Besplatna Zabava

Archive for December 27th, 2009

U pucnjavi u Krnjači ranjen Petar V. (27) sa Karaburme, napadač pobegao. Policija traga za M. Z. (20) zbog sumnje da je u Zemunu izbo Vladimira P. (24). Na Konjarniku uhapšen maloletni narko-diler

Dvojica mladića ranjena su u noći između subote i nedelje u dva incidenta, u Krnjači i Zemunu. Najpre je u pucnjavi u Krnjači ranjen Petar V. (27) sa Karaburme, a policija traga za napadačem. Potom je Vladimir P. (24) izboden nožem u Zemunu, policija traga za M. Z. (20) koji je izbo mladića. U nedelju pre podne na Konjarniku su uhapšeni maloletni diler i dva kupca droge

Kako Press saznaje, u pucnjavi koja se preksinoć dogodila u Krnjači ranjen je Petar V. sa Karaburme, na koga je pucao zasad nepoznati napadač.

- Petar V. i njegov drug izjavili su policiji da su bili kod jedne devojke i da su oko 4.30 časova krenuli u prodavnicu kako bi kupili cigarete i piće - kažu u policiji, i dodaju:

- Njih dvojica su izjavili da su u ulici Peta sutjeska kod broja 5a u Krnjači naišli na dve grupe mladića koje su se tukle. U jednom trenutku neko je pucao i slučajno pogodio Petra V. u noge. Ranjeni mladić je rekao da se posle pucnjave grupa mladića razbežala.

Petar V. je kolima Hitne pomoći prebačen u Urgentni centar, gde su mu konstatovane prostrelne rane obe natkolenice. U policiji su nam još rekli da je ranjeni mladić, koji je inače odranije poznat beogradskoj policiji, odbio drugu saradnju sa istragom.

Nešto kasnije, u KBC Bežanijska kosa dovezen je teško povređeni Vladimir P. (24).

 Vladimir P. izboden je ispred kafea „Ambasada" u ulici Vojni put u Zemunu, gde je bio na rođendanskom slavlju. On je privatnim kolima dovezen u bolnicu i odmah po prijemu prebačen je na hirurgiju. Njegovo stanje je kritično zbog uboda u grudi. Napadač je identifikovan, Vladimira P. izbo je M. Z. (20) i ubrzo će biti uhapšen - kažu u policiji.

Patrola policije je, oko 13 časova, na raskrsnici ulica Blagajske i Zidarske na Konjarniku naišla u trenutku kada je narko-diler predao kupcima paketić sa heroinom.

- Patrola je zatekla petnaestogodišnjaka koji je doneo dvojici mladića drogu. Čim je video policajce maloletni diler je pokušao da pobegne, ali je odmah uhapšen - kaže Pressov sagovornik, i dodaje:

- Maloletnik je bio samo kurir starijeg dilera, koji je stotinak metara dalje čekao da mu se donese novac. Kada je video hapšenje, počeo je da beži. Diler je poslednji put viđen u ulici Vladimira Tomanovića, u ruci je držao belu kesu, i pretpostavljamo da je u kesi bilo još droge. Trojica uhapšenih privedena su u policijsku stanicu. 

Građani Srbije nisu se u većem broju vakcinisali protiv gripa H1N1 ni nakon što je skoro ceo državni vrh „zavrnuo rukave" pred televizijskim kamerama!

Politički analitičari ocenjuju da naši državnici nisu uspeli da mobilišu javnost za vakcinaciju jer njihovi apeli imaju „sve manje težine", ali i zbog činjenice da svinjski grip prati mnogo kontroverzi.

Politički analitičar Đorđe Vukadinović kaže da apeli naših političara imaju sve manju težinu.

- Sigurno je da političari više nemaju veliki autoritet, ali na slab odziv na vakcinaciju nije uticalo samo to. Sve u vezi sa ovim gripom je dosta kontroverzno, ima puno dilema i neizvesnosti. Čak i u svetu se vode ozbiljne debate da li je vakcinacija pravo rešenje ili ne. Naši političari su se našli u nebranom grožđu, dali su primer i vakcinisali se, a na građanima je da odluče da li hoće to isto da urade ili ne. Pa, čak se i predsednik SAD Barak Obama vakcinisao, a stotine miliona Amerikanaca nisu - kaže Vukadinović.

Njegov kolega Branko Radun misli da je slab odziv građana Srbije poraz naših državnika, ali i medicine.

- Generalno, u Srbiji je prisutno slabljenje autoriteta države, kao posledica činjenice da nisu ispunjena mnoga obećanja koje je naša vlada dala. Takođe, gubljenje autoriteta je i plod afera vlasti - počevši od korupcije, pa do izbora sudova. Ljudi više ne veruju nikome, a osim slabog autoriteta političara, na građane je uticalo i nepoverenje u medicinu. Ljudi su skeptični po pitanju kako je vakcina uvezena, da li će biti nekih negativnih efekata... - objašnjava Radun.

Sa mišljenjem političkih analitičara, međutim, ne slaže se generalni direktor agencije „Meken Erikson PR" Borislav Miljanović.

- Ima ljudi koji vole određene političare, a ima onih koji te iste političare ne vole. Slab odziv građana na vakcinaciju ne znači da političari nemaju autoritet. Ljudi različito reaguju. Dobro bi bilo da se svi političari i javne ličnosti vakcinišu, verovatno bi se sa njima poistovetio jedan broj ljudi - kaže Miljanović.

Državna revizorska institucija (DRI) mora da „istera do kraja" prvi izveštaj o kontroli trošenja budžetskog novca u 2008. godini i podnese krivične prijave protiv svih za koje sumnja da su počinