Besplatna Zabava

Archive for December 23rd, 2009

Komadi leda povredili nekoliko građana i oštetili više automobila. Bez obzira da li je za uklanjanje ledenica bila zadužena Skupština stanara, vlasnik privatne firme ili fizičko lice, jedino Sud može da naloži da se oštećenom isplati novac za nadoknadu.

Građani koje su ovih dana povredile ledenice ili im uništile automobile teško će naplatiti štetu ukoliko nisu osigurani! Bez obzira da li je za uklanjanje ledenica bila zadužena Skupština stanara, vlasnik privatne firme ili fizičko lice, jedino Sud može da naloži da se oštećenom isplati novac za nadoknadu. Zbog nejasnih zakonskih pravila građani retko uspevaju da se sami dogovore oko nadoknade štete, a teško je čak i na sudu procesuirati ovakve slučajeve.

Iako su za pojedine lokacije angažovane i vatrogasne ekipe, a nadležni uporno apeluju da se obeleže opasna mesta, za samo par dana komadi leda koji padaju sa krovova zgrada načinili su veliku materijalnu štetu. Oštećeno je na desetine automobila, ali bilo je i povređenih građana kojima su na ulici ledenice pale na glavu. Prema rečima beogradskog advokata Save Anđelkovića, u takvim situacijama teško je naplatiti odštetu.

Građani prepušteni sebi

- U našoj zemlji nije jasno definisano ko za šta odgovara u ovakvim situacijama, posebno kada su u pitanju zgrade. Iako je generalno odgovorna Skupština stanara, oni mogu na sudu da traže da odgovara vlasnik zgrade i tako unedogled - kaže Anđelković.

On ističe da je do 1945. godine u Beogradu u ovakvim situacijama uvek bio odgovoran vlasnik zgrade, bilo da je u pitanju Grad, država ili privatno lice.

- Danas, međutim, to nije zakonom jasno definisano, pa su građani maltene prepušteni sami sebi i na sudu retko dobiju odštetu u ovakvim slučajevima - naveo je Anđelković i posavetovao građane da odštetu naplate preko osiguravajućeg društva ukoliko su osigurani.   

Kako svi nadležni navode, građani koji imaju osiguranje ne bi trebalo da imaju ikakvih problema, dok je u suprotnom teško dobiti nadoknadu.U kompaniji "Duvan osiguranje" objasnili su da, ukoliko je lice osigurano kod njih, u zavisnosti od ugovora kakav ima sa tom kompanijom, može lako da naplati odštetu.

- U slučaju materijalne štete, kao i fizičke, nakon procene nadležnog organa osiguraniku se isplaćuje odšteta, a njena visina zavisi i od vrste ugovora koju osiguranik ima - kazali su u toj kompaniji.

Gradski sekretar za inspekcijske poslove Gorjana Obrenović istakla da je da sve stambene i poslovne zgrade moraju da čiste ispred svojih objekata i sneg i ledenice.

Problem stambenih zgrada

- Apelujem na sve građane da čiste ispred svojih objekata i da uklanjaju ledenice, ali izgleda da me oni ne čuju. Ove godine smo čak kucali građanima na vrata i molili ih da očiste ispred svojih ulaza i uklone ledenice sa krovova, jer nije rešenje samo pisati kazne.  Toliko smo upozoravali od prvog dana kada je počeo da pada sneg da se čisti, toliko smo soli podelili, ali očigledno ne vredi - kazala je Obrenović i istakla da stambene zgrade svake godine zataje kada je u pitanju čišćenje.

Ona ističe da ukoliko neko od građana pretrpi neku štetu zbog neočišćenog snega ili pada ledenice, ukoliko nije osiguran, može da traži nadoknadu jedino putem suda.

I u Sekretarijatu za komunalne i stambene poslove ističu da se naknada može ostvariti putem suda ili dogovorom.

- Naknada štete može se ostvariti sporazumno u dogovoru sa vlasnikom objekta ili u sudskom postupku pred nadležnim sudom, podnošenjem tužbe za naknadu štete protiv vlasnika, odnosno korisnika objekta sa kojeg su pale ledenice - kazali su u tom Sekretarijatu.

Automobili su stajali na Zrenajninskom putu, Pančevačkom i Brankovom mostu, Novom Beogradu, Zemunu, auto-putu pa sve do Kaluđerice! So i rizla nagrizle kolovoz i otvorile rupe čak i na mostu Gazela koji je bio potpuno zakrčen vozilima

Rupe, koje su se zbog velike količine soli i rizle otvorile na Gazeli juče su potpuno paralisale saobraćaj u prestonici. Vozači su pokušavali sporom vožnjom da ih zaobiđu, pa se tako već postojeći zastoj pretvorio u gužvu. Kolone vozila stajale su duž celog mosta, a gužva se prenela i na centralne saobraćajnice u gradu.   

