet antigena i aktivnost te vakcine. Uradili smo sve eksperimente koji su bili potrebni za utvrđivanje optimalnih uslova za pomenute testove. Pošto smo završili taj pripremni korak, spremni smo da testiramo uzorke vakcine. Što se tiče testa sterilnosti, važnog bezbednosnog testa, u našoj laboratoriji su ostvareni svi uslovi da započne testiranje čim vakcina stigne - kaže ona.

A onda nas uvodi u prostor za kontrolu sterilnosti vakcina, krvnih derivata i lekova. Objašnjava nam da je to posebno opremljena prostorija koja zadovoljava kriterijume najsavremenijih standarda, u kojoj vidimo da se ispitivanje sterilnosti odvija u zatvorenom sistemu - izolatoru, gde je mogućnost tehničke greške svedena na minimum.

- Rezultate koje dobijemo ispitivanjem smatramo vrlo pouzdanim. Ovde ćemo testirati vakcinu protiv novog gripa - otkriva nam ona.

Provera kvaliteta

Dragana Šmidling-Koruga objašnjava da se u mikrobiološkoj laboratoriji obavljaju testovi kojima se utvrđuje da li je vakcina to što je u mikrobiološkom smislu deklarisano da jeste - da li ima A (H1N1) antigen pandemijskog soja virusa i kolika je njegova aktivnost.

- Ovde će se raditi testovi identifikacije antigena odgovornog za imunizaciju koji treba da sadrži vakcina protiv novog gripa, testovi aktivnosti i test sterilnosti vakcine. Mikrobiološka laboratorija utvrđuje da li je vakcina aktivna, odnosno da li sadrži baš taj antigen koji očekujemo da se u toj vakcini nađe baš u toj količini kako je deklarisano na pakovanju vakcine. Kada test bude završen, očitavaju se dobijeni rezultati. Mi onda odlučujemo da li ta vakcina ima zadovoljavajujuću aktivnost i jedino u tom slučaju može dobiti pozitivan nalaz u našoj laboratoriji - objašnjava ona.

Povodom informacija da vakcina sadrži štetne sastojke, koje su izazvale ogromnu zabrinutost građana, Marija Malešević, načelnik hemijske laboratorije u kojoj se obavljaju fizičko-hemijski testovi, kaže da će se upravo u toj laboratoriji ispitivati da li je vakcina kvalitetna.

- Naš deo će biti da ispitamo kvalitet vakcine, odnosno komponente koje se smatraju hemijskim delom, kao što je ispitivanje da li postoje neki konzervansi. Naša odgovornost je da kažemo da li vakcina po kvalitetu odgovara relevantnim smernicama i standardima koje propisuje EU. Radimo i opremljeni smo u skladu sa najnovijim standardima - kaže Malešević.

Trenutno u Agenciji rade na detaljnoj proceni dokumentacije „Novartisove" vakcine i ako svi izveštaji budu pozitivni, vakcina ide na procenu komisije, koju čine spoljni eksperti, eminentni stručnjaci, doktori nauka, koji daju mišljenje da li vakcina može da dobije dozvolu za stavljanje u promet. Uzorci prve serije vakcina koja je stigla u Srbiju uporedo će se i temeljno analizirati u pet laboratorija Agencije i tek tada će ova serija steći uslove će da se nađe na tržištu. I svaka sledeća serija vakcina za novi grip koja buda stizala u Srbiju će se kontrolisati u Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije. Svaka serija vakcine za koju se dokaže da je bezbedna, efikasna i kvalitetna dobiće sertifikat Agencije i biće puštena u promet.

U ozbiljnim demokratijama nezamislivi su česti politički transferi kao kod nas. Kada političar u svetu promeni stranku, to je udar na njegov kredibilitet

Srbija je jedna od retkih zemalja u kojima političari mogu da promene stranku bez ozbiljnijeg udara na njihov kredibilitet kao političara, ističu politički analitičari za Press. Medijske spekulacije da će bivši gradonačelnik Zrenjanina i funkcioner DS-a Goran Knežević, inače optužen za zloupotrebu položaja, napustiti stranku i otići u suparnički tabor SNS-a ponovo su otvorile pitanje zašto se u Srbiji tolerišu stranački „preletači".

Marko Blagojević, programski direktor CESID-a, kaže da svaki slučaj prelaska iz jedne stranke u drugu treba posebno da se posmatra. On, međutim, ističe da je u razvijenim demokratskim zemljama to neprihvatljivo.

