Besplatna Zabava

Archive for December 5th, 2009

Iako reprezentacija Nemačka vredi više od 280 miliona evra, tek nešto manje od Srbije, Gane i Australije zajedno, selektor Antić tvrdi da nije zabrinut zbog toga jer se u Južnoj Africi uverio da nas svi rivali veoma respektuju

Fudbalski reprezentativci Nemačke vrede bezmalo koliko i sve tri ostale reprezentacije u Grupi D Svetskog prvenstva! Stoga i ne čudi potcenjivački stav „pancera" prema protivnicima. Međutim, naš selektor Radomir Antić tvrdi da se u Kejptaunu uverio da nas se svi rivali i te kako pribojavaju!

Selekcija Nemačke, koja je na prethodnom Mundijalu kao domaćin osvojila treće mesto, vredi 281.250.000 evra, što je za svega tridesetak miliona evra manje od ukupne vrednosti fudbalera Srbije, Gane i Australije. Vrednost „orlova", prema specijalizovanom veb-sajtu Transfermarkt.de, iznosi 166.750.000 evra, „crne zvezde" Milovana Rajevca procenjuju se na 85.750.000, dok su najjeftiniji Australijanci - 65.425.000. Sve tri reprezentacije ukupno koštaju 317.925.000 evra.

Svi ti podaci, međutim, selektora Radomira Antića ne zanimaju preterano.

- Fudbal ne igraju pare, već ljudi. „Džabulani" (oficijelna lopta Svetskog prvenstva) je okrugla, pa ćemo videti. Meni značajnije deluje podatak da su se sve četiri reprezentacije iz naše grupe u Južnu Afriku plasirale kao prvoplasirane u kvalifikacijama. Australija je, recimo, na putu do Mundijala primila samo jedan gol. Ipak, optimista sam i verujem da imamo snage i kvaliteta da se suprotstavimo svakom rivalu. U svakom slučaju, grupu ne možemo da promenimo - rekao je strateg „orlova".

Postoji još jedna bitna razlika između nemačke reprezentacije i ostalih reprezentacija u grupi. Naime, za razliku od svojih protivnika u grupi, „panceri" su sastavljeni gotovo isključivo od igrača iz domaće Bundeslige. Izuzetak je samo kapiten Mihael Balak iz Čelzija.

Svakako da je to prednost, ali da li je sve to dovoljno da nekadašnji reprezentativac Nemačke Andreas Breme izjavi da „Nemačka mora da bude prva u grupi" i da je „Gana zanimljiv protivnik, a Srbija i Australija samo lakši rivali"? Selektor Antić baš i ne veruje u istinitost tih reči.

- Nikad nisam komentarisao takve potcenjivačke izjave. Znam samo da sam se, tokom boravka ovde u Kejptaunu, uverio da nas niko ne želi za rivale. Apsolutno na svakom koraku osetio sam da svi gaje respekt prema nama - izjavio je Antić.

Zanimljivo je da, iako su ubedljivo najvredniji tim u grupi, Nemci nemaju najskupljeg igrača. Tu čast podelile su Srbija i Gana, odnosno Nemanja Vidić i Mikael Esjen. Ova dva igrača koštaju 35 miliona evra, dok je najskuplji igrač „pancera" Mario Gomez, čija je cena 30 miliona evra. S druge strane, Australijanci imaju samo jednog igrača sa osmocifrenom cenom - Tima Kejhila, 16 miliona evra vrednog veznog igrača Evertona.

U knjizi „Gola elita" striptizeta koja je gostovanjem na „Farmi" uzbudila muški deo farmera, ispričala je kako je od dečaka Milana postala zanosna crnka

Identitet i prošlost Kristine Ferari, striptizete koja je u policijskoj uniformi izludela nastupom farmere na Pinkovom imanju u Lisovićima, nije uspeo da ostane skriven.

Mediji ovih dana bruje o njenoj životnoj priči i promeni pola. Kristina, ljuta što se obelodanila priča da je u prošlosti bila Milan i da je nedavno hirurškom intervencijom postala žensko, pre nešto više od godinu dana javno je ispričala svoju životnu priču. Njena burna prošlost, ogoljena do koske, objavljena je u knjizi „Gola elita" autora Duške Jovanić i Branka Rosića. U njoj je Kristina detaljno objasnila kroz šta je sve prošla u životu dok nije postala ono što je želela - žena.

- Još u srednjoj školi sam počela da nosim žensku garderobu i to je bio pravi šok - odmah se okupilo nastavničko veće. To je bilo u rodnom Zaječaru, pa posle i u Nišu i Beogradu. Počela sam da se bavim prostitucijom, jer nema baš mnogo načina da neko poput mene zaradi za život. Moje mušterije su uglavnom porodični ljudi, i to uglavnom oženjeni, pa sam nekoliko njih pitala zašto traže takve usluge i svi su mi govorili jedno te isto - dosada. Posle nekoliko godina sve se svede na klasiku - brak, deca, posao, sva ta svakodnevica, pa onda ljudi imaju želju za promenom i traže nešto novo. Želela sam da se operišem i promenim pol, mada žena možeš biti i s penisom. Jedini razlog za operaciju je uklopljenost. Da živim kao sav normalan svet. I to je sve - ispričala je neposredno pred odlazak na operaciju promene pola.

