Besplatna Zabava

Archive for December 6th, 2009

Dragoslav Stepanović: „Panceri" nas se uopšte ne plaše, čak mogu da kažem da nas i ne cene. Oni kažu: „Srbi će opet da igraju i igraju, a mi ćemo na kraju da ih pobedimo"

Iskusni fudbalski stručnjak Dragoslav Stepanović tvrdi da u Nemačkoj ne cene previše srpsku reprezentaciju i da su sigurni u pobedu „pancera" nad „orlovima" na Svetskom prvenstvu u Africi! Bivši trener Vojvodine podsetio je javnost da je Ilija Petković takođe imao fantastične kvalifikacije sa selekcijom Srbije i Crne Gore, a onda doživeo fijasko na Mundijalu.

Stepanović je poslednjih nekoliko dana proveo u Nemačkoj, gde se proslavio radeći kao trener više od 20 godina, pa je preneo najsvežije utiske o žrebu kvalifikacionih grupa za Svetsko prvenstvo.

- Osim Joakima Leva, koji je gledao našu reprezentaciju i rekao da njegovom timu žreb nije bio naklonjen, svi ostali sigurni su u pobedu Nemačke. Oni i dalje misle kako je to neka ekipa s kojom su ranije lako izlazili na kraj. Tako u Nemačkoj važi priča: „Srbi će opet da igraju i igraju, a mi ćemo naravno da pobedimo". Ali, ne znaju da to više nije ista ekipa - rekao je Stepanović.

Jedan od najpoznatijih srpskih trenera, koji je u Ajntrahtu doživeo zlatne godine karijere, takođe je siguran da će Nemačka zauzeti prvo mesto u Grupi D na Mundijalu u Africi.

- Nemci su favoriti, dok su ostale ekipe izjednačene. „Panceri" su 13 puta bili u finalima svetskih i evropskih prvenstava, a šest puta su osvajali titule. Oni su takmičarska ekipa i uradiće sve da budu prvi u grupi i izbegnu Engleze u osmini finala. Tačno je da igraju slabo u poslednje vreme, ali rano su obezbedili plasman na SP. Istina je i da Lev ima dosta kritičara, ali javnost je ubeđena da Nemačka u Africi može do četvrte titule svetskog prvaka - prenosi Stepanović.

Bili smo talični

Isto tako, Stepanović veruje da Srbija može da bude druga u grupi. On je podvukao da bi najveći adut našeg tima moglo da bude iskustvo koje je imao Ilija Petković 2006. godine, kada je posle odličnih kvalifikacija i velike euforije doživeo raspad reprezentacije!

- Mi smo sada odigrali dobro, ali nismo imali ozbiljnije rivale u kvalifikacijama osim Francuza. Protiv njih u Beogradu imali smo mnogo sreće s igračem više, baš kao i protiv Austrije. Naši nisu impresionirali, ali ima šest meseci vremena da se isprave svi nedostaci. Nema potrebe da puno kritikujemo naš tim, ali ni da padamo u euforiju. Imao je i Ilija Petković sjajne kvalifikacije, pa znate šta se dogodilo na takmičenju. Nadam se da niko u FSS neće zaboraviti Petkovo iskustvo - upozorava Stepi.

Premijeru na Mundijalu u Africi naša selekcije imaće protiv Gane (13. jul), zatim će odmeriti snage s Nemačkom (18. jul), dok će poslednji meč u grupi, nadamo se ne i poslednji na turniru, odigrati protiv Australije (23. jul).

- Raspored nam ide na ruku, jer ako u prvom meču pobedimo, onda protiv Nemačke možemo da odmorimo neke igrače i čuvamo se za poslednji duel s Australijom. Moći ćemo taktički da rasporedimo tim kako nama odgovara. Protiv Gane ćemo imati meč odluke. Naravno, možemo da budemo drugi, ali bitno je da budemo spremni, koncentrisani i da najbolja izdanja pokažemo u Africi. Bolja od onih u kvalifikacijama - kaže iskusni stručnjak.

Nezgodna Gana

Obrni-okreni, Nemačka se uvek izdvoji kao favorit, makar zbog tradicije i slavne prošlosti. Tako da će „orlovi" put do nokaut faze morati da traže preko „crnih zvezda" i „kengura".

