Besplatna Zabava

Archive for December 9th, 2009

Pacijenti na Odeljenju za neurologiju ugroženi jer krov mesecima prokišnjava. Sredstva za sanaciju izdvojena, ali radovi počinju tek kada se završi postupak javne nabavke, najranije početkom sledeće godine

Krov na Odeljenju neurologije KBC "Zvezdara" mesecima prokišnjava, a voda se ulila u sobe i ordinacije i čak pokvasila neke aparate! Načelnik tehničkog sektora u KBC "Zvezdara" Miroslav Ninković kaže da je sanacija krova više nego potrebna jer kišni dani donose ogromne probleme i za pacijente i za zaposlene. Ovo odeljenje je, inače, smešteno u montažnom objektu čiji je amortizacioni vek istekao još pre 15 godina!

Na neurologiji ima i pacijenata koji se oporavljaju od moždanog udara i koji se teško kreću, pa im bušan krov i propao pod teško padaju. Zbog svega toga, ali nakon pet meseci od kako je KBC "Zvezdara" zatražila pomoć od grada, Sekretarijat za zdravstvo izdvojio je 2,2 miliona dinara. Radovi će početi čim se završi postupak javne nabavke, a najranije početkom sledeće godine.

 Kofe pored kreveta

- Krov bi kompletno trebalo da bude rekonstruisan, ali to nije u strateškom planu bolnice. Najkritičniji je objekat u kojem su smešteni Odeljenje kliničke neurologije i Služba za psihijatriju. Ova dva odeljenja primaju oko 70 pacijenata, koji su ugroženi čim padne manja kiša - objašnjava Ninković.

On je dodao da se KBC u julu, nakon obilnih kiša, obratio gradu za pomoć kako bi rešili problem sa prokišnjavanjem.

- Treba sanirati i krovove očne klinike i ambulante, nefrologije, interne klinike, kao i dva ulaza i terasu na lokaciji našeg centra u Preševskoj ulici. Novac koji smo dobili od grada namenjen je za sve radove, ali je teško sada reći da li će ga biti dovoljno. Videćemo kako će se situacija razvijati kada radovi počnu - kazao je Ninković.

Zaposleni u KBC "Zvezdara" kažu da dok ne legnu pare iz sekretarijata, moraju sami da se snalaze oko popravke.

- Krpimo rupe sami. Kada plafon prokišnjava, mi ne možemo da dopustimo da kreveti pacijenata budu mokri. Podmetnemo kofu, snađemo se sami koliko smo u mogućnosti - priča jedna medicinska sestra.

Ugovor, nabavka...

Načelnik tehničkog sektora Ninković naglasio je da se sa radovima može početi tek kada se sprovede javna nabavka.

- Kada legnu pare treba da se potpiše ugovor sa Sekretarijatom za zdravstvo, pa tek onda da se sprovede javna nabavka za izbor investitora radova. Ne može se realno očekivati da počnemo sanaciju pre Nove godine - priča Ninković.

Prema rečima sekretara za zdravstvo Zorana Blagojevića, ove godine su za potrebe investicionog održavanja KBC "Zvezdara" izdvojena oko 4,3 miliona dinara.

- Deo novca je već utrošen tokom godine, a u ovom trenutku opredeljena su sredstva za javnu nabavku koja se odnosi na sanaciju kosih i ravnih krovova. Zahtev smo dobili od direktora KBC-a Aleksandra Miloševića kada su se kvarovi i oštećenja dogodila - kazao je Blagojević.

Od svinjskog gripa dosad su u Srbiji umrle 32 osobe, od kojih je većina imala srčana oboljenja, kažu za Press u Institutu za javno zdravlje „Batut"

Od novog virusa gripa A (H1N1) najviše obolevaju deca uzrasta od pet do 14 godina, ali je on najopasniji za osobe koje pate od kardiovaskularnih oboljenja i dijabetesa, saznaje Press u Institutu za javno zdravlje „Batut".

Od svinjskog gripa dosad su u Srbiji umrle 32 osobe, a prema izveštaju „Batuta", srčana oboljenja, šećerna bolest i prekomerna gojaznost su identifikovani kao najčešći faktori rizika kod osoba koje su umrle.