- Sve dok se bavim prostitucijom, meni je jasno da ne mogu da imam dečka. Imala sam ozbiljnije veze pre nego što sam počela da se bavim ovim, znači, vodila sam najnormalniji život. Ali sad, trenutno - ne. Planirala sam da se jednog dana bavim samo striptizom, znaš, da posle operacije krene neki novi život, ali sad, dok se bavim prostitucijom, ne mogu da budem s nekim, što kažeš, u vezi na duže staze... Pa, reci mi ti koji će to muškarac da prihvati da ja budem u proseku s pet do deset muškaraca dnevno, a on da sedi i da me čeka i da se posle šetamo po parku, držimo za ruke i glumimo najsrećniji par? U mom slučaju, to nije tako. Ne mogu da živim s dečkom kad radim kod kuće. Drugo, bude dana kad imam toliko posla da na kraju, kad dođem kući, mogu samo da legnem u krevet i tako obučena i sa šminkom na licu zaspim od umora. A svaka veza zahteva vreme, posvećenost nekome, dobru volju, pa ako hoćeš, i redovne seksualne odnose...

Zoran Stanojević Žak, građevinski investitor iz Kruševca, preksinoć je brutalno ubijen, dok je Đorđe Ilić ranjen. Sumnja se da je na njih pucao Zoran Radojević (30), koji je ubijenom dugovao 50.000 evra za kupljeni stan

Zoran Stanojević Žak (48), poznati kruševački fotograf i građevinski investitor, brutalno je juče ubijen u svojoj kancelariji, u Kosančićevoj ulici broj 56 u Kruševcu. Kako nezvanično saznajemo, na njega je rafalnom paljbom iz automatske puške pucao Zoran Radojević (30), vlasnik butika „Bono" u Kruševcu, koji je tom prilikom ranio i Đorđa Ilića (40) iz Kraljeva. Posle izvršenog zločina, ubica je pobegao i za njim se intenzivno traga.

- Bio sam sa suprugom u sobi, kada smo začuli pet-šest pojedinačnih pucnjeva, a odmah zatim i dugi rafal. Supruga je prva istrčala u dvorište i videla momka od tridesetak godina u zelenom duksu kako istrčava iz dvorišta zgrade. Pokušao je da otvori automobil kojim se dovezao, ali pošto u tome nije uspeo, trčeći je pobegao sa mesta zločina - kaže jedan od komšija, koji nije želeo da se predstavi.

Prema rečima prijatelja ubijenog Stanojevića, ubica je svima poznat. Reč je o čoveku koji je pokojniku dugovao 50.000 evra za stan koji je od njega kupio i koji je te večeri trebalo da donese novac u agenciju. U prostorije agencije „Žak" došao je oko 18 sati i najavio da će doneti novac, da bi se četiri sata kasnije ponovo vratio. Najpre se pozdravio sa Stanojevićem i Đorđem Ilićem iz sela Mataruge kod Kraljeva, koji se tu zadesio i kojem je Radojević, takođe, dugovao novac. Zatim je navodno otišao do kola, ali umesto s parama, vratio se sa puškom, sa kojom je obojicu zasuo rafalom.

- Ubio je čoveka koji mu je pomogao da dođe do stana.Žak je bio čovek koji se nikada nikome nije zamerio, posvađao ili učinio lošu stvar. Pa ceo grad ga poznaje kao velikog radnika i dobrog čoveka. Čuo sam od nekih drugara da je ubica bio u velikim dugovima i da je, navodno, pre izvesnog vremena pokušao samoubistvo - kaže jedan od prijatelja ubijenog.

I drugi komšija, koji je želeo da ostane anoniman, bio je očevidac bekstva ubice sa mesta zločina.

- Znali smo da Žaku duguje novac za stan, ali nismo znali koliko. Stalno je odugovlačio izmirenje duga, da bi konačno pribegao stravičnom rešenju - kaže komšija i prijatelj pokojnog Žaka.

Prema rečima jednog od inspektora, kod pokojnog Stanojevića je pronađen i pištolj za koji je imao urednu dozvolu. Može se samo pretpostavljati da li je ubijeni nešto naslutio ili posumnjao, ali očigledno da protiv brutalnog ubice nije imao puno šanse.

Kruševačka policija je brzo reagovala, ulice grada su blokirane, ali se za ubicom još traga. Inače, teško ranjeni Đorđe Ilić je nakon zbrinjavanja na hirurškom odeljenju kruševačke bolnice prebačen na beogradsku Ortopedsku kliniku i prema rečima dežurnih lekara, njegov život nije u opasnosti.

Iza pokojnog Zorana, za koga Kruševljani imaju samo reči hvale, ostali su supruga, ćerka, učenica šestog razreda osnovne škole, i sin, učenik drugog razreda kruševačke gimnazije.

Erik Sens (47), vozač automobila „ford mondeo", koje pripada američkoj ambasadi, lakše je povređen u jučerašnjem sudaru sa „jugom tempom", kojim je upravljao Predrag U. (29), na uglu ulica Strahinjića Bana i Kapetan Mišine

Iako se Amerikanac žalio na bolove u predelu glave, njegovo zdravstveno stanje je stabilno.

Do sudara je došlo kad je vozač belog „juga", krećući se ulicom Strahinjića Bana, prevideo saobraćajni znak o ukrštanju s ulicom koja ima prvenstvo prolaza i zbog toga bočno naleteo na sivo vozilo američke ambasade.

U „fordu" se, pored Erika Sensa, na suvozačkom mestu nalazila i jedna ženska osoba, dok u „jugu", sem vozača, nije bilo drugih lica.

Odmah nakon sudara, stigle su ekipe policije i Hitne pomoći. Lekari su šokiranom Amerikancu ukazali prvu pomoć, ali je srećom ustanovljeno da su povrede lakše prirode i da nema potrebe za hospitalizacijom.

Slobodan Vitezović, Vidosav Diković i Zorica Mandić ubijeni su u klasičnoj sačekuši koju im je priredio njihov dužnik Mehdo Muhović. Njima je i ranije prećeno da će ih pobiti ukoliko o svom problemu obaveste policiju, a svaka priča o zelenašenju i reketu je želja da se pravi motiv zločina prikrije

Ovo tvrde sinovi ubijene Zorice, Aleksandar i Nenad, koji kažu da ih još niko nije zvanično obavestio o smrti njihovih najbližih, niti još mogu da preuzmu njihova tela.

- Majka je bila krhke građe, Slobodan nije mogao da ustane sa fotelje dok mu neko ne pomogne, a Diković je bio sitan čovek. Pa zar su oni mogli nekoga da napadnu? Ubio ih je pucajući im u glavu, pa i to dovoljno govori da nisu bili spremni ni da se brane, a kamoli da nekoga napadnu - pričaju sinovi ubijene Zorice Mandić, koji su posebno ogorčeni na bosansku policiju, koja je imena ubijenih dala novinarima, a nije našla za shodno da obavesti i porodice

Njihova majka je živela u vanbračnoj vezi sa Slobodanom Vitezovićem, koji je prodao svoju kuću u Užicu i deo od tog novca, 8.000 evra, uložio u posao za uvoz voća i povrća iz Turske.

- Slobodan je to uradio posredstvom Dikovića, koji je dao pare Muhoviću. Mislio je da će tako nešto zaraditi. Na početku nije bilo nikakve sumnje da će ih Muhović prevariti. Kada su dali novac, Muhović ih je čašćavao po Sarajevu, a majci je čak kupio cipele i haljinu. Kada su shvatili da od tog posla nema ništa, majka je govorila da su je skupo koštale cipele i haljina. Inače, majka i Slobodan su živeli kao podstanari. Nisu imali ni kiriju da plate, pa su insistirali da im Mehdo vrati novac. Prava je istina da im je Muhović pre desetak dana autobusom iz Sarajeva poslao 300 evra, kako bi Slobodan platio kiriju za iznajmljeni stan - pričaju sinovi.

Oni kažu da su Slobodan i Zorica bili u Sarajevu pre desetak dana i da su telefonom obavestili Muhovića da će ga prijaviti policiji ako im ne vrati novac.

- Rekao im je ako to urade da će ih oboje ubiti. Nakon dvadesetak minuta pozvao ih je i tada su se videli i sedeli u njegovom džipu. Vratili su se u Užice, da bi pre sedam dana ponovo otišli kod Mehda u stan, koji im je stalno obećavao da će im vratiti pare. Ali, pare nije vraćao, pa su u četvrtak ponovo otišli za Sarajevo. Molili smo majku da ne ide, da ostane da čuva unuče, ali je ona ipak otišla. Javila se kada su prešli granicu i više je nismo čuli - kažu sinovi.

Dragan Vitezović, sin Slobodana Vitezovića, kaže da je o smrti svoga oca saznao uveče, preko OBN televizije i da sada ima puno problema da prebaci telo pokojnog oca.

- Potrebna je ogromna papirologija da bismo prebacili telo iz Bosne i Hercegovine u Srbiju. Ni naša ambasada u Sarajevu nije htela da nam pomogne. U ponedeljak rano ćemo biti u Sarajevu i nadam se da ćemo to završiti i sahraniti ih kako dolikuje - dodao je Dragan.