- Gana će biti nezgodna jer igra na domaćem kontinentu. Dujković je dosta uradio za taj tim, a imaju i kvalitetne igrače. Australija je na poslednjem SP eliminisana od Italije iz penala koji nije postojao. Slabo ih poznajem, ali sam od njihovih novinara dobio informaciju da će već sada početi da prate sve naše igrače da bi nas upoznali, kao i da će snimati naše kampove - objasnio je Stepanović.

Potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić priznao da su mu omiljene pevačice Seka Aleksić i Slavica Ćukteraš. Popularne folkerke uzvratile komplimente

Potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić otkrio je javnosti da su mu Seka Aleksić i Slavica Ćukteraš dve omiljene pevačice. Đelić je u subotu uveče pred milionskim auditorijumom u „Nacionalnom dnevniku" Televizije Pink priznao da rado sluša njihove pesme.

- Obožavam Seku i Slavicu i pesme koje one izvode. Imaju odlične glasove i energiju koju publika jako voli - rekao je Đelić.

Folk diva Seka Aleksić u izjavi za Press rekla je da joj je drago što ovaj političar voli njene pesme.

- Lepo je čuti da gospodin Đelić voli moje pesme. Tom izjavom je pokazao je da nije dvoličan jer nije nabrojao neke izvođače klasične muzike, već mene. Ja mu uzvraćam komplimentom da je sjajan političar - rekla je Seka.

Slavica Ćukteraš takođe je bila prijatno iznenađena kada je čula da je potpredsednik vlade Božidar Đelić njen veliki obožavalac.

- Mama mi je prenela vest da je Đelić na Pinku izjavio da smo Seka i ja njegove omiljene pevačice. Zaista mi to imponuje i rado bih mu zapevala uživo. On je kao pojava jako simpatičan, ali ne bih komentarisala kakav je političar jer se u politiku uopšte ne razumem - rekla je Slavica uz osmeh.

Muzičko takmičenje „Zvezde Granda" dobilo je ljutu konkurenciju - „Evropsku zvezdu"

Produkcija „Beoton" će od februara na televiziji Košava emitovati „Evropsku zvezdu" - zabavnu emisiju u kojoj talentovane osobe imaju šansu da postanu muzičke zvezde. Petnaest najtalentovanijih takmičara dobiće priliku da učestvuje u studijskom delu ovog velikog takmičenja. Oni finalisti koji uđu u top pet imaće tu čast da im najpoznatiji muzički producenti na prostoru naše države naprave pesmu koja će im svakako biti odskočna daska za dalju karijeru, a dvoje finalista očekuje video-spot visoke produkcije. Pobednik će snimiti album za domaće i evropsko tržište i dobiće stan u Beogradu, kao i mogućnost učešća na međunarodnim festivalima. Zaštitno lice „Evropske zvezde" je Marija Šerifović. Audicije će se organizovati tokom decembra i januara u gradovima širom Srbije, a žiri će činiti poznate ličnosti iz sveta muzike: Saša Mirković, kao jedan od najuspešnijih producenata na ovim prostorima, Marija Šerifović, Leontina Pat, Saša Milošević Mare, Vladimir Graić Graja. Protekle nedelje snimljen je i reklamni spot za ovo takmičenje.

Od tri miliona doza vakcina protiv novog gripa Srbija će, u najboljem slučaju, potrošiti polovinu, pokazuju istraživanja. Epidemiolog dr Predrag Kon ipak smatra da će se veliki broj ljudi vakcinisati i da će nam čak trebati nova nabavka

U Srbiji će se, prema trenutnim prognozama, iskoristiti najviše polovina od tri miliona doza vakcina protiv novog gripa A (H1N1)! Neiskorišćeni deo naručenog kontingenta moraće da se uništi, što znači da bi Srbija mogla da „baci" oko 12 miliona evra, odnosno 1,2 milijarde dinara.

Istraživanja pokazuju da se dve trećine punoletnih građana oseća ugroženo zbog epidemije novog gripa. Međutim, i pored toga, više od polovine ne planira da se vakciniše. U anketi koju je Press sproveo na svom sajtu od 2. do 6. decembra, od 2.294 posetilaca čak 2.071 je bilo protiv, a samo 223 za vakcinaciju.

