Besplatna Zabava

Archive for December 11th, 2009

Čak 126 štićenika napunilo Prihvatilište za odrasla i stara lica u Kumodraškoj ulici, što je daleko više od kapaciteta ovog centra. Prema rečima zaposlenih, biće ih i više kada se temperature spuste ispod nule.

Prihvatilište za odrasla i stara lica u Kumodraškoj ulici jedina je ustanova u gradu u kojoj mogu da prespavaju, okupaju se, zagreju i pojedu kuvano jelo oni koji nemaju krov nad glavom i oni o kojima nema ko da brine. U prihvatilištu je juče bilo čak 126 štićenika, što je daleko više od kapaciteta ovog centra. Prema rečima zaposlenih, biće ih i više kada se temperature spuste ispod nule.

Socijalni radnici, defektolozi, lekar, medicinske sestre i negovateljice deo su ekipe koje o svojim stanarima brine 24 sata dnevno. Iako je propisano da prihvatilište zbrinjava samo osobe u stanju hitne socijalne potrebe i one koji su državljani Srbije, ne dešava da nekoga vrate makar bez ručka.

Ceo život podstanar

Dragan R. (60 ) stananuje ovde još od februara, mada je najduže dozvoljeno zadržavanje u ustanovi šest meseci.

- Bio sam podstanar ceo život, zarađivao prodajući stvari na ulici. Kada su došla crna vremena nisam mogao da plaćam kiriju, ostao sam bez ičega i morao sam da dođem ovde. Nemam pravo na penziju, sada sam na proceni radne sposobnosti pa me možda i smeste u neki dom penzionera, ukoliko ostvarim pravo - priča Dragan i dodaje da ima sina sa kojim je u kontaktu, ali koji živi samostalno još pre punoletstva.

- Zadovoljan sam kako su me ovde prihvatili, ali višak vremena optrećuje glavu - kaže Dragan.

Nataša Đuzlemić, socijalna radnica u prihvatilištu kaže da ustanova kuburi sa nedostatkom prostora, kako za smeštaj štićenika, tako i za njihovu društvenu angažovanost. Ona je naglasila da prostora za ranu terapiju nema i do je to velika otežavajuća okolnost.

- Među našim štićenicima ima psihijatrijski i fizički hendikepiranih, duševno obolelih, lečenih alkoholičara, besposličara, skitnica, N.N. lica... U većini slučajeva porodice ih ne žele, nekada ih sami dovedu i ostave ispred kapije. Imali smo slučaj žene koja nije znala ko je i odakle je i kod nas je ostala punih pet godina. Na kraju smo preko emisije "Potraga" pronašli njenu porodicu koja je potvrdila njen identitet - rekla je Đuzlemićeva.

Na vrata prihvatilišta gotovo svaki dan dođe novi stanar, a o tome ko će dobiti smeštaj odlučuje stručni saradnik.

- Ono što je hitna služba u medicini, to je prihvatilište u socijalnoj zaštiti - istakla Đuzlemićeva.

Direktor Prihvatilišta Prvoslav Nikolić radi u ovoj ustanovi još od 1973 godine. Kapaciteti su se od tada proširili ali, kako kaže, u 2010. godini očekuje da će dom imati 250 kreveta.

-  Imali smo juče 126 ljudi, a kreveta ima samo 104. Privremeni ležaji su postavljeni i u hodnicima, ali takva je trenutna situacija. Nikada se nije desilo da nekoga odbijemo ukoliko od nas traži pomoć. Damo im nešto da pojedu, da se okupaju, zgreju. Neki ostanu kod nas samo par dana, pa se vrate na stare navike ili neko dođe od familije po njih - kaže Nikolić.

Starosna struktura je prema Nikolićevim rečima heterogena, ima omladine od 18 pa do onih koji imaju i više od 80 godina.

Tri obroka i užina

- Naš cilj je da ovim ljudima pomognemo, da ih zaposlimo ukoliko je moguće, da ih vratimo u porodicu ukoliko je to moguće. Sarađujemo sa centrima za socijalni rad i trudimo se maksimalno. Hranu pripremamo sami u našim prostorijama i to je u proseku oko 160 obroka dnevno. Nikada se ništa od hrane ne baca! Dnevno imamo tri obroka plus dve užine, a obezbeđujemo i posebnu hranu za dijabetičare - priča Nikolić.

Kako je Prihvatilište, posle republičke uprave, ponovo pripao gradu 2005. godine, prema Nikolićevim rečima većih problema sa finansijama nemaju.

- Grad iz budžeta izdvaja sredstva za nas i do sada nikada nismo dobili manje para nego što smo tražili. Takođe, tu su i razne donacije, najviše u robi, što nama više i odgovara. Pre par dana smo dobili preko dve hiljade pelena za odrasle koje su nam preko potrebne. Imamo oko 30 ljudi koji su nepokretni, a njima je to neophodno - priča Nikolić

Gotovo svaka prodavnica, banka, kladionica, menjačnica ili običan ulaz u stambenu zgradu ima svoj video-nadzor. Vlasnici privatnih uređaja nemaju obavezu da ih prijave Ministarstvu unutrašnjih poslova

Ako vam se nekada u šetnji gradom učini da vas neko posmatra - verovatno ste u pravu! Prosečnog Beograđanina "oko" kamere snimi nekoliko desetina puta svakog dana, a niko ne može da garantuje u kakve će svrhe ti snimci biti upotrebljeni jer vlasnici privatnih uređaja za video-nadzor nemaju obavezu da ih prijave Ministarstvu unutrašnjih poslova!

Beogradu, srećom, još ne može da se prikači epitet "orvelovskog" grada u kom sve kontroliše nevidljivi "Veliki brat". U poređenju sa prestonicom Velike Britanije, Londonom, koji važi za "najpraćeniji" grad na svetu sa više od milion kamera, naš glavni grad i dalje čuva svoju "privatnost".

Nema evidencije

Međutim, u njemu gotovo svaka prodavnica, banka, kladionica, menjačnica ili običan ulaz u stambenu zgradu ima svoj video-nadzor, a ukupan broj ovih uređaja se meri desetinama, pa i stotinama hiljada. Nemoguće je utvrditi koliko ih zapravo ima, jer ne postoji nikakva centralna evidencija.

U Ministarstvu unutrašnjih poslova kažu da imaju nadležnost samo za kamere koje sami postave, a nadzor se vrši iz centra Policijske uprave za grad Beograd.

- Sistem video-nadzora gradskih saobraćajnica i raskrsnica obuhvata 48 kamernih mesta i koristi se u svrhu unapređenja opšte i saobraćajne bezbednosti u gradu, kontinuiranim praćenjem situacije na terenu. Ta mesta su izabrana prema različitim kriterijumima, od rasporeda državnih institucija do frekvencije saobraćaja, sa posebnim akcentom na širi centar grada - navode u MUP-u.

Ove kamere u znatnoj meri pomažu policiji da otkrije prekršioce saobraćajnih pravila, ali i u preventivne svrhe, jer su vozačima već poznate neke "pokrivene" lokacije, pa se oni na tim saobraćajnicama ponašaju opreznije. Takođe, nije tajna da policija koristi snimke privatnih kamera kada se istražuje neko razbojništvo ili drugo krivično delo. Video-zapisi su u tim slučajevima izuzetno značajni, jer brojni pljačkaši bivaju uhapšeni upravo na osnovu analize snimljenog materijala.

 Kako bilo ko može postaviti svoje kamere a da to ne prijavi policiji, postavlja se pitanje ko sve ima pristup uređajima za nadzor, i u kakve svrhe se oni mogu koristiti. Zbog nedostatka evidencije, nije nemoguće da snimci padnu u pogrešne ruke, i da, na primer, strasni zagrljaj zaljubljenog para ispred nekog stambenog ulaza već narednog dana osvane na brojnim internet sajtovima. Ovakvu mogućnost dobro ilustruje slučaj jedne devojke iz unutrašnjosti, koja je želela da ostane anonimna.

Snimala je gazdarica!

- Studiram u Beogradu već pet godina, i za to vreme sam kao podstanar promenila nekoliko stanova. Jedan od njih bio je na Karaburmi, a našla sam ga preko oglasa. Stan je iznajmljivala neka starija gospođa, sa kojom sam se lako dogovorila o stanarini, i ubrzo sam se tu uselila. Sve je bilo u redu prvih nekoliko meseci, dok sasvim slučajno nisam pronašla jednu mini-kameru sakrivenu u kuhinji! Pozvala sam ženu koja mi je izdala stan, da bi mi ona bez ustručavanja objasnila da to nije jedina kamera, već da je ceo stan sniman, pa čak i kupatilo! To je, kako mi je rekla, zbog sigurnosti, jer ona ne stanuje tu i mora da zna šta se dešava u njenom stanu. Naravno, odmah sam se iselila, a ko zna ko je sve gledao te snimke - priča ova devojka.

