Besplatna Zabava

Archive for December 12th, 2009

Novopečeni roditelji Marko Jarić i Adrijana Lima pazarili ogromnu kuću sa stotinak metara privatne plaže u blizini Majami Biča

Njih dvoje veće neko vreme planiraju da se presele iz Njujorka, kako bi u miru odgajali ćerkicu, kaže za Press otac srpskog košarkaša Srećko Jarić

Novopečeni roditelji Marko Jarić i Adrijana Lima planiraju da se uskoro sa ćerkicom Valentinom presele iz Njujorka na neko mnogo mirnije mesto, a prema nezvaničnim informacijama koje stižu s one strane Atlantika, srpski košarkaš i brazilski supermodel već su se odlučili za vilu na ekskluzivnoj lokaciji u blizini Majami Biča!

Kako izveštavaju blogovi specijalizovani za trgovinu nekretninama, porodica Jarić kupila je nedavno kuću na prelepom Indijan krik ajlendu, vrednu više od devet miliona dolara, sa stotinak metara dugačkom privatnom plažom!

Otac košarkaša Memfis Grizlisa Srećko Jarić u izjavi za Press nije želeo da precizira da li će baš ova lokacija postati novi dom Marka, Adrijane i Valentine, ali je potvrdio da se u tom pravcu razmišlja i da će se njegov sin u skorijoj budućnosti svakako preseliti na neko mirnije mesto, gde će porodica imati više privatnosti.

Deda još nije video unuku

- Zaista ne bih mogao na tu temu previše da pričam, ipak je to stvar o kojoj treba da odluče Marko i Adrijana. Ono što mogu da vam potvrdim jeste da oni već duže vreme razmišljaju da se presele iz grada na neko manje stresno mesto, gde bi imali više privatnosti, gde bi bili opušteniji i gde bi mogli na miru da odgajaju Valentinu i da se u potpunosti posvete porodici. Već neko vreme intenzivno razmišljaju - rekao je Srećko Jarić za naš list.

Jarić senior još nije video unuku Valentinu, ne računajući fotografije i snimke koje su mu Marko i Adrijana poslali putem interneta, ali kaže da se već uveliko sprema na put i da bi u Ameriku trebalo da otputuje početkom januara.

Marko se preporodio

- Adrijana se porodila nešto ranije nego što je trebalo, tako da je to poremetilo neke naše planove, pa još nisam stigao da otputujem u SAD. Malu Valentinu sam video samo na slikama i fotografijama, ali bi oko Nove godine trebalo da ih posetim u Americi i konačno upoznam malu Valentinu. Jedva čekam i radujem se tom trenutku, kao i bilo koji drugi deda. Prema onome što sam do sada mogao da vidim, Marko je s oduševljenjem prihvatio novu ulogu oca, presrećan je i uživa u svakom trenutku koji provede sa ćerkicom i suprugom - kaže na kraju Srećko Jarić.

Prelepa brazilska manekenka Adrijana Lima donela je na svet devojčicu Valentinu Limu Jarić 16. novembra ove godine.

Jarić, s druge strane, od početka ove sezone ne nastupa za svoj klub Memfis, pošto stručni štab Grizlisa ne računa na njega, tako da sve slobodno vreme provodi sa ćerkicom i suprugom.

Selektor poručio da ne zna ništa o potpisivanju novog ugovora sa FSS i zapitao se ko dogovora prijateljski meč sa Alžirom bez njegovog znanja

Rat između Radomira Antića i vodećih ljudi srpskog fudbala sa Tomislavom Karadžićem na čelu se nastavlja! Iako je selektor „orlova" pristao da produži saradnju do 2012. godine, očigledno je da je nezadovoljan trenutnom situacijom, o čemu svedoči i njegova izjava da „nismo na pravom putu"!

Iako je predsednik FSS Tomislav Karadžić pre skoro mesec dana saopštio da je sa Antićem postignut dogovor o produžetku saradnje, selektor još nijednom nije otvoreno potvrdio da će potpisati novi ugovor. Kako Press saznaje, razlog za Antićevo nezadovoljstvo leži upravo u novom ugovoru.

Pokušali smo juče od Antića da dobijemo dodatna objašnjenja, ali on nije bio raspoložen za razgovor.

- Nemam ništa da vam kažem - bilo je sve što je Antić izgovorio pre nego što je prekinuo vezu.

Međutim, selektor je samo dan ranije bio malo rečitiji, kada je govorio o nesporazumima sa prvim čovekom srpskog fudbala Tomislavom Karadžićem

- Pitajte Toleta Karadžića, on sve zna! Ja ću da ćutim - poručio je Antić u izjavi za jučerašnji „Sport".

Strateg „orlova" je otkrio i da je prijateljska utakmica sa Alžirom u martu naredne godine ugovorena bez njegovog znanja.

- Za mene je to novost, tako da je izlišno da komentarišem. Ne dopada mi se sve ovo, nije to put kojim se ulazi u program za finalni turnir u Južnoj Africi - zaključio je iskusni stručnjak.

Pregovori između Antića i Karadžića bili su dugi i mučni, a razlog za to bio je - novac. Stručnjak, koji je na maestralan način odveo našu reprezentaciju na Svetsko prvenstvo, tražio je zaradu od 100.000 evra mesečno, odnosno 1,2 miliona evra godišnje, što je ljudima iz FSS u prvi mah bilo previše.

Ipak, kad su Karadžić i saradnici sve odmerili, odlučili su da prihvate Antićeve uslove. Prvi čovek našeg saveza požurio je da slavodobitno, u avionu kojim se vraćao iz Londona sa prijateljske utakmice protiv Južne Koreje, saopšti novinarima kako je sve dogovoreno. Prva reakcija Antića, koji je sedeo iza Karadžića i pravio se da ne sluša njegov razgovor s predstavnicima medija, glasila je: „Ne znam odakle sad ta priča o ugovoru"?!

