Besplatna Zabava

Archive for December 19th, 2009

Mladen Kapor, direktor Plivačkog saveza Srbije: Čavić nastupa kao da nije deo naše reprezentacije, nikada mu nije palo na pamet da pliva u nekoj štafeti za Srbiju, niti da pomogne nekom mladom plivaču

Sportski direktor Plivačkog saveza Srbije (PSS) Mladen Kapor izjavio je juče za Press da je Milorad Čavić, naš najbolji plivač svih vremena, već izvesno vreme „država za sebe", da se ponaša kao da nije član našeg plivačkog tima, da mu nikada nije palo na pamet da pliva neku štafetu za Srbiju ili da na bilo koji drugi način pomogne svojim mlađim kolegama!

Kapor je, istovremeno, stavku po stavku demantovao većinu žestokih optužbi koje je Čavić dan ranije, na dodeli godišnjih nagrada Olimpijskog komiteta Srbije, uputio na račun ovog saveza, pozivajući na smenu ne samo aktuelnog rukovodstva PSS-a, već i same ministarke za sport Snežane Samardžić-Marković.

- Upravo sam pročitao šta je Čavić rekao i to je njegovo mišljenje, odnosno njegov ugao. Čavić i inače nastupa kao da nije deo Plivačkog saveza Srbije ili naše reprezentacije, pa je slične ispade imao i ranije. Moram, međutim, da kažem da mu nikada nije palo na pamet da pliva u nekoj štafeti za Srbiju, što bi našim mladim plivačima sigurno mnogo značilo, niti da neke od njih posavetuje i pomogne im na bilo koji način - kaže za naš list Mladen Kapor.

Čavić je, podsetimo, optužio PSS za nenamensko trošenje državnog novca, za lošu organizaciju, loš kvalitet opreme i uslova za treniranje (apostrofirao je trenerke i kapice), ali je naš sagovornik demantovao te navode, dodajući da je situacija upravo suprotna.

- Kao sportski direktor reprezentacije, odgovorno tvrdim da u mom sektoru ni jedan jedini dinar nije potrošen nenamenski. Ne znam o čemu Čavić priča kada kaže da nismo nabavili ni kapice sa natpisom Srbija, jer je lako proverljivo u kakvim su se kapicama naši sportisti pojavljivali na pobedničkom postolju! Trenerke su domaće proizvodnje, našeg dizajnera, napravljene u Srbiji i nisu ništa manjeg kvaliteta od ostalih. Trebalo bi imati u vidu i tešku materijalnu situaciju u zemlji. Ali, dok Amerika svoje sportiste za zlato na Olimpijskim igrama nagrađuje sa 25.000 dolara, naši za zlato dobijaju mnogo više - kaže Kapor, demantujući takođe Čavićevu izjavu da PSS nije poslao svoje kandidate za nagradu OKS-a, o čemu, kako kaže, postoje i materijalni dokazi u vidu faksimila.

Ministarku baš briga što Čavić traži njenu ostavku

Ministarka omladine i sporta Snežana Samardžić-Marković, čiju je ostavku Čavić u petak javno zatražio, ne vidi nijedan razlog zašto bi reagovala na optužbe najboljeg srpskog plivača svih vremena, pa će javnost ostati uskraćen za njen stav po ovom pitanju.

- Nemam nikakav komentar na tu temu - kratko je rekla za Press Snežana Samardžić-Marković.

Podsetimo, Čavić je u petak izjavio da „smatra da je vreme da se na mesto ministra za sport dovede neko ko stvarno ima veze sa sportom i čije ideje imaju logiku".

- Jako sam razočaran našim savezom i Ministarstvom sporta. Ne znam dokle će ići tako. Strašno je što su ovi ljudi na tim položajima. Ministarka je izjavila da mi nismo sportska nacija, a sport je upravo naš najjači proizvod - rekao je Čavić.

