Besplatna Zabava

Archive for December 5th, 2009

Iako epidemiolozi kažu da drugi talas novog gripa A (H1N1), čija se kulminacija očekuje između 15. i 20. decembra, neće biti opasniji od prvog, mnogi se plaše da bi moglo doći do kombinovanja svinjskog i sezonskog gripa

Od mogućeg „sudara" dva gripa, što bi se moglo desiti početkom januara, kada bi opet mogao porasti broj obolelih od gripa, strahuju i hrvatski lekari, piše „Jutarnji list".

Međutim Branislav Tiodorović, epidemiolog i član Radne grupe za pandemiju, kaže da nema šanse da se tako nešto desi u Srbiji sada, jer je već dva meseca ubedljivo dominantan virus svinjskog gripa.

- Hrvatski lekari nisu u pravu! Novi virus je potpuno potisnuo virus sezonskog gripa u Evropi, pre toga i u Severnoj Americi, a trenutno se proces potiskivanja sezonskog gripa (H3N2) dešava i u Aziji. Svi epidemiolozi dobro znaju da u pandemijama uvek dominira taj najnapadniji i najagresivniji soj, a to je A (H1N1). Nema govora da može da se desi mešanje sezonskog i svinjskog gripa - objašnjava Tiodorović.

On dodaje da je mešanje dva soja gripa moglo da se desi na početku epidemije, kada je svinjski grip tek stigao u Evropu. Ali naša laboratorija na „Torlaku", koja identifikuje sve tipove gripa, utvrdila je da mi već mesecima nemamo sezonski grip H3N2.

- Kod ljudi koji su oboleli od gripa, gde je potvrđeno prisustvo H1N1, obavezno se radi i ispitivanje prisustva drugih tipova gripa. Do sada je kod svih koji su imali svinjski potvrđeno da nisu imali i sezonski grip. To se upravo slaže i sa podacima Evropskog centra za zarazne bolesti, koji svakodnevno prati kretanje i izolaciju virusa širom sveta - kaže Tiodorović.

I dr Radmilo Petrović, epidemiolog, kaže da je veća verovatnoća za kombinaciju svinjskog i ptičjeg gripa, ali takav scenario se ne može očekivati u Srbiji.

Nisam zakovan na ovoj stolici i nemam ništa protiv ako predsednik predloži premijeru moju smenu. Personalne promene mogu da obezbede dodatni elan i osveženje Vlade

Od kada se bavim evropskim integracijama, neki me prozivaju da sam dežurni optimista. Međutim, kada sam govorio o rokovima, to je bilo isključivo u cilju da se proces ubrza. Da nisam davao rokove za viznu liberalizaciju, ne bismo ni Brisel ni nas pogurali tako brzo ka tom cilju. Bez dogovora sa svim evropskim partnerima nećemo vući dalje poteze, kaže u intervjuu za Press nedelje Božidar Đelić, potpredsednik Vlade Srbije i ministar za nauku i tehnološki razvoj.

- Pre tri nedelje čak 86 odsto poslanika evropskog parlamenta glasalo je za viznu liberalizaciju, što pokazuje da podrška Srbiji unutar EU nikada nije bila veća nego danas. Zato se s pravom nadamo pozitivnim koracima u narednom periodu - navodi Đelić.

Dakle, hoćemo li podneti kandidaturu za EU do kraja godine?

- Odmrzavanje Prelaznog sporazuma i aplikaciju za članstvo u EU treba razmatrati tek nakon odluke holandske vlade, holandskog parlamenta, kao i svih ostalih članica EU. Imamo mnogo obaveza na tom putu i treba da idemo korak po korak.

Kada kažete da su datumi ti koji guraju napred, da li ste se time rukovodili i kada ste govorili o mogućnosti da Srbija uđe u EU 2014, što su pominjali i Grci, a nedavno i premijer Italije? Da li je realno da za četiri godine budemo članica EU?

