Besplatna Zabava

Archive for December 14th, 2009

Autobusi GSP-a najteže se probijali na Slanačkom, Smederevskom putu, deonici ka Avali i u višim delovima grada. Veliki zastoji u Mirijevu, na Banjici, putu ka Resniku, Rušnju, Kaluđerici, Vinči i Miljakovcu

Sneg koji je juče padao u prestonici izazvao je velike saobraćajne gužve u popodnevnim časovima i namučio vozače GSP-a, pogotovo u prigradskim delovima grada. Kolone vozila formirale su se polako već pred kraj radnog vremena, u centru grada, pa su ekipe "Beograd puta" bile prinuđene da izbegavaju prometnije ulice, čiste sneg tamo gde je moguć pristup njihovim vozilima i sačekaju da prođe saobraćajni "špic".

U dispečerskom centru Gradskog saobraćajnog preduzeća "Beograd" ističu da su zbog snega koji je satima padao bez prestanka, već od 17.30 časova počele da se stvaraju velike gužve u saobraćaju.

- Najgore je bilo na Slanačkom i Smederevskom putu, kao i na putu ka Avali i u višim delovima grada. Kako je kolovoz bio izuzetno klizav, na ovim delovima puta imali smo zaista velikih problema. Iako se u centru Beograda saobraćaj odvijao bez većih poteškoća, udaljeni delovi grada bili su teško prohodni za javni prevoz. Veliki zastoji su bili u Mirijevu, na Banjici, putu ka Resniku, Rušnju, Kaluđerici, Vinči, Miljakovcu.... Gotovo svi udaljeniji delovi prestonice bili su problematični - rekli su u GSP "Beograd".

Padavine i narednih dana

U samom centru Beograda juče su se vozila kretala otežano, ali ipak nije bilo većih zastoja. Inače, meteorolozi su najavili nove padavine i narednih dana, a od četvrtka i temperature ispod 0 stepeni Celzijusa i stvaranje poledice. Vozila Zimske službe JKP "Beograd put" su sneg čistila tokom cele noći, a najavili su da su spremni i za veće izazove i novu količinu padavina.

- Saobraćajne gužve su redovne oko 19 časova i naša vozila se teže probijaju ulicama prvog prioriteta. Ipak, tokom dana naše službe su brzo reagovale i kolovozi prvog i drugog prioriteta mahom su očišćeni. Jedino je u prigradskim delovima malo teže očistiti ulice, ali ćemo i tu prepreku uspešno savladati. Mi ćemo dežurati i tokom noći, u danima u kojima sneg bude padao i spremni smo za sve klimatske izazove - kaže Zoran Jović, glavni dežurni inženjer Zimske službe "Beograd puta".

Nadležnost "Beograd puta" je proširena prošle godine na još šest, nekada prigradskih, opština i 63 ulice, pa će tokom zime čistiti i posipati so na više od 1.900 kilometara ulica i puteva na teritoriji grada. Ovo preduzeće je ove zime nadležno za 620 ulica prvog prioriteta i 650 ulica drugog prioriteta.

Na punktovima trenutno ima oko 6.500 tona industrijske soli, a u toku je nabavka još 10.000 tona. Osim toga, obaveza "Beograd puta" jeste da ulice prvog prioriteta budu očišćene u roku od dva do četiri sata po prestanku padavina, a drugog prioriteta 60 sati po prestanku padavina.

Spremno i "Zelenilo"

JKP „Zelenilo - Beograd" spremno je dočekalo sneg, a njegova dužnost je da vodi računa o prohodnosti staza, platoa i dečjih igrališta, te stepeništa i trotoara u parkovima i na skverovima i oko njih.

Od prošle godine, „Zelenilo" je preuzelo i obavezu čišćenja snega na brojnim mostovima, vijaduktima i petljama, gde se posipaju i so i emulzija. "Čistoća" je pripremila vozila i čistilice, kao i kamione namenjene odnošenju snega. Ovo preduzeće raspolaže sa 1.000 do 1.200 ljudi koji će raditi u tri smene na teritoriji Beograda.

Nešto čudno se događa u zemlji Srbiji. Nedavno je Press pisao o strašnoj tragediji jedne porodice u Valjevu, o petogodišnjoj Teodori Jovanović koja je umrla zbog nemara lekara.

Stravična tragedija, o kojoj danima niko od kolega iz drugih medija nije napisao ni slova, samo zbog toga što smo kao njihova konkurencija otvorili tu priču. Kasnije su, kao preko one stvari, počeli da pišu o smrti male Teodore.