Rukovodstvo Crvene zvezde ozbiljno je zainteresovano da tokom zimskog prelaznog roka na „Marakanu" dovede napadača Spartak Zlatibor vode Predraga Mijića (25)!

Kako saznajemo, pregovori dva kluba su već zašli u završnu fazu, pa treba očekivati da Mijić već prvih dana prelaznog roka potpiše višegodošnji ugovor sa najtrofejnijim srpskim klubom. O kvalitetima brzonogog špica, koji može da igra i na krilnim pozicijama, pohvalno se izrazio i trener Zvezde Vladimir Petrović Pižon.

Pažnju javnosti Mijić je skrenuo u meču četvrtfinala Lav Kupa Srbije između Crvene zvezde i Spartaka (3:2), kada je bio ubedljivo najbolji pojedinac u redovima Subotičana i naposletku postigao dva gola. Pored Spartaka, Mijić je branio boje OFK Beograda i slovačkog Ruženberoka.

Ako ne bude kopernikanskih zaokreta, Predrag Mijić biće peto pojačanje Crvene zvezde u zimskom prelaznom roku. Sportski direktor crveno-belih već je upoznao javnost da su blizu „Marakane" Marko Mugoša (Borac), Miloš Trivunović (Javor), Milan Jeremić (Zemun) i Marko Đorđević (Novi Pazar).

Dr Predrag Mitrović, kardiolog iz Urgentnog centra, naučno je dokazao ono što se znalo još od antičkih vremena: slušanje omiljene muzike delotvorno utiče na srčane bolesnike, ali i na mnoge druge hronične tegobe

Ako patite od niskog krvnog pritiska, pospani ste i teturate se kao kokoška, najbolji lek je da dva puta dnevno, po dvanaest minuta, slušate kompozicije Antonija Vivaldija! Dijabetičarima se preporučuje Glinka, a srčanim bolesnicima dela Mocarta, Betovena ili Baha. Delotvorni su i domaći „klasici" - Aca Lukas, Ceca Ražnatović, „Van Gog" i „Partibrejkersi". I naravno - Džej! Međutim, šta ćete zaista slušati ne zavisi toliko od muzičkog pravca, već prvenstveno od toga šta vašem uhu najviše prija.

Sve ovo tvrdi doktor Predrag Mitrović, kardiolog iz Urgentnog centra i ugledni stručnjak, koji već godinama izučava značaj muzike za ljudsko zdravlje. I ne samo da tvrdi, već i naučno dokazuje - istraživanjem je obuhvatio više od 700 pacijenata i dobio skoro neverovatne rezultate. Takve, da je njegov naučni rad, u konkurenciji dve i po hiljade prispelih studija, proglašen za najbolji na Međunarodnom kongresu kardiologa održanom početkom septembra u Barseloni.

Hitovi protiv infarkta

- Uticaj muzike na zdravlje ljudi odavno je poznat, još od antičkog doba i Pitagore, koji ju je koristio u svakodnevnoj terapiji - kaže dr Mitrović. - Koristi se i danas, posebno u psihoterapiji, ali se uglavnom deli na onu smirujuću i onu agresivnu. Nikada se, međutim, nije klasifikovala po vrsti, ritmu, frekvenciji ili tonalitetu. A upravo to, pokazali su rezultati, ima presudan značaj kada je reč o njenom blagotvornom uticaju.

Istražujući koji tip melodije, tempo i tonalitet pojedinačno odgovaraju svakom pacijentu koji je doživeo infarkt, naš sagovornik je došao do neverovatnog otkrića da slušanje omiljenih tonova, dva puta dnevno po dvanaest minuta, smanjuje mogućnost ponovnog srčanog udara i smrtnost ovih pacijenata, kao i potrebu za novim operacijama. To je zvanično potvrđeno i eksperimentom, u kojem je učestvovalo čak 740 pacijenta.