Negde je, međutim, opet zapelo, a dokaz za to je činjenica da ugovor, iako je dogovoren pre više od tri nedelje, još nije potpisan. Priča da se čeka na „usaglašavanje manjih detalja" jednostavno ne drži vodu, iz prostog razloga što se o sitnicama ne raspravlja mesec dana.

Predsednik FSS Tomislav Karadžić nije bio raspoložen za priču na ovu temu za naš list. Umesto njega, juče se na telefon javljao njegov saradnik.

Stepanović: Bolje da intrige sad izađu na videlo!

Jedan od najcenjenijih srpskih trenera Dragoslav Stepanović izjavio je za Press da je za srpski fudbal bolje da sve intrige i svađe odmah isplivaju na videlo, kako se to ne bi dogodilo na SP!

- Bolje je da sve te intrige i svađe sad izađu na videlo i da se ti problemi sad reše, da se ne bismo time bavili tokom Mundijala. Čudi me da se Antić i Karadžić ne izjašnjavaju o tome. Time samo prave lošu atmosferu, jer i igrači na ovo gledaju kao mi i pitaju se šta se dešava. Antić i Karadžić bi trebalo da se ponašaju u skladu sa našim motom: „Samo sloga Srbina spasava". A ima i ona američka poslovica koja kaže: „Ako želiš da ideš brzo, idi sam, ako želiš da stigneš daleko, idi u društvu" - objašnjava Stepanović.

On veruje da će ovaj nesporazum biti rešen.

- Antić je ovde izgradio sebi ugled, što je u Srbiji veoma teško. Postigao je nešto, od tima koji je igrao kriminalno i pred 1.000 svojih navijača, napravio je moćnu ekipu koja je u stanju da napuni stadion - kaže Stepanović.

I pored visoke cene karte za let u svemir, na spisku putnika naći će se i nekoliko Srba, ali u svemirskom brodu neće biti domaćih biznismena i političara, koje više zanimaju dešavanja na Zemlji

Srbija je možda mala zemlja, ali nekako se uvek dogodi da u svim značajnim događajima za čovečanstvo učestvuje neki Srbin. Tako će se među prvih 300 ljudi koji će se vinuti komercijalnim letom u svemir naći i Nataša Pavlović, misica, model i padobranac. Ona je uz pomoć porodice i kredita sakupila 200.000 dolara, koliko košta karta za „svemirski brod 2" aviokompanije „Virdžin galaktik", čiji je vlasnik Ričard Brenson, tvorac ideje o komercijalnim letovima u svemir.

Međutim, među putnicima jednog od narednih letova naći će se još dvojica Srba, Nebojša Jovanović iz Novog Sada i još jedan njegov maloletni sugrađanin, čiji identitet nije objavljen. Jovanović je ipak prvi građanin Srbije koji je rezervisao kartu i uplatio depozit od 20.000 dolara, a preliminarno dogovoren datum njegovog leta je 18. oktobar 2012. godine.

- Pratim priču o letu u svemir još od kada je pokrenuta. Posebno me je inspirisao gospodin Ričard Brenson, koji je uspešno ostvario sve što je zamislio, pa čak mi je na neki način i idol. Imam potpuno poverenje u čitav ovaj projekat i bez mnogo razmišljanja sam se prijavio za let - priča za Press Nebojša Jovanović, direktor „E-gimnazije" iz Novog Sada.

Kaže da mu je osnovni motiv avanturistički duh, a kartu je rezervisao 1. oktobra.

- Neće mi biti žao nijednog dolara koji ću dati za ta dva sata leta i  pet do sedam minuta u svemiru. Bavim se privatnim biznisom, pa mi finansije nisu bile naročit problem. Ima čak izgleda da će dve velike srpske kompanije da me sponzorišu - kaže ovaj avanturista, koji smatra da će ovo biti ujedno i dobra promocija za Novi Sad i Srbiju.

Ipak, priznaje da postoji mala trema, ali i strah da bi nešto neprijatno moglo da mu se dogodi tokom leta. Kaže da su na letu „Enterprajz" radili najbolji svetski inženjeri, koji imaju veliko iskustvo, kao i da nema razloga za strah od prevare, jer je Brensonova kompanija već stekla svetski ugled.

- Sada me očekuju testiranja. Svaki putnik mora da prođe kroz psiho-fizičke testove, da se proveri da li će moći da izdrže let. Trebalo bi da idem na testiranje u junu sledeće godine, gde će proveriti da li sam sklon panici, klaustrofobiji i koliko sam izdržljiv. Rekli su mi da je tih nekoliko minuta u svemiru nešto što ne može ni da se zamisli dok se ne doživi. Razmišljam šta ću da ponesem sa sobom i šta ću zapravo da vidim. Ali ima vremena i za te odluke.

On se nada da će za nekoliko decenija ovakva avantura biti normalna stvar i da će biti dostupna širokim narodnim masama, baš kao što je običan let avionom ili putovanje vozom.

Njegov maloletni sugrađanin, čiji ime neće biti objavljeno do samog leta, učenik je gimnazije „Svetozar Marković", a sponzoriše ga „Najki".

Do sada je 300 ljudi platilo pun iznos karte od 200.000 dolara i oni će biti prvi putnici u programu, a karte je rezervisalo još 85.000 ljudi iz celog sveta.

Samo zato što je nosila kišobran sa znakom B92, glumica Bojana Maljević napadnuta je prošle nedelje u blizini Kalenić pijace na Vračaru. Ona je poslednja u nizu žrtava obesnih nasilnika, koji sve češće ugrožavaju bezbednost, pa i život poznatih ličnosti

Bojani su prišla dvojica mladića koja su joj uz psovke, u kojima je spomenuta i novinarka B92 Brankica Stanković, polomili kišobran. Glumica je slučaj prijavila policiji.

- Pitali su da li sam Brankičina drugarica... Tada je prišao i mladić sa rečenicom: „K... i tebe i Brankicu" - ispričala je Bojana.

Autorki „Insajdera" Brankici Stanković zbog učestalih pretnji dodeljeno je policijsko obezbeđenje, a više puta joj je do sada uništavan automobil, baš kao i njenoj koleginici Olji Bećković.

Pre nekoliko meseci Sašu Ilića, bivšeg kapitena fudbalera Partizana, i njegovu trudnu suprugu Tijanu ispred restorana u Skadarliji napala su trojica mladića, najverovatnije navijači Crvene zvezde. Trudnu Tijanu gurnuli su i šutnuli u nogu, dok su njega vređali, nazivajući ga „p.... grobarska".

Fudbalska legenda Dragoslav Šekularac bio je žrtva taksiste Gorana B., koji ga je posle manjeg sudara nekoliko puta udario u glavu.

- Moj temperament mi ne dozvoljava da trpim nepravdu. Automobili su se malo ogrebali, otvorili smo prozore i počela je svađa. Ništa ozbiljno. On je izašao iz automobila i razbio mi retrovizor. Izašao sam i on me je udario nekoliko puta - ispričao je Šeki.

Pre dva meseca u tržnom centru „Delta siti" pretučen je glumac i maneken Vukota Brajović. Trojica mladića su dobacivala devojkama, od kojih su neke bile u njegovom društvu. On im se ljubazno obratio i rekao da nije u redu da se tako ponašaju. Krenuo je ka obezbeđenju, ali su ga napadači oborili na pod i izudarali.

Hrvatski muzičar Darko Rundek pre četiri godine doživeo je neprijatnost u Beogradu. Pretučen je u Knez Mihailovoj, kada se sa dve prijateljice vraćao sa koncerta koji je održao. Rundeka je napalo nekoliko mladića, koji su ga lakše povredili.

Istu neprijatnost doživeo je i glumac Nebojša Glogovac, koji je povredio ruku prilikom obračuna sa dvojicom napadača u centru Zagreba. Nakon predstave, Glogovac je otišao u jedan kafić gde je, prema njegovim rečima, pio i zezao se. Prišao mu je nepoznati mladić i pitao ga da li je navijač Zvezde, na šta je on, kako tvrdi, u šali izjavio da jeste; došlo je do kraće prepirke i mladić je izjavio da navija za Rad. Glogovcu je rekao da će raspravu nastaviti napolju, a glumac je pristao. Da mladić misli ozbiljno, shvatio je prilikom izlaska sa koleginicom Nadom Šargin. Napolju su ga sačekala dvojica, zaletela se na Glogovca, obasipajući ga uvredama na nacionalnoj osnovi. Nebojša je nekoliko udaraca primio, a nekoliko uspeo da odbije.

Na svadbi u selu Busije nadomak Batajnice, Miroslav Podunavac teško povredio Božidara Kundaka i Miću Kundadžiju. Veselje nastavljeno kao da se ništa nije dogodilo, a policija o slučaju saznala tek od lekara

Muzičari Božidar Kundak (40) i Mićo Kundadžija (36) ranjeni su u jučerašnjoj pucnjavi, koja se nešto posle 14 sati dogodila na svadbenom veselju u batajničkom selu Busije. Do pucnjave je došlo u šatri postavljenoj ispred kuće mladoženje, u ulici Nova broj 1, kada je Miroslav Podunavac, jedan od svatova, pucajući iz takozvanog krateža, pogodio dvojicu članova orkestra, nanevši im teške povrede nogu.

Kako smo nezvanično saznali na licu mesta, tragedija se dogodila u trenutku kada je Podunavac posle pucnja u vazduh spuštao pušku koja je, kako kaže, slučajno opalila i ranila Kundaka i Kundadžiju.

Praštalo na sve strane

Da zlo bude veće, veselje je i posle toga nastavljeno kao da se ništa nije dogodilo, ranjeni muzičari prevezeni su privatnim kolima u Kliničko-bolnički centar na Bežanijskoj kosi, a svatovi su prešli u obližnji restoran „Glina", ne obaveštavajući policiju o nemilom događaju.

Međutim, odmah po prijemu ranjenih muzičara u bolnicu, to su učinili lekari, i nekoliko patrola policije se u najkraćem roku našlo na licu mesta, privelo Podunavca i počelo sa uviđajem.

- Nije pucao samo on, pucalo se kao da je ratno stanje i jednostavno nešto ovako je moralo da se dogodi... - kaže jedan od meštana sela kojeg smo zatekli kraj razapete policijske trake.

Slučaj ili namera?

- Sreća da puška nije opalila sekund ranije, muzičarima ne bi bilo spasa, prosvirao bi im glave - dodaje ljutito, koliko zbog čitavog događaja, toliko i zbog činjenice da je reč o gusto naseljenom kraju i da su ispaljeni kuršumi mogli da zalutaju u neku od okolnih kuća.

Što se zdravstvenog stanja povređenih tiče, iako je reč o teškim povredama donjih ekstremiteta, obojica se nalaze van životne opasnosti, svesni su i komunikativni.

Istraga će utvrditi da li je zaista reč o nesrećnom slučaju, kako počinilac tvrdi, ili je po sredi bila namera?! U svakom slučaju, malo je falilo da alkohol i šenlučenje još jednom uzmu danak u krvi.

Tri dana nakon primene novih saobraćajnih propisa, policija i građani različito komentarišu njihove efekte. Dok jedni misle da će se njima prepoloviti broj stradalih, drugi veruju da im je jedina svrha punjenje budžeta

Podatak da je samo tri dana nakon primene novog Zakona o saobraćaju broj nesreća u Srbiji smanjen za neverovatnih 40 odsto svakako raduje, ali se na osnovu toga ni izbliza ne mogu donositi određeni zaključci. Jednostavno, zakon se veoma kratko primenjuje, ali stručnjaci veruju da ćemo dugoročno imati dobre rezultate.