Rizične grupe

Kardiolog i portparol beogradskog Zavoda za hitnu medicinsku pomoć dr Nada Macura objašnjava za Press da srčani bolesnici spadaju u rizičnu grupu, jer zbog prirode svoje bolesti imaju oslabljen imuni sistem. Kako im se zdravlje ne bi dodatno komplikovalo, ona savetuje da izbegavaju fizički rad po hladnom vremenu, slanu i masnu hranu, a u slučaju da dobiju neku respiratornu infekciju praćenu bolom u grudima ili gušenjem da potraže pomoć lekara.

- Hladno vreme utiče na sužavanje krvnih sudova, a samim tim i na dovod kiseonika. Ukoliko srčani bolesnik po takvom vremenu radi težak fizički posao, na taj način povećava krvni pritisak, usled čega može doći do pucanja plakova, odnosno neravnina u krvnim sudovima, a tako nastaje infarkt. To obično pogađa osobe koje imaju visok holesterol i šećer u krvi. Takođe, srčani bolesnici nikako ne treba da hodaju brzo kada je hladno, jer se pri užurbanosti brže diše i brže unosi hladan vazduh, koji može da dovede do zapaljenja ždrela i pluća - priča dr Macura.

U slučaju da neko od srčanih bolesnika dobije respiratornu ili virusnu infekciju, ne treba da paniči. Prvo treba da pokuša sam da se izbori sa njom, a ako se stanje ne popravi u roku od dva do tri dana, obavezno da se obrati lekaru.

Bez pušenja

- Respiratorna ili virusna infekcija može da pogorša zdravlje srčanih bolesnika, zato je važno da se oni trude da se ponašaju što je moguće normalnije, kao i da se ne nerviraju. Ako nemaju bol u grudima i gušenje, a dobili su temperaturu, kijavicu i kašalj, treba da ispiraju nos morskom vodom, a grlo žalfijom ili posoljenom vodom. Treba da uzimaju dosta vitamina C, voća i povrća i provetravaju prostor u kojem borave. Obavezno treba da prestanu da puše - savetuje dr Macura.

Ishrana srčanih bolesnika treba da je umerena, sa što manje masti i soli.

- Srčani bolesnici obično imaju visok holesterol i visok krvni pritisak, zbog čega je bitno skidanje viška kilograma, jer to omogućuje bolji rad srca - navela je dr Macura.

Da su žrtve aktuelnog virusa gripa A (H1N1) osobe koje su uglavnom patile od srčanih oboljenja utvrdila je i grupa naučnika iz američkog Instituta za nacionalno zdravlje. Prema rezultatima njihovih istraživanja koja su sprovedena ispitivanjem 34 tkiva umrlih osoba, ovaj virus oštećuje sve respiratorne puteve, od dušnika do plućnih alveola. Naučnici su otkrili upale na dušniku i bronhijama, koje su ponegde bile teško oštećene.   

Građani Srbije će, kada se završi privatizacija velikih javnih preduzeća, dobiti akcije ukupne vrednosti oko 200 evra, a priča ministra Mlađana Dinkića o 1.000 evra za akcije je služila kao marketinški predizborni trik, kaže za Press bivši direktor Agencije za privatizaciju Branko Pavlović.

Iako je krajem 2007. godine, kada je usvojen zakon o pravu na besplatne akcije, Dinkić govorio da će građani od akcija dobiti po 1.000 evra, pre dva dana je istakao da će od 6. januara 2010. godine građani dobiti po pet akcija NIS-a ukupne vrednosti 2.500 dinara i 1.700 dinara novčane naknade iz Privatizacionog registra. Dinkić je rekao i da je cena NIS-a tri do pet puta veća od one za koju je prodat, i da ne želi da preuzme odgovornost za ovakvu vrednost akcija.

Pavlović naglašava da građani nikada nisu mogli da dobiju hiljadu evra za akcije, pa i da se javna preduzeća prodaju po najboljoj mogućoj ceni, i da nije bilo ekonomske krize.

- Čak i u takvim uslovima građani bi maksimalno dobili po 350 do 400 evra na ime besplatnih akcija, ali realno je da, nakon prodaje svih javnih preduzeća, dobiju ukupno po 200 evra. Vrednost akcija o kojoj je Dinkić pričao nikada nije ni postojala - smatra Pavlović. On podseća i da je obećavano da će građani iz Privatizacionog registra dobiti po 200 evra, a da će im u januaru na račune leći manje od 20 evra.