Iako spinovanje, kao marketinška disciplina, nije postojalo u vreme njegove vladavine (pojam spin doktor prvi se put pojavio 1984. u SAD, u predsedničkoj kampanji Regan - Mondal), marketinški stručnjaci smatraju da je na ovim prostorima Josip Broz Tito to radio najveštije

Danas je spinovanje postalo osnovni sastojak srpske politike, a još aktuelnu aferu „Šampanjac" sagovornici Pressa smatraju lošim pokušajem spinovanja srpske javnosti.

Iako oni koji se bave kreiranjem imidža srpskih političara i njihovih kampanja decidirano odbijaju da su spin doktori, upravo u njihovoj marketinškoj kuhinji kuvaju se najveštije spinovane informacije.

Cvijetin Milivojević, direktor marketinške agencije „Pragma", smatra da je Mlađan Dinkić najveštiji spiner u srpskoj politici:

- Ako parafraziramo Grunigovu definiciju, po kojoj je spinovanje „podizanje prašine" oko nekoga ili nečega, odnosno totalno sluđivanje javnosti „tako da niko ne zna šta, u stvari, radite", ispalo bi da najveštije spinuje Dinkić. Njegova krilatica „Hiljadu evra besplatnih akcija" odlučila je predsedničke, a „Torino u Kragujevcu" parlamentarne izbore prošle godine.

Sudar dva spin teškaša

Iako je afera bilo i ranije, a manipulacija informacijama postala uobičajena u javnom životu, slučaj „Mobtel" može da se smatra prvom pravom spinovanom aferom u Srbiji. I to sa obe strane.

- Afera „Mobtel" klasičan je primer sudara dva spin teškaša, vlasti i familije Karić, u ringu, uz baratanje činjenicama, tj. istinom, ali i izvrtanje njenog smisla. Pa priča o Kosovu, onako kako je plasira režim (i Srbija u Evropi, i Kosovo u Srbiji), pa prebacivanje krivice za naš usporen hod ka EU na opoziciju, iako ona ni o čemu ne odlučuje. Naravno, tu je i latentna proizvodnja afera i negativnih priča o političkim konkurentima na jednoj, odnosno horsko lansiranje pozitivnih vesti o sebi na drugoj strani. Ali, da bi spin bio efikasan, morate što uspešnije da sakrijete taj čin ubeđivanja javnosti u nešto - podseća Milivojević.

Cvijetinov kolega Ivan Milošević, vlasnik konsultantske firme „MC2 Public Affairs", koja sprovodi komunikacijske kampanje za brojne kompanije, političare, ambasade i međunarodne institucije, kaže da mnoštvo primera možemo naći u aktuelnoj srpskoj vlasti.

- „Zastava" Kragujevac, besplatne akcije, SSP, „Tadiću, Judo", DSS spin o Tadiću kao manekenu, Tomislav Nikolić u Briselu, Vučić u Vašingtonu, Čedomir Jovanović kao čovek sklon luksuzu, samo su neki od aktuelnih primera - tvrdi naš sagovornik.

Teoretičarka marketinga Nadežda Milenković podseća i na aferu „Peščanik" u Aranđelovcu.

- Kao i u većini drugih oblasti kod nas, i spin doktor ne označava titulu stečenu učenjem, već nadimak zaslužen samo praksom koja se obavlja svakodnevno. Pitanje je, ipak, da li je ordinacija tih spin doktora u političkim partijama ili negde drugde, u obaveštajnim strukturama, na primer. Tako se ispostavilo da iza slučaja „Peščanik" zapravo stoje „Dveri", a da je Nova Srbija samo iskorišćena zbog stranačke infrastrukture - tvrdi ona.

Mač sa dve oštrice

Afera „Šampanjac", koja se dogodila nekako baš u vreme hajke na huligane i zbog koje je predsednik Tadić saslušan po hitnom postupku, po svemu sudeći nije postigla očekivani efekat.

- Reč je o pokušaju da se priča o poštovanju zakonitosti, o zakonu jednakom za sve, izmesti iz surove srpske stvarnosti u jedan sud za prekšaje, pod svetlost sebi naklonjenih reflektora, u kome postoji samo jedan junak - onaj koji se ne poziva na imunitet - smatra Milivojević.

S druge strane, Milošević smatra da je afera „Šampanjac" anomalija u političkim komunikacijama Srbije i posledica sklonosti srpskih zakonodavaca da prave rigidne propise i idu iz krajnosti u krajnost.

Spinovanje je, ipak, mač sa dve oštrice, a neretko loše odrađeno može da dođe glave njegovim akterima.

- Upravo taj projekat „Šampanjac" porodio je kontraefekat. Čak i komunikološke analfabete razumeju da je ovde reč o ogoljenoj demagogiji. Tadićev štab mogao je barem da se potrudi da angažuje nekog ozbiljnog pravnog stručnjaka. Svakako ne sudiju-kozera, koji pita da li je ustanova na Andrićevom vencu u kojoj predsednik radi neka psihološka ordinacija. Jer, tanka je žica između ubeđivanja i obmanjivanja. Ovo drugo će nove generacije birača sve više kažnjavati - smatra Cvijetin Milivojević.