Prema njihovim rečima, novi Zakon o saobraćaju bi trebalo drastično da poboljša stanje na našim drumovima, jer je na njima samo od početka ove godine poginulo 812 osoba. Tokom poslednje decenije Srbija je na ovaj način izgubila skoro 9.500 ljudi, a od 1990. godine čitav jedan grad sa 22.377 stanovnika. To je podatak koji je svakako alarmantan.

U saobraćajnoj policiji veruju da će novi zakon prepoloviti broj žrtva, ali i to da je potrebno vreme kako bi se on pokazao u praksi.

- Broj poginulih u udesima se iz godine u godinu smanjuje, ali ćemo pravi efekat imati tek za dve godine, kada očekujemo da će broj stradalih biti upola manji - kažu u policiji. - Tek kada bude uveden sistem bodovanja i postavljen veliki broj kamera na putevima i ulicama, ostvarićemo pun efekat novih propisa.

Ipak, za razliku od policije, većina vozača smatra da će prevashodna svrha novog zakona biti popunjavanje rupa u budžetu, a da će sve ostalo biti kao do sada.

- Činjenica je da većina vozača, posle stupanja zakona na snagu, poštuje propise, ali da se ne lažemo - svaki deseti automobil i dalje ide „neobeležen", a vozači i dalje koriste mobilni tokom vožnje - kaže jedan beogradski vozač, i dodaje: - O pešacima neću ni da govorim. Pretrčavaju gde stignu, slušaju muziku, idu kolovozom iako postoji trotoar... Svojim očima sam gledao kako žena sa detetom, devojčicom starom četiri-pet godina, pretrčava Bulevar oslobođenja iznad Veterinarskog fakulteta. Najpre se provlačila između vozila koja su stajala u koloni, a onda je pretrčala preko tri trake koje idu od Karađorđevog parka. Malo je nedostajalo da završi pod točkovima jednog automobila, jer je vozač jednostavno nije video od autobusa. Srećom, vozio je polako, pa je imao vremena da zakoči.

I drugi vozači sa kojima smo pričali veruju da je zakon drakonski, ali se nadaju da će se stanje, ipak, popraviti. Jedini uslov je da propisi podjednako važe za sve.

- Oni koji su i do sada poštovali pravila, radiće to i ubuduće. Ali oni koji su do sada vozili pijani, kroz grad jurili preko „stotke" i divljali, teško da će se opametiti. Tim pre što ni do sada nisu dolazili pod udar zakona, što im je jedini argument pred policijom bio: „Znaš li, bre, ti ko sam ja" i što je, naposletku, zaista tako i bilo. Potegnu veze i nikom ništa - kaže nam jedan vozač, i dodaje da će samo kažnjavanje svakog prekršioca bez izuzetka dati prave rezultate. - Samo ako zakon bude isti za sve, biće nam bolje. U suprotnom, nema ništa od toga.

Iskusniji vozači veruju i da će drugačiji način dobijanja vozačkih dozvola pomoći da se uvede red na ulicama.

- Tek kada se bude polagalo po novom, biće bolje. Pa danas klinci polažu na „jugićima", a onda od tate i mame uzmu „bembaru", sednu za volan i eto ti udes. Odu na splavove, napiju se, nadrogiraju, a onda gas do daske. Zato i ginu - kažu naši sagovornici.

Tokom proteklih nekoliko meseci, pripadnici negotinske policije zaplenili su 1,5 kilograma heroina, 800 grama supstance koja služi za mešanje sa heroinom, 200 grama sušene marihuane i 30 tableta narkotika

I pored toga što je broj uhapšenih i procesuiranih osoba na nivou prethodnih, do veće zaplene narkotika je došlo tako što su akcije policije prvenstveno bile usmerene ka većim narko-dilerima.

Prema rečima Miće Dženovljanovića, šefa policije u ovom gradu, na meti su bili poznatiji dileri sa ovog područja.

- Zbog sumnje da su počinili krivično delo proizvodnje i preprodaje opojnih droga, ove godine je uhapšeno 13 osoba, a protiv 35 osoba je podneto 30 krivičnih prijava. Uhapšeni pripadaju grupi takozvanih jačih dilera, jer su naše aktivnosti od početka godine i bile usmerene prvenstveno ka njima - kaže Dženovljanović.

Negotinska Krajina je odavno poznata kao jedan od puteva većih količina narkotika, jer se ovo područje nalazi na takozvanoj balkanskoj ruti. Osim iz velikih gradova, droga stiže i iz Rumunije, Bugarske, pa čak i sa Kosova. Pošto jedan deo narkotika ostaje u ovom kraju, sve više je i takozvanih kriminalizovanih narkomana.

- U Negotinskoj Krajini imamo oko 200 registrovanih narkomana koji su počinioci krivičnih dela, a posebno zabrinjava činjenica da njihov broj sve više raste. U odnosu na ostale prekršioce, čak 20 odsto ukupnih krivičnih dela učine zavisnici od raznih vrsta narkotika - kaže Dženovljanović.

Crveno-beli osvojili jesenju titulu pošto su u poslednjem kolu prvog dela JSL pregazili Spartak (5:2) na „Marakani". Partizan izvukao samo remi na gostovanju Mladom radniku (1:1) i sada zaostaje tri boda za večitim rivalom

Crvena zvezda je jesenji prvak! Crveno-beli su juče na svom stadionu, pred 15.000 gledalaca, u poslednjem kolu prvog dela prvenstva pobedili Spartak Zlatibor vodu 5:2 (3:1). S druge strane, fudbaleri Partizana uprskali su odličan finiš jesenje polusezone, pošto su samo remizirali s Mladim radnikom u Požarevcu (1:1), tako da će na zimski odmor otići sa zaostatkom od tri boda za večitim rivalom!