- Izabrao sam bolesnike koji su posle operacije srca i ugrađenog bajpasa ponovo doživeli infarkt - kaže doktor Mitrović. - Podelio sam ih u grupe po 370 osoba, tako da je jedna slušala kompilaciju od 70 minuta njihovih omiljenih melodija, a druga uopšte nije slušala muziku. Pratili smo dve godine njihovo zdravstveno stanje i dobili neočekivane rezultate.

Pokazalo se, naime, da su prvi znatno manje obolevali od angine pektoris, da su ponovljeni infarkti i potrebe za novim operacijama bili manji, naposletku i da je sama smrtnost bila ređa. Najvažnije u svemu možda je i to da je reč o krajnje jednostavnoj i, na žalost brojnih farmaceutskih kuća, skoro besplatnoj terapiji.

- Prvi i osnovni korak bio je da odredimo koja vrsta muzike utiče na bolesnika, a to je, po pravilu, upravo ona koju pacijent najviše i voli - objašnjava dr Mitrović. - Nažalost, mnogi ljudi se stide da priznaju u čemu uživaju, pa sam za svaki slučaj radio i test širenja zenica. Naime, puštao sam im po tridesetak sekundi razne vrste muzičkih žanrova, poput džeza, roka, narodne ili klasične muzike, a pacijentu bi se širile zenice uz muziku koja mu se najviše dopada. To je naročito važno jer ako bi „promašili note", imali bi potpuno suprotne efekte.

San urgentne noći

Većini pacijenata prijala je klasična muzika, a ono što ga je najviše iznenadilo jeste podatak da i ljudi koji vole narodne pesme dobro reaguju na Mocarta ili Baha. Nizale su se tu i bosanske sevdalinke, pesme folk pevača, ali i balade rok sastava i džez tonovi našeg proslavljenog muzičara Duška Gojkovića.

- Pokušao sam da odredim kompozicije koje imaju uticaj na pacijenta sa tačno određenim simptomima. Tu nije bio toliko važan izvođač kao izvođač, ni zvuk ili glas, koliko su bitni tempo, tonalitet i žanr - kaže naš sagovornik.

Zanimljivo je da se i sam doktor bavi muzikom, odnosno rokenrolom. Već godinama svira u grupi „Šablon", a od diplome Muzičke akademije odvojila ga je samo ljubav prema medicini. Široj javnosti je poznat i kao autor knjige „San urgentne noći", u kojoj je na zanimljiv, duhovit, ponekad i dramatičan način objasnio šta se sve dešava u ovoj bolnici tokom samo jedne noći. Ljubav prema muzici, medicini i pisanoj reči očigledno je uspeo da objedini na najbolji mogući način.

Riječki dobrovoljci protive se da pred Riječanima na Korzu nastupa čovek koji je, prema njihovim rečima, „sa svojim „Instruktorima" uoči „Oluje" zabavljao četnike u Kninu"

Uprkos lošem vremenu i snegu, okupljeni su izazvali pažnju Riječana koji su se u vreme njihovog protesta zatekli na Korzu. Učesnici Domovinskog rata protive se nastupu Bajage zbog, kako kažu, nekih njegovih starih greha i previše novca koji će grad izdvojiti za njegov nastup. Predsednik udruženja dobrovoljaca Mile Biondić izjavio je kako muzika ne bi trebalo da ima granice, pa tako nemaju ništa protiv da se koncerti organizuju u sportskim dvoranama, ali se protive da pred Riječanima na Korzu nastupi Bajaga.

- Kakav novogodišnji doživljaj mogu imati dobrovoljci i njihove porodice, kada ih zvuci Bajage asociraju na ratno vreme i njihove poginule - poručuju članovi udruženja. Oni dodaju da u Rijeci ima kvalitetnih grupa koje u ovo vreme ekonomske krize nemaju posla, pa bi im dobro došla novogodišnja svirka, a zarađeni novac bi potrošili u svome gradu. Udruženje će i u utorak ponoviti protest protiv koncerta Bajage.