- Čak i u administrativnom smislu to je izuzetno teško, ali ne i nemoguće. Slovačkoj, koja je najbrže pregovarala sa EU, bilo je potrebno tri godine od početka pregovora do ulaska. Ta 2014. godina je interesantna, jer se tada obeležava sto godina od izbijanja prvog globalnog konflikta, tada se održavaju izbori za evropski parlament i počinje šetogodišnji evropski budžet. Bilo bi simbolično da bar neke zemlje zapadnog Balkana baš tada uđu u oazu mira zvanu EU. Proširenje EU na zapadni Balkan je mehanizam koji će obezbediti da se više nikada ne dogodi rat na ovim prostorima. Zato su tačni datumi manje važni od ovog vrhunskog cilja.

Je li dosadašnji tempo zadovoljavajući?

- Već godinu dana primenjujemo SSP i to će se vrednovati. Naše kolege iz Crne Gore već su nam dostavile svoj upitnik za kandidaturu, a to su učinile i Hrvatska i Makedonija. Po resorima smo podelili pitanja iz upitnika tako da tehnički što brže prođemo put od podnošenja kandidature za članstvo do dobijanja statusa kandidata. Kao što smo rekordno brzo pregovarali o Sporazumu o stabilizaciji i belom šengenu, tako ćemo odgovoriti i na sve druge izazove. Ali, mnogo zavisi i od brzine kojom će se od krize oporavljati ekonomija Evrope. Tu se, zapravo, nalaze i gas i kočnica. Ako bolje krene građanima Evrope - eto ubrzanja.

Spekulisalo se i o tome zašto vi kao potpredsednik zadužen za evropske integracije niste putovali u Brisel sa predsednikom Tadićem kada su se Srbiji ukidale vize.

- Nisam išao zato što je formacija Saveta EU tog dana bila sledeća: ministri pravde i unutrašnjih poslova EU jednostavno su pozvali svoje kolege. Pre tri nedelje bio sam gost evropskog parlamenta tokom glasanja za ukidanje viza. Te spekulacije su samo mali pokušaji da nas podele, ali beli šengen je dokaz da je ovo timska pobeda, sa Borisom Tadićem na čelu te ekipe.

Ali predsednik Tadić je kazao da je nezadovoljan radom nekih ministara. Jeste li se vi pronašli u njegovim rečima?

- I kada sam bio student, nisam sam sebe ocenjivao. Ocenjivači našeg rada su građani i oni će to pokazati na sledećim izborima. Međutim, pobornik sam evropskog standarda po kome i u toku mandata može doći do personalnih promena u Vladi. Mislim da to može da obezbedi dodatni elan i osveženje u radu Vlade Srbije.

Jeste li spremni na to da predsednik Tadić premijeru predloži vašu smenu?

- Naravno. Nisam zakovan na ovoj stolici. Imam svoju profesiju, 15 godina rada u vrhunskim ustanovama van zemlje i odgovarajuću vrednost na međunarodnom tržištu rada. Rad u Vladi je za mene čast i mogućnost da uradim nešto za svoju zemlju. Reforma javnih finansija, Univerzijada, SSP, sada vize - to su sve velike stvari u kojima sam učestvovao.

Zar ne biste bili uvređeni takvim potezom predsednika?

- Onima koji se rukovode takvim osećanjima ne preporučujem da uđu u surovi politički život. Sada je vreme da se radi.

Kako ocenjujete izveštaj DRI, po kome su sva kontrolisana ministarstva, izuzev vašeg, imala gubitke i zabeležila propuste u radu?

- Taj kompliment želim da podelim sa svojim prethodnicima na ovom mestu. Kao uslov za dobijanje podrške EU imamo zadatak da dodatno ojačamo ingerencije DRI.

Pošto je ovo prvi revizorski izveštaj, da li biste mogli da garantujete da istih propusta nije bilo i u vreme kada ste vi bili ministar finansija?

- Ništa ne zastareva, pa DRI i to može da proveri. Ali, moram da kažem da sam lično u to vreme podneo 154 krivične prijave protiv zloupotreba u budžetu i da od toga nije bilo ništa. To je veoma deprimirajuće.