Na najlepši mogući način Zvezda je juče spustila zavesu na jesenji deo šampionata. Crveno-beli su pružili najbolju partiju ove sezone i dokazali da su apsolutno zasluženo lider Jelen Superlige. Strelci za Zvezdu juče su bili Kadu u 24. minutu iz penala, Perović u 36. i 54, Blažić u 26. i Jevtić u 90, dok su golove za goste postigli Janjuš u 13. i Nošković u 76. minutu.

Napadač Subotičana Janjuš je već u 13. minutu pokušao da pokvari slavlje na „Marakani", ali to kao da je samo razljutilo domaćina, koji za samo pet minuta postiže tri gola i praktično u 28. minutu otklanja sve dileme oko pitanja pobednika.

Treba naglasiti da je Zvezda izjednačujući gol postigla iz, najblaže rečeno, sumnjivo dosuđenog jedanaesterca. Najbolji pojedinac meča Kadu svojim prisustvom na terenu oplemenio je Zvezdinu igru na sredini terena i pokazao da Pižon u drugom delu prvenstva mora ozbiljno na njega da računa. Nadahnuti Brazilac prosto je plesao po terenu, deleći lopte na sve strane. Zvezda ni blizu nema takvog kreativca na sredini terena i treba očekivati da Kadu na proleće značajno poveća svoju minutažu.

Stotinak kilometara dalje od „Marakane", Partizan je propustio priliku da u nizu od 10 trijumfa na domaćoj sceni okonča burnu jesen, iako je od 18. minuta vodio golom Moreire. Slavlje crno-belih pokvario je Lazić pogotkom u 64. minutu, za podelu bodova pred 4.000 zadovoljnih gledalaca.

Goran Stevanović, trener „parnog valjka", poručio je da se na njegovu ekipu neće odraziti problemi u rukovođenju klubom, potresi u vezi s izborima, kao ni finansijska kriza koja je pogodila i same prvotimce. Izgleda da, ipak, nije bio u pravu, jer je očigledno da su crno-beli, uprkos nespornom kvalitetu, uspeli dekoncentracijom da prospu dva važna boda u Požarevcu. Upravo je malo više prisebnosti i usredsređenosti nedostajalo golgeteru tima Dijari da u trećem minutu sudijske nadoknade, posle odlične akcije njegovih saigrača, s manje od pola metra ugura loptu u praznu mrežu Mladog radnika.

Istina, nisu za podelu bodova krivi samo gosti, jer su Požarevljani pokazali požrtvovanost i borbenost na kojoj bi mogla da im pozavidi svaka superligaška ekipa. Izuzetno motivisani da protiv renomiranog rivala ostave što bolji utisak i osujete ga u nameri da se već u decembru vrati na čelo tabele, izabranici Nebojše Maksimovića odigrali su partiju sezone. Do izjednačenja su došli posle prekida, kada se Lazić najbolje snašao u šesnaestercu i savladao Mladena Božovića. Čak su i fudbaleri Mladog radnika sve do poslednjih trenutaka meča imali priliku da dođu do celog plena, a ostala je sporna i jedna situacija pri kraju prvog poluvremena, kada su domaći tražili penal. Ipak, poslednji zvižduk sudije Slobodana Veselinovića izazvao je opšte oduševljenje domaće publike na „Vašarištu".

Stevanović: Niko ne sme da nam zameri

Trener Partizana Goran Stevanović nije bio zadovoljan posle remija u Požarevcu.

- Dobro smo počeli, imali prednost, ali očajan teren je usporavao našu igru, nismo mogli da uspostavimo pas i brzo smo se umarali. Promašili smo nekoliko zicera, uključujući Dijarin na kraju. Nije nam prijatno da ovako završimo, ali okončali smo polusezonu bez poraza. Kada se uzme u obzir kroz šta smo sve prošli ove jeseni i kakva je sveukupna situacija u klubu, onda niko ne može da nam zameri na konačnom rezultatu. Zaostatak za liderom nije veliki, tako da na proleće krećemo praktično od nule i naravno jurišamo na duplu krunu.

Tito je častio čak i italijanske mašinovođe, Milošević je insistirao na autentičnosti, Boris Tadić je poklonom iznudio emocije egipatskog predsednika, dok je Ministarstvo kulture sve šokiralo kupovinom slike od 15.000 za Evropsku komisiju

Informacija da je Ministarstvo kulture otkupilo sliku „Rikalo u jesen" akademskog slikara Bore Iljovskog za oko 15.000 evra, odnosno 1,39 miliona dinara, kako bi je kao zvanični poklon Srbija uručila Evropskoj komisiji, ponovo je aktuelizovala rasprave o tome šta državne institucije dobijaju kao poklon, ali možda još više - šta kao darove uručuju. U Ministarstvu kulture kažu da su krajem januara 2008. godine, na zahtev Ministarstva spoljnih poslova, a povodom predstojećeg potpisivanja SSP-a, odlučili da kao zvanični poklon Evropskoj komisiji u Briselu uruče umetničko delo.

- Naše ministarstvo je predložilo, a potom i donelo odluku o autoru, slikaru Bori Iljovskom i njegovoj slici „Rikalo u jesen", ulje na platnu, dimenzija 200 puta 282 centimetra. Ovaj autor je adekvatan predstavnik, kako zbog kompozicije dela, tako i zbog biografije, koja ukazuje i podstiče na multikulturalnost. Kao Makedonac koji je rođen u Grčkoj, a zatim kao ratno siroče, koje je nakon Drugog svetskog rata putovalo po celoj Evropi i na kraju se nastanilo u Srbiji, gde i sada živi, Iljovski je primer interkulturalnog i multietničkog karaktera naše kulture, koji reprezentativno povezuje tradiciju i umetnost. Galerija „Pero" otkupila je sliku u ime Ministarstva kulture, a u dogovoru sa umetnikom. Celokupan iznos prebačene sume bio je 1,39 miliona dinara, od čega milion dinara na ime autora, 265.822 dinara poreza na autorski honorar i 124.178 kao provizija galerije. Napominjemo i da je nedavno završen izveštaj Revizorske komisije po pitanju ovog predmeta pozitivan, te da su poštovane sve procedure - ističu u Ministarstvu kulture.