Beograd je juče u popodnevnim satima bio potpuno blokiran. Automobili su stajali na svim važnijim pravcima od Pančevačkog mosta, preko Ade Ciganlije, Brankovog mosta, Novog Beograda, Zemuna, pa sve do Kaluđerice i auto-puta!

Kilometarske kolone

Nekoliko saobraćajnih udesa širom prestonice, kvar kombija na Pančevačkom mostu, zastoji na trolejbuskim linijama, popravka rupa na kolovozu, samo su neki od problema koje su blokirale gradske saobraćajnice i otežavale kretnju vozila.

Pored ovog, radnici JKP "Beograd put" u nameri da očiste gradske ulice od snega i leda doprineli su da se na skoro svakih stotinak metara u prestonici otvori po jedna velika rupa na kolovozu. So i rizla bukvalno su "pojeli" asfalt, a krateri od pola metara vozačima prave ogromne probleme. Tokom jučerašnjeg dana najgore je bilo šoferima kod autokomande i mosta Gazela.

Kilometarske kolone su se protezale čak od naselja Kaluđerica do Zemuna, i to zbog popravke rupa na ovom delu puta gde su krateri otvoreni bukvalno na "sve strane". Potpuni saobraćajni kolaps koji je "paralisao" ovaj deo auto-puta mnoge vozače doveo je do ludila.

- Ovo je prava saobraćajna katastrofa. Od naplatne rampe Bubanj potok do Gazele putujem više od jednog sata! Ne znam šta se dešava i ne mogu više da izdržim u autu. U daljini sam video kamion sa velikom strelicom koji se kreće i pretpostavljam da su krpili rupe. Idemo mic po mic od naselja Kaluđerice. Ovo je nestvarno - kaže za Press vozač Milovan Stojković iz Niša.

Kolone automobila na svim prilazima Mostarskoj petlji, autokomandi, Dušanovačkom i Plavom mostu, kao i na saobraćajnim uključenjima i isključenjima na Novom Beogradu, otezale su se i po nekoliko kilometara zbog gužve nastale usled održavanja ulica..

Stajali i trolejbusi

Pored auto-puta, saobraćajne kolone bile su juče na gotovo svim gradskim centralnim saobraćanicama. Zbog kvara kombija na Pančevačkom mostu, udesa automobila na zrenjaninskom putu i zastoja na trolejbuskim linijama, stvoren je pravi saobraćajni haos. Kvar kombija, koji je od 7 do 8.50 časova stajao na levoj traci u pravcu grada na pančevačkom mostu u Beogradu proizveo je "saobraćajni kolaps".

Kako nam je rečeno u GSP "Beograd, zbog udesa na Zrenjaniskom putu vozila ovog preduzeća kasnila su na terminuse do deset minuta, i to na linijama 95, 96, 101, 104, 105, 106 i 108. Dodatne poteškoće proizveo je i udes dva putnička vozila, nešto iza naselja Borča, u smeru ka gradu, a zbog kvara na kontakt mreži u ulici Mekenzijevoj u smeru ka Crvenom krstu od Slavije došlo je do privremenog zastoja na trolejbuskim linijama 19, 21, 22, 22L i 29.

Poslanici u Narodnoj skupštini RS neće ni osetiti smanjenje plata za 15 odsto koje su sami izglasali, jer razliku pokrivaju od sredstava namenjenih za rad poslaničkih klubova, koja im stranke uplaćuju na lične žiro-račune

Poslanici u Narodnoj skupštini RS neće osetiti smanjenje plata od 15 odsto koje su nedavno sami izglasali, jer su se dosetili načina da ta sredstva namire na drugi način. Naime, parlamentarne stranke, bez razlike da li su na vlasti ili u opoziciji, odnedavno primenjuju praksu da se sredstva namenjena za rad poslaničkih klubova uplaćuju na lične žiro-račune narodnih poslanika!

Budžetom RS za rad poslaničkih klubova predviđeno je ukupno 1.200.000 KM, a kada se ta suma podeli sa brojem poslanika u parlamentu, ispada da se iz budžeta za rad svakog poslanika godišnje izdvoji više od 14.000 KM. Poslanički klub SNSD-a, u kojem sedi 41 poslanik, dobio je najviše sredstava po ovom osnovu (oko 600.000 KM), a najmanje sredstava dobila je poslanička grupa SRS RS sa samo dva poslanika, za čiji rad je izdvojeno nešto manje od 30.000 KM.