Iako sva istraživanja pokazuju da je zainteresovanih za vakcinaciju vrlo malo, predsednik Radne grupe za pandemiju dr Predrag Kon strahuje da vakcina neće biti dovoljno. On otkriva za Press da će vakcinacija biti nastavljena i posle sezone gripa, možda i tokom leta.

Neće se baciti?!

Dr Kon i dalje očekuje da će se podeliti svih tri miliona doza vakcine.

- Ja imam obrnut strah, a to je da neće biti dovoljno vakcina. Ako se to dogodi, nabavićemo još, a ako bude preostalo, uništićemo ih. Uvek je bolje, zar ne, imati vakcina za one koji žele da se zaštite nego nemati. Mada, mislim da neće biti potrebe za uništavanjem, i da će biti prilično iznenađenje kada se bude videlo koliko će ljudi koji ne pripadaju rizičnim grupama hteti da se vakciniše. Nije to pitanje istraživanja. Svest se polako menja, prvenstveno lekara, od kojih najviše zavisi odziv vakcinacije - kaže dr Kon za Press.

On otkriva da će se vakcinacija sprovoditi i posle završetka ovogodišnje sezone gripa.

- Ona će se sprovoditi u februaru, ali i u martu, aprilu, a možda i u maju i tokom leta, ako bude preostalo vakcina. To je potrebno jer je ovo novi virus, koji u ovakvom obliku može da bude prisutan duže vreme. On je, istina, samo prve dve sezone pandemijski, ali vakcina štiti duže, bez obzira što će se virus menjati. S druge strane, u vakcini koja treba da se koristi naredne godine očekuje se da će biti ovaj novi virus - objasnio je dr Kon.

Epidemiolog dr Radmilo Petrović kaže da u Srbiji za poslednjih 40 godina nikada nije bilo utrošeno više od pola miliona doza vakcina. Iako je ocenio da je tri miliona doza mnogo, on smatra da što više građana treba da se vakciniše, s obzirom na to da je ovo novi virus, koji populacija ne poznaje.

- Od 60-ih godina naovamo jednom se samo u bivšoj Jugoslaviji dogodilo da je potrošeno 800.000 doza grip vakcina, dok se u Srbiji nikada nije potrošilo više od pola miliona. Uglavnom se u Srbiji trošilo između 300.000 i 400.000 doza. Ali, mnogi ne znaju šta je grip. Pogotovo mlađi od 40 godina. Od njega niko ne može pobeći, a pogotovo ne ako je novi soj, zato se treba vakcinisati - kaže dr Petrović.

On tvrdi da su za kampanju protiv vakcinacije krive farmaceutske mafije, niko drugi:

- Ova svetska ujdurma protiv vakcinacije i oko rezistencije na antivirusni lek meni liči na rat dve farmaceutske mafije.

Počinje distribucija vakcina

Na pitanje zašto je Srbija naručila tri miliona doza vakcina, dr Predrag Kon kaže da je bilo razmišljanja da se naruči i četiri miliona.

- Smatramo da je apsolutno neophodno da se vakciniše oko 1,5 miliona građana koji su rizični. Kada smo naručivali vakcinu, još nije bilo jasno da li će biti dovoljna jedna ili dve doze, kao što se ni sada to ne zna zasigurno. Zato smo naručili tri miliona. Primera radi, trenutni stav SZO je da deca ispod deset godina treba da prime dve doze. Moguće je da će taj stav vremenom da se promeni. Zasad je sigurno da neki hronični bolesnici, poput onih na citostaticima, moraju da prime dve doze - rekao je dr Kon.

Vakcina protiv novog gripa A (H1N1) počeće ove nedelje da se distribuira domovima zdravlja.

- U pripremi je karantinska distribucija vakcine koju će sprovesti Institut „Torlak" zajedno sa zavodima i institutima. Međutim, to ne znači da će odmah početi vakcinacija. Naime, zato se i zove karantinska, a to znači stroga zabrana korišćenja pre nego što vakcina dobije sertifikat od naše Agencije za lekove. Samim tim, vakcinacija će početi onog momenta kada bude zvanično dobijen sertifikat - objasnio je dr Kon.

Dinar je danas dostigao najnižu vrednost od početka godine, po zvaničnom srednjem kursu Narodne banke Srbije evro vredi 96,57 dinara!

Ekonomisti i bankari objašnjavaju da je domaću valutu oslabila veća potražnja za evrom domaćih preduzeća, nastala zbog plaćanja spoljnih dugova.

U odnosu na petak, dinar je danas oslabio prema evru za 1,04 dinara. Da bi sprečila veći pad dinara, NBS je u petak, prvi put posle devet meseci, intervenisala na međubankarskom deviznom tržištu i prodala 42 miliona evra iz deviznih rezervi. U centralnoj banci objašnjavaju da je do pomeranja kursa u poslednjih nekoliko dana došlo zbog izmirivanja obaveza preduzeća po osnovu uvoza energenata i regulisanja drugih plaćanja, što je uslovilo pojačanu tražnju deviza.

Bankari se mahom slažu, objašnjavajući da je do slabljenja dinara došlo zbog naplate dugovanja kompanija. U Findomestik banci kažu da krajem godine dugovanja preduzeća dospevaju na naplatu.

- Pored toga, slaba kreditna aktivnost banaka doprinosi smanjenju ponude deviza na tržištu - ističu u Findomestik banci.

Da je za kraj godine uobičajeno dinamiziranje finansijskih tokova i samim tim slabljenje dinara smatra i ekonomista Goran Nikolić.

- Na kraju svakog kvartala, a posebno krajem godine, preduzeća servisiraju dugovanja. To tera kurs nagore, a na slabljenje domaće valute u narednom periodu uticaće i jačanje industrijske proizvodnje i rast uvoza - naglašava Nikolić.

Ekonomista Milan Kovačević smatra da na slabljenje domaće valute najviše utiče porast zaduživanja.

- Država kredite otplaćuje na osnovu izvoza, doznaka i priliva kapitala. Međutim, izvoz je opao za četvrtinu, a priliv kapitala i doznaka je mnogo manji od očekivanog. Pored toga, bilo je najava da će stići krediti iz Rusije i Kine, a pošto do toga nije došlo, imamo i psihološki pritisak na kurs - navodi Kovačević.

On ističe da bankama odgovara osciliranje kursa i da one jedine na tome mogu da zarade.

- Na deviznom tržištu u Srbiji učestvuju samo banke i one znaju šta se događa, dok su privreda i stranovništvo izolovani. Posle svega one će jedine biti na dobitku - kaže Kovačević.

DRI priprema krivične i prekršajne prijave protiv odgovornih koji su prekršili zakon trošeći novac iz budžeta, ali ne mogu da govorim o tome ni da li će, kada i protiv koga one da budu podnete

Izveštaj Državne revizorske institucije (DRI) pokazao je sav javašluk državnih funkcionera kojima je povereno raspolaganje novcem poreskih obveznika Srbije. Ali, i pored jasnih pokazatelja da su mnoga ministarstva trošila novac iz budžeta mimo pravila, nema prijava protiv odgovornih. Predsednik DRI Radoslav Sretenović kaže za Press da je njegova komisija „u procesu" pripreme prijava protiv onih koji su prekršili zakon, ali ne želi da kaže da li će one uopšte biti podnete i protiv koga.

- DRI može da podnese krivične prijave nadležnom organu ako u postupku revizije otkrije postojanje krivičnog dela. Preduzimanje tih mera jeste u nadležnosti DRI i mi se sada nalazimo u tom procesu. Sad o tome ne mogu da se izjasnim i dam informacije o kojim se merama radi.

Rekli ste i da ćete prijave podneti posle sednice Odbora za finansije Skupštine. Zašto čekate kad imate sve dokaze, šta to sednica Odbora može da promeni?

- Skupštinski odbor ne može da utiče na kvalifikovanje i preduzimanje mera koje su u nadležnosti DRI, ali želimo da čujemo raspravu. DRI se nalazi u procesu preduzimanja kaznenih mera, tome vrlo pažljivo pristupamo, prikupljamo dokaze, ali ne bih želeo unapred da govorim koje će mere biti preduzete.

Kada će biti održana sednica Odbora za finansije?

- Zakazan je za danas.

Dobro, a koja ministarstva su najviše kršila zakon i tako oštetila budžet?