Sledi zatim jedna benignija, ali ne i bezazlena priču. Nedavno je Press otvorio aferu u kojoj je Zdravstveni fond Vojvodine na krajnje sumnjiv način potrošio milijardu dinara. Istraživali smo aferu i dokazali da su milioni evra i dinara završili u privatnim džepovima. Niko od kolega iz drugih medija ni reči na ovu temu. Jedino je novosadski „Dnevnik" zabeležio da je pisanje Pressa atak na vojvođanske institucije. Posle se čude što im novinari štrajkuju glađu...!

Znači li to da su tiraž i ubijanje konkurencije bitniji od stravične smrti petogodišnje devojčice i da smo odbacili sve druge emocije?

Pa još: direktorka jednog beogradskog vrtića izbacila je dete iz vrtića jer je njegov otac navodno vođa jedne navijačke grupe. Direktorka hvata ritam u hajci na navijače i tu huligansku sortu. U njenoj logici, to dete je vaspitavalo svog oca i odvelo ga na krivi put.

Ovo pitanje život proširuje na širok front, koji psiholozi nazivaju novim vrednostima, a koje podrazumevaju mnogo šta što do juče nismo bili. Psiholozi, sociolozi i psihijatri, istražujući novo vreme i nove vrednosti, kažu da se pretvaramo u instant sapijense, u ljude koje tuđa patnja ne zanima, u masu koja razmišlja isključivo svojim stomakom, u nekakvo zlo koje u život viri kroz ključaonicu. Zatvorili smo biblioteke i knjižare, a kupili televizore.

Još pre četrdeset godina Dušan Kovačević ubedio je Radovana III da nam izrecituje onu čuvenu rečenicu: „Sedamdeset hiljada policajaca grada Čikaga juri Džordža", a nas upozoravao da se ne pretvorimo u konc-logor TV publike. Nije vredelo. Danas živimo trivijalne živote efemernih likova iz TV emisija tipa „Idol", „Grand parada", „Veliki brat"... Da bi naša tragedija bila potpuna, kad bi „Farmu" prikazivali 25 sati dnevno, svi bismo je gledali prekovremeno... Drugim rečima, nismo više vitalna nacija, postajemo smetlište bezlične civilizacije.

Guverner NBS Radovan Jelašić odbio da se sastane sa srpskim privrednicima, kaže da nema nameru da sa bilo kim dogovora kurs! Bugarin, PKS: Šokiran sam arogancijom guvernera Jelašića, niko nije tražio fiksni kurs

Guverner NBS Radovan Jelašić odbio je juče da se sastane sa srpskim privrednicima koji su od njega, ali i premijera Mirka Cvetkovića i ministra ekonomije Mlađana Dinkića tražili hitan sastanak zbog pada vrednosti dinara u decembru. Iako su pre nekoliko dana iz NBS poručili da su „sastanci Vlade, NBS i privrednika dobrodošli", Jelašić je juče rekao da „nema nameru da se sastaje sa privrednicima i dogovara o kursu dinara".

Sastanak Vlade, NBS, Privredne komore i privrednika trebalo je da bude održan danas.

- Da se sastanemo i da mi neko objasni šta znači kurs?! To prilično dobro znam i ne vidim razlog zbog koga bismo se sastajali. Dobro znam princip dogovorne ekonomije. A kurs ni u kom slučaju ne bi trebalo da bude dogovoran. Jer, ako je dogovoran, bolje da špekulantima dajemo pare, to je za njih najbolji način da se lepo zaradi - rekao je Jelašić posle razgovora sa Američkom privrednom komorom.

Šta bi rekao Barozo

Guverner je dodao da kurs dinara ne može da se određuje dogovorom, već je on rezultat ponude i tražnje za devizama, na šta utiče stanje u privredi, ali i da NBS može i hoće da preuzme odgovornost za sprečavanje velikih oscilacija kursa.

- Svesni smo šta za privredu znače kursne razlike, pozitivne ili negativne, ali se samo na osnovu njih neće promeniti situacija u firmi. Godinama pričamo da se, kao što to rade banke, prave bilansne sume koje nisu ugrožene od kursa, umesto da se gleda u budućnost koji će kurs biti. Promenljivi kurs je bio ključni faktor za očuvanje makroekonomske stabilnosti u zemlji, zbog čega je Srbija imala manji pad BDP-a u vreme krize nego druge zemlje gde je kurs fiksni - navodi Jelašić.