Izmenama zakona o nasilju u sportu država najavila ozbiljnu borbu protiv huligana. Kazne uvećane i do 10 puta, za pojedina krivična dela huliganima zaprećeno sa od dve do 12 godina zatvora

Slobodan Homen, državni sekretar Ministarstva pravde, kaže da je usvajanjem izmena i dopuna zakona koje se tiču sprečavanja nasilja u sportu najavljena ozbiljna borba protiv huligana. Zakon predviđa visoke novčane i zatvorske kazne, a za pojedina krivična dela huliganima preti i do 12 godina robije.

Slobodan Homen kaže da je borba protiv nasilja i huligana apsolutni prioritet Vlade, i navodi da su usvojeni predlozi izmena Zakona o sprečavanju nasilja na sportskim terenima, Zakona o prekršajima i krivičnog zakonika, koji predviđaju pooštravanje kaznene politike i ubrzanje sudskih postupaka.

- Predviđenim izmenama, huligane koji ubuduće budu izazivali nasilje i nerede na sportskim utakmicama čeka i zatvorska i novčana kazna, koja je za pojedine prekršaje povećana do deset puta - kazao je Slobodan Homen, i istakao da se ovom akcijom šalje poruka da se neće dozvoliti nasilje, ali istovremeno i poruka generalne prevencije. On je naveo da će kaznom zatvora od 30 do 60 dana i novčanom kaznom od 50.000 do 150.000 dinara ubuduće biti kažnjavani huligani koji budu nosili navijačke šalove preko lica kako bi sakrili identitet.

- Iste kazne za prekršaje predviđene su za huligane koji budu bacali predmete na sportski teren ili u gledalište, uništavali imovinu prilikom dolaska ili odlaska sa sportske priredbe, unosili i palili navijačke baklje. Ko neovlašćeno uđe na sportski teren, u službene prostorije ili u deo gledališta na stadionu koji je namenjen protivničkim navijačima, čeka ga ista kazna - rekao je Homen, i dodao:

- Na isti način kažnjavaće se i osobe koje na stadione pokušaju da unesu ili prodaju alkohol i druga opojna sredstva, ili preprodaju ulaznice. Uz kaznu za prekršaj ili krivično delo obavezno će biti izrečena i zaštitna mera zabrane prisustvovanja određenim sportskim priredbama.

Državni sekretar kaže da su izmenama krivičnog zakonika za krivična dela počinjena u grupi predviđene kazne od dve do osam, a za kolovođu od tri do 12 godina zatvora.

- Kazne u prekršajnom postupku predviđenim izmenama zakona biće moguće izreći i na stadionu, pošto je klubovima nametnuta obaveza da obezbede prostorije za sudiju za prekršaje i tužioca, kao i da obezbede i prostorije za osobe koji će biti hapšene na stadionima - objasnio je Homen.

Prema njegovim rečima, pomenutim izmenama će na jasan način biti definisana mera bezbednosti prisustva stadionima, prema kojoj će sve osobe kojima ta mera bude izrečena morati da se jave u policijsku stanicu četiri sata pre početka utakmice.

- Kazne za nepojavljivanje u policijskoj stanici biće zatvor od 10 do 60 dana - naglasio je Homen.

Pooštravanje kazni za prekršaje predviđeno je i za organizatore sportskih manifestacija, pa tako novčana kazna od milion do dva miliona dinara preti sportskom društvu, klubu ili drugom pravnom licu ako ne osigura nesmetano i bezbedno održavanje sportske priredbe.

Zakon predviđa i novčane kazne za odgovorna lica u sportskim društvima i klubovima od 50.000 do 150.000 dinara, kao i zatvor do 60 dana ukoliko ne poštuju propise. Shodno pomenutim izmenama, klubovi više neće moći da jednom kupcu prodaju više od sedam ulaznica, a zabranjena je i preprodaja ulaznica. Takođe je zabranjena prodaja ili konzumiranje alkoholnih pića u sportskom objektu.