- U izveštaju smo konstatovali ko jeste ili nije postupao u skladu sa zakonom. Ja sad ne mogu da prozivam nijedno ministarstvo pojedinačno.

Međutim, veliki broj ministarstava koje ste kontrolisali tvrdio je da ste pogrešili i da oni nisu kršili zakon?

- Ne želim putem štampe da komentarišem reagovanja pojedinih ministarstava. Sve što je tokom revizije ispitivano dato je u izveštaju. Pratimo reakcije ministarstva i spremni smo za nove razgovore kako sličnih grešaka ne bi bilo u budućnosti. Ali, ovi razgovori ne mogu da utiču na izmenu našeg stava iz izveštaja. Svi imaju mogućnost da nam u roku od 15 dana dostave argumentovane prigovore na izveštaj DRI i nove dokaze koji nam nisu stavljeni na uvid prilikom obavljanja revizije. Gde je bilo novih dokaza, revizori su to uvažili, a gde je bilo primedbi bez novih dokaza, to je odbijeno.

Da li ste imali problema posle objavljivanja ovog izveštaja, jesu li vas zvali ministri, političari?

- Ne. Niti je bilo poziva bilo kog ministra niti funkcionera ministarstava ili agencija. I dok smo radili izveštaj, nije bilo nikakvih problema u saradnji sa ministarstvima. Na zahtev revizora dostavljeni su nam sva dokumentacija i traženi izveštaji, i to je za svaku pohvalu.

Od političara, samo vam je predsednik Boris Tadić pružio bezrezervnu podršku?

- Pored državnog vrha, predsednika Tadića, smatram da imamo i bezrezervnu podršku svih nezavisnih regulatornih tela, koja se zajedno s nama nalaze u lancu institucija koje se bore protiv korupcije i za uspostavljanje demokratije. Tu su i mediji koji na objektivan način treba da prikažu izveštaj DRI. Ovo jeste prekretnica u razvoju demokratije u Srbiji i verujem da će naš izveštaj već u ovoj i narednim godinama doprineti boljem upravljanju budžetskim sredstvima.

Da li je Srbija zrela za nezavisne institucije?

- DRI, zajedno s ostalim nezavisnim institucijama, pravi dobar put za to.

Zamenik premijera i ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić kaže za Press da je veliki broj štrajkova koji je do sada organizovan u Srbiji „opravdan"

On kaže i da ima razumevanje za to što nezadovoljni radnici ili studenti blokiraju pruge po Srbiji ili centar Beograda, i dodaje da bi trebalo „uhapsiti one koji su odgovorni za štrajkove", odnosno vlasnike privatizovanih firmi, a ne radnike".

- Kad radnici izađu na ulice, pruge, kad blokiraju saobraćaj, naravno da policija treba da brine o javnom redu i miru. I mi radimo svoj posao. Ali, da budemo do kraja iskreni, većina njihovog nezadovoljstva je opravdana. Nisu ti ljudi tek tako iz besa izašli da protestuju, nego ih je muka naterala. Ljudi nemaju od čega da žive jer im njihovi poslodavci ne isplaćuju plate, otpuštaju ih! Dakle, ljude koji su kupili ta preduzeća u kojima radnici štrajkuju treba pohapsiti, a ne svaljivati odgovornost na štrajkače. Dajte da vidimo ko su ti poslodavci, kako su kupili preduzeća, odakle im novac. To su najbogatiji ljudi, koji su najviše opljačkali državu - kaže Dačić.

O kojim ljudima vi govorite, ko su ti biznismeni, kako se zovu?

- Neću ih imenovati, ali već sam rekao da su to ljudi koji su kupili preduzeća čiji radnici štrajkuju! Zna se koje privatizacije treba poništiti!

Da vas podsetimo, vi ste ministar policije, a policija u ovoj zemlji hapsi. Ko vam brani da ih hapsite?

- Iza ovoga moraju da stoje svi nadležni organi u državi, a MUP Srbije je samo jedan od njih! Prema tome, svako mora da radi svoj posao!

Na vlasti ste godinu i po dana, a sad se zalažete za reviziju privatizacije. Zašto to niste pokrenuli...

- Slušajte, nemam ja šta da se zalažem ili ne! Agencija za privatizaciju iznela je podatak da treba poništi 30 odsto privatizacije u Srbiji?!