Na pitanje Pressa zašto odbija susret sa privrednicima kad je takav sastanak prihvatio i premijer Cvetković, Jelašić slikovito odgovara:

- Znate, kad je pre šest meseci francuski predsednik Nikola Sarkozi kritikovao Evropsku centralnu banku, onda im je predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo rekao da su centralni bankari čudni ljudi. Što ih više ubeđujete da nešto uradite, to je manja šansa da će to uraditi - kaže Jelašić.

Na našu primedbu da se apelu za stabilnosti kursa priključio i gradonačelnik Beograda Dragan Đilas, koji je rekao da na rastu evra od 3 odsto prestonica izgubi 10 novih vrtića, Jelašić mirno odgovara:

- Ne razmišljam o tome, slične priče vezane za zabavišta čuo sam pre i od drugih stranaka.

Planovi za 2010.

Predsednik PKS Miloš Bugarin, koji je inicirao sastanak sa guvernerom i Vladom, odgovora guverneru da je „šokiran arogantnom reakcijom Jelašića".

- Ne idu ovakve izjave uz lik i delo guvernera. Neprirodno je da se zahtev za razgovor odbija, šalje se ružna poruka privrednicima. Dve godine s njim imamo dobru komunikaciju i možda je ovo trenutak slabosti, ali mi ćemo opet inicirati razgovor - kaže Bugarin za Press.

Bugarin ističe i da niko nije ni zahtevao susret sa guvernerom kako bi se dogovarao kurs dinara!

- Niko ne želi da diriguje kursom. Ali, s obzirom na iskustva s kraja 2008, kad je privreda zbog kursnih razlika mnogo izgubila, želeli smo da čujemo zašto je i ovog decembra reakcija NBS zakasnela. I zanima nas okvir za 2010. godinu, do koje mere je kurs održiv - kaže Bugarin.

I Toplica Spasojević iz Kluba „Privrednik" kaže za Press da niko od NBS nije ni tražio „dogovorni kurs".

- Ali, pitanje je da li su privrede Crne Gore, BiH, Makedonije bolje od naše jer one imaju stabilan kurs. I neki privrednici će svoje poslove da presele u te stabilne susedne države. Pretpostavljamo da kurs može da se održava i želimo da čujemo zašto se to ne čini - kaže Spasojević.

Premijer je na sastanak sa privrednicima delegirao savetnika Jurija Bajeca, koji ističe da je „monetarna politika u rukama NBS", dok u kabinetu ministra ekonomije kažu da Mlađan Dinkić nije dobio nikakav poziv od NBS ili PKS.

Poslanici Skupštine Vojvodine na svečanoj sednici proglasili su juče Statut Vojvodine. Za ovaj predlog glasalo je 86 poslanika vladajuće koalicije, protiv su bila trojica poslanika DSS/NS, dok su pet poslanika SNS i 19 poslanika SRS napustili salu pre glasanja. Odluku o proglašenju Statuta potpisao je predsednik Skupštine Šandor Egereši.

Na svečanu sednici bili su pozvani predsednik Boris Tadić, premijer Mirko Cvetković i predsednica Skupštine Slavica Đukić-Dejanović, ali se niko od njih nije pojavio.

Predsednik Skupštine Šandor Egereši rekao je da Statut služi na dobrobit građana ove pokrajine i cele Srbije i da je on „okvir za konkretne sadržaje autonomije".

- Statut je model ne samo za Srbiju, nego i za Evropu u unapređenju prava građana Vojvodine, njihovog boljeg standarda - naveo je Egereši.

Predsednik Izvršnog veća Bojan Pajtić rekao je da se Statutom „čuva integritet Srbije" i da on predstavlja volju građana, a ne političke elite.

- Proglašeno je ono što su građani proglasili mnogo ranije kada su nas birali. Oni znaju šta je za njih najbolje, a mi smo dali reč da ćemo obećanja i ispuniti - rekao je Pajtić.

On je dodao da je oko usvajanja Statuta bilo „previše sumnji, potcenjivanja i uvreda, a to građani Vojvodine ničim nisu zaslužili".

- Nas su građani birali da im pomognemo da kupe nove cipele, a ne da se skupim cipelama gađamo. Na nama je da usvojimo evropske principe odgovornosti za rezultate, poštovanja građana i brisanja granica. Onaj koji ne vidi dalje od granica, taj ograničava sopstveni narod - rekao je Pajtić.

Predsednik Boris Tadić, koji je u vreme progalašavanja Statuta bio u Sremskoj Mitrovici na otvaranju vizitorskog centra „Carska palata"(od Novog Sada udaljenog oko 40 km), izrazio je zadovoljstvo zbog proglašenja Statuta Vojvodine.