Osnovna plata 2.800 KM

Iako većina poslanika izbegava da govori o ovoj temi i kao zmija noge pokušava da sakrije kako se troše sredstva namenjena za rad poslaničkih klubova, sagovornik Pressa RS iz Sekretarijata Narodne skupštine RS, koji je insistirao na anonimnosti, potvrdio je da se deo ovih sredstva uplaćuje na račune poslanika.

- Poslanici dve najjače parlamentarne stranke, SNSD-a i SDS-a, podržali su da se poslaničke plate početkom godine smanje za deset, a nedavno i za još 15 odsto, odnosno za oko 800 KM mesečno. Osnovna plata im je trenutno oko 2.800 KM, a manjak od 800 maraka nadoknade iz sredstava za rad poslaničkih klubova i grupa, tako da praktično neće ni osetiti smanjenje plata - tvrdi naš sagovornik.

On dodaje da sve parlamentarne stranke godišnje po poslaniku dobijaju više od 14.000 KM, ističući da deo tog novca završi u džepovima poslanika na ime „terenskog rada". Pare se, objašnjava naš izvor, prebacuju poslaničkim klubovima, a odatle se „transferišu" na poslaničke račune.

- Pored plate ili poslaničkog paušala, poslanici na ovaj način uzmu najmanje po pet-šest hiljada KM - tvrdi naš izvor.

On otkriva da poslanički klub SNSD-a poslanicima nije isplaćivao zarade direktno dok je šef poslaničkog kluba bio Krstan Simić, koji je kontrolisao raspodelu tih sredstava.

Niko neće da prizna

- Pare su stajale na računu i njima su pokrivani troškovi poslaničkog kluba i poslanika, ali je sada ustanovljena praksa da se sredstva odmah uplate na lične račune. Doduše, u SDS-u su oduvek ta sredstva isplaćivana direktno poslanicima, a tako radi i većina poslanika iz ostalih partija - kaže naš sagovornik.

On objašnjava da se sredstva za rad poslaničkih klubova i grupa isplaćuju za tri meseca i u skladu sa stepenom punjenja budžeta. Pošto se budžet najviše puni u poslednjem kvartalu, poslanici u decembru dobiju „regres" ili „trinaestu platu" od nekoliko hiljada KM.

Međutim, poslanici nemušto pokušavaju da se opravdaju i prikriju da pored redovne plate dobijaju i dodatne pare za „rad na terenu". Poslanici SNSD-a i SDS-a izbegli su da za Press RS govore o isplatama preko žiro-računa. Šef kluba poslanika PDP-a Branislav Borenović tvrdi da u ovoj stranci ne isplaćuju novac direktno poslanicima.

- PDP je verovatno jedina stranka koja sredstva za rad poslaničkog kluba ne isplaćuje direktno poslanicima. Taj novac služi za pokrivanje terenskih troškova naših poslanika, za rad poslaničkih kancelarija, troškove telefona i zakupa prostorija - kaže Borenović, ističući da su poslanici vladajućeg SNSD-a najplaćeniji poslanici u parlamentu.

I šef poslaničke grupe Socijalističke partije Petar Đokić tvrdi da ni njegova stranka ne daje pare poslanicima, već se ona troše za ono za što su i namenjena, odnosno za funkcionisanje i rad poslaničke grupe.

- Deo sredstava se prebacuje na račun stranke i koristi se za plaćanje redovnih troškova, a od tih sredstava Socijalistička partija stipendira i četvoro studenata - kaže Đokić.

Šef poslaničkog kluba SDA-SDP BiH Ramiz Salkić priznaje da se deo sredstava namenjenih za rad poslaničkog kluba isplaćuje direktno poslanicima, ali ističe da u tome nema ništa nezakonito, niti pogrešno, jer to rade sve parlamentarne stranke.

- Poslanici imaju određene troškove na terenu koje, prema mišljenju Administrativne komisije u čijoj je to nadležnosti, ne mogu da pravdaju računima. To je, na primer, slučaj kada poslanici kupe poklon kada idu u neku zvaničnu posetu. Tada se deo sredstava isplaćuje direktno na njihove račune - kaže Salkić.   