- Najčešće nije ni toliko važno šta se stvarno dogodilo i koji su razlozi izlaska nekog funkcionera iz stranke, nego na koji način je taj prelazak iskomuniciran sa javnošću. U konkretnom slučaju Gorana Kneževića, ne vidim koliko neko može da ima korist od prelaska između dva direktno suprotstavljena tabora, kao što su DS i SNS. Ti prelasci mogu da se obavljaju i da budu granično prihvatljivi ukoliko se dešavaju između partija između kojih se i birači prelivaju. Kada se ideološki definiše naša politička scena i kada se uspostavi red, tada će i stranački preleti biti ređi, ali i teže prihvatljivi biračima - kaže Blagojević.

Branko Radun, politički analitičar, kaže da su „preletači" posledica političke nestabilnosti.

- Različite države imaju različite političke kulture, ali generalno postoji nepisano pravilo u razvijenim demokratijama da se pripadnost jednoj političkoj opciji ne menja tako lako. Očigledno da je to kod nas prisutnije nego u drugim zemljama - kaže Radun.

Jedan od najvećih prelazaka u modernoj istoriji srpske demokratije bio je izlazak Slobodana Vuksanovića iz DS-a nakon poraza na unitarstranačkim izborima od Zorana Đinđića 2000, posle čega je kratko vreme proveo u PDS-u, da bi osnovao stranku, koju je utopio u DSS. Danas kaže da je izlaskom iz stranke „sačuvao glavu na ramenima i obraz".

- Imao sam uz sebe 50 odsto stranke, ljude koji su posle te skupštine doživljavali velike pritiske. Neki su suspendovani, neki čak i napadani, pretili su im izbacivanjem iz stranke. Danas sam srećan kad vidim neke ljude u DS-u koji nikada ne bi tako daleko dogurali jer bi bili žigosani kao „vuksanovićevci". Platio sam cenu dečačkom idealizmu. Danas sam lično sa svima iz DS-a u izvanrednim odnosima, bez obzira na žestoke političke duele dve stranke. U DSS-u su danas ljudi koji su uradili isto što i ja, samo 1992, kada su se odvojili iz DS-a. Ne vidim da je fenomen prelaska političara veliki problem. Nisam odlazio iz stranke da bih dobio nešto veliko - kaže Vuksanović.

Revizija završnog računa budžeta Srbije pokazala je da jedino Ministarstvo nauke Božidara Đelića troši pare po zakonu, dok su ostala ministarstva potrošila dve milijarde dinara na nabavke u suprotnosti s propisima

Zato je najvažnije da Srbija konačno uredi polje javnih nabavki, na koje se svake godine potroši oko 2,6 milijardi evra, kaže za Press Božidar Đelić.

On ističe da je nedavno iz fondova EU Hrvatskoj odobreno 1,4 milijarde evra, kao i da bi Srbija mogla da dobije dve ili tri milijarde, ali tek kada bude sredila svoje finansije.

- Mi dugujemo građanima, ali i našim evropskim partnerima transparentan finansijski sistem. To je jedan od ključnih uslova za pristup evropskim fondovima. Pokazalo se da je najvažnije da se pozabavimo problemom javnih nabavki, da se uspostavi centralizovan sistem. Vlada to mora da uradi u narednoj godini, da uvede red u javne finansije i da prestanu hitne nabavke. Kad govorimo o izveštaju, treba naglasiti objektivne probleme sa kojima su se susretala sva ministarstva. Prvo, mnogi su bili pritisnuti raznim socijalnim pitanjima, zatim, bilo je i nenamenskog trošenja novca, ali na trećem mestu i protivzakonitog trošenja, koje treba hitno sankcionisati - naglašava Đelić.

Papak: Paušalne ocene

On je čestitao svom ministarstvu na tome što se pokazalo odgovornim, ali i svojim prethodnicima, koji su u njemu uspostavili sistem. Kao bivši ministar finansija, s druge strane, posebno podvlači zadovoljstvo što je Srbija napokon dobila valjani revizorski izveštaj. Sadašnja ministarka finansija Diana Dragutinović, pak, kaže za Press da izveštaj koji je uradilo njeno ministarstvo pokazuje „upravo suprotno" od onoga što je pokazala revizija budžeta DRI.

- Naš finansijski rezultat za 2008. biće bolji nego što smo mislili, i to za više od milijardu dinara. Treba razlikovati izveštaj za državu kao celinu, dakle budžet Srbije, jer je DRI analizirala pojedinačna ministarstva. Izveštaj koji se odnosi na Ministarstvo finansija ne bih komentarisala, dok se ne upoznate sa izveštajem o kojem vam govorim, a koji mogu da vam dostavim tek u ponedeljak - rekla nam je ministarka Dragutinović.

U Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja napominju da su podneli zvaničan prigovor DRI, čim su videli izveštaj u kome se navodi da je njihovo ministarstvo potpisivalo „sporne" ugovore o honorarnoj saradnji vredne 18,5 miliona dinara. Nikola Papak, portparol ovog ministarstva, tvrdi da su u izveštaju iznete „neosnovane i pravno neutemeljene optužbe".

- Od DRI očekujemo odgovor, jer oni nisu izneli dokaze za svoje tvrdnje, već paušalne ocene. Nisu kazali o kojim konkretnim ugovorima je reč, već tvrde da smo angažovali ljude po osnovu ugovora o delu, za poslove koje bi po sistematizaciji trebalo da obavljaju oni koji su već zaposleni u ministarstvu. Smatramo da smo sve radili po propisima. Na raspolaganju smo im da se o svemu podrobno obaveste, a ako treba, i da ponovo pogledaju svu dokumentaciju. Ne želimo da se s njima dopisujemo preko medija, već samo da se utvrde sve činjenice. Jasno je da optužbe na račun neke institucije bacaju senku na njen rad - govori Papak.

Šabić: Verovati DRI

Poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić ističe da je DRI po definiciji i svom ustavnom položaju državni organ, u čije se nalaze mora verovati. Ona je, napominje Šabić, najviši organ u sferi revizije i bez obzira na sve poteškoće u kojima su radili, on veruje da su se potrudili da svoj posao ozbiljno urade.

- I posle izveštaja drugih revizorskih kuća, naročito ako su bili negativni, prozvani su reagovali. Ne verujem da je DRI ušla u olako i paušalno optuživanje bilo koga. Evidentno je da je ovo još jedno upozorenje za naš budžetski sistem i uveren sam da ovakvih problema ne bi bilo da je postignut viši nivo transparentnosti - ističe Šabić.

I Zorana Marković, direktorka Agencije za borbu protiv korupcije, smatra da izveštaj pokazuje da postoji veliki problem u trošenju novca iz državnog budžeta u oblasti usluga. Ona kaže da je izveštaj DRI „dragocen za rad" njene agencije, jer pokazuje na koje oblasti treba da usmeri aktivnosti.

Udeo u vlasništvu JJA, zahvaljujući spornom zakonu o autorskim pravima, srpskom premijeru mogao bi da donese zavidan godišnji prihod

„Jugoslovenska autorska agencija" (JAA), u kojoj srpski premijer Mirko Cvetković ima 5,6 odsto akcija, godišnje će imati oko 200.000 evra prihoda, saznaje Press. To znači da bi, srazmerno udelu u vlasništvu JJA, premijerov godišniji prihod kao akcionara mogao da iznosi oko 10.000 evra.

Ono što ovoj agenciji obezbeđuje toliki prihod je novi zakon o autorskim i srodnim pravima koji interpretatore obavezuje, da ako žele da naplate svoja prava, moraju da budu članovi agencije „Prava izvođača" (PI) sa kojom JJA ima sklopljen ugovor o pružanju usluga, za šta ubira petinu prihoda PI. U Statutu agencije „Prava izvođača" navodi se da se za obavljanje stručnih, administrativnih, tehničkih i drugih poslova angažuje JJA i da organizacija iz ostvarenih sredstava, pre raspodele članovima, izdvaja 20 odsto od ostvarenog prihoda za pokriće troškova Agencije. Prema saznanjima Pressa, u kasu „Prava izvođača" će se godišnje slivati oko milion evra.

Prava izvođača

- Kada se ubere prihod na godišnjem nivou za interpretatore i proizvođače fonograma, to je ukupno oko dva miliona evra. Polovina pripada proizvođačima fonograma, a polovina agenciji „Prava izvođača", od čega JAA uzima petinu. Dakle, u kasu JJA godišnje se sliva oko 200.000 evra, što znači da premijerovih 5,6 odsto, po slobodnoj proceni, iznosi nešto više od 10.000 - kaže izvor Pressa.

Pomenuti zakon izazvao je mnoge polemike zbog člana koji obavezuje sve interpretatore, da bi ostvarili svoja prava, moraju da budu članovi agencije „Prava izvođača", sa kojom posluje JJA. Bane Stojanović, direktor izdavačke kuće „Siti rekords" i član UO OFPS-a, koji štiti prava proizvođača fonograma, kaže da podaci o premijerovim deonicama nisu ni bili tajni, već javni i da je neko to hteo da i ranije utvrdi, mogao je.