Bugarska odustala od izgradnje nuklearne elektrane „Belene" sa Rusijom. Srbija trenutno nema ni energetske potrebe, ni novca, ni urana, a ni kadar koji bi radio na takvom postrojenju

Izjava ruskog ambasadora u Srbiji Aleksandra Konuzina da bi njegova zemlja pomogla našoj da gradi nuklearnu elektranu iznenadila je srpsku javnost. Domaći analitičari smatraju da su Rusi odlučili da daju ovu ponudu nakon što je pre nekoliko meseci bugarski premijer Bojko Borisov odlučio da „stavi na led" izgradnju nuklearke „Belene", koju je Rusija trebalo da gradi u toj zemlji.

U svakom slučaju, opšta ocena analitičara je da Srbija trenutno nema ni para, ni urana, a ni kadra koji bi opsluživao eventualnu atomsku elektranu.

Naime, „Belene" je trebalo da bude zajednički rusko-bugarski projekat, koji bi nadoknadio gubitak struje koji su Bugari pretrpeli nakon što im je EU naredila da zbog zastarelosti zatvore za proizvodnju delove „Kozloduja". Ceo projekat „Belene" vodila je bivša bugarska vlada, koja je sa Rusima dogovarala i gradnju gasovoda „Južni tok", kao i neke druge energetske projekte u toj zemlji. Međutim, polovinom prošle godine izabran je novi premijer Bojko Borisov, koji je odmah odlučio da se preispita isplativost svih projekata sa Rusima, pa i „Belene". Iako mu je premijer Rusije Vladimir Putin skrenuo pažnju da što pre odluči šta će sa ovim projektima, sudbina nuklearke „Belene" se ni do danas ne zna. Urednik sajta „Enerdžiobzerver" Sijka Pistolova smatra da je upravo ovo razlog što su Rusi ponudili Srbiji da je grade ovde.

- Rusi još ne bi izabrali Srbiju za izgradnju da nije stopiran projekat NE „Belene". To je uradila vlada Borisova jer su otkrivene brojne zloupotrebe budžeta Bugarske u vezi sa ovim projektom - kaže ona, i dodaje da je glavni problem bio u tome što je prvobitna ponuda bila 3,9 milijardi evra, da bi se došlo do cifre od 10 milijardi!

Državni sekretar Ministarstva energetike Radivoje Milanović kaže da Srbija ima dovoljno uglja za proizvodnju struje do 2050. godine, a da bi nuklearka bila skupa investicija za nas. Pored toga, Srbija nema ni kadra, a ni dovoljno istražene rezerve urana da bi snabdevala nuklearnu elektranu.

- Mi smo imali rudnik Kalna kod Knjaževca, koji je radio za „Krško" nekoliko godina, a bila je eksploatacija i za institut u Vinči. Postoji elaborat o postojanju urana, ali se ne zna koliko tačno ima rude. Međutim, što se tiče kadra, mi ne znamo ništa o nuklearkama, a to je i veoma skupo. Jedna može da košta i deset milijardi dolara! Što bismo ulazili u kredit za to, a imamo uglja koji nam do 2050. godine omogućava da ne moramo da brinemo. Da mi imamo toliki deficit energije, onda bismo mogli i da razmišljamo - kaže on, i dodaje da bi struja iz nuklearke sigurno bila skuplja nego što je mi sada proizvodimo u Srbiji.

Energetski analitičar Zorana Mihajlović-Milanović kaže za Press da Srbija kasni sa mnogim procedurama koje se tiču izgradnje elektroenergetskih objekata, ali da joj nuklearka ipak nije potrebna.

- Iz planiranih kapaciteta od termoelektrana „Kolubara B" i „Tesla B3", kao i elektrane u Kostolcu, zatim iskorišćenja obnovljivih izvora energije i drugih elektrana na Drini, Srbija će i te kako zadovoljiti sopstvenu projektovanu tražnju u godinama koje dolaze. Ukoliko želimo da budemo lider u regionu u izvozu struje, mnogo je bolje da se gradi HE „Đerdap 3". Tako bismo ne samo postali veliki izvoznik, već bismo uticali na cenu električne energije u regionu. Dakle, nije srpski interes da gradi nuklearku, već to može biti samo interes neke druge države - smatra ona.

Sekretar za energetiku Privredne komore Srbije Slobodan Petrović kaže za Press da postojeći moratorijum na gradnju nuklearki važi do 2015. godine, ali da bi o tome trebalo da se razmišlja za 10 do 15 godina.