Predsednik Srbije Boris Tadić pozvao na „informativni razgovor" Milorada Dodika, Mladena Bosića i Petra Đokića. Sa spiska Tadićevih zvanica izostavljeni Mladen Ivanić, Milanko Mihajlica i Dragan Čavić

Predsednik Srbije Boris Tadić razgovaraće danas u Beogradu sa liderima Saveza nezavisnih socijaldemokrata Miloradom Dodikom, Srpske demokratske stranke Mladenom Bosićem i Socijalističke partije Petrom Đokićem o najvažnijim političkim pitanjima u BiH, saznaje Press RS!

Iako se očekivalo da će na sastanak biti pozvani lideri svih parlamentarnih stranaka iz RS, kao što je to učinjeno sredinom oktobra, kada je sedam šefova stranaka razgovaralo sa srpskim predsednikom o butmirskom procesu i ostalim spornim političkim pitanjima u Bosni i Hercegovini, to se ipak nije dogodilo.

Zanimljivo je da juče niko od pozvanih nije mogao da kaže šta će biti tema sastanka. Interesantno je i da oni koji nisu pozvani nisu ni znali za ovaj sastanak, koji će, prema nezvaničnim informacijama, biti održan po završetku četrdesetodnevnog pomena preminulom patrijarhu srpskom gospodinu Pavlu.

Šta od Srba traži SAD

Ipak, kako Press RS nezvanično saznaje iz izvora bliskih kabinetu premijera RS Milorada Dodika, jedna od tema razgovora u Beogradu trebalo bi da bude i primena nedavno usvojenog Zakona o dijaspori Srbije. Ova tema bi, ipak, mogla da ostane na marginama skupa, jer će Tadić najverovatnije iskoristiti priliku da sa političarima iz RS razmeni mišljenja o aktuelnoj političkoj situaciji u BiH, te da ih upozna sa detaljima razgovora ministra spoljnih poslova Srbije Vuka Jeremića i američkog državnog sekretara Hilari Klinton, koji su se pre sedam dana sastali u Vašingtonu.

- Jeremić i Klintonova razgovarali su o prilikama na Balkanu, sa posebnim akcentom na stanje bezbednosti! Dotakli su se i BiH, i zvaničnicima Srbije je preneseno da je američka administracija prilično zatečena različitim informacijama koje joj pristižu sa terena - kaže naš sagovornik.

On objašnjava da su SAD zabrinute jer im jedne informacije prezentuju američki ambasador Čarls Ingliš i zamenik visokog predstavnika Rafi Gregorijan, dok sasvim drugačije informacije dobijaju od Brisela.

On ističe da će sigurno biti reči i o poslednjim merama visokog predstavnika u BiH, koji je nametnuo odluku o ostanku stranih sudija i tužilaca angažovanih na predmetima ratnih zločina, kao i o mogućoj organizaciji referenduma u RS.

Prijateljski razgovori

Iz kabineta premijera RS Milorada Dodika potvrđeno je da će on prisustvovati današnjem sastanku sa predsednikom Srbije. Lider SDS-a Mladen Bosić juče je odbio da govori za naš list, ali kako nezvanično saznajemo iz izvora bliskih vrhu te partije, on je dobio usmeni poziv i biće danas u Beogradu. Lider Socijalističke partije Petar Đokić potvrdio je Pressu RS da je dobio poziv i da će putovati u Beograd. On je naveo da je reč o Tadićevom prijemu za predstavnike srpskog naroda koji nisu iz Srbije.

- Neće to biti sastanak kakav je bio u oktobru, kada su lideri sedam partija razgovarali sa Tadićem o najvažnijim političkim pitanjima! Reč je o običnom prijemu, tako da nema smisla govoriti o nekim temama. Ne znam da li će, mimo prijema, biti održan neki sastanak - rekao je Đokić.

Iz kabineta predsednika Srbije Borisa Tadića potvrđeno je da njegovi sagovornici nisu samo politički lideri iz RS, nego i drugi „predstavnici Srba u regionu", ali njihova imena nisu objavljena. Jedino što je iscurilo u javnost jeste da će samit početi u zgradi predsednika Srbije u 14 časova i da bi Boris Tadić i njegovi gosti novinarima trebalo da se obrate u 16.30 časova.  

Prvi i osnovni zahtev srpske privrede za narednu godinu je stabilnost nacionalne valute, u suprotnom, privreda će insistirati na uvođenju evra, izjavio je predsednik Privredne komore Srbije Miloš Bugarin.