Ministarstvo kulture dalo 15.000 evra za jednu sliku, a Ministarstvo trgovine i usluga za godinu dana potrošilo 35.000 evra na knjige i fotografije

Bura nakon prvog izveštaja Državne revizorske institucije ne stišava se ni nakon deset dana. Pažnju javnosti sada posebno privlači činjenica da je Ministarstvo kulture dalo 15.000 evra za jednu sliku, a da je Ministarstvo trgovine i usluga u prošloj godini potrošilo 35.000 evra za kupovinu fotografija i knjiga!

Naime, prema izveštaju DRI, Ministarstvo kulture je otkupilo sliku „Rikalo u jesen" akademskog slikara Bore Iljovskog za oko 15.000 evra. Srbija je, kako se ističe, tu sliku uručila Evropskoj komisiji kao zvanični poklon.

- U delu regionalni program, u okviru kulturnih odnosa i međunarodne saradnje, testirani su rashodi isplaćeni galeriji „Pero" za otkup dela autora Bore Iljovskog „Rikalo u jesen", ulje na platnu. Vrednost dela iznosi 1.390.000 dinara. To je u skladu sa Programom rasporeda i korišćenja sredstava namenjenih za programe i projekte u kulturi, koji je Vlada usvojila 31. januara 2008, a odnosi se na period od početka 2008. do 6. decembra te godine, kao i Programom rasporeda korišćenja sredstava namenjenih za programe i projekte u kulturi, koji je Vlada usvojila 6. decembra 2008. godine - navodi se u saopštenju DRI.

Fotografije za enterijer

U toku jučerašnjeg dana nismo uspeli da od nadležnih u Ministarstvu kulture saznamo ko je doneo odluku da se kao poklon Evropskoj komisiji daruje upravo slika Bore Iljovskog i ko je izvršio procenu dela. S druge strane, i 35.000 evra, koje je za kupovinu fotografija i knjiga u prošloj godini potrošilo Ministarstvo trgovine i usluga, naišlo je na veliko interesovanje onih koji su čitali izveštaj DRI.

- Ministarstvo trgovine i usluga je 15. septembra 2008. zaključilo ugovor o javnoj nabavci male vrednosti - usluga izrade i isporuke fotografija na platnu za dekoraciju enterijera i fotomonografija „Srbija - Dunavski sliv" sa umetničkim autorskim ateljeom „Art-Zamur" Dragoljuba Zamurovića iz Beograda. Predmet ugovora je izrada 18 fotografija na platnu za dekoraciju enterijera za potrebe naručioca i 50 fotomonografija „Srbija - Dunavski sliv". Vrednost ugovora je 3.009.000 dinara. Ministarstvo je dostavilo izveštaj u kome se zaključuje da se u kabinetu ministra nalazi 25 fotomonografija, a ostale su uručene kao poklon prilikom državno-privrednih poseta koje je ministar trgovine i usluga imao u toku prošle i ove godine u inostranstvu, kao i prilikom poseta državnika i privrednika našoj zemlji - piše u izveštaju DRI.

Mišljenje dao kustos Vlade

U Ministarstvu trgovina i usluga odgovoreno nam je da se zamerka DRI odnosila samo na „način knjiženja, a ne na utrošak sredstava".

- Naše ministarstvo je sa ateljeom „Art-Zamur" zaključilo ugovor o pružanju usluga izrade 50 fotomonografija i 18 fotografija. Odredbama ugovora strogo su utvrđeni elementi načina izrade fotografije, motivi, visine, ekspozicija... DRI je tu nabavku tretirala kao nabavku umetničkih slika i shodno tome je odredila da je reč o nabavci opreme. Međutim, ministarstvo je u odgovoru na primedbe ove revizorske institucije pribavila mišljenje ovlašćenog kustosa Vlade Srbije, koji je potvrdio da je reč o izradi fotografija. Dakle, samo je bilo sporno knjiženje, a to smo nakon izveštaja DRI razrešili, pribavljajući mišljenje ovlašćenog kustosa - napominju u Ministarstvu trgovina i usluga.