Saša Matić priveden u Splitu

Aleksandar Saša Matić i njegov prateći bend, umesto na koncertu u „Tropik klubu" na splitskim Bačvicama, subotnje veče su proveli u policijskoj stanici. Policija je dobila prijavu o koncertu, a kako su sumnjali da izvođači nemaju radnu dozvolu, priveli su ih na razgovor. Njihova sumnja pokazala se tačnom, pa su Matiću i članovima njegovog benda oduzeli pasoše. Zbog kršenja zakona o strancima podneće protiv muzičara tužbu prekršajnom sudu.

Gostovanje Severine Vučković na televiziji RTL izazvalo je spekulacije o kraju njene veze sa Slavkom Šajinovićem

Severina je napustila studio usred intervjua koji je davala RTL-u. Naime, na pitanje novinarke Antonije Mandić o njenom ljubavnom životu, popularna pevačica samo se digla i odšetala iz studija, odbivši odgovoriti na postavljeno pitanje. Šta je Seve nagnalo na ovakvu reakciju još nije poznato. Još je neobičnija činjenica da je Severina prilikom davanja intervjua uspela da iznenadi novinarku s nekoliko suza. Severina se ove godine verila sa Slavkom Šajinovićem, riječkim biznismenom, s kojim i živi. Nakon spektakularnog nastupa pred 15.000 ljudi u Beogradu, Seve sprema novi album na kojem bi trebalo ponovno da sarađuje s Goranom Bregovićem. Iako joj na poslovnom planu sve ide kao po loju, izgleda da joj u ljubavi ne cvetaju ruže.

Posle pisanja Pressa o „Inicijativi za istrebljenje narko-dilera u Negotinu" i letku koji ovih dana kruži gradom, javnost je podeljena. Većina podržava akciju, ali mnogi veruju da nije izabran pravi način borbe

Osnivanje „Inicijative za istrebljenje narko-dilera" u Negotinu, čiji je početak rada najavljen letkom koji je deljen po gradu, o čemu je i Press pisao, uzburkalo je javnost na istoku Srbije. U letku je najavljena žestoka borba protiv narko-mafije, koju podržava većina ovdašnjih građana, ali se vodi velika polemika da li je izabrana prava metoda. Štaviše, mnogi sumnjaju da ova organizacija uopšte postoji.

- Ako ovakva organizacija zaista postoji, valjalo bi je podržati u svemu što radi - tvrdi Mirjana C. iz Negotina, koja svedoči o dramatičnom iskustvu svoje prijateljice, koja već dve godine prolazi kroz pakao. - Pre dve godine, njena četrnaestogodišnja ćerka je od svog „dečka", starijeg punih 16 godina, dobila heroin kao rođendanski poklon. Nakon besplatnog dara, sledilo je plaćanje, a naposletku, kada nesrećna devojčica više nije imala novca, sve se završilo podvođenjem. Podržavam svačiji pokušaj da se nešto učini, tim pre što većina nas i dalje mirno posmatra šta nam se dešava.

U negotinskoj policiji, međutim, imaju nešto drugačije mišljenje. Naime, smatraju da niko nije kriv dok se to na sudu ne dokaže, pa čak ni ljudi sa ovog spiska. Štaviše, mnogi od njih su se već obratili policiji jer su zabrinuti za svoju bezbednost.

Ne znaju ko stoji iza letka

- Mi još ne znamo da li ta organizacija uopšte postoji - kaže Mića Dženovljanović, komandir policijske stanice Negotin. - Međutim, spisak ljudi za koje se tvrdi da su narko-dileri svakako nam može pomoći u daljem operativnom radu. Pojedinci sa spiska već su procesuirani, neki su i u zatvoru, ali to nije rezultat ovog saznanja, već plod našeg dugogodišnjeg rada.

Pedagog Dane Surudžić, stručni radnik u Centru za socijalni rad, ne sumnja da organizacija postoji, ali veruje da je reč o očajnim roditeljima koji pokušavaju da nešto urade.