Bugarin je u novogodišnjem intervjuu Tanjugu naglasio da se takozvani plivajući kurs nacionalne valute može tolerisati samo ako su promene njene vrednosti „u zoni predvidljivosti", On je objasnio da privreda nema šansu za normalno funkcionisanje ako postoje oscilacije kursa od 15 ili 20 odsto, i zato stabilnost kursa mora biti prioritet finansijske politike.

- Ukoliko nije moguće održati relativnu stabilnost dinara, privreda će morati da insistira na uvođenju evra. Drugi zahtev srpske privrede je da se što pre omogući smanjenje obavezne rezerve poslovnih banaka kod centralne, da bi došlo do pojeftinjenja kredita - rekao je Bugarin, konstatujući da su u Srbiji krediti u odnosu na 2008. godinu znatno poskupeli. On je dodao da krediti moraju biti dostupni privredi, jer je tokom 2009. godine nastavljen trend tehnološkog zaostajanja, što će imati veoma loše efekte, budući da je slaba konkurentnost jedan od najvećih problema srpske privrede.

- Znači bez povoljnih, kvalitetnijih i jeftinih kredita, nemoguće je razvijati kompaniju i neophodno je cenu kredita prilagoditi profitu srpske privrede, a sadašnje kamatne stope su neodržive. Zbog toga, srpska privreda zahteva formiranje srpske razvojne banke, koja će plasirati povoljne kredite privredi, po godišnjoj kamatnoj stopi od jedan do tri odsto, što će pomoći da se prevaziđe višedecenijsko tehnološko zaostajanje - ocenio je Bugarin.

Ti krediti moraju biti dugoročni sa grejs periodom od jedne do tri godine, sa vremenom otplate od 10 do 15 godina, rekao je Bugarin, i podsetio da sadašnji fond za razvoj pokriva samo 10 odsto potreba srpske privrede.

- Privrednici smatraju i da je neophodno i postojanje agrarne protekcionističke banke, jer se ružno odnosimo prema srpskoj poljoprivredi, a ona je jedina privredna grana koja je u godinama krize i suše i najstrašnijih sankcija pravila spoljnotrgovinski suficit - rekao je Bugarin, i dodao da je poljoprivreda i sada jedina grana koja pravi suficit od 750 miliona dolara godišnje.  

Postoje dve osobe koje će ovu novu godinu zasigurno dočekati sa olakšanjem i neizmernom srećom. Radi se o penzionisanom generalu Ratku Mladiću i Goranu Hadžiću, beguncima od zakona i Haškog tribunala.

Oni više nikome nisu bitni, slomljen je otpor krivicom opterećenih Holanđana i Srbija je ubrzano krenula putem evropskih integracija, ušli smo na šengen listu i podneli kandidaturu za članstvo u EU.

Na njih dvojicu svi su zaboravili... svi osim Rasima Ljajića. Kao jedan od retkih domaćih političara koji koliko-toliko drži do zadate reči, podneće uskoro ostavku na funkciju koordinatora akcionog tima za saradnju sa Haškim tribunalom. Osim u slučaju da Mladić ne bude uhapšen do Nove godine. A verovatnoća da se to desi je jednaka onoj da vidite male mrmote kako zavijaju „milka" čokolade u folije.

Ne bi bio problem što se Mladić uspešno skriva, pravi sve u državi budalama i pruža priliku da nas godinama ucenjuju i drže nam pridike da su na njega svi zaboravili i da je on samo jedan od likova iz ratova koje smo svi dobrano potisnuli. On je svakodnevno prisutan, na zidovima školskog toaleta pišu se grafiti sa njegovim imenom, a na stadionima se viču parole: „Nož, žica, Srebrenica". Odrastaju generacije zadojene mržnjom prema muslimanima, Romima, Jevrejima, u udžbenicima se preskaču događaji iz devedesetih, a ako ima nekog pomena, nastavnici ih sami preskaču, istorija još ne priznaje Mladićevu krivicu, a svoje mesto u srpskoj guslarskoj mitologiji je već dobio.

Poklonio nam je, tog krvavog jula, Mladić Srebrenicu, ali i spisak od više hiljada imena ubijenih ratnih zarobljenika, civila, dece i žena. On se osvetio Turcima, da parafraziram njegovu tadašnju izjavu, ali je i pljunuo na obraz Srbije, jer je ubio protivnika koji se predao. A krvavi Božić u Kravicama i zločini Orićevi i teror nad podrinjskim srpskim selima ne mogu biti opravdanja za Srebrenički masakr.

Uskoro će Nova godina, vreme darivanja i valjda će neko Mladiću da odnese tople vunene čarape da zagreje noge u ove hladne dane. A srce ništa ne može da mu ugreje, on to najbolje zna.