Ne mislim generalno da su krivi svi koji su privatizovali preduzeća, već da treba da odgovaraju oni koji su doveli do toga da radnici danas nemaju šta da jedu! S druge strane, među tim istim poslodavcima koji otpuštaju radnike imamo vrlo bogate ljude, da ne kažem da mnogi od njih spadaju u najbogatije u Srbiji. A ti najbogatiji su opljačkali državu!

Ako nećete da govorite o imenima, hoćete li da kažete ko od ministara ne radi dobro, jer ste podržali izjavu predsednika Tadića da ima ministara koji ne rade dobro?

- Prvo neka najveća stranka koja ima ministre u Vladi oceni njihov rad i javno kaže ko ne radi dobro! A onda ćemo videti. Što se tiče koalicije SPS-PUPS-JS, mislim da svi rade svoj posao dobro. Ali tražiću od njih da se još više angažuju, jer znam da neki od njih mogu i bolje!

Ponovo je aktuelna priča o rekonstrukciji Vlade, da li biste je sada podržali?

- Znate, u Švedskoj, na primer, Vlada ima manje ministarstava nego u Srbiji, ali zato ima veći broj ministara. Tako u okviru Ministarstva spoljnih poslova oni imaju čak četiri ministra, u resoru pravde dva... Nemam ja ništa protiv toga da se smanji i broj ministarstava, ako će to zaista da dovede do racionalizacije, manjih troškova. Međutim, nama do sada nije stigao takav predlog.

Za dve godine iz Pokrajinskog zavoda za zdravstveno osiguranje bez tendera potrošeno više od 10,5 miliona za kupovinu nepotrebne medicinske opreme! Novac išao preko firmi koje odrede funkcioneri vlasti u Vojvodini. Za dve godine u Vojvodini je potrošeno više od milijardu dinara (10,5 miliona evra) iz Zavoda za zdravstveno osiguranje na kupovinu nepotrebne medicinske opreme, otkriva Press. Na osnovu dokumentacije koja ima nekoliko stotina strana, u koju je Press imao uvid, novcem „građana i građanki Vojvodine" iz ovog zavoda preko privilegovanih firmi kupovana je nepotrebna oprema po višestruko većim cenama, bez ikakvog tendera. Firme preko kojih je išla nabavka određivali bi ljudi iz vrha vlasti Vojvodine

Svaka kupovina opreme vođena je kao „mala nabavka" direktnim pogađanjem, kako bi se izbegli tenderi i dobijanje što bolje cene. Medicinski aparati su zbog toga „razbijani", kupovani su u delovima kako se ne bi prekoračio limit „malih nabavki" (maksimum u 2009. je 2,9 miliona).

U ovo, do sada nezabeleženo trošenje para umešani su ljudi iz Pokrajinskog zavoda za zdravstveno osiguranje, direktori pokrajinskih filijala RZZO, direktori zdravstvenih centara i domova zdravlja i članovi Izvršnog veća Vojvodine. Po pravilu, svi članovi vladajuće koalicije u Vojvodini.

Sanitet od 100.000 evra

Koja i kakva oprema je kupovana govori primer da su sanitetska vozila plaćana čak 100.000 evra, iako realno koštaju tri puta manje! Domovi zdravlja u Vojvodini kupili su osam mamografa, koji ne rade jer ove ustanove nemaju obučeno medicinsko osoblje! U jednom domu zdravlja kao „hitna nabavka" kupljen je deo za rendgen koji je plaćen nekoliko miliona više od realne cene!

Ovu pljačku otkrili su radnici Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje (RZZO), koji su dokumentaciju sa svim dokazima predali ministru policije Ivici Dačiću, ali i tužiocu Slobodanu Radovanoviću. U ovom dopisu oni su kao glavnog krivca označili direktora Pokrajinskog zavoda za zdravstveno osiguranje Radeta Nikolića, koji je postavljen na predlog IV Vojvodine. Slučajno ili ne, Nikolić je nedavno penzionisan, i to na zahtev UO RZZO!