Srpski pravni tim koji vodi diplomatsku bitku za Kosovo pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu bio je jako razočaran energičnim nastupom Bugarske u korist albanske strane i javno ga je protumačio kao nastavak tradicije Bugarske da u ključnim trenucima zabija nož u leđa Srbiji

Iako deklarativno, poslednjih godina dve zemlje imaju dobre odnose. Bugarska je priznala nezavisno Kosovo, a sada je, prema oceni našeg pravnog tima, branila jednostrano proglašenu nezavisnost južne srpske pokrajine, čak i strastvenije od samih Albanaca. Istorijska činjenica da je Bugarska u oba svetska rata bila na suprotnoj strani od Srbije, a da je u Prvom svetskom ratu u najgorem trenutku ušla u rat i zatvorila koridor za povlačenje srpske vojske, daju za pravo onima koji se pozivaju na staru narodnu izreku: „Sine, ako se zarati, a ti ne znaš na koju ćeš stranu, udri po Bugarima, nećeš pogrešiti".

Istoričar Srđan Cvetković kaže da nije teško uočiti istorijsku vertikalu srpsko-bugarskog neprijateljstva, pošto smo od kraja 19. veka u svim ratovima bili na suprotnim stranama.

- Reč je o ideologiji sitnih razlika kod balkanskih naroda, koji pokušavaju da uspostave prevlast na račun  suseda. Bugarska još od 1885. i bitke kod Slivnice sistematski zauzima pozicije suprotne Srbiji. Imamo tu i mi svoju ulogu. Kada se postavilo pitanje Makedonije, tu su Srbija i Bugarska zaratile, i ti odnosi praktično traju do danas. Do najvećeg okršaja je došlo u Drugom balkanskom ratu, kada je Srbija pobedila u bici na Bregalnici. Srbija je dobila Makedoniju, a Bugarska se od tada oseća oštećenom. Srbija i Bugarska su, kada se pogleda ceo 20. vek, bili paradigma dve oprečne politike. Srbi su se uvek nalazili na pobedničkim stranama, dok su Bugari bili skloni politici sklanjanja uz jače. Tako su i danas „američki igrač" i zato tako energično brane nezavisno Kosovo - tvrdi on.

Bratislav Grubačić, spoljnopolitički analitičar, kaže da Bugarska svoje diplomatske poteze vuče isključivo na osnovu trenutnih interesa.

- Bugarska je članica EU i NATO, koja pokušava da nađe svoje mesto i da izvuče za sebe neku korist. Koliko znam, Bugarska je u okviru NATO imala i zaduženje za odnose sa nama, tako da namera Bugara nije bila da nama nešto naude, već da podrže stav koji preovladava u NATO-u, pa i u EU. Naš problem je što smo za podršku našem stavu oko Kosova pronašli zemlje koje potencijalno imaju problem secesije ili su geografski udaljene. One nas podržavaju na nivou principa, ali nemaju tu težinu. Problem je kada Kosovo priznaju Crna Gora, Makedonija ili Bugarska - mi smo osetili da to ima veliku težinu, jer SAD i ostali mogu da kažu: „Eto, priznali su ih i njihovi susedi, oni najbolje znaju situaciju". I zato je naš odnos prema bugarskom izlaganju u Hagu bio oštar - kaže Grubačić.

On dodaje i da je Bugarska oštrim podržavanjem albanskih stavova na neki način ugrozila i spoljnopolitički cilj Srbije da se nametne kao najznačajniji politički faktor na Balkanu.

- Predsednik Tadić i ministar Jeremić stalno govore o regionalnom liderstvu i Tadić očigledno vidi sebe kao regionalnog lidera. To što je Bugarska tako oštro stala na stranu Albanaca ozbiljno stavlja u pitanje tu koncepciju naše spoljne politike. Mi pričamo o regionalnom liderstvu među zemljama sa kojima smo do juče ratovali. Sasvim je prirodna reakcija zemalja u okruženju da ne dozvole Srbiji da bude dominantna sila u regionu, pogotovo u situaciji kada smo mi poslednji u redu za ulazak u EU - zaključuje on.

Srbija je jedna od retkih zemalja kojima MMF predviđa rast BDP-a u sledećoj godini, ali nema opuštanja, rekao predsednik Tadić na sednici GO DS-a

Srbija još nije izašla iz krize i zato pozivam na pozornost i pažljivo planiranje mera ekonomske politike, izjavio je juče predsednik Srbije Boris Tadić na sednici Glavnog odbora DS-a. On je rekao da Demokratsku stranku čekaju velika i teška dela i zato je svojim stranačkim kolegama obećao znoj i suze.