Zamenik predsednika SNS-a Aleksandar Vučić kaže da „ima informacije" da se DS priprema za vanredne izbore, koji će biti održani ili u maju ili na jesen sledeće godine. Vučić kaže da će na tim vanrednim parlamentarnim izborima SNS pobediti DS, dok SRS, G17 i LDP neće preći cenzus.

- Vlast je iskoristila svoj najveći adut koji je imala, a to je ukidanje viza! Pošto viza više nema, a narod je i dalje nezadovoljan i sve se teže živi u Srbiji, jasno je da ova vlast neće još dugo moći da vlada. Vanredni parlamentarni izbori su neminovni i oni to znaju. Uostalom, imam informaciju da se oni već polako pripremaju za izbore. Koliko znam, DS je već naložio svojim opštinskim odborima po Srbiji da se pripremaju za kampanju. I oni su vrlo ozbiljno shvatili tu poruku iz centrale iz Beograda.

Vi to pričate kao da se plašite izbora?

- Naravno da ne! Što se nas tiče, mi smo spremni za izbore, i vladajućoj koaliciji prijateljski poručujem da požure, jer što više prolongiraju izbore, to će lošije proći! Prema tome, vanredne izbore očekujem da najranije budu održani u maju sledeće godine, a najkasnije u oktobru! DS čeka najpogodniji trenutak za njihovo raspisivanje. Zato i naručuju nekim agencijama da urade istraživanja javnog mnenja. Ukoliko ta njihova naručena istraživanja kažu da navodno dobro stoje, oni će izbore prolongirati za jesen, a ako shvate pravu realnost, mogli bi da budu na proleće.

Kakav izborni rezultat očekuje Srpska napredna stranka?

- Kako kakav ishod očekujem, pa na njima će SNS sigurno pobediti! U to ne sumnjamo! Druga će biti Demokratska stranka, a cenzus će proći još dve stranke, SPS i DSS. I to je to! Ostale stranke neće postojati posle izbora.

Posle takvih izbora koje predviđate, s kim bi SNS mogao da napravi vlast?

- O tome je još rano govoriti. Ali, sigurno da ćemo partnere tražiti u onima koji su za promene i sa predstavnicima manjinskih stranaka.

Da li biste mogli i sa SPS-om?

- Tako nešto nije nemoguće, ali nije realno.

A sa Demokratskom strankom?

- Nije realno!  

Stranke od kojih će posle izbora sve zavisiti jesu Demokratska stranka Srbije, SPS, Srpska radikalna stranka, LDP i niz sitnih partija, poput G17, koje same ništa ne mogu, ali mogu da donesu glasove u koaliciji, kaže Marko Blagojević

Kad bi se danas održali vanredni parlamentarni izbori, DS i SNS bi vodili mrtvu trku, pokazalo je najnovije istraživanje Cesida, koje Press danas ekskluzivno objavljuje. Demokrate bi, kaže ovo istraživanje, danas osvojile 28, a naprednjaci 27 odsto glasova. Sve druge stranke imaju daleko manju podršku među građanima Srbije.

Narodnjačka (DSS-NS) i socijalistička koalicija (SPS-JS), kao i radikali u ovom trenutku, po Cesidu, mogu da računaju na po sedam odsto glasova birača, dok se LDP Čedomira Jovanovića „ukotvio" na pet odsto podrške. Sve ostale stranke su daleko ispod izbornog cenzusa. G17 Plus Mlađana Dinkića u ovom trenutku ima samo dva odsto pristalica, dok po jedan odsto glasova imaju SPO, LSV, SDP Rasima Ljajića i Narodna partija Maje Gojković.

Istraživanje Cesida sprovedeno je od 1. do 10. decembra na reprezentativnom uzorku od 5.000 ispitanika. Istraživanje pokazuje da u Srbiji trenutno ima 2,3 miliona opredeljenih birača, a da bi u slučaju izlaznosti veće od 3,6 miliona glasača korist imale sve stranke, osim naprednjaka i radikala.

Ne potcenjujte Dinkića

Programski direktor Cesida Marko Blagojević kaže da se odnos snaga stranaka, naročito dve najjače, DS i SNS, nije promenio već godinu i po dana.