- Srbija je time dobila snažnu garanciju očuvanja integriteta zemlje, kao i priliku da putem regionalne evropske saradnje pomogne ekonomski razvoj države. U Evropi postoje značajni fondovi za razvoj regija i Srbija mora da uspostavi državni sistem koji će omogućiti pristup takvim fondovima. Ljudi treba dobro da žive da bi bili ponosni na svoju zemlju i da bi je voleli - rekao je Tadić. Slavica Đukić- Dejanović odsustvo je opravdala telegramom, u kome je navela da je zbog rasprave o budžetu morala da bude u Skupštini.  

 

Praznici samo što nisu... a kako ne biste u poslednji čas bauljali po prodavnicama u potrazi za idealnim poklonom, evo saveta...

Top 5 poklona za nju:

U vreme krize kupovina poklona je ogroman problem. Znači, kako iznenaditi svoju dragu, a da pri tom ne ispraznite novčanik? I kako joj pokazati koliko je poznajete i koliko vam je stalo, a da se ta pažnja ne meri brojem potrošenih novčanica? Uz nekoliko saveta to i nije tako nemoguća misija!

1*Kompilacija njenih omiljenih pesama

Pretpostavljamo da znate koje su njene omiljene pevačice, pevači, grupe... Ako kojim slučajem niste upućeni - imate vremena, raspitajte se! Neka to bude njena omiljena plej-lista i svaki put kada je bude slušala vi ćete joj biti u mislima!

2*Ispecite joj kolačiće

Možda smatrate da jednostavno niste stvoreni za majstorije u kuhinji, ali - vežbom do savršenstva! Imate vremena da nađete neki recept za suve i trajne kolačiće, pa isprobajte kako vam ide. Posle nekoliko pokušaja bićete prijatno iznenađeni svojim novim umećem. A tak kada ih spakujete u neku kreativnu kutiju, poklonite dragoj za Božić i ugledate oduševljeni izraz njenog lica!

3*Poklonite joj mačku ili psa

U ovo praznično vreme teško je ne setiti se svih kuca i maca koje se nalaze u azilima čekajući da ih neko udomi i pruži im tako potrebne nežnost i ljubav. Iako je za takvo dobro delo uvek pravo vreme, sada još možete da razveselite svoju dragu preslatkom životinjicom. Ali, u jedno morate biti sigurni - da želi takav poklon!

4*Božićna masaža

Nema osobe kojoj masaža ne bi odgovarala! A čak ne morate u tome da budete stručnjak. Nabavite eterična ulja za masažu, prigušite svetlo, zapalite nekoliko sveća za romantičniju atmosferu, pustite opuštajuću muziku i teranje stresa može započeti. Prilikom pružanja poklona muškarac na glavu može staviti i kapu Deda Mraza!

5*Ipak, haljina!!!

Ako vam, ipak, ne pada na pamet da mesite kolačiće - moraćete malo i da se „otvorite". Put do njenog srca posut je šljokicama, haj-tek materijalima, plišom i kožom, poručuju iz „Mone". U haljini od pliša izabranica vašeg srca izgledaće glamurozno i sofisticirano. Ili, ako više voli trendi izbor, tu su pantalone od haj-tek materijala i neizostavna koža koja je apsolutni hit ove sezone. Šljokice će dati obavezni sjaj najluđoj noći. Ona srećna a i vi, jer su cene „Moninih" modela pristupačne, u toku je i novogodišnje sniženje, a postoji i mogućnost plaćanja na tri do pet mesečnih rata. Detalji poput kaiša, novčanika ili tašne takođe su opcija.

Šta njemu pokloniti za Novu godinu?

1*Garderoba

Ako voli lepo da se oblači, kupite mu novu košulju, majicu ili džemper, a i na sakou će vam biti posebno zahvalan. Ako voli i šalove, onda ste na konju - ne samo da će ga rado nositi u hladnim zimskim danima, već će taj poklon shvatiti kao gest brige za njega i njegovo zdravlje, što će biti dodatni plus u vašoj vezi.

2*Cipele

Cipele su nešto što je uvek poželjno. Koliko god odelo činilo čoveka, toliko ga obeležava i ono što nosi na nogama, a nema gore stvari od muškarca koji ne drži od sebe. Lep par crnih ili smeđih kožnih cipela uvek će dobro doći.

3*Kaiš ili novčanik

Metroseksualci i konzervativniji tipovi muškaraca ceniće i kvalitetan kaiš ili novčanik, dok kao alternativu možete da kupite i torbicu za laptop. To su neke od stvari koje će sigurno da koriste, a neće se, kao što to imaju običaj, zahvaliti na poklonu i zaboraviti na njega.