- Ono što meni smeta u novom zakonu je činjenica da umetnici moraju isključivo kolektivno da se organizuju, a ne individualno. Znači, oduzima im se pravo izbora. Iz Svetske organizacije za zaštitu autorskih prava ukazivano je da se taj deo zakona izmeni, ali to nije učinjeno. Ta stavka da su svi interpretatori obavezni da se štite u PI stvara osnovanu sumnju da nešto nije u redu, jer PI ima ugovor sa JAA. Ipak, to ne znači da premijer ima interes, ali je sumnjivo - smatra Stojanović.

On navodi da je objašnjenje za donošenje ovakvog zakona bilo sprečavanje monopola, ali da je upravo ovakvim zakonom monopol nametnut jer interpretatori nemaju pravo izbora.

- Oni su do pre dve godine svoja prava ostvarivali isključivo individualno, sklapajući ugovore sa izdavačima, to jest proizvođačima fonograma. Unazad dve godine omogućeno im je da svoja prava ostvaruju na isti način ili sklapanjem ugovora sa PI, što im je ostavljeno na volju - kaže Stojanović, dodajući da bi im ukoliko bude usvojen novi zakon, to pravo bilo ukinuto.

Rodbinska veza

Ono što uliva dodatnu sumnju je to što je preduzeće „Prava izvođača" dozvolu za obavljanje delatnosti dobilo u junu 2007. godine od Zavoda za intelektualnu svojinu, a tadašnja šefica odseka za autorska i srodna prava Ljiljana Rudić-Dimić sada je direktorka Autorske agencije za Srbiju.

Da podsetimo, Cvetković je izjavio da nije u sukobu interesa jer je akcije JJA kupio u vreme dok nije bio na javnoj funkciji. Rekao je i da podržava donošenje zakona o autorskim i srodnim pravima, koji je Vlada nedavno usvojila i uputila Skupštini na razmatranje. Član UO agencije JAA, ali i savetnik u agenciji „Prava izvođača" je Aleksandar Cvetković, premijerov sin.

Interesantno je i da se u službi stranih prava PI kao službenik pominje i Dragan Cvetković, ali do sada nije dokazana rodbinska povezanost sa premijerom.

Amerika je imperiju napravila plašeći sopstveno stanovništvo. Srbija je svoju imperiju izgubila na tome. Nije ni čudo, pošto su Amerikanci svoje oduvek plašili nekim dalekim i zlim Sadamom, Kastrom, Hruščovom ili Slobodanom Miloševićem, dok su Srbi majstori da prijatelje pronađu u Indoneziji ili u Peruu, a neprijatelje u svom dvorištu

I to onda uvek krene od slovenačkog televizora, hrvatske kame, Suljinog jatagana, Rugovinog fakulteta i Milovog „marlbora", da bi na kraju završilo s Pajtićevim VANU-om. Ovo je poslednji čin našeg ludila - finale sukoba Nemanjićkih i Srba Arsenija Čarnojevića, čoveka najodgovornijeg što Kosovo danas više nije Nemanjićko. Ne računam austrougarskog kaplara kojeg nam je instalirao Vinston Čerčil, niti požarevačkog aparatčika kojeg nam je instalirala zla sreća i malo preplašenih Amerikanaca s kojima je, na kraju, u Kumanovu pravno-tehnički završio celu stvar oko Kosova.

Sad još treba da završimo s jogurt revolucijom koja je od Srbije napravila tetrapak. I to bušan na sve strane. Statut Vojvodine trebalo je da zakrpi poslednju srpsku rupu, ali... VANU, bato. Statut sa tri S počeo je ozbiljno da ruši jedino Koštuničin DSS, koji je u Vojvodini jedva prešao cenzus, a u Ustavu nametnuo regionalizaciju i decentralizaciju, dok vojvođansko pravo na autonomiju brani SPS, koji im je to uzeo pre 20 godina.

Jednom stečeno pravo nikad se više ne može uzeti. To nas je naučila istorija. I zato i danas treba biti oprezan sa svakim slovom, sa svakim zarezom u Statutu, ustavu ili bilo kom zakonu. Ali još oprezniji treba biti s plašenjem naroda. Jer od koga će Vojvodina da se otcepi? Od Srbije? Ako tako nešto može da se desi, onda treba da se desi što pre. Jer, u tom slučaju više ne postojimo kao narod. U tom slučaju kod nas je i Darvin krenuo unatraške.

Baš tamo gde nas vode naši srbovatelji. Oni koji vekovima brišu Srbe katolike (eparhija barsko-serbska) ili Srbe muslimane (koje je, očigledno, s ovakvim nosevima poslao lično Alah lično Titu). I zato je danas važno da se o Statutu samo ne izjašnjavaju Amfilohije Radović i Aleksandar Nikitović. I Arsenije Čarnojević...

I onda će sve biti u redu...