- Indikativno je samo da je razlika između DS i SNS i ostalih partija stabilno velika. Ali, i DS i SNS su u pat poziciji i ne mogu sami da formiraju vlast. Stranke od kojih će, posle izbora, sve zavisiti jesu DSS, SPS, SRS i LDP i niz sitnih partija koje same ništa ne mogu, ali imaju perspektivnost da donose procente u koaliciji, poput G17 Plus - analizira Blagojević, koji kaže da „stranku Mlađana Dinkića nikako ne bi trebalo otpisati".

- Dinkićeva partija je specifična. Oni uvek, između izbora, imaju jedan do dva odsto podrške, ali kad se raspišu izbori, uspevaju da bitno poprave rejting - priča Blagojević, koji smatra da bi i posle novih izbora DS najverovatnije napravio vlast, ali samo pod uslovom da „pre izvora usisa male partije" (pogledaj antrfile).

Naš sagovornik smatra da spoljnopolitički poeni vlasti - ukidanje viza, odmrzavanje Prelaznog sporazuma, podnošenje kandidature - mogu da budu uvertira za izbore, ali da to, ipak, ne bi bilo dobro za „tadićevce".

- Kandidatura jeste uvertira za izbore, ali ne sad, već kad im bude vreme 2012. Za dve godine, DS će u rukama imati potvrđen status kandidata Srbije u EU. To je za demokrate savršen scenario. Mislim da se se sada zato sada i odlučili za kandidaturu, pre nego ju je iko očekivao - komentariše Blagojević, koji smatra da vanredni izbori u ovom trenutku odgovaraju jedino SNS-u, jer bi umesto 20 imao preko 70 poslanika u parlamentu.

- Da je DS hteo vanredne izbore, raspisao bi ih pre dva meseca, znajući da će u decembru biti dobrih vesti - smatra Blagojević.

Najvažnije: Ekonomija i EU

Inače, prema istraživanju Cesida, titulu najpopularnijeg političara u Srbiji i dalje drži predsednik Srbije i DS-a Boris Tadić, koga su građani na lestvici od jedan do pet ocenili trojkom. Uz njega, pozitivno je ocenjeno još samo osam političara. Drugu poziciju sa prosečnom ocenom 2,8 dele Tomislav Nikolić, Vuk Jeremić i Oliver Dulić, a treću Dragan Đilas, Rasim Ljajić i Aleksandar Vučić sa prosekom 2,6. Prelaznu ocenu (2,5) dobili su još samo Ivica Dačić i Dragan Marković Palma.

Svi ostali su „ispod proseka", a premijer Mirko Cvetković i ministar ekonomije Mlađan Dinkić dobili su lošije ocene od Šešelja i Velimira Ilića.

Za građane Srbije su evropske integracije i ekonomski razvoj i dalje ključna tema. Oni žele bolji životni standard, rešenje problema nezaposlenosti i korupcije.   

Šef poslaničkog kluba LDP Čedomir Jovanović rekao je da nema prostora za ulazak te partije u Vladu Srbije, ali da će LDP nastaviti da podržava politiku koja Srbiju približava EU.

- LDP u ovom trenutku neće dozvoliti rušenje Vlade Srbije jer bi to bio uvod u haotičan politički period. Smatramo da je ovu nesigurnu vladu potrebno održati do trenutka gde će biti jasno da je osigurana naša evropska budućnost - rekao je Jovanović.

Na pitanje da li je moguće da LDP uđe u vlast umesto SVM koji je glasao protiv budžeta, Jovanović kaže da „nema prostora za ulazak LDP u Vladu, jer bi time samo unutrašnje razlike u Vladi bile povećane".

- Ali sve ono što se u međuvremenu pozitivno dešava, ukidanje viza, deblokada trgovinskog sporazuma, podnošenje kandidature za članstvo, daje nam za pravo kada kažemo da nismo pogrešili pružajući podršku evropskim nastojanjima Vlade. Nije bilo nikakvih razgovora koji bi mogli da posluže bilo kome za tu vrstu argumentacije - rekao je Jovanović.

Jovanović je rekao da LDP ništa ne duguje Demokratskoj stranci, ali da duguje građanima zbog čega će nastaviti politiku koja na prvo mesto stavlja interese društva. On je izneo da LDP ne želi da buduća vlada bude vlada lidera DS Borisa Tadića i lidera SNS Tomislava Nikolića, zbog toga što bi to bila vlada statusa kvo.   

Društvo sudija traži od Visokog saveta sudstva da objasni na koji način su birane nove sudije, Vida Petrović-Škero optužuje da su birane selektivno i da neki od najboljih nisu prošli!