- U ovom registru su prihodi od svih firmi koje su privatizovane putem tendera, a to je nešto više od osam milijardi dinara. Prilikom donošenja zakona o besplatnim akcijama računalo se na mnogo veći iznos u Privatizacionom registru, što nije bilo realno - naglašava Pavlović.  

Ministar ekonomije i regionalnog razvoja Mlađan Dinkić izjavio je juče, posle razgovora sa radnicima firme GIK „Prvi maj" iz Lapova, da su radnički zahtevi opravdani, ali da država u njihovom slučaju ništa ne može da uradi.

- Nisam došao da dajem lažna obećanja već da vam kažem ono što je realno. Država ne može da plaća dugove privatnih poslodavaca, ali može da se postara da zakon podjednako važi za sve - izjavio je Dinkić.

Ministar je istakao da je vlasnik lapovačkog „Prvog maja" Miša Omega (Miomir Joksimović), koji je veoma bogat čovek i poseduje nekoliko firmi.

- U jednoj od tih firmi partner mu je i Evropska banka za rekonstrukciju i razvoj. Pozvaću ih i obavestiti ih koga imaju za partnera. Čoveka koji mesecima nije plaćao radnicima zarade. Zalažem se za javni pritisak na vlasnika „Prvog maja" da proda deo imovine i isplati radnike jer štrajk nije rešenje ni zbog zdravlja zaposlenih, ali ni zbog toga što se blokira međunarodni železnički saobraćaj - objasnio je Dinkić i negirao da je vlasnik „Prvog maja" dobio kredit iz Fonda za razvoj.

- Ne mogu da utičem na vašu odluku da prekinete štrajk, jer su vam zahtevi opravdani - zaključio je Dinkić.

Predsednik sindikata zaposlenih u „Prvom maju" Novica Marković ponovio je da radnici ostaju „na pruzi", do ispunjenja svojih zahteva.  

Najmanje korupcije u Crkvi, Vojsci Srbije i komunalnim službama, pokazalo ispitivanje o percepciji korupcije u Srbiji koje je sproveo „Galup"

Zdravstvo, političke stranke i carina najkorumpiranije su institucije u našoj zemlji prema mišljenju građana Srbije, pokazalo je istraživanje agencije TNS „Medija galup", koje je predstavljeno juče, na Dan borbe protiv korupcije. Građani pak veruju da je najmanje korupcije u Crkvi i Vojsci Srbije.

Ovo istraživanje, sprovedeno od 9. do 15. oktobra ove godine na uzorku 1.016 građana, prvo je o percepciji i iskustvima građana sa korupcijom. Rezultati su pokazali da građani veruju da je korupcija prisutna u svim sferama života. Njih 91 odsto kaže da korupcija utiče na politiku, a 88 odsto da utiče na poslovno okruženje.

Građani Srbije u proseku daju mito u visini od 164 evra, što je polovina prosečne plate, a što ozbiljno utiče na porodični budžet. Čak 38 ispitanih navelo je da je u poslednja tri meseca neko iz njihovog bliskog okruženja dao mito! Kada je reč o ličnom iskustvu sa mitom, tek 15 odsto ispitanika reklo je da je u poslednja tri meseca neko iz njihovog domaćinstva dao mito. Samo jednom, mito je dalo 59 odsto njih, a 29 odsto dva puta.

Od onih koji su u protekla tri meseca dali mito, njih 47 odsto samo je ponudilo da „podmaže" dobijanje usluge. Polovina je mito dala lekaru, 23 policajcu, a 12 odsto činovnicima u adminisitraciji. Nastavnicima i advokatima mito je dalo 5 odsto ispitanih, sudiji 4 odsto, tužiocu 2, a novinarima 1 odsto.

Mito bi dalo 25 odsto građana kada bi im neko tražio, a samo 15,7 odsto bi prijavilo korupciju nadležnima. Kada je reč o opstrukciji borbe protiv korupcije, skoro polovina anketiranih smatra da institucije nisu sposobne da se bore protiv ove pošasti. Polovina ispitanih smatra da Vlada i policija treba da preuzmu ključnu ulogu u borbi protiv ove pojave, ali da su upravo te institucije korumpirane.

Za najefikasniji instrument u borbi protiv korupcije ispitanici su imenovali stroge kazne, čak 75 odsto njih. Tek 22 odsto smatra da bi povećanje plata zaposlenih u javnom sektoru imalo efekta na prevenciju korupcije. Istraživanje je pokazalo i da 41 odsto građana smatra da je nivo korupcije porastao u poslednjih godinu dana, a samo 18 odsto očekuje da taj nivo bude smanjen u narednih godinu dana.