- Ovim letkom problem narkomanije ne samo da nije prenaglašen, već odgovorno tvrdim da je možda čak i veći. Pouzdano znam da je kod maloletničke populacije u Negotinu trava postala isto ono što je nekada bila cigareta. Nakon nje, po pravilu, dolazi i heroin. Mislim da su kazne isuviše blage i potpuno razumem ljude koji su napisali letak. Sem toga, ta imena su manje-više svima poznata, ali se o njima ćuti - kaže Surudžić.

Prema njegovom mišljenju, Odbor za borbu protiv narkomanije, koji je pre deset godina formiran na opštinskom nivou, do sada nije ostvario nikakav rezultat, pa ne čudi što se ljudi sami organizuju.

Taksisti sve znaju

Miroslava Marinković, psiholog u negotinskoj gimnaziji, ima tridesetogodišnje iskustvo u radu sa decom, ali ne veruje da postoji organizacija za borbu protiv ove pošasti.

- Verujem, međutim, da ima ljudi koji su lično pogođeni - kaže naša sagovornica. - Ovo je mala sredina, svi se poznajemo i sve se zna, pa tako i imena onih koji se bave trgovinom narkotika. A o tome šta se zaista dešava u našem gradu, pogotovo vikendom, najbolje znaju naši taksisti.

Prema nezvaničnim podacima dobijenim u Specijalnoj bolnici za bolesti zavisnosti u Beogradu, kroz ovu ustanovu godišnje prođe svega desetak Negotinaca, koji nakon desetodnevne detoksikacije odlaze iz ustanove.

- Broj nije konačan, jer postoje i brojne privatne klinike koje se, takođe, bave ovim problemom - kažu u Drajzerovoj.

 

Na Velikom pravoslavnom groblju u Staparu juče su sahranjeni Marko (2) i Marija Bačić (5), brat i sestra, koji su u četvrtak tragično izgubili život u saobraćajnoj nesreći na putu Stapar - Sombor

Do nesreće je došlo kada je njihova majka Mirjana Bačić, upravljajući automobilom marke „BMW", udarila u kamion koji joj je dolazio u susret.

Stapar je juče bio uvijen u crno, a komšijama, rodbini i prijateljima ledile su se suze na licu dok su slušali vapaje nesrećnih Mirjane i Borislava, roditelja Marije i Marka. Mirjana je, iako i sama povređena, insistirala da izađe iz bolnice kako bi poslednji put bila uz svoju decu. Očajni roditelji nisu mogli da se oproste od svoje dece, pa je sahrana koja je bila planirana za 13 časova obavljena tek nakon 15 časova.

- Zadesila ih velika nesreća, a bili su tek na početku života. Ne daj bože nikome ovakvu sudbinu. Mladi Bačići su bili vredni i nisu birali posao kako bi svojoj deci omogućili da uživaju u detinjstvu, ali sudbina je bila nemilosrdna - govori tiho kroz plač komšinica. I svi ostali koji su došli da isprate Mariju i Marka izgovarali su reči molitve i plakali.

Brat i sestra su do polaska na poslednji put bili u svojoj kući, jer na groblju u Staparu nema kapele. Zbog toga je ulica Atanaska Lazića bila prepuna ljudi u crnom, koji su došli da se oproste od tragično nastradalih brata i sestre. U kući su jedan do drugog stajala dva bela kovčega, baš kao što su Marko i Marija za života stalno bili zajedno.

- Ne poznajem porodicu koja je doživela ovu veliku tragediju, ali sam morala doći da decu ispratim na njihov poslednji put. Pokušaću i da kažem reči utehe njihovoj majci i ocu, jer sam i sama doživela sličnu nesreću. Ne znam da li je moguće utešiti ih, ali im od srca želim da nauče da žive sa tim bolom jer samo tako će čuvati sećanje na svoju decu - kroz plač govori jedna Somborka, koja je po vejavici došla u Stapar na sahranu malih Marije i Marka.