4*Aplikacija za mobilni

 Ako ste, a verujemo da jeste, praznjikavog novčanika, najbolja opcija je nova aplikacija za njegov mobilni telefon. U zavisnosti od toga šta mu odaberete, moći će da prati najnovije vesti, sport ili tračeve direktno na mobilnom i tako uvek i u svakom trenutku znati što se događa oko njega.

5*Filips QC 5015" mašinica za šišanje kose
Zašto da ne?! Jedan od najboljih modela „filips" mašinica za šišanje kose. Uz trimer za precizno i lako praćenje kontura vrlo lako će oblikovati frizuru pomoću češlja koji prati oblik glave. One malo zahtevnije muškarce obradovaće mogućnost 15 nivoa podešavanja za skraćivanje kose od jednog do 41 mm.

Prva čitateljka Lole koja se danas u 9.30 javi na telefon redakcije 011/333-5000 moći će svom muškarcu da pokloni „filips" mašinicu za šišanje kose.

Prosvetni radnici oštro se protive odluci Ministarstva prosvete da zbog epidemije gripa prvo polugodište bude završeno ovog petka

Radna grupa za pandemiju predložiće danas ministru zdravlja Tomici Milosavljeviću proglašenje vanredne epidemiološke situacije u Srbiji zbog sve masovnijeg širenja virusa gripa A (H1N1), a Ministarstvo prosvete će predložiti da se prvo polugodište u školama završi u petak - 18. decembra!

Proglašenje vanredne epidemiološke situacije pre svega podrazumeva vanrednu vakcinaciju stanovništva i zatvaranje škola. Roditeljima će biti preporučeno da ne vode decu u obdaništa, a biće preporučena i zabrana javnog okupljanja na lokalnom nivou, gde za tim ima potrebe.

Vanredna situacija

- Neosporno je da će Radna grupa za pandemiju predložiti proglašenje vanredne epidemiološke situacije. Zato će Ministarstvo prosvete predložiti lokalnim samouprava da nastavu završe ovog petka, umesto 30. decembra. Drugo polugodište će najverovatnije početi 11, umesto 18. januara - naveo je ministar prosvete Žarko Obradović.

Odluka o ranijem zatvaranju osnovnih i srednjih škola naišla je na neodobravanje prosvetnih sindikata. Oni smatraju da će zbog toga ovo polugođe biti skroz neregularno. To objašnjavaju činjenicom da po zakonu svaki osnovac, odnosno srednjoškolac mora da ima četiri, odnosno tri ocene po predmetu u toku jednog polugodišta. Predstavnik Sindikata prosvetnih radnika Branislav Pavlović ističe da je ovaj sindikat protiv ranijeg raspusta i da je nemoguće za ova tri-četiri dana da se regularno zaključe sve ocene.

- Mislim da je moglo da se izdrži još nedelju dana. Jer, realno je nemoguće da se za ova tri-četiri dana obave svi pismeni i kontrolni zadaci kako bi svi učenici imali po tri ocene. Prema tome, ovo polugodište će biti potpuno neregularno. Ministarstvo treba da smisli neki pametan način i reši pitanje ocenjivanja, jer to nije nimalo lak posao - kaže Pavlović za Press.

Miodrag Skrobonja iz Unije sindikata prosvetnih radnika rekao je za Press da je već juče u školama počelo ubrzano zaključivanje ocena.

Problem sa ocenama

- Veliki je problem oko zaključivanja ocena. Ministar je hteo već danas da se raspuste deca, ali smo im rekli da to ne rade. I sa ovim skraćenjem polugodišta ljudi će sada da namuče decu dok ne zaključe ocene i održe sve sednice. Ministar je ovo trebalo mnogo ranije da nam najavi. Ne treba zaboraviti da svaki učenik osnovne škole mora po predmetu da ima četiri, a ako je srednjoškolac tri ocene. To nije bilo izvodljivo jer smo imali i produženje jesenjeg raspusta - ukazao je Skrobonja.

Prema njegovim rečima, gradivo koje nije obrađeno u prvom, obrađivaće se u drugom polugođu, najverovatnije subotom.

- Sasvim je moguće da će deca ići do jula u školu, mada ipak mislim da je veća verovatnoća da će se odrađivati subotom, jer je jul blokiran upisom novih učenika, prijemnim ispitima, maturskim radovima... Nastava bi trebalo da se završi najdalje do 13. juna - kaže Skrobonja.

Ministar prosvete, međutim, ne očekuje probleme u vezi sa zaključivanjem ocena.