Ministri i državni službenici mogu da odahnu! Posle izveštaja Državne revizorske komisije koja je utvrdila da su državne pare trošene protivzakonito i nenamenski, premijer Srbije je locirao problem: treba u stvari, ispitati rad knjigovođa koje su najviše grešile. I poručio da im što pre treba organizovati seminar kako se greške ne bi ponavljale!

Izveštaj Državne revizorske komisije pokazao je kako su trošeni, odnosno „arčeni" milioni iz budžeta. Međutim, posle objavljivanja izveštaja, nokautirani vlastodršci brzo su se povratili. Najpre izjavama da će se ispraviti greške na koje ukazuju revizori, a onda i smelim komentarima da tu i nema elemenata odgovornosti, naročito krivične. Na kraju, premijer je zaključio da najviše nepravilnosti bilo u vođenju knjigovodstva budžetskih korisnika koji su kontrolisani!

Ali, ovi genijalni komentari i tumačenja koji ne bi prošli u nekoj ozbiljnijoj zemlji, ne prolaze ni kod glavnog državnog revizora Radoslava Sretenovića. On i dalje zahteva da se isprave nepravilnosti i da eventualne prijave budu podnete protiv svih odgovornih koji su kršili zakon i stavili potpis na nenamensko trošenje državnih para. Glavni revizor je rekao i da seminar neće mnogo pomoći i ponovio da je odgovornost na nadređenima, a ne na knjigovođama. Sretenović je poručio da tu nema nikakvog pogađanja!

Posle ovogodišnjeg izveštaja revizora, verovatno niko od odgovornih neće biti kažnjen, o odlasku na robiju i da ne govorimo. Ali gospodinu Sretenoviću i njegovoj maloj, ali odabranoj ekipi treba pružiti podršku! Srpski državni revizori treba da budu dobro plaćeni i da im se omoguće sva raspoloživa sredstva kako bi što spremniji dočekali sledeću godinu. Ako Sretenović umesto sadašnja četiri, traži 30 revizora treba i da dobije. Uz stvaranje još jače i efikasnije revizorske ekipe, treba promeniti i Zakon o budžetskom sistemu. Tako bi se izbegla slobodna tumačenja i traženje rupa u ovom zakonu u čemu su naši vlastodršci verovatno svetski šampioni.

Onda treba sačekati kraj sledeće godine. Da vidimo da li će državni organi opet pojesti milion ćevapa i nemilice trošiti pare poreskih obveznika. U suprotnom, čekamo da se knjigovođe vrate sa seminara.

P. S. Obavezno proveriti da li su, na usavršavanju, knjigovođe jele ćevape.

U budžetu za 2010. predviđeno da država Italijanima da 100 miliona evra za opremu, 2,5 miliona za plate i još dva miliona za „upravljanje projektom"!?

Posao veka sa italijanskim „Fijatom", građane Srbije će u 2010. godini koštati još najmanje 104,5 miliona evra! Toliko je, naime, para odvojeno u državnom budžetu za finansiranje troškova u kompaniji „Fijat Srbija", u kojoj Italijani imaju većinsko vlasništvo iako još nisu uplatili svoj deo osnivačkog uloga!

„Fijat Srbija" se u raspodeli budžeta za 2010. pominje na četiri mesta. Navodi se da će „Fijat" od države dobiti 9,5 milijardi dinara na ime garancija za kupovinu opreme, 250 miliona dinara za isplatu zaostalih zarada (?!?), a određeno je i da se za upravljanje projektom i konsultantske usluge isplati još 195 miliona dinara državnih para!? Sve ukupno, dakle, građani Srbije će u Novoj 2010. finansirati italijanski „Fijat" sa još najmanje 104,5 miliona evra!

Pristao bi i „BMW"!

Na sve to, „Fijat" se u predlogu budžeta navodi i kao jedan od korisnika 17,5 milijardi dinara koje su predviđene za „start ap" kredite, stanogradnju i remont vozila. Istina, ne zna se koliko će od tih para povući „Fijat", ali je sasvim moguće da Italijani naredne godine iz budžeta dobiju i više od 150 miliona evra!?!

Ekonomski stručnjaci sa kojima su novinari Pressa juče razgovarali kažu da je „Fijat" u Srbiji dobio uslove kakve nijedan proizvođač nije dobio nigde u Evropi!