Dvojica Srba uhapšena su u Atini zbog sumnje da su deo bande koja švercuje kokain iz Perua u Crnu Goru, piše list „Ekatimerini", pozivajući se na policijske izvore

Srbi stari 25 i 28 godina uhapšeni su 18. decembra, kada im je agent grčke policije dao dva kofera sa 20 kilograma kokaina! Policija sumnja da su oni deo bande koja se bavila organizovanim krijumčarenjem droge u Crnu Goru i da u Srbiji imaju najmanje dva saradnika.

Grčka policija je pet meseci sarađivala sa američkim kolegama kako bi sprečila isporuke droge koja stiže u Grčku na luksuznim jahtama. Osumnjičeni Srbi, čiji identitet nije saopšten, upali su u klopku, pošto im je agent grčke policije dao kofere sa narkoticima. Kako navodi grčki list, drogu su dopremili američki policajci, predstavljajući se kao vlasnici kompanije za iznajmljivanje jahti. Grčke vlasti veruju da su uhapšeni Srbi ove godine uspeli da prošvercuju 150 kilograma kokaina. List tvrdi da je grčka policija kontaktirala sa kolegama u Srbiji i da su oni preuzeli potragu za još dvojicom članova ove bande.

Istog dana je i na makedonsko-grčkoj granici zabeleženo hapšenje narko-dilera. Kako prenosi makedonski list „Dnevnik", makedonska policija je na graničnom prelazu Bogorodica uhapsila državljanina Nemačke B. A. (43) sa 38 kilograma heroina! Droga je zaplenjena u zajedničkoj akciji policije i carine na makedonsko-grčkoj granici. Heroin je bio namenjen zapadnoevropskom tržištu. Policija procenjuje da bi ova količina zaplenjenog heroina na crnom tržištu, na veliko, vredela više od 500.000 evra, dok bi prodajom na malo dostigla vrednost od oko 1,5 miliona evra.

Nemac je uhapšen u 18. decembra, oko 21 sat, kada je svojim „mercedesom" A klase stigao na granicu i prijavio turističko putovanje u Grčku. Carinici su posumnjali da nešto nije u redu i detaljno pregledali vozilo. U specijalno napravljenom bunkeru ispod pragova automobila pronađeno je 38 paketa oblepljenih selotejpom, u kojima je bilo ukupno 38 kilograma narkotika.

Loša materijalna situacija i nezaposlenost idealni su uslovi za varalice, kojih je sve više u Srbiji. Svaki građanin je barem jednom u životu bio obmanut, a obmanjivačima naruku idu i brojne rupe u zakonu

Braća Nebojša i Todor Puletić uhapšeni su pre mesec dana jer su, predstavljajući se kao službenici Vlade, prevarili na desetine firmi i građana za čak 400 miliona dinara. Oni su nesmetano „operisali" čak pet i po godina, a prilikom susreta sa žrtvama tvrdili su da su zaposleni u Vladi, da su policijski službenici MUP-a, činovnici Ministarstva pravde i visoki funkcioneri kabineta predsednika republike.

Ovaj slučaj samo je jedna u nizu obmana sa kojom su se susreli građani, a prema nezvaničnoj statistici, svaki Srbin je barem jednom u životu prevaren. Saša Pribićević, predsednik Društva za borbu protiv prevara, kaže da zvanična statistika ne postoji jer se većina ljudi srami da prijavi prevaru nadležnima.