- Do kraja polugodišta ostalo je još nekoliko radnih dana i nastavnici su do sada već morali da zaključe većinu ocena - rekao je Žarko Obradović.

Predsednik radne grupe za pandemiju dr Predrag Kon objasnio je da će danas biti razmatrana epidemiološka situacija u našoj zemlji kako bi se donela odluka na koji način i gde će se sprovoditi vanredne mere. U slučaju da se i pored preduzetih mera epidemiološka situacija pogorša, dr Kon kaže da bi se u tom slučaju zabranila sva javna okupljanja, ali naglašava da zasad za tim nema potrebe.

- Sada bi bilo besmisleno zabraniti javna okupljanja, održavanja koncerata ili slično. Ali, ako bi se pojavilo masovnije obolevanje i umiranje od novog gripa, takva mera bi mogla da bude doneta - objasnio je dr Kon.  

Država Austrija preuzela je juče vlasništvo nad Hipo grupom. Predsednik Izvršnog odbora Hipo Alpe Adrija banke Beograd Vladimir Čupić kaže za Press da će državno vlasništvo omogućiti snažnu dokapitalizaciju i obezbediti potrebnu likvidnost banke i da neće imati negativnog uticaja na poslovanje Hipo banke u Srbiji.

Dosadašnji većinski vlasnik banke, nemačka grupacija „Bajern LB", objavio je da će ustupiti austrijskoj državi svojih 67 odsto udela u Hipo Alpe Adrija za jedan evro, a za istu sumu svoje učešće prodaće i ostala dva suvlasnika posrnule banke. Predsednik IO Hipo banke Srbija Vladimir Čupić objasnio je da će ova dokapitalizacija obezbediti likvidnost.

- U tome će učestvovati i bivši vlasnici Hipo grupe, i država Austrija - naglašava Čupić. On kaže da preuzimanje Hipo Alpe Adrija grupe neće uticati na poslovanje Hipo banke u Srbiji.

- Možemo reći da smo sve što se dešavalo sa Hipo grupom u Austriji samo posmatrali sa strane. U Srbiji nismo ni imali loših poteza, a poslovni rezultati su dobri. Ove godine u Srbiji smo ostvarili profit od 20 miliona evra. Poslovanje i rad Hipo banke u Srbiji definisano je strogim uslovima poslovanja banaka koje propisuje Narodna banka Srbije, i po tome se Hipo banka ne razlikuje od drugih banaka čije se matice nalaze u drugim državama- ističe Čupić.

Guverner NBS Radovan Jelašić pozdravio je juče odluku austrijske države da preuzme Hipo Alpe Adrija grupu, ističući da je to dobar znak ne samo za stabilnost bankarskog sektora u Austriji, već i u Srbiji.

- To je dokaz da ako se radi o važnim bankama, država je spremna da vodi brigu o njima - izjavio je Jelašić.

Ministarka finansija Diana Dragutinović istakla je juče da prelazak Hipo Alpe Adrija banke u većinsko vlasništvo države Austrije neće proizvesti nikakve posledice po štediše u Srbiji.

Ekonomista Goran Nikolić kaže da će ovakva situacija, ipak, uticati na poslovanje Hipo banke u Srbiji.

- Hipo banka u Srbiji najverovatnije neće moći da računa na priliv novca iz matice koji je do sada imala - smatra Nikolić.  

Damir Okanović iz Komiteta za bezbednost saobraćaja smatra da mnoge odredbe novog zakona nisu precizne, zbog čega će vozači i pešaci imati velikih problema

U novom zakonu o saobraćaju ima mnogo nedorečenosti i nejasnoća zbog kojih će sigurno biti problema u njegovoj primeni, kaže za Press Damir Okanović, direktor Komiteta za bezbednost saobraćaja! On tvrdi da je veliki broj odredbi nedefinisan do kraja i da je sudijama ostavljeno da slobodnim tumačenjem primenjuju sankcije.

Nije, na primer, jasno zašto poslodavac mora da plati kaznu ako je službeni vozač zaustavljen pijan, a da on pri tom ne snosi nikakvu odgovornost. Čudna je i odredba o zabrani preticanja kolone vozila, čak i na autoputu, kao i to zašto je kažnjivo parkiranje na trotoaru iako takav znak nije postavljen! Okanović kaže za Press da je zakon pun nepreciznosti, zbog čega bi nevini vozači mogli da zaglave čak i zatvor!

„Stanje puta"

Tako u jednom od članova, između ostalog, piše da je vozač dužan da brzinu kretanja vozila prilagodi osobinama i stanju puta, tako da vozilo može „blagovremeno da zaustavi pred svakom preprekom koju ima razloga da predvidi".