- Kada je donesen moratorijum, dogovoreno je da se neće razmišljati o nuklearkama dok se ne iscrpe postojeći resursi. Raditi sad nuklearku znači uvesti i kadar. Mislim da će se stvoriti realni uslovi za razmišljanje o nuklearci za 10 do 15 godina i da će tada Srbija morati da oformi kadar - kaže on.

Dr Krunoslav Subotić, bivši direktor istraživačkog centra „Vinča"

Predstoji era masovne izgradnje nuklearnih elektrana u celom svetu

BEOGRAD - Nuklearna energija je pitanje velikog biznisa. Predstoji era masovne izgradnje nuklearnih elektrana, prisutan je trend da se američke kompanije udružuju sa japanskim kako bi odatle pokrili tržište Kine i Indije. Svako gleda gde bi u budućnosti mogao da proda svoju tehnologiju i u tom smislu treba da se posmatraju izjave o spremnosti Rusije da gradi nuklearnu elektranu u Srbiji, kaže za Press doktor Krunoslav Subotić, bivši direktor Istraživačkog centra „Vinča", inače šef rusko-američkog istraživačkog tima koji je dokazao postojanje pet novih hemijskih elemenata.

Subotić ističe da Rusija želi da dokaže da je njena nuklearna tehnologija napredovala, da „Černobilj" više ne može da se ponovi i da zbog toga ima interes da se reklamira kao proizvođač bilo kojoj zemlji u svetu. Naš sagovornik smatra da su izgledi da Rusi grade nuklearku u Srbiji realni isto koliko da je grade bilo koji drugi investitori.

- Mi nešto više od 20 odsto potrošnje struje podmirujemo uvozom, a u poslednjih 30 godina nismo izgradili nijednu novu elektranu. Dakle, neophodna su ulaganja u toj oblasti. Ekološke kvote sporazuma iz Kjotoa su tako postavljene da motivišu gradnju nuklearki pošto su ekološki čiste, a i najjeftinije su, pošto jedan kilovat-čas proizveden u nuklearki, sa svim uračunatim investicijama, iznosi samo 1,8 evrocenti - kaže on. Subotić smatra da zemlja koja pretenduje da uđe u red savremenih zemaljane može to da radi ako nema savremene industrijske komponente, u koje spada nuklearna.

- Mi trenutno nismo u ništa goroj poziciji nego Slovenci kada su počinjali sa projektom elektrane u Krškom, osim što je kod njih postojala čvrsta odlučnost da se prilagode savremenim tokovima. Problem srpskog kadra je virtuelan. Mi za sada nemamo problem, jer ništa nismo ni počeli da radimo. Izgradnja nuklearne elektrane je poduhvat koji ne bi mogao da se izvede bez investitora ili kreditora sa strane. Kao i kada je „Fijat" došao u Kragujevac, prilagođavao je ljude novim tehnologijama. Za jedan univerzitetski ciklus može da se obuči generacija stručnjaka - kaže Subotić. On, međutim, ističe da postoji problem regulisanja radioaktivnog otpada, koji se raspada sto hiljada godina, ali i da je regulisanje tog problema dokaz ozbiljnosti države.

- To, dakle, podrazumeva da se čuva zapis šta je sagorevano za hiljade generacija u budućnost. Zemlja, pored tehnoloških kapaciteta za razvoj nuklearne energije, mora da ima i administrativne kapacitete, kako bi se ceo sistem zaštite i bezbednosti održavao bez i najmanjeg propusta. To je i jedna od komponenti stabilnosti države. Retko ko će hteti da razara državu, ako bi time prouzrokovao veliku opasnost - zaključuje Subotić. V. MILADINOVIĆ

Osim zabrane korišćenja mobilnog telefona i slušanja muzike, novim zakonom o saobraćaju policiji se daje ovlašćenje da iz saobraćaja isključi pijanog pešaka. Za pad s bicikla kazna 8.000 dinara

Ako svojim kolima u svom dvorištu udarite u svoju šljivu i slomite svoju ruku, ako kupite robu na buvljaku za koju se ispostavi da je kradena ili ako ste pijani na ulici, a policajac proceni da ometate saobraćaj, pa čak i ako sami na putu padnete sa bicikla, odgovaraćete pred sudom, a preti vam novčana ili kazna zatvora. Ovo su samo neki od propisa iz domaćih zakona, za koje većina građana ne zna, a zbog kojih vrlo lako može da završi na sudu.

Srbija je zemlja u čijim zakonima ima puno besmislica i odredbi koje su totalno neprimenljive u praksi kaže Stevan Lilić, profesor Pravnog fakulteta, i ističe da su mnogi propisi „potpuno đubre".

- Potrebno je da se domaći pravni sistem pročisti. Ima puno „đubreta" još iz vremena SFRJ i SRJ. Sređivanje pravnog sistema će verovatno doći prilikom harmonizacije sa evropskim zakonodavstvom - kaže Lilić.