- Srbija je jedna od retkih zemalja kojima MMF predviđa rast BDP-a u sledećoj godini, ali nema opuštanja. Mere ekonomske politike su, iznad svega, sadržane u budžetskoj politici za narednu godinu, koja je stvorena u jednoj drugačijoj klimi, i ambijent je mnogo bolji. Njeni osnovni ciljevi u sledećoj godini biće oporavak privrede, očuvanje makroekonomske stabilnosti, nastavak procesa evropskih integracija i reforma javnog sektora - rekao je Tadić.

On je istakao da je zadovoljan načinom na koji je Vlada u vreme ekonomske krize branila ekonomsku stabilnost države i naglasio da se mora uspostaviti novi kriterijum i standard - „da ova vlada vodi računa o ciljevima za buduće generacije i da zato mora voditi računa i o svim budućim vladama."

- Upravo je izgradnja putne i energetske infrastrukture najbolji način da se ulaže u budućnost. Niko ne može da tvrdi da je zaduživanje zbog izgradnje putne i energetske infrastrukture protivno interesima generacija koje dolaze. Zaduživanje je opravdano ukoliko se investira u razvoj i za nove generacije. Zemlje se razvijaju onoliko koliko se zadužuju, tako da je teza da se ne treba zaduživati potpuno neosnovana. U narednim godinama u Srbiji će u razvoj biti investirano više od pet milijardi evra, a 2012. neće biti ista kao danas. Biće dovršena mreža puteva, završen Koridor 10 i sagrađeno nekoliko novih mostova. Ipak, niko ko je radio na saobraćajnoj infrastrukturi u proteklih nekoliko decenija nema pravo da se hvali - kazao je Tadić.

Komentarišući proces približavanja EU, Tadić je rekao da će se Srbija na tom putu ponašati celishodno i funkcionalno, ne vodeći računa o brzini formalnih koraka, već o suštini integracija, i pozvao političare da se uzdrže od kritikovanja Holandije.

- Ogroman uspeh za Srbiju biće ako do kraja godine bude odmrznut Prelazni trgovinski sporazum - rekao je predsednik.

Tadić je najavio reformu DS-a i pozvao Glavni odbor da do naredne skupštine stranke razmišlja o tome da „DS mora dodatno da se centralizuje".

- Samo centralizovan DS može da sprovede decentralizaciju. DS mora da bude sposoban da bude državotvorna stranka i da preuzme na sebe pritiske koji naleću na Srbiju u talasima - napomenuo je Tadić.

Ili zašto je obavezna lektira

PRVI ČIN: Načelnik malog provincijskog grada poziva sve glavne ljude da im saopšti iznenadnu i neprijatnu vest: Dolazi nam revizor. Zatim im saopštava da u bolnici vlada prljavština, da nema bolesničkih lista i dijagnoza, da sudije uzimaju mito, prosvetari jedu ćevape, da se pije i puši u bolnicama i oko njih  

DRUGI ČIN: Kafana, odnosno soba u kojoj su odseli Revizor i njegov momak Revizorski Izveštaj. Već dva meseca Revizor je na putu ka svojim roditeljima, ali se njegov prijatelj Revizorski Izveštaj plaši kako će reagovati roditelji. I zato oni mesecima piju i jedu u kafani u kojoj niko ne plaća račune.

TREĆI ČIN: Načelnik u kuću dovodi uglednog gosta. Načelnikova ćerka i žena fascinirane su prisustvom gosta koji je došao iz Velikog sveta, iz Petrograda. Nude mu darove, nisove. Revizor daje časnu pionirsku da će im uzvratiti poklone čim se vrati u Petrograd. Samo da vidi oko kamate.