- Da je država prošle godine otišla u centralu „BMW-a", da su im ponudili ovakve uslove, gotovo je sigurno da bi i oni pristali da uzmu „Zastavu". Pa, ovo su, zaista, nenormalno dobri uslovi! Stvarno ne znam da je bilo koji strani investitor u Srbiji ikada dobio ovakve povlastice i dotacije... - rekao je juče za Press bivši član Vlade Srbije koji je, na naše iznenađenje, insistirao na anonimnosti!

- Nemojte da me citirate pod imenom, jer ne bih želeo da imam problema sa Dinkićem... - kaže naš sagovornik.

Predsednik Ekonomskog saveta i poslanik DSS-a Nenad Popović kaže da je sa svojim timom detaljno proučio predlog budžeta za 2010. i tvrdi da Vlada Srbije „Fijatu" pomaže više i od Vlade Italije!

- Postavlja se i pitanje zašto „Fijat" još nije uplatio svoj deo novca za osnivanje zajedničke kompanije i zašto država nekoliko puta produžava rok za ovu uplatu - pita Popović i upozorava u predlogu budžeta u „aproprijaciji 621" navode ulaganja od 17,59 milijardi, čiji je jedan od korisnika i „Fijat".

- Nigde ne piše koliko će i pod kojim uslovima dobiti. Ko zna, možda je sav novac za italijansku kompaniju?! Da bi otklonila te sumnje, Vlada mora da nam odgovori ili da amandmanima popravi budžet - ističe Popović koji kaže da je vrlo problematičan i iznos od 250 miliona dinara koji se budžetom izdvaja za isplate zaostalih isplata radnika „Zastave".

- Neverovatno je da plaćamo plate radnicima u većinski inostranoj kompaniji - dodaje Popović.

Ćirić: Kritike su neosnovane!

Na drugoj strani, državni sekretar Ministarstva ekonomije Nebojša Ćirić odbacuje sve kritike posla sa „Fijatom"

- Svi poslovi oko preduzeća „Fijat automobili Srbija" definisani su ugovorom koji dostupan javnosti. Kada „Fijat" uplati prvih 100 miliona, što treba da se desi do kraja godine, Srbija daje imovinu i opremu u vrednosti od 50 miliona evra. Tokom 2010. godine Fijat daje još 100 miliona evra u kešu, a zatim Srbija u kešu daje 50 miliona. Uvek je odnos dva prema jedan i uvek su na potezu prvi Italijani. Takav je slučaj i sa garancijama.

Tek kada „Fijat" obezbedi 200 miliona evra kredita za opremu, Srbija će aktivirati svoju garanciju od 100 miliona evra za opremu od koje će se proizvoditi novi automobili - objašnjava Ćirić. Na pitanje zašto poreski obveznici plaćaju dva miliona evra za usluge „upravljanja projektom" i još dva i po miliona za zaostale plate u „Zastavi", Ćirić odgovara:

- Što se tiče projekta upravljanja, taj posao je na tenderu dobila svetski priznata firma „Mejs". A plate su deo naših ranijih obaveza... Nema nikakvog razloga da se paušalnim ocenama urušava ovaj posao koji je od izuzetne važnost za privredu, Kragujevac i Srbiju uopšte - apeluje Ćirić.  

Šef političkog odeljenja Delegacije EU u Srbiji Tomas Njoki rekao je juče da ukidanje viza za građane Srbije od 19. decembra ne znači da su automatski ukinute i kontrole granične policije zemalja šengena.

On je objasnio da graničari mogu tražiti na uvid dokaz o svrsi putovanja i proveriti da li putnik ima dovoljno sredstava za boravak u EU. Njoki je, međutim, naglasio da ista ta pravila i obaveze važe i za sve druge putnike zemalja na beloj šengen listi.

- Nema više viza, ali granična kontrola ostaje i ista je za sve građane trećih država. Građani Srbije će na šengenskoj granici biti tretirani kao i putnici iz SAD, Japana, Kanade, Australije. Graničari mogu tražiti pozivno pismo kompanije ako poslovno putujete, hotelsku rezervaciju ukoliko se radi o turizmu ili adresu, kontakt prijatelja, srodnika kojima idete u posetu. I, naravno, proveravati da li raspolažete parama da pokrijete troškove boravka - keš, kartice ili putne čekove - naveo je Njoki.