Znam slike od 15.000 dinara

Sam slikar Bora Iljovski bio je iznenađen našim pitanjem kako komentariše to što se Ministarstvo kulture odlučilo da otkupi baš njegovo delo i da li smatra da je cena slike adekvatna.

- Nemam komentar. Sliku sam predao i to je sve - kazao je Iljovski.

Izveštaj Državne revizorske komisije pokazao je i da je Ministarstvo trgovine i usluga sa ateljeom „Art-Zamur" zaključilo ugovor kojim je za izradu 50 fotomonografija i 18 fotografija plaćeno 35.000 evra. U tom ministarstvu kažu da je „samo bilo sporno knjiženje, a da je to razrešeno tako što je ministarstvo pribavilo mišljenje ovlašćenog kustosa".

Programski direktor organizacije „Transparentnost Srbija" Nemanja Nenadić mišljenja je da je neophodno na državnom nivou regulisati proceduru dodele poklona, a ne da to bude „plod pojedinačne odluke ministarstava".

- Pokloni su deo ustaljene prakse, naročito kada je reč o odnosu sa predstavnicima stranih država. Možda se vrsta poklona odmerava sa onima koje dobijaju naši državnici. Ne znam da li je tako, ali je jasno da bi o tome odluku trebalo da donese Vlada, a ne da jedno ministarstvo poklanja skromno, a drugo nešto skupoceno - smatra Nenadić.

Šef protokola Skupštine Srbije Vojislav Glišić kaže da je budžet za poklone te institucije prilično skroman i da je najskuplja slika koju je do sada poklonio koštala 15.000 dinara!

- Išao sam sa predsednicom parlamenta u posetu Mađarskoj i tamo smo na poklon odneli sliku sa motivima Beograda, čija je cena 15.000 dinara. Protokol mora stalno pri sebi da ima ažuriranu listu diplomatskog kora, ali i svih umetnika raznih vrsta, jer se često dešava da u poslednjem trenutku zatreba poklon i tada znamo u koju galeriju da odemo. Naravno, odlučujemo se najčešće za onu u kojoj su spremni da nas sačekaju za plaćanje. Nekad moja lična karta, koju ostavim kao zalog, u galeriji stoji po dva meseca. Ali, snalazimo se kako moramo. Pogađamo se za cenu, pa nam galeristi, ako su u prilici, spuste cenu za 10 do 15 odsto - priča Glišić.

Mićunović vratio zlatnik

On ističe da postoji nekoliko vrsta poklona koji se dodeljuju gostima, u zavisnosti od njihovog ranga. Najvažniji državni poklon za predsednike država, predsednike parlamenata i premijere je velika plaketa sa grbom Srbije, koja košta oko 6.000 dinara, rad akademskog vajara Slobodana Perovića.

- Ona se dodeljuje u posebnoj kutiji, uz propratni sertifikat. Plaketa srednjeg formata, čija je cena oko 4.500 dinara, namenjena je za ministre koji dolaze u posetu Skupštini, kao i za ambasadore, odmah nakon što predaju akreditive ili prilikom odlaska sa funkcije. A mala plaketa, koja košta oko 2.500 dinara, namenjena je predstavnicima raznih organizacija. Tu je i srebrnjak, na čijem licu se nalazi Narodna skupština, a na naličju grb Srbije, koji košta oko 3.000 dinara, a namenjen je kao poklon znamenitim ličnostima, umetnicima i naučnicima koji dolaze u posetu. A imamo i zlatnik od 18 karata sa likom Karađorđa, koji košta oko 17.000 dinara. On se ne dodeljuje često, a predsednica parlamenta procenjuje kada to treba učiniti. Nedavno je Dragoljub Mićunović, kao šef Odbora za inostrane poslove, odlazio u posetu jednoj velikoj zemlji i poneo zlatnik, ali ga je vratio jer nije procenio da bi mogao nekome da ga pokloni - kaže Glišić.

Sve nabavke poklona obavljaju se prema jasno definisanim procedurama i pravilima i ništa se ne radi proizvoljno, niti je pitanje lične volje, naglašava Glišić. On dodaje da se često, uz državne, dodeljuju i manji, takozvani personalni pokloni.

- Običaj je da se na kraju ručka ili večere, pre posluženja deserta, kada se otvara šampanjac i drže zdravice, daju jedan državni i jedan personalni poklon, muški ili ženski. U ženskom se nalazi ešarpa, kaiš i damska torbica, a u muškom kravata, novčanik i kaiš. Njihova cena je oko 1.500 dinara. Takođe, na raspolaganju su nam i jedna vrsta vina i rakija dunjevača. S obzirom na to da se ovim poslom bavim dugo, mogu da procenim kojem gostu, u zavisnosti od prilike, poklanjam koje piće. Imamo i knjige o Kosovu „Nečujna zvona" na srpskom i engleskom jeziku, neke na ruskom, ali predlažem da se napravi monografija o Skupštini. Takođe, imamo i knjigu „Nečujna zvona" u luksuznom izdanju, čija je cena 12.000 dinara. Nju smo namenili jednom predsedniku, koji je već dobio našu plaketu. Vodi se stroga evidencija o tome ko je do sada šta dobio, kako se ne bi duplirali pokloni - ističe Glišić.