Neuništive „piramide"

- Čak i kada to učine, vlastima treba puno vremena da bi sproveli istragu, tako da prevaranti imaju vremena da pobegnu i izbegnu kazne. Drugi problem je što ni same vlasti nisu sigurne kad je zaista reč o prevari, jer ne postoji edukacija službenika državnih organa o ovoj vrsti kriminala. Uzmimo, na primer, prevare zvane „piramida". One datiraju još od '60-ih godina prošlog veka, ali još nisu iskorenjene. Kod nas u svakom trenutku postoji barem jedan njen krak. Akteri ovih mahinacija dolaze iz bivših jugoslovenskih republika i istočne Evrope. Čak i kada se uhvate na delu, najčešće je reč o sitnim igračima, dok organizatorima ne fali ni dlaka sa glave. Čak i kada se oni najveći privedu pravdi, piramida samo prividno nestaje, da bi se ponovo pojavila posle nekoliko meseci. Problem je i to što prevara menja oblik, akteri menjaju firme, menjaju se lokacije, igrači stižu iz drugih gradova, tako da je praktično nemoguće delovati pravovremeno - objašnjava on.

Kriza je raj za prevarante, naročito za one koji nude zaposlenja u zemlji ili inostranstvu. Obećanja o boljem životu i boljoj materijalnoj situaciji predstavljaju pravi mamac za lakoverne.

- Mnogi su svesni da obećanja koja dobijaju često nisu realna, ali je lakše verovati u čuda nego se suočiti sa trenutnom situacijom - kaže Pribićević, koji već 15 godina izučava ovu problematiku.

Profil prevaranta je teško napraviti, pogotovo u Srbiji. U razvijenim zemljama oni su sofisticirani, rečiti, lepo obučeni, rade u prelepim kancelarijama...

- U Srbiji je najviše onih koji vam obećaju sve i svašta, a kada shvatite da ste prevareni, pa im još to skrešete u brk, postaju i veoma nezgodni: prete, pozivaju se na navodne prijatelje iz vlade i državnih organa, ponekad plaćaju i momke da vam dolaze na vrata i fizički maltretiraju. Sitne prevare su u Srbiji nacionalni sport. Imate mnogo „takmičara" koji varaju za iznos manji od 1.500 dinara, što deluje bezazleno, ali kada taj iznos pomnožite sa desetak hiljada uplata, videćete da je reč o ogromnoj sumi.

Svi su na meti prevaranata

Ciljna grupa prevaranata su praktično svi - svejedno im je da li je neko penzioner ili političar. Ipak, najčešće žrtve su ljudi bez posla i nivca, kao i penzioneri. Niko nije pošteđen prevare, bez obzira na to da li je bogat ili siromašan, obrazovan ili neuk.

- Zanimljivo je da svaka grana industrije ima svog prevarantskog dvojnika. Ponekad i po nekoliko njih, tako da je i sama privreda zemlje na udaru grupa koje potkopavaju ionako labilnu ekonomiju - objašnjava naš sagovornik.

U Srbiji su trenutno najaktuelniji otkup besplatnih akcija, piramida, rad u inostranstvu, plaćanje robe iz inostranstva lažnim čekovima, firme koje se predstavljaju kao zastupnici „Foreksa", prevare sa stanovima, krediti sa smešnom kamatom koji, zapravo, to i nisu, nagradne igre... Takođe su u „igri" i sve vrste prevara sa kreditnim karticama, lažna predstavljanja, Ponzijeve šeme (ulaganje u lažne investicione fondove)...

- Zavisno od vrste prevaranta, zavisi i opasnost od prevare. Ako je neko siledžija, nećete se dobro provesti. U prevari gubite ne samo novac, nego i samopouzdanje, često i prijatelje. Davanje ličnih podataka preko interneta ili na drugi način može da napravi dugogodišnje probleme.

Imaju i svoje advokate

Jedna od prevara koja je ostavila najdublji trag u životu većine Srba je, svakako, štednja u Dafiment banci. Osim velike količine novca koji je nestao bez traga, pamti se i po tome što je na desetine hiljada građana ostalo bez celokupnog imetka.