On je naglasio da dokumenta data na uvid graničarima ne moraju biti overena, za razliku od papira koji su bili neophodni za predavanja zahteva za vizu. Građani Srbije će bez viza moći da putuju u 25 država šengena, članica EU, kao i Švajcarsku, Island i Norvešku. Pošto su van šengenskog viznog prostora za putovanja u Veliku Britaniju i Irsku vize su i dalje neophodne. U zemljama šengena može se ostati maksimalno 90 dana od dana ulaska u periodu od šest meseci.   

Srpski ministri spoljnih poslova i odbrane Vuk Jeremić i Dragan Šutanovac razgovarali su juče u Nujorku sa generalnim sekretarom UN Ban Ki Munom o stanju na Kosovu, procesu pred MSP-om i učešću srpskih vojnika u mirovnim operacijama.

Ministar Šutanovac kaže za Press da je Ban Ki Mun rekao da mu je drago što Srbija učestvuje u mirovnim operacijama.

- Ministar Jeremić je govorio o važnosti UNMIK-a i poštovanju Rezolucije 1244, dok sam ja govorio o učešću Srbije u mirovnim operacijama. Ban Ki Mun je ukazao da je jako značajna naša aktivnost u mirovnim operacijama i da mu je drago što Srbija na taj način želi da podiže svoj ugled. Kazao je i da mu je poznato da imamo jaku tradiciju učešća u mirovnim operacijama i da je to odličan način da se pokažemo kao odgovorna država. Mi smo ukazali da ne želimo da tražimo i koristimo usluge UN, već da učešćem pokažemo svoje mogućnosti i time unapredimo rad i uticaj UN-a - poručio je iz Njujorka Šutanovac.  

U Međunarodnom sudu pravde u Hagu juče je završena devetodnevna rasprava o legalnosti jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova i Metohije. Koordinator srpske delegacije Saša Obradović kaže da je naš pravni tim zadovoljan raspravom u Palati mira, ističući da su se čuli brojni pravni argumenti u prilog odbrane srpskih interesa.

- Zadovoljni smo, dobili smo podršku mnogih država, koje su svojim izlaganjem podržale i dopunile srpsku argumentaciju. Učinili smo sve što smo mogli. Nikada dosad u nekom savetodavnom postupku pred ovim sudom nije postojala ovolika podeljenost država. Među državama koje su branile srpske interese i međunarodno pravo i poredak našle su se i dve stalne članice SB UN, Kina i Rusija - naveo je Obradović.

Ne postoji rok u kojem bi MSP trebalo da donese savetodavno mišljenje o legalnosti proglašenja nezavisnosti Kosova. Ipak, Obradović je izrazio očekivanje da će se sud izjasniti do leta iduće godine, a u međuvremenu treba sačekati odgovore na tri pitanja, koja su sudije postavili učesnicima rasprave.

Sudije iz Maroka, Brazila i Sijera Leonea zatražili su odgovore na pitanja vezana za tvrdnje da međunarodno pravo ne zabranjuje secesiju, zatim za obećanja učesnika izbora na Kosovu 2007. da će proglasiti nezavisnost, kao i na pojašnjenje odredbi Sporazuma iz Rambujea iz 1999. Pisani odgovori sudu treba da budu dostavljeni do 22. decembra.

Prethodno su, juče, poslednje argumente u prilog odbrane srpskih interesa izneli Venecuela i Vijetnam. Zastupnica Vijetnama Ngujen Ti Hoang An je izjavila da je Rezolucija 1244 obavezujuća za sve članice UN i osnov za rešenje kosovskog problema:

- Rezolucija 1244 potvrđuje suverenitet i teritorijalni integritet SRJ i Srbije i određuje da Kosovo može imati široku autonomiju, ali ne i status nezavisne države. Rezolucija predviđa da se rešenje konačnog statusa Kosova može postići isključivo pregovaračkim procesom, uz saglasnost obe strane, i da samo Savet bezbednosti UN može odrediti kada je taj proces završen.

Predstavnik Venecuele Alehandro Fleming rekao je da se pravo naroda na samoopredeljenje odnosi isključivo na kolonije, a da Kosovo nikada nije bilo kolonija, niti nezavisna država.    