Bicikl i limenka piva

Koliko nepoznavanje zakonskih propisa može da košta govori krajnje bizaran slučaj Dragomira Popadića iz Kraljeva, koji je kažnjen jer je pao sa bicikla na putu kroz selo Sirča! Sudija za prekršaje je doslovno primenio Zakon o opštim propisima i osnovama u bezbednosti u saobraćaju i kaznio ga sa 8.000 dinara za saobraćajni prekršaj jer je ugrozio sebe i ostale učesnike u saobraćaju.

- Bilo je malo peska na putu, bicikl je proklizao i pao sam. Nigde nikoga nije bilo. Ni kola. Sam padnem, sam ustanem. Dok sam bio u hitnoj službi, došao je saobraćajni policajac koji mi je uzeo izjavu o padu sa bicikla - ispričao je Dragomir Popadić.

Slično je prošao i Zoran K. (28) iz Zrenjanina, koji nije ni slutio da će zbog limenke piva, koju je popio na udaljenosti manjoj od jednog kilometra od stadiona, biti kažnjen sa 30.000 dinara. Rešenjem sudije za prekršaje utvrđeno je da je on 27. septembra, u blizini stadiona „Karađorđe" u Novom Sadu, pre početka fudbalske utakmice Vojvodina - Crvena zvezda, prekršio Zakon o sprečavanju nasilja i nedoličnog ponašanja na sportskim priredbama. Da kaznu nije platio u roku od 15 dana, išao bi u zatvor, tako što bi svakih 500 dinara bili zamenjeni sa jednim danom zatvora.

I novi zakon o bezbednosti u saobraćaju, koji treba da stupi na snagu 10. decembra, izaziva polemike zbog nekih svojih odredbi. Milan Vujanić, profesor Saobraćajnog fakulteta, koji je učestvovao u njegovoj izradi, objašnjava da narodu može da izgleda besmisleno to što će neko biti kažnjen ako svojim autom, u svom dvorištu, udari u svoju šljivu i slomi svoju ruku, ali kad slomite ruku i odete na bolovanje troškove snosi država. Ali i sam Vujanić kritikuje zakon jer je u nekim delovima neprecizan, a najveća zamerka su mu visoke kazne. On navodi neke od nejasnoća u zakonu koje mogu biti predmet rasprave na sudu zbog nedoumica i različitih tumačenja.

- U zakonu se kaže da vozač mora da posveti posebnu pažnju starim i iznemogli licima. A šta ćemo da radimo ako je lice samo staro, a nije iznemoglo? Ili onaj deo zakona koji se tiče zabrane nošenja audio slušalica na oba uva. A šta ako je neko invalid i ima jedno uvo u kojem nosi slušalice? Ne slažem se ni sa tim da je policijski zapisnik, ako je urađen po proceduri, dokaz koji se ne proverava, kako propisuje ovaj zakon. To je neobična stvar - smatra profesor Vujanović.

Pešaci na udaru

Osim zabrane korišćenja mobilnog telefona i slušanja muzike za vreme prelaska pešačkog prelaza, još jedna u nizu zanimljivosti je i da će službeno lice moći da kazni pijanog ili drogiranog pešaka. Kazne će biti od 15.000 do 30.000 dinara ili zatvor do mesec dana za one pešake koji zbog svog stanja budu direktno ometali saobraćaj. Da li to znači da neko ko se pijan zatetura i padne na ulici ometa saobraćaj?

Mnogo je ostavljeno našim policajcima, koji nemaju kulturu ophođenja sa građanima, da procenjuju da li neko ugrožava saobraćaj jer je pijan na ulici.

- S druge strane, imamo očigledne primere gde nasrtljivi i arogantni tipovi u džipovima parkiraju bilo gde, razgovaraju mobilnim... To je moglo i po postojećim zakonima da se spreči. Donošenje kompleksnih zakona zato mora da se proprati širokim edukativnim kampanjama. Pitanja upotrebe tehnologije su stvar kulture i edukacije, a ne represije zakona. I sad, umesto da pridobiješ građane na svoju stranu, preteranom revnosnom primenom propisa izazivaš suprotan efekat i gnev - smatra Lilić.

Profesor ekonomije na Filozofskom fakultetu Miodrag Zec bavio se overama u sudovima.

- To što mi overavamo je besmisleno - priča Zec. - Jer mi ne overavamo da smo promenili neku nepokretnost i da nam sud kao javna vlast garantuje da je taj posao ispravan. Mi overavamo ugovor da smo vi i ja sklopili neki papir čiji sadržaj niko ne utvrđuje i čiju verodostojnost niko ne utvrđuje. Mi tamo odemo da platimo identifikaciju. A ako vas znam 20 godina, šta će meni sud da mi kaže ko ste vi? Što bismo mi to overavali? A, onda i apsolutni nonsens. Ako već overavamo da smo to mi, i tarifa mora da bude ista. Pa čekajte ljudi, troškovi da dokažem da sam to ja uvek su isti, bilo da prodajem državu, stan, automobil ili jaje - zaključuje Zec.