- Dafina nam se i danas dešava, samo su igrači drugačiji - iznosi su veći ili manji, ali se u suštini ništa ne menja. Videli ste šta se desilo sa „Elit Internacionalom". Nije važno o čemu ili o kome je reč, to se stalno dešava, i ako se svi ne uhvatimo u koštac možemo samo da čekamo dan kada ćemo i sami biti žrtva. Čak i činjenica da sama država ponekad stoji iza velikih prevara nije njen najveći greh, već prvenstveno činjenica da ništa ne radi na njihovom sprečavanju, odnosno na primerenom kažnjavanju. Obično kažemo da je to posao policije, ali moramo biti svesni da policija nije oktopod sa osam ruku, još manje mitsko biće sa tri glave koje sve može da postigne i sve može da reši. Država može i mora da donese zakon protiv prevare, može da pooštri kazne prema prevarantima, da građane obavesti na vreme šta se dešava, ponajpre da se reši korumpiranih ličnosti iz svojih redova... Tek tada će stvari krenuti nabolje. Sem toga, povraćaj novca od prevare je skoro nikakav, predmeti se vuku godinama, a zbog nedostatka adekvatnih zakona prevaru je često teško i dokazati. U današnje vreme, svaki ozbiljni prevarant ima svog advokata koji mu piše ugovore i zastupa ga na sudu.

Poseban nedostatak krivičnog zakona je činjenica da se prevarom smatra samo kada je oštećeni uskraćen za više od 8.000 dinara. Do 15.000 dinara delo se karakteriše kao sitna prevara za koju je predviđena novčana ili kazna do šest meseci zatvora, pa se praktično onaj ko je prevario milione ljudi za svega jedan dinar ne smatra počiniocem krivičnog dela.

U prva tri dana vakcinacije protiv novog gripa, i pored lošeg vremena, odziv građana je veliki. Prema proceni Radne grupe za suzbijanje pandemije, od početka vakcinacije u Srbiji oko 6.000 građana primilo je vakcinu

Najveći odziv je među hroničnim bolesnicima, a najmanji broj vakcinisanih je među decom i trudnicama, kaže za Press dr Vladimir Petrović, koordinator kampanje za vakcinaciju i član Radne grupe za pandemiju.

- Tokom četvrta i petka, samo za dan i po, vakcinisano je oko 5.000 građana. Verovatno je tačan broj do sada datih doza vakcina oko 6.000, ali precizne podatke ćemo imati u ponedeljak. Pored svih priča o štetnosti vakcine i niskih temperatura, to je i više nego što smo mogli da pretpostavimo. Obično kod vakcinacije protiv sezonskog gripa prvih dana bude pojedinačnih slučajeva, a tek posle nekoliko nedelja se vakciniše više građana. Za sada, broj onih koji su primili vakcinu protiv novog gripa prevazišao je i očekivanja epidemiologa - kaže Petrović.

On dodaje da smo po broju vakcinisanih i dalje daleko od ciljne populacije koja bi trebalo da primi cepivo, a to je 40 odsto stanovništva. Ljudi sa hroničnim oboljenjima i dalje su dominantna grupa koja se vakciniše. Preciznih podataka o broju dece i trudnica koji su primili vakcinu protiv novog gripa, a koji spadaju u najugroženiju i prioritetnu grupu za vakcinaciju još nema, ali je među njima primetan slab odziv.

- Kada je reč o deci i trudnicama koji su se vakcinisali, za sada je reč o pojedinačnim slučajevima. I dalje je odziv najveći među hroničnim bolesnicima - kaže dr Vladimir Petrović.

Trenutno zahlađenje pogoduju širenju gripa. Ljudi više borave u zatvorenom prostoru, a virus se lakše prenosi jer su bliže jedni drugima. Doktor Petrović objašnjava da epidemiolozi tu situaciju zovu „gušći smeštaj". Ljudi se manje kreću, pa se grip širi među članovima porodice i familijom, odnosno onima koji se posećuju. Zato preporučuje bolesnima da se ne kreću ni po koju cenu i da se leče kako im je propisano. Zdravima, koji mogu, savetuje da se vakcinišu od ponedeljka.