- Šta ako vozite 80 na sat na putu gde je toliko ograničenje, pa naiđete na rupu i sletite s puta? Ako sam se držao propisanog ograničenja, zbog čega je odgovornost na meni? Da li to sad znači da ako naiđem na krivinu treba da stanem, uzmem metar i izračunam kojom brzinom treba da uđem u nju ili neko drugi treba to da uradi i postavi znak na putu?! Ovaj član vodi ka tome da će u najvećem broju slučajeva biti odgovorni vozači, iako će osnovni uzrok saobraćajne nezgode biti stanje na kolovozu - objašnjava Okanović.

U zakonu piše i da je vozač dužan da „obrati pažnju na pešake koji se nalaze na kolovozu ili stupaju na kolovoz ili iskazuju nameru da će stupiti na kolovoz". Međutim, ne precizira se da li u tim slučajevima on treba da uspori ili zaustavi vozilo!

- Ovo je samo jedan od članova koji može veliki broj vozača da otera u zatvor. Jednostavno ne piše da li on treba da zaustavi vozilo ili da uspori, ili samo treba, kako piše, da obrati pažnju! To će se tumačiti onako kako sudija shvati. Ovaj član je veoma nejasan i biće problematičan za primenu u praksi - kaže Okanović.

Parkiranje na trotoaru

Jedan od „problematičnih" članova kaže da vozač ne sme da parkira vozilo na trotoaru osim ako je to dozvoljeno saobraćajnom signalizacijom. Okanović kaže da to u stvari znači da će parkiranje u gradu biti zabranjeno svuda gde ne postoji znak za parkiranje, čak i kad parkirano vozilo ne ometa saobraćaj i ne ugrožava bezbednost.

- Zahvaljujući toj tački imaćemo hiljade vozila u prekršaju svakog dana. Još kada se uspostavi komunalna policija, situacija će biti još teža - napominje on.

Zakon kaže da vozač ne sme da započne preticanje ili obilaženje kolone vozila! Okanović kaže da nije jasno zbog čega je to zabranjeno ako postoje uslovi za bezbedno preticanje.

- Po definiciji, kolonu čine najmanje tri vozila u nizu, a to mogu čak biti i bicikli. Nejasno je zašto vozač ne sme da započne preticanje kolone vozila ako je put prav, imate isprekidanu liniju i dobar auto kojim možete bezbedno da preteknete kolonu, a da pri tom ne ugrožavate nikoga - kaže Okanović.

U beogradskim hipermarketima hrana je jeftinija nego u sličnim trgovinskim objektima u svim ostalim glavnim gradovima u regionu! Ekipa Pressa obišla je najveće trgovine u Budimpešti, Zagrebu, Ljubljani, Sarajevu i Podgorici i uporednom analizom cena prehrambenih proizvoda zaključila da je u većini slučajeva Beograd povoljniji u odnosu na ove gradove.

Koliko novca treba izdvojiti, na primer, za makarone u Ljubljani, Zagrebu, Sarajevu ili Beogradu prvenstveno zavisi od toga da li je u pitanju uvozna roba ili domaći proizvod. Testenine su ubedljivo najjeftinije u našoj prestonici, gde postoji veliki izbor domaćih i stranih proizvođača. U Sarajevu je drugačija situacija jer se za pola kilograma makarona mora izdvojiti i do pet puta više novca. Razlika u ceni objašnjava se činjenicom da se na rafovima supermarketa u Sarajevu mogu naći samo uvozne testenine, uglavnom italijanskih proizvođača.

Kako smo čuli od potrošača u svim gradovima, zarada građana utiče u velikoj meri na sam izbor proizvođača. Zagrepčanima su najbitniji kvalitet i poreklo, a Beograđani i Sarajlije proizvode biraju na osnovu cene.

- Nemam luksuz da isključivo kupujem domaće proizvode, naročito zato što u hipermarketima mogu da nađem jeftiniju uvoznu robu - rekla je za Press Alma Hadžić iz Sarajeva.

Stanovnici zemalja u okruženju posebnu pažnju posvećuju plasmanu domaćih proizvoda. Roba proizvedena u susednim zemljama posebno je obeležena i obično je na sniženju. Akcije pokreću trgovinski lanci uz podršku domaćih privrednih komora i ministarstava. Tako roba proizvedena u Hrvatskoj, pored oznake na rafovima, poseduje i markicu na samom pakovanju. Trgovci u Bosni i Hercegovini, kao i u Crnoj Gori objašnjavaju da uvoz čini više od 80 odsto njihovog tržišta, pa zbog toga trenutno i ne postoji mogućnost promovisanja domaćih proizvoda.