Posle serije tekstova o nenamenskom trošenju novca iz Pokrajinskog zavoda za zdravstveno osiguranje, pokrajinski sekretar za zdravstvo dr Atila Čengeri naložio je budžetskoj inspekciji da ispita poslovanje nekoliko zdravstvenih ustanova u Vojvodini.

Press je u nekoliko nastavaka pisao o tome da je Pokrajinski zavod u protekle dve godine potrošio milijardu dinara na kupovinu nepotrebne medicinske opreme.

Pokrajinski sekretar dr Atila Čengeri kaže za Press da je kontrolu budžetske inspekcije zatražio Pokrajinski Zavod za zdravstveno osiguranje. Da li zbog ovog slučaja ili ne, tek prošle nedelje direktor Zavoda Rade Nikolić je smenjen, a na njegovo mesto je postavljen Dragomir Cimeš iz Sombora.

Saznali iz medija

- Pošto novi direktor Zavoda za zdravstveno osiguranje još formalno nije stupio na dužnost, naš sekretarijat formalno je naložio inspekciji da proveri poslovanje nekoliko zdravstvenih centara, ali je inicijativu dao sam Zavod. Čak ne znam ni gde će kontrola da ide. Lično, ja sam za ovaj slučaj saznao iz medija - kaže dr Čengeri.

Na pitanje zašto se do sada čekalo sa kontrolom i kako to da on, kao prvi čovek zdravstva Vojvodine, nema informacije o tome kako se i u koje namene troši novac građana Vojvodine koji ide u Zavod za zdravstveno osiguranje, dr Čengeri kaže:

- Moram da vam kažem da o tome ništa nisam znao, jer Izvršno veće nije nadležno da kontroliše rad Zavoda za zdravstveno osiguranje. To je posao Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje (RZZO) u Beogradu i oni su i kontrolisali rad svoje filijale u Vojvodini. Izvršno veće niti imenuje, niti razrešava direktora Zavoda, već to čini Upravni odbor RZZO. Tako da i ako je bilo nepravilnosti, nema mesta odgovornosti bilo koga iz Izvršnog veća - kaže dr Čengeri.

Sa ovim tvrdnjama ne slaže se član Upravnog odbora RZZO Ištvan Huđi. On za Press kaže da bi Izvršno veće Vojvodine moralo da prati rad Pokrajinskog zavoda za zdravstveno osiguranje.

- Odgovorno kažem da je pokrajinski Zavod u nadležnosti Vojvodine, odnosno oni treba da prate rad ovog zavoda. Tako bi gospodin Atila Čengeri, s obzirom na resor koji vodi, trebalo da bude upoznat sa ovim stvarima. Tačno je da UO RZZO imenuje direktora Zavoda, ali je tačno i to da direktora Zavoda predlaže Izvršno veće Vojvodine - kaže Huđi.

Čitavu aferu o trošenju novca Pokrajinskog zavoda otkrila je grupa radnika RZZO, koja je sve dokaze podnela policiji i tužilaštvu. Radnici su se za pomoć obratili i Ištvanu Huđiju.

Trošenje bez pokrića

- Slučaj trošenja „slobodnih sredstava" u Pokrajinskom zavodu pokrenut je u septembru, tako što su UO i Nadzorni odbor tražili izveštaj na koji način, za koje potrebe i opremu troši novac Vojvodini. Ali, iz izveštaja koji smo dobili nije se videlo da li je oprema koja je kupovana za slobodna sredstva u funkciji ili ne. Zato je zatražen novi izveštaj, koji će se naći na sledećoj sednici Upravnog odbora RZZO - kaže Huđi.   

Republički javni tužilac Zagorka Dolovac izrazila je uverenje u uspeh predstojeće reforme pravosudnog sistema u Srbiji i izjavila da svi tužioci u Srbiji mogu da očekuju njenu punu zaštitu ukoliko neko pokuša da vrši uticaj na njih

Dva dana posle polaganja zakletve ona je odbacila sumnje da tužilaštva često postupaju po predmetima tek kada političari i predstavnici izvršne vlasti ukažu na njih.