Novi zakon o bezbednosti u saobraćaju propisuje mnogo veće kazne za firme i preduzetnike koji budu kršili saobraćajna pravila. Tako će pravna lica za neke prestupe morati da plate kaznu od čak 2.500.000 dinara, a biće krivi čak i ako im je vozač bio pijan!

Najveće kazne u novom zakonu o bezbednosti u saobraćaju definisane su kao „privredni prestupi", a predviđene su za pravna lica. Tako će se kaznom od 300.000 do 2.500.000 dinara kazniti pravno lice koje proizvodi i reklamira uređaje za ometanje radara, postavlja prepreke za usporavanje saobraćaja na putu bez dozvole Ministarstva za infrastrukturu, obavlja zdravstvene preglede i izdaje uverenja vozačima bez dozvole Ministarstva zdravlja, vrši obuku vozača bez posebnih dozvola i uslova za rad... Ovo su samo neke od odredbi za koje su predviđene najveće novčane kazne. Veliki broj najvećih kazni predviđen je za auto-škole. Jedna od njih je za obavljanje obuke ispod cene?! Naime, najniže cene za obuku vozača propisivaće država, a zakonom je regulisano da će oni koji budu radili obuku ispod te cene morati da plate najveću moguću novčanu kaznu!

Nešto niže kazne u zakonu su one od 100.000 do 800.000 dinara. Pravno lice će ove kazne morati da plati ako ima u vozilu ugrađene svetlosne i zvučne uređaje za signalizaciju, odnosno crveno i plavo rotirajuće svetlo, kao i servisi koji budu servisirali kola suprotno pravilima struke. U najviše kazne po novom zakonu spadaju i one od 60.000 do 600.000 dinara. Ovu kaznu moraće da plati pravno lice ukoliko mu je vozač bio lako ili srednje alkoholisan u toku vožnje! Takođe, jedan od načina da zaradite ovu kaznu je ako u vozilu nemate svetloodbojni prsluk, a vozilo saobraća na putu.

Najveće kazne za fizička lica su od 15.000 do 30.000 dinara, pa tako ispada da će pravna lica morati da plaćaju čak 83 puta više od „običnih smrtnika".

Ova zima biće blaža od prošlogodišnje, a prvi veći sneg možemo očekivati za Novu godinu, kaže za Press Branko Bijelić, meteorolog u Republičkom hidrometeorološkom zavodu

Prema njegovim rečima, kratkotrajne susnežice očekuju se posle 15. decembra. U periodu do 26. decembra biće uslova za češće padavine, najpre kišu i susnežicu, a posle 22. i uslova za slab sneg, čak i u nižim predelima, pri čemu neće postojati uslovi za formiranje snežnog pokrivača. Ledene kiše, kako navodi Bijelić, ne bi trebalo da bude.

- Početkom ove nedelje očekuje se magla u jutarnjim časovima, a tokom dana umereno oblačno, suvo i malo toplije. Jutarnja temperatura od 1 do 5, a dnevna od 7 do 12 stepeni. U utorak se očekuje novo naoblačenje sa kišom, uz slab južni i jugoistočni vetar. Temperature od 2 do 5, u toku dana oko 10 stepeni. Od srede se očekuje promenljivo vreme uz češću pojavu kiše, u brdovitim i planinskim predelima susnežica, a u višim predelima biće uslova za povremeni, slab sneg. Temperature će se kretati u intervalu od - 1 do 3, a najviše dnevne od 4 do 7 - govori Bijelić.

Od 26. do 28. decembra očekuje nas suv period sa temperaturama u granicama proseka, jutarnja od - 1 do 3, a najviša do 8. A krajem perioda, od 29. decembra i početkom januara, očekuje se češća pojava snega, uz temperature od - 5 do - 1, a najviša dnevna kretaće se u intervalu od 1 do 4 stepena, ističe Bijelić. I tada bi temperature bile u granicama proseka, ali bi to bio relativno hladniji period u odnosu na početak decembra.

- Očekuje se da bi zima trebalo da bude blaža u odnosu na višegodišnji prosek, s tim što bi januar imao srednje temperature za taj mesec. U Beogradu u proseku minus 0,3, dok bi srednje maksimalne bile oko 0,4 stepena. Postoje uslovi i za jake mrazeve, ali bi ti periodi bili kraći. U januaru u Beogradu srednja maksimalna temperatura trebalo bi da bude oko 4,3 stepena, a količina padavina malo iznad proseka za ovo doba godine. U februaru bi prosečna srednja temperatura trebalo da bude oko 0,3 stepena, a srednja maksimalna 3,4 stepena, dakle malo hladnije nego u januaru. Količina padavina trebalo bi da bude nešto iznad proseka. U martu se već očekuje buđenje proleća - objašnjava Bijelić.