Međutim, iako se na papiru čini da su troškovi za hranu na mesečnom nivou najniži u našoj zemlji, to u praksi ne mora da bude tako. Razlike u prosečnim platama u našoj i susednim zemljama pokazuju da Srbi troše više od polovine mesečne zarade na hranu. U najboljem položaju su Slovenci, čija je prosečna plata oko 950 evra, a za prehrambene proizvode izdvajaju do 360 evra. Sa druge strane, stanovnici Budimpešte, Sarajeva i Beograda izdvajaju više od polovine mesečne zarade, koja u proseku iznosi oko 350 do 400 evra.   

Predsednik crno-belih Dragan Đurić ponovo će se kandidovati za tu funkciju na skupštini 21. decembra, odlučeno na sednici Upravnog odbora. Istovremeno, Savu Miloševića UO optužio da svojim izjavama blati klub

Predsednik Partizana Dragan Đurić ponovo će se kandidovati na tu funkciju na izbornoj skupštini kluba koja će biti održana 21. decembra, odlučeno je na jučerašnjoj sednici Upravnog odbora crno-belih. Aktuelno rukovodstvo kluba tako se, prema očekivanjima, opredelilo da da podršku sadašnjem čelniku, a ne njegovom suparniku Savi Miloševiću.

Članovi UO su se javnosti obratili putem saopštenja u kojem su, pored informacije da su jednoglasno predložili Dragana Đurića za predsednika, optužili Miloševića da svojim izjavama blati klub.

UO neće javne polemike

„Sa žaljenjem konstatujemo da je poslednjih dana u javnosti, od strane pojedinaca, prisutan koncept i metod do sada nezabeležen u istoriji FK 'Partizan'. Radi se o metodu beskrupuloznog omalovažavanja, blaćenja i vređanja članova Upravnog odbora, rukovodstva kluba i dela zaposlenih, iznošenja neistina, poluistina i obmanjivanja javnosti, te pokušaja da se u rad kluba umeša dnevna i stranačka politika".

UO crno-belih takođe je saopštio da „na ovakva ponašanja neće odgovarati putem saopštenja, niti putem sredstava informisanja", kao i da će sve što ima da kaže reći na predstojećoj izbornoj skupštini, „ponosan na činjenicu što se ni do sada, a ni ubuduće, neće prebrojavati po regionalnoj, nacionalnoj i partijskoj pripadnosti".

Epilog jučerašnjeg sastanka bio je očekivan čini se još od onog dana kada je aktuelno rukovodstvo pristalo da raspiše prevremene izbore. Nije bilo sumnje da će Dragan Đurić takođe biti pik UO za novi mandat, ali se o tome uporno ćutalo poslednjih nedelja. Međutim, sada kada je Đurić i zvanično postao kandidat za predsednika Partizana, trebalo bi očekivati da se obrati javnosti u toj ulozi.

Što se tiče članova najvišeg klupskog tela, utisak je da su tu stvari prilično jasne. Dok se Savo Milošević uglavnom borio da kao „vanklupska struja" pridobije naklonost javnosti, ljudi od ugleda i sportskih poslenika, aktuelna uprava je mirno i van očiju javnosti lobirala za svog kandidata i odrađivala posao.

Tako se posle zbora uglednih ličnosti i privrednika, koji je dao 31 od 65 članova Skupštine, moglo čuti u Humskoj da Đurić među tim delegatima ima gotovo stoprocentnu podršku. Pobuna bivših skupštinskih članova, koji nisu reizabrani, poput Milije Milosavljevića Ktitora, Svetolika Kostadinovića i sličnih, potkrepila je takve tvrdnje.

Za koga su Nađ, Moca...

S druge strane, Milošević se od početka svoje kampanje uzdao u podršku bivših fudbalera i nekadašnjh saigrača. Njemu uz bok stali su javno Zoran Bata Mirković, Dragan Ćirić, Radovan Radaković, putem medija podržao ga je i Mateja Kežman, ali nijedan od njih nije član Skupštine. Isti je slučaj s podrškom koju su pružili Vlade Divac, Igor Miklja, Marija Kilibarda...

Igračke legende Partizana poput Alberta Nađa, Momčila Vukotića, Milutina Šoškića i drugih koji će 21. decembra sedeti u skupštinskim „klupama" nisu se izjašnjavale javno o kandidatima, jer sve do danas zvanično nije bio poznat Savin rival. Ipak, čini se da će i njihova naklonost pre biti na strani aktuelnog rukovodstva.