- Reakcija tužilaštva i pokretanje postupaka vrše se nakon odgovarajućih istražnih radnji i tužilaštvo je u ovom poslu samostalno. Tužilaštvo mora da reaguje, ali kad i do njega samo dopre glas o učinjenom krivičnom delu, pa makar to bilo iz izjava političara. Ali sigurno je da se tužilaštvo neće rukovoditi njihovim izjavama ili komentarima rada tužilaštva - kazala je Dolovac.

Ona je dodala da se u dosadašnjoj praksi nije susretala sa pokušajima uticaja izvršne vlasti i ne očekuje da će se to promeniti.

- Svim tužiocima će biti dato detaljno uputstvo da ukoliko neko pokuša da vrši uticaj na njih, da me o tome obaveste, a ja ću nakon toga preduzeti odgovarajuće radnje, u skladu s nadležnostima koje imam - kaže Dolovac.

Dolovac je potvrdila da deli zamerke tužilačke organizacije i samih tužilaca da sudovi često ne postupaju po tužbama, kao i da je mnogo oslobađajućih ili neadekvatnih presuda, čak i za teška krivična dela, i izrazila očekivanje da će se takva praksa promeniti.

- Tužilaštvo je više puta do sada ukazivalo na neadekvatnu kaznenu politiku. Lično smatram da je nedopustivo da se za najteža krivična dela izriču kazne ispod zakonskog minimuma. Izrečena kazna mora sadržati elemente generalne prevencije, odnosno poruku učiniocima krivičnih dela da se kriminal ne isplati - kaže Zagorka Dolovac, i ističe da „garantuje da će tužilaštvo uložiti sve napore u procesuiranju kriminala i da će uvek ulagati žalbe na neadekvatne presude".

Odgovarajući na pitanje o nerešenim slučajevima ubistava novinara Dade Vujasinović, Slavka Ćuruvije i Milana Pantića, tužiteljka je kazala da će posebnu pažnju obratiti na nerešene predmete iz prošlosti.   

Srbija je veoma razočarana nastupom Hrvatske pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu i on ne doprinosi uspostavljanju dobrosusedskih odnosa, izjavio je ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremić posle sastanka sa slovenačkim kolegom Samuelom Žbogarom.

- Taj nastup za nas predstavlja duboko razočarenje, pogotovo zbog činjenice da je na jedan prilično eksplicitan način otvoreno pitanje statusa Vojvodine. Potez Hrvatske predstavlja mešanje u naše unutrašnje uređenje i političke prilike u ovoj zemlji, što nikako ne doprinosi uspostavljanju dobrosusedskih odnosa, kojima mislim da svi treba da težimo - istakao je Jeremić.

On je naglasio da prema unutrašnjem uređenju SFRJ i Ustavu iz 1974. godine autonomne pokrajine nisu imale status republika, što je kasnije potvrđeno i nalazima Badinterove komisije. Jeremić je istakao da je takav stav „slab pravni argument". Jeremić je dodao i da poseta predsednika Srbije Borisa Tadića Hrvatskoj nije u planu u dogledno vreme, i podsetio da se tamo uskoro održavaju predsednički izbori.                

Novim zakonom su predviđene znatno veće kazne za prekršaje, za trkanje po ulicama i zaletanje na pešake odmah se ide u zatvor na dva meseca

Policija od danas počinje primenu novog zakona o bezbednosti saobraćaja, koji će vozačima uvesti mnogo stroža pravila i kazne nego do sada! Dragan Jovanović iz odeljenja za bezbednost u saobraćaju Ministarstva infrastrukture kaže za Press da će se novčane kazne za vozače kretati do 30.000 dinara, a za veliki broj prekršaja predviđene su i kazne do dva meseca zatvora.

Jovanović pored pojačane provere vozača najavljuje i uvođenje video-nadzora nad policijom.

„Nasilnička vožnja"

Novim zakonom su predviđene znatno veće kazne za prekršaje, pa će, na primer, vozač koji prekorači dozvoljenu brzinu za više od 70 km/h automatski dobiti zatvorsku kaznu od najmanje 15 dana!

Ista kazna je zaprećena i za vožnju bez vozačke dozvole. Zakonom se uvodi i termin „nasilnička vožnja", pa će se trkanje na ulicama, propinjanje motora na zadnji točak ili zaletanje na pešake kažnjavati sa dva meseca zatvora i oduzimanjem dozvole na najmanje devet meseci! Ovo su samo neke od najtežih kazni koje će ubuduće važiti za teške prekršaje u vožnji.