U pismu članu UO RZZO Ištvanu Huđiju, do koga je došao Press, radnici objašnjavaju kako je trošen novac. Prema zakonu, svaka filijala RZZO dobija novac za plate i prevoz zdravstvenih radnika, a novac koji im eventualno preostane, ili koji dobiju kao deo koji je prikupljen u Vojvodini, vodi se kao „slobodna sredstva". Upravo ta „slobodna sredstva" služe za kupovinu sanitetskog materijala, lekova, ili hitnu nabavku i popravku opreme.

Odluku o tome ko će dobiti novac donosi posebna komisija, čiji je predsednik Rade Nikolić (članovi komisije u okviru). Međutim, radnici tvrde da komisija nikad nije odobrila da se ovim novcem kupe lekovi ili sanitetski materijal, već samo medicinska oprema, po pravilu nepotrebna!

„Zdravstvene ustanove nisu mogle nabaviti lekove, sanitetski materijal za pacijente, ali je zato vršen pritisak da ustanove daju zahteve za prenos 'slobodnih sredstava' za kupovinu opreme za čiju upotrebu nemaju dozvolu Ministarstva zdravlja... Ko god je tražio novac, mogao ga je dobiti samo ako nabavlja opremu od određenih dobavljača", navode radnici RZZO. Na ovaj način za dve godine potrošeno je više od 10 miliona evra!

Za šest meseci ove godine potrošili 259 miliona!

Dokle ide bezobrazluk u trošenju para građana srpske pokrajine najbolje govori još jedna činjenica. Upravni odbor RZZO u Beogradu doneo je u martu 2009. preporuku da se zbog ekonomske krize obustavi prenos „slobodnih sredstava" zdravstvenim ustanovama. Međutim, i pored ove preporuke, Vojvođani nastavljaju sa trošenjem para, navodi se u dopisu radnika!

„U dopisu direktora RZZO pod nazivom 'Korišćenje sredstava filijale' pod brojem 03-450-680 od 3.7.2009 izneta je frapantna činjenica da su samo vojvođanske filijale od početka godine do 30. juna 2009. zdravstvenim ustanovama prenele 259.037.776 dinara 'slobodnih sredstava'", navodi se u pismu zaposlenih u RZZO!

Razlozi zbog kojih Srbija nikako ne sme da prizna otcepljenje Kosova i Metohije nisu samo u pukom patriotizmu, odbrani „svete zemlje" i isterivanju nekakve kosmičke pravde!

Odlukom Albanaca i njihovih saveznika da otrgnu deo tuđe teritorije, dakle presedanom u novijoj istoriji, a naročito odgovorom Srbije da to ne prihvata, ovoj zemlji je na jedan dijaboličan način višestruko skočila cena u međunarodnoj politici. To je veoma važan momenat prema kome valja meriti sve naše ostale nastupe u spoljnim odnosima.

Novonastalu važnost Srbije, njenu iznuđenu „popularnost" i mogućnost da se od svega napravi neka korist, pre svih je, srećom, razumelo upravo naše Ministarstvo spoljnih poslova. I to u momentu kada su se, po albanskom proglašenju nezavisnosti Kosmeta, ovde mogle čuti samo jalove žalopojke i pretnje iz praznih pušaka. Može se polemisati o tome da li će aktuelno zasedanje Međunarodnog suda pravde, po pitanju legalnosti albanske secesije, doneti željene posledice za srpske interese na samom Kosovu, ali nema nikakve sumnje da je Srbija izdizanjem svog slučaja u sam vrh svetskih zbivanja već napravila izvesne opipljive rezultate.

Zvuči paradoksalno - suprotstavljajući stavove sa najmoćnijim državama, našim predstavnicima su se širom otvorila vrata svih najznačajnijih međunarodnih institucija i najuticajnijih vlada. Aktivan pristup naše diplomatije i rešenost Srbije da brani svoju čast onako kako joj je to jedino preostalo, galamom i insistiranjem na zvaničnom pravnom poretku, podržali su na kraju i oni koji su tvrdili da o Kosovu više nema šta da se raspravlja. Da je ova taktika bila ispravna, ili da makar nije donela novu štetu, govori i činjenica da je Evropska unija, usred sporenja o statusu KiM sa Srbijom, donela odluku da nam ukine vize. Gle čuda, čak su i nemilosrdni Holanđani počeli da spuštaju gard.