U Predsedništvu Srbije kažu da predsednik Boris Tadić svojim gostima poklanja uglavnom knjige i suvenire sa nacionalnim motivima. Na tom spisku nalaze se knjige „Pirotski ćilimi" Milene Vitković-Žikić, „Kulturna riznica Srbije", „Bogorodica Ljeviška" Drage Panić i Gordane Babić i „This way... Serbia".

- Predsednik poklanja ramove, svećnjake i slike sa motivima srpske srednjovekovne ornamentike, kao i poskurnik, slavski pečat. Međutim, on često zna i da svoje sagovornike iznenadi poklonima, pa je tako egipatskom predsedniku Hosniju Mubaraku poklonio album sa njegovim fotografijama iz 1989. sa Samita nesvrstanih, koji je održan te godine u Beogradu - ističu u Predsedništvu.

ŠTA JE POKLANJAO JB TITO

Da Josip Broz Tito nije baš bio široke ruke kada je svojim gostima namenjivao poklone, od kojih je često dobijao i najskupocenije stvari, svedoči Momo Cvijović, arheolog i dugogodišnji kustos Muzeja istorije Jugoslavije. On ističe da ga je oduvek zanimalo šta je Tito poklanjao svojim gostima, visokim državnicima i njihovim porodicama, jer se uvek više govorilo o tome šta je on dobijao. Ljudi iz Titove pratnje i njegovi fotografi pričali su, kaže Cvijović, da se podela poklona odvijala u intimnoj atmosferi, pa je sve ostajalo među malim brojem svedoka.

- Sasvim slučajno sam, prilikom popisivanja nekih predmeta, ugledao četiri velike crvene kutije koje su radnici hteli da bace. U njima su se nalazilo 4.397 kartica uredno složenih po zemljama, s pedantnim popisom šta je Tito poklonio svojim gostima od 1953. do 1980. godine. Prilikom jednog obilaska Italije čuo je da se mašinovođa voza kojim je putovao zove Tito i odmah mu je nešto dao za uspomenu. One najvrednije poklone dobijali su, svakako, njegovi prijatelji Naser, Nehru, Hruščov i Brežnjev - govori Cvijović.

Kaže da je Tito američkoj glumici Elizabet Tejlor poklonio veliku lutku od pola metra u narodnoj šumadijskoj nošnji, da su Širli Templ i Kirk Daglas dobili njegovu fotografiju u srebrnom ramu, a Daglasova supruga ispraćena je sa uramljenom fotografijom Jovanke Broz. Sofija Loren dobila je staklene čaše u obliku čizama, američki predsednik Džon Kenedi skulpturu vajara Frana Kršinića, dok je Titov veliki prijatelj, rumunski predsednik Nikolae Čaušesku, na poklon dobio kino-projektor za 16-milimetarski film i više sanduka alkoholnog pića.

- Setio sam se da je egipatski predsednik Anvar el Sadat svojevremeno Titu poklonio bronzanu skulpturu egipatskog boga Ozirisa s tragovima pozlate, visoku gotovo pola metra, koja datira iz četvrtog veka pre nove ere. Jedva sam čekao da vidim čime mu se Tito revanširao. Bio sam nemalo iznenađen kada sam na jednoj od kartica pročitao da je Tito u februaru 1971. El Sadatu poslao 150 kilograma jabuka, 50 kilograma suvih šljiva, 48 litara soka od borovnice i isto toliko soka od ribizle. Nakon dve godine poslao mu je još 130 kilograma jabuka! Međutim, jedan moj prijatelj, koji je bio počasni konzul Namibije, otvorio mi je oči - jabuke i suve šljive su u Africi na visokoj ceni, jer su afrodizijak. Kilogram košta više od 50 dolara. A onda sam u kartoteci video da je on često prilikom svojih poseta Africi nosio upravo suve šljive - navodi Cvijović.

Tako je i svom velikom prijatelju, egipatskom predsedniku Naseru, poklonio pušku sa dve cevi i radio-aparat, a uz to mu spakovao i 50 kilograma jabuka, 34 kilograma krušaka, 15 kilograma oraha, devet kilograma suvih šljiva i 16 kilograma lešnika. Naserovim sinovima poslao je dečje bicikle sarajevske fabrike „Pretis", gumenu žabu za kupanje, mali čamac od polivinila, gumenu loptu, zlatni sat, portabl televizor i dve „Krašove" bombonjere. Vođa palestinskog oslobodilačkog pokreta Jaser Arafat na poklon je dobio zlatni sat, prva dama Amerike Patricija Nikson pašku čipku, marokanski kralj Hasan II deset litara kolonjske vode, libijski predsednik Moamer el Gadafi set lovačkog oružja, a Vinston Čerčil deset litara najbolje šljivovice. Tuniski predsednik Habib Burgiba dobio je „fijat 1100"!

- Tito je poklonio 161 sliku i 258 skulptura. Uglavnom je kupovao slike savremenih autora, mahom srpskih slikara Nikole Graovca i Peđe Milosavljevića, a skulpture hrvatskih kipara Frana Kršinića i Antuna Augustinčića. Samo tri slike Tito je kupio od tada etabliranih, poznatih umetnika, kao što je bio slikar Paja Jovanović, i samo jednu skulpturu Ivana Meštrovića. Njegov reljef „Isus i Samarićanka" Tito je poklonio papi Pavlu VI. To govori o tome da Tito nije rado poklanjao skupe stvari. Kršinić je za bronzanu bistu Ribara dobio 25.000 ondašnjih dinara, Vojin Bakić za ženski akt od bronze 18.000, Vanja Radauš za skulpturu od bronze 40.000, a Edo Murtić za ulje na platnu 20.000 dinara. Listajući novine iz te godine, video sam da je trosoban stan u samom centru Beograda koštao 120.000 dinara. Većina današnjih umetnika može samo da sanja o takvim cenama - zaključuje Cvijović.