Dragan Jovanović, međutim, kaže da cilj novog zakona nije da plaši sve vozače, već samo one koji prave prekršaje.

- Ljudi treba da se osećaju mnogo komotnije zbog novog zakona, a plašiće se samo oni koji su skloni prekršajima. Što se tiče nekih mera, one će biti postepeno uvođene u narednih šest meseci, kako budu stupali na snagu pravilnici koji ih regulišu. Na primer, upisivanje negativnih poena u dozvole počeće 1. januara - objašnjava Jovanović.

Neke od stvari koje će biti regulisane novim pravilnikom jesu i polaganje i obuka za nove vozače. Novi zakon, osim praktične nastave, predviđa i obaveznu teorijsku nastavu i polaganje Prve pomoći. S obzirom na to da još uvek ne postoje pravilnici kojima se reguliše novi nastavni program, studenti vožnje će se do njihovog stupanja na snagu obučavati po starom programu. U Ministarstvu infrastrukture najavljuju da će pravilnici stupiti na snagu za dvadesetak dana. Nakon toga će studenti koji su nedavno počeli s obukom imati tri meseca da završe taj posao po starom programu, ali će ipak morati, osim teorije i vožnje, da polažu i prvu pomoć.

Kazne i za pešake

Što se tiče tehničkih pregleda, vozila starija od 15 godina moraće da se šalju na redovan tehnički pregled dva puta godišnje, a to će važiti i za kamione, autobuse, vozila za javni prevoz, rent-a-kar i slična vozila. Jedna od novina jeste i to što će se upotreba mobilnog telefona u toku vožnje kažnjavati sa 5.000 dinara, a pešaci koji budu razgovarali dok prelaze pešački biće kažnjavani sa 3.000 dinara. Međutim, biće ukinuto naplaćivanje kazni na licu mesta, pa će policija morati da piše priznanice koje će vozač plaćati u pošti ili banci.

S obzirom na to da se često može čuti da je neki vozač „podmazao" policajca, Jovanović kaže da će se i za njih uskoro uvesti kamere u kolima, kojima će se pratiti njihovo postupanje.

- Mi težimo zajedničkom cilju da potpuno suzbijemo moguću korupciju. Sav posao koji obavlja policajac biće pod video-nadzorom i na osnovu toga biće sprečen da se ponaša van propisa. Biće snimano sve šta je radio, kao i svaka prijava koju napiše. Cilj zakona i ovih mera jeste da smanjimo broj poginulih u saobraćaju ispod 500 na godišnjem nivou - objašnjava Jovanović.

U MUP-u su za Press rekli da su spremni za doslovnu primenu zakona i da će u početku opominjati vozače za nove vrste prekršaja.

Novim zakonom o bezbednosti u saobraćaju vozači motora neće smeti da prevoze decu mlađu od 12 godina, kao ni pijane i drogirane osobe.

Za vožnju dece do 12 godina kazna će biti od 15.000 do 30.000 dinara, šest kaznenih poena i oduzimanje dozvole od tri do 12 meseci, dok će za prevoz drogiranog ili pijanog čoveka vozači morati da plate od 6.000 do 20.000 dinara i dobiće dva poena.

Zakon propisuje da će i kacige morati da budu homologovane, što znači da će njihova izdržljivost morati da bude proverena.

- U zakonu je precizirano da kaciga mora da se nosi na glavi, što je razlika od dosadašnjeg zakona, gde je pisalo samo da mora da se nosi, pa su je vozači ponekad nosili na ruci! Precizirano je da mora da bude zakopčana i homologovana - objašnjava za Press Vladimir Jevtić, motociklista i stručnjak za bezbednost saobraćaja. On je objasnio će po novom zakonu biti uvedene dve kategorije za vozače motocikala.

- A1 kategorija je za motore do 125 kubika, odnosno manje mašine. A kategorija je za one iznad 125 kubika. Vozači uzrasta od 16 do 18 godina moći će da dobiju samo A1 kategoriju, dok će A kategoriju dobijati samo oni iznad 18 godina - objasnio je Jevtić.

Novina u zakonu je i kategorizacija za kvadove, odnosno motore na četiri točka.

- Oni su do sada bili registrovani kao radne mašine, a sad je to regulisano zakonom. Vozači će imati posebno polaganje i edukaciju za kvad, a dobijaće kategoriju B1 - kaže Jeftić.