ČETVRTI ČIN: Korupcija i malograđansko ponašanje dolaze do punog izražaja. Kod revizora prvo dolazi sudija. Prilazi mu zaplašeno, a iz ruku mu ispada novac koji je dobio i na Severu i na Jugu. Ali, pored podmićivanja, on ima još jednu sklonost - potkazuje svoje najbliže kako bi sebe pokazao u najboljem svetlu. Zatim dolaze trgovci, upravnik bolnice. I iznenada se svi žale na načelnika. Ali Revizora više zanimaju načelnikove žene i miraz, pa se naizmenično udvara ženi i ćerki. Na kraju stiče se utisak da prosi načelnikovu ćerku. Piše pismo svom prijatelju novinaru u Petrograd...

PETI ČIN: Vrhunac malograđanske sreće. U udaji ćerke načelnik vidi izuzetnu šansu za svoje napredovanje. Ubeđen da se visoko vinuo, on sad preti svima i najavljuje osvetu onima koji su se na njega žalili. Mentalitet i licemerje činovničkog sveta najbolje se vidi kada se na scenu vrate i sudija, i upravnik bolnice, i trgovci, i policajci. Svi sada čestitaju načelniku i žele da s njim podele sreću.

I onda šok. Poštar vraća pismo upućeno novinaru. Svi čitaju naglas revizorski izveštaj u kojem shvataju da Revizor nije nikakav revizor, već obićan prolaznik koji ih je tako lako raskrinkao i uhvatio u krađi.

Počinju da galame, brane se optužujući jedni druge, ali onda stiže strašna vest - dolazi pravi revizor.

Lekari niške Klinike za ginekologiju pretprošle noći porodili su u sedmom mesecu trudnoće tridesetčevorogodišnju ženu iz Vladičinog Hana obolelu od teškog oblika meksičkog gripa, kako bi spasli život deteta

Nesrećna žena nije ni videla svoju bebu, jer je preminula neposredno nakon što je carskim rezom na svet donela devojčicu tešku samo 1.650 grama. Beba je u relativno dobrom opštem stanju prebačena u Centar za prevremeno rođenu decu u Beogradu.

Zvonko Pop Trajković, direktor Klinike za ginekologiju, kaže da su se lekari našli pred jednim od najtežih profesionalnih izazova jer je trebalo spasavati život deteta, rizikujući život majke.

- Kolege sa Infektivne klinike su nas obavestile da je 2. decembra primljena trudnica obolela od svinjskog gripa. Tražili su našu pomoć, a trebalo je da donesemo konačnu odluku šta sa majkom i detetom. Konzilijum lekara je svakodnevno zasedao, tražilo se najbolje rešenje, jer smo bili svesni da je rizik ogroman. Konačna odluka se odlagala do poslednjeg trenutka, u nadi da će ženi i biti bolje, s obzirom na to da je porođaj u toj fazi trudnoće rizičan i po majku i po dete - objašnjava Pop Trajković.

Međutim, stanje trudnice se rapidno pogoršavalo. U petak po podne ponovo je zasedao konzilijum lekara i doneo odluku da se, bez obzira na rizik, započne porođaju, i to carskim rezom. Porodilja je već bila u toliko teškom stanju da lekari nisu mogli od nje ni da zatraže saglasnost za operaciju.

- Kako od porodilje nismo mogli da zatražimo saglasnost, obratili smo se njenoj rodbini. Saopštili smo im da više nema vremena za odlaganje i ostavili im da donesu odluku kakvu smatraju da je najbolja. Na klinici su bili otac, suprug i brat obolele žene. Oni su se složili da izvršimo carski rez i svoju saglasnost potvrdili potpisom - navodi Pop Trajković.

Operacija je počela nešto posle 22 časa i pred ponoć se rodila devojčica. Nažalost, majka je umrla.

- Žao nam je što je majka preminula, ali smo zadovoljni što smo uspeli da spasemo jedan život. Nadamo se da će sa detetom sve biti u redu, s obzirom na to da je rođeno u sedmom mesecu - kaže Pop Trajković.

Žarko Ranković, direktor Infektivne klinike, ističe da je porodilja i pre obolevanja od svinjskog gripa imala ozbiljnih zdravstvenih problema.

- Reč je o pacijentikinji koja je 2002. godine prvi put operisana od tumora na mozgu, da bi joj 2007. iz istog razloga rađena još jedna operacija - objašnjava Ranković.