Predstavnici Društva sudija Srbije zatražili su od Visokog saveta sudstva (VSS) da javno objavi i obrazloži kriterijume po kojima je u Srbiji sproveden reizbor sudija. Ukoliko se to ne dogodi, oni su upozorili da će ostati sumnja da je politika imala uticaj na izbor sudija. Društvo sudija je za subotu najavilo Skupštinu udruženja, na kojoj će se raspravljati o reizboru.

Predstavnici Društva sudija upozorili su da je načinom na koji je VSS birao sudije bačena sumnja kako na sudije koje su izabrane, tako i na one koji nisu, jer nisu objavljeni nikakvi razlozi na osnovu kojih su donete odluke.

Žuti i crveni flomasteri

Predsednica Društva sudija Dragana Boljević, koja nije ponovo izabrana za sudiju, kaže da će o problemima u vezi sa reizborom sudija obavestiti Evropsku komisiju, Savet Evrope i Venecijansku komisiju.

- Sudije su birane na osnovu političkih uticaja i pritisaka! Nema nikakvog objašnjenja zašto je neko izabran a neko nije. Rad VSS-a, koji je birao sudije, nije bio javan kako se tvrdi, njihove sednice bile su zatvorene za javnost, a i neke odluke su proglašavane tajnim! Kandidate koji im se nisu sviđali obeležavali su žutim i crvenim flomasterom?! To je skandalozno! Kažu i da su svakog kandidata ozbiljno razmatrali, pa kako je onda moguće da izaberu mrtvog sudiju - kaže Boljevićeva.

Zamenik predsednika Društva sudija Omer Hadžiomerović, koji je izabran za sudiju Apelacionog suda u Beogradu, dodaje da je zbog svega što se dešavalo tokom reizbora „stavljen pod sumnju čitav sudski sistem" jer jedna trećina sadašnjih sudija nije izabrana.

- Društvo sudija će svojim članovima smatrati sudije koje nisu izabrane sve dok oni ne dobiju obrazloženje zbog čega nisu izabrani - rekao je Omerović.

Bivši predsednik Vrhovnog suda Vida Petrović-Škero, koja je izabrana za sudiju Vrhovnog kasacionog suda, istakla je da su sudije „birane selektivno"!

- Nije mi jasno po kojim kriterijumima su birane sudije, ali odgovorno mogu da kažem da se radilo selektivno! Imamo slučajeve da pojedine sudije koje su vrlo cenjene i poštovane nisu prošle. Na primer, sudije koje su radile slučaj Ibarska magistrala, ili slučaj vladike Pahomija nisu izabrane, iako svi znamo da se radi o vrhunskim sudijama! Ali su zato izabrani neki koji se i ne mogu baš pohvaliti rezultatima - kaže Petrović-Škero.

Ona dodaje i da joj nije jasna izjava predsednika VSS-a Nate Mesarović da su potrošili 400 radnih sati za procenu svakog od novih sudija.

- Ako je to tako, onda je VSS na procenu svakog kandidata potrošio čitavih pet minuta, samo pet minuta - kaže Petrović-Škero.

Na pitanje novinara kako komentariše izbor bivše predsednice RIK-a Sonje Brkić za sudiju, koja je bila u sukobu interesa jer je u isto vreme bila i sudija i primala dve plate, ona kaže da ne želi da govori o konkretnim imenima.

- Sonja Brkić je prekršila zakon, jer je u isto vreme bila predsednica RIK-a i sudija. Ali, nije ona jedina, ima još sudija koje je VSS izabrao, a koji su bili članovi izbornih komisija, iako je to zabranjeno od 2001. godine - dodala je ona.

Mama i sin

Na ovoj konferenciji za novinare u publici je bilo dosta sudija koje su ukazale i na nepotizam kod izbora novih sudija, naročito jer je za sudiju predložen i sin predsednice VSS Nate Mesarović, Vladimir Mesarović. Sudija Branislava Govorica, koja je izabrana za sudiju Apelacionog suda, kaže da je ovaj slučaj problematičan.

- Prema glasinama iz krivičnog odeljenja Četvrtog opštinskog suda u Beogradu, Vladimir Mesarović je prema statističkim podacima koji se odnose na rešene slučajeve pri samom dnu lestvice - dodaje sudija Govorica.

Sudija iz Preševa Nenad Stefanović, koji nije ponovo izabran, kaže za Press da „danima pokušava da dođe do predsednice VSS-a Nate Mesarović".

- Mesarovićeva je sama rekla da je spremna da razgovara sa svakim ko nije prošao. A ja dva dana pokušavam da dođem do nje, ali neće da me primi - dodaje Stefanović.