Naravno, svi oni koji su sada na našoj strani, a tu je zaista veliki broj najnaprednijih svetskih država, ne rade to iz neupitne zaljubljenosti u Srbiju i pravdu. Preklapaju se tu mnogi interesi, a posebno strah - gde sve „kosovska mečka" može da zaigra. U svakom slučaju, Srbiji jeste u interesu da što duže zadrži ovu svoju „specifičnu težinu" u međunarodnim okvirima. Jer samo tu, pod reflektorima velike scene, imamo mogućnost da izbegnemo nove udarce „ispod pojasa" i eventualno pokušamo da uzvratimo.

Studenti na državnim fakultetima provedu u proseku oko osam godina, svaku godinu „utvrđuju" po dva puta, pokazuje Analiza efikasnosti studiranja

Studenti na državnim fakultetima studiraju, u proseku, oko osam godina, što znači da svaku školsku godinu „utvrđuju" dva puta! Na privatnim fakultetima akademci su nešto efikasniji, pa polovina upisanih studenata završava studije u predviđenom roku, a oni kojima učenje ne ide odustaje od daljeg školovanja!

Analiza efikasnosti studiranja na Univerzitetu u Beogradu za proteklu školsku godinu pokazuje da je od 9.547 studenata samo njih 15,9 odsto diplomiralo u roku, a prosečno trajanje studija sa apsolventskim stažom je - 7,69 godina. To je za 2,3 godine duže od predviđenog roka za završetak fakulteta, a veliki broj akademaca „rastegne" studije i duže od jedne decenije. Na Šumarskom fakultetu, na primer, umesto za pet godina, prosečni studenti do diplome dolaze tek za devet godina.

Razmaženi studenti

Dekan Fakulteta za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju Dobrivoje Radovanović kaže za Press da se to što studenti Univerziteta u Beogradu studiraju 2,5 godine duže od predviđenog roka ne može tumačiti drugačije nego kao lenjost ili posledica loših radnih navika stečenih tokom prethodnog školovanja!

- To povećava troškove i države i porodice koja školuje dete. Student koji kod nas studira po starom programu ima četiri ili pet ispita u trećoj i četvrtoj godini studija na jednom od smerova. Uslov da upiše godinu je da položi tri ispita. On ima pet rokova, profesore koji nemaju sklonost da obaraju studente, ali i pored toga on dolazi i traži da ga upišemo sa dva ispita - upozorava Radovanović.

On ističe da je prolaznost na privatnim univerzitetima bolja samo zato što su kod njih kriterijumi niži i da će biti potrebno još mnogo vremena dok privatni fakulteti u Srbiji ne stanu „rame iz rame" sa državnim.

- Proći će još mnogo vremena do trenutka kada će privatni univerziteti biti jači od državnih. Državni i privatni univerziteti su kod nas samo formalno jednaki, ali suštinski nisu, niti će biti u skorije vreme - tvrdi Radovanović.

Rektor Univerziteta „Singidunum" Milovan Stanišić kaže za Press da na njihovim fakultetima za četiri godine studije u proseku završi 42,7 odsto upisanih studenata, ali da je dobra prolaznost rezultat isključivo kvalitetnog rada, na pravi način prilagođenog Bolonjskoj deklaraciji.

Na privatnim brže

Rektor Univerziteta „Megatrend" Mića Jovanović tvrdi da su kriterijumi na ovoj visokoškolskoj ustanovi stroži nego na pojedinim državnim fakultetima, ali da je i pored toga prolaznost studenata na ispitima između 60 i 65 odsto.

 Slažem se da je školarina ta koja gura naše studente da uspešnije studiraju i završavaju studije u roku. Ali najvažniji razlog što naši studenti imaju bolje rezultate jeste činjenica da je fond održanih časova kod nas 90 odsto za razliku od državnih fakulteta. Nikako se ne slažem sa konstatacijom da se studentima privatnih fakulteta „gleda kroz prste". Državni fakulteti treba da se pozabave time što im je efikasnost studiranja tako niska - ističe Jovanović.

Prema saznanjima Pressa, veliki broj poslodavaca u Srbiji ne gleda da li je neko završio privatni ili državni fakultet, pa mnogi diplomci sa privatnih univerziteta rade u uspešnim firmama i na odgovornim pozicijama.