Nađa Higl osvojila srebro na EP u malim bazenima u disciplini 200 metara prsno sa novim rekordom Srbije (2.17,52 minuta). Ivan Lenđer okitio se bronzanom medaljom na 100 metara delfin

Srpski plivači ponovo su obradovali naciju! Svetska šampionka Nađa Higl osvojila je juče u Istanbulu srebrnu medalju na Evropskom prvenstvu u malim bazenima u disciplini 200 metara prsno, dok je Ivanu Lenđeru pripala bronza na 100 metara delfin stilom.

Najbolja srpska plivačica otplivala je trku na 200 metara prsno u vremenu 2.17,52 minuta, što je novi nacionalni rekord, a da je imala više snage u finišu, stigla bi i do zlata. U prvih 100 metara Nađa je plivala rezervisano, u svom stilu, i zauzimala je tek četvrtu poziciju. Međutim, usledio je furiozan finiš devojke iz Pančeva tako da je u poslednjih 75 metara uspela da se probije do druge pozicije, ali, nažalost, ne i da ugrozi Dankinju Rike Pedersen, koja je pobedila u vremenu 2.16,66 minuta što je novi evropski rekord. Bronzanu medalju osvojila je Joline Hoestin iz Švedske sa 2,19,28 minuta.

Ovo je veliku uspeh za Higlovu s obzirom na to da je na prošlom šampionatu u Rijeci bila tek 23. u ovoj disciplini. Takmičenje za nju još nije završeno, pošto će nastupati i u disciplini 100 metara prsno, koja joj nije primarna, ali s obzirom na formu, nije isključeno da i tu osvoji medalju. Zanimljivo je da joj je ovo prvi poraz još od jula meseca kada je, doduše u olimpijskom bazenu, osvojila srebrnu medalju na Univerzijadi u Beogradu. U međuvremenu je Nađa trijumfovala na SP u Rimu kao i na Svetskom kupu u Durbanu i Stokholmu.

Sa druge strane, devetnaestogodišnji Ivan Lenđer napravio je iznenađenje na šampionatu Evrope osvojivši bronzanu medalju na 100 metara delfin u vremenu 49,79 sekundi, u konkurenciji takvih plivača kao što su svetski rekorder Jevgenij Korotoškin i osvajač devet zlatnih medalja sa EP na malim bazenima, Slovenac Peter Mankoč.

Lenđer je odlično počeo trku i posle 100 metara bio na drugom mestu upravo iza Mankoča. Međutim, u poslednjih 100 metara odlični Rus Jevgenij Krotoškin probio se na čelnu poziciju i osvojio zlatnu medalju sa vremenom 48,93 sekunde, dok je Mankoču pripalo srebro sa rezultatom 49,65 sekundi. Ovo je prvi ozbiljniji uspeh Ivana Lenđera u seniorskoj konkurenciji, koji je aktuelni šampion Evrope i sveta u juniorskoj konkurenciji u ovoj disciplini.

Od ostalih srpskih plivača Radovan Siljevski i Boris Stojanovi nisu juče uspeli ni da se plasiraju u polufinale trke na 100 metara slobodnim stilom. Siljevski je u kvalifikacijama zauzeo 29. mesto sa vremenom od 48 sekundi i 29 stotinki, dok je Stojanović bio 47. pošto je ostvario vreme 48.96 sekundi. Najbolji u kvalifikacijama bio je ruski plivač Jevgenij Lagunov sa vremenom od 45 sekundi i 96 stotinki.   

Svetski i evropski šampion Milorad Čavić kaže da se dobro odmorio od naporne sezone, ali dodaje da je za tri meseca pauze nabacio sedam kilograma viška.

Čavić, koji u Istanbulu bodri srpske plivače na EP u malim bazenima, ističe da polako počinje da se priprema za kontinentalni šampionat u Budimpešti 2010. godine.

- Mislim da je svima u Istanbulu drago što u startnim listama nema imena Milorada Čavića, međutim, kada bi znali u kakvoj sam formi trenutno, sa sedam kilograma viška, ne bi me se plašili - otkrio je Čavke svoju „muku" „Sportskom žurnalu".

Čavić dodaje da je pre nekoliko dana prvi put posle tri meseca skočio u bazen i da se osećao fenomenalno.

- Bio je to odličan osećaj, polako počinjem sa treninzima plivanja, a već uveliko radim u teretani. Ipak, sad mi je najvažnije da skinem ovih sedam kilograma. Deluju mi kao veći problem od rivala u bazenu - poručio je Čavić.