Naši teniseri učinili su više za lepšu sliku Srbije od diplomata. Umesto Mladića, koji je bio simbol devedesetih, sada je to Novak Đoković

Imidž Srbije u svetu menja se nabolje. Dok je devedesetih simbol zemlje bio Ratko Mladić, sada je to Novak Đoković. Ukidanje viza i odmrzavanje Prelaznog trgovinskog sporazuma posledica su upravo boljeg imidža. Za razliku od negativca iz devedesetih, sada nas u svetu vide kao - osuđenika na slobodi.

- Srbija u svetu ima imidž nekoga ko je godinama bio u zatvoru, a sada pokazao nameru da igra po pravilima. Srbija je kao neko ko je dobio uslovni otpust, za koji treba da potvrdi da nije privremen nego trajan. Upravo tako je sročena odluka o šestomesečnoj deblokadi SSP - kaže Predrag Simić, profesor Fakulteta političkih nauka.

Na dobijanje pozitivnih ocena uticalo je i to što Srbija poslednjih godina nije bila upletena ni u jedan od problema na ovim prostorima, a opredelila se da pitanje Kosova rešava diplomatskim putem. Već izostanak negativnih vesti sa ovih prostora ima uticaja da se imidž Srbije u svetu popravi i da rezultate. Ko je najzaslužniji za to?

Simić kaže da dok je on bio ambasador u Parizu, mnogo veći uticaj na imidž zemlje imali su teniseri Novak Đoković, Ana Ivanović i Jelena Janković nego mnogi ambasadori i naša diplomatija.

I dok je devedesetih personifikacija imidža bio Ratko Mladić, sada je to Novak Đoković, što je veliki skok, smatra i Predrag Marković, istoričar i član Saveta za brendiranje Srbije. On dodaje da potezi vlade nemaju baš mnogo veze sa poboljšanjem imidža zemlje, kao što ni politika nema veze sa uspehom Nađe Higl i tenisera. Dovoljno za poboljšanje imidža je što je stao rat i što su postale važne neke druge vrednosti.

- Političari ništa ne mogu da urade na poboljšanju imidža zemlje. Znate li koliko ima simpatičnih predsednika država u svetu, pa im to ne pomaže? Tadiću je sigurno prednost to što je lep, dobar i pametan, ali jednostavno nisu političari manjih zemalja prisutni u medijima velikih zemalja. Slovenački premijer je bivši maneken i vrlo simpatičan čovek, pa retko ko u našem regionu zna kako se on zove. Spoljna politika države nema mnogo veze sa imidžom zemlje, jer se on gradi na osnovu interesa. U Stejt departmentu ne gledaju mnogo da li je Hašim Tači lep ili je Šaćirbej budala. Ne padaju oni na te štosove - objašnjava Marković.

Iako neki posete američkog potpredsednika Džozefa Bajdena i predsednika Rusije Dmitrija Medveda ocenjuju kao dobre za lepšu sliku Srbije u svetu, Marković smatra da nemaju veliki uticaj na to kako nas drugi vide.

- Pa ko to gleda? Možda to prate političari, ali običan narod ne. Zavisi i na kom nivou gledate. To verovatno ima uticaja na političke i diplomatske krugove, ali na nivou naroda ne. Narod zanimaju neke druge vesti, a bolje je kada su vesti iz jedne zemlje nepolitičke - kaže Predrag Marković, dodajući da smatra da treba da postanemo bogata zemlja da bismo poboljšali svoj imidž u svetu.

Obrad Kesić, politički analitičar iz Vašingtona, kaže da je dobro to što u SAD niko nije ni znao da je Medvedev bio kod nas, dok je Bajdenova poseta prošla bez velike medijske pažnje. To znači da se na Srbe gleda drugačije od vremena ratnih sukoba i da nema razloga da se Amerika brine toliko o Balkanu.

- Za Srbiju više znaju po teniserima, ali tako je bilo i kada su košarkaši bili najjači pozitivni simbol Srbije. Sportisti i umetnici su u boljoj poziciji da služe Srbiji nego diplomate i država. Ali da bi se to iskoristilo u svetu, država mora da se potrudi i napravi ozbiljan plan izgradnje imidža. O brendiranju Srbije se mnogo govorilo. Ali sve je ostalo na priči - smatra Kesić.

On dodaje da ima pomaka, ali da je na imidžu zemlje moglo da se uradi mnogo više i da je izgubljeno puno vremena. Jedna od najvećih prepreka na tom putu je što se stalno vraćamo na devedesete.

- Evo, sad počinje suđenje Karadžiću i opet svetom kruže snimci iz devedesetih godina, a to mnogo utiče na javno mnjenje. Pogotovo ovde u Americi, gde ljudi apsolutno ne prate šta se dešava na Balkanu. Tako se stvara imidž na bazi zanimljivih detalja koje mediji prenose iz tog procesa. Isto je i sa raspravom o Kosovu u Međunarodnom sudu pravde. Zbog takvih stvari i dalje postoji mišljenje da na prostoru Balkana vlada nestabilnost i da su tu mogući novi sukobi. Zbog toga se celoj regiji, a ne samo imidžu Srbije, nanosi šteta. Mora se mnogo više uraditi da se ta slika u javnom mnjenju preokrene - zaključuje Kesić.

Mnogi su ubistvo Francuza Brisa Tatona ocenili kao događaj koji je narušio ugled Srbije u svetu. Predrag Simić kaže da to ostaje u negativnom sećanju, ali su odlučna akcija hapšenja i reakcija vlade sveli ovaj događaj na ono što on jeste - navijačko nasilje i huliganstvo. I Predrag Marković smatra da je ovaj događaj negativno uticao na imidž Srbije, ali samo u Tuluzu, odakle je Taton, a ne i u celoj Francuskoj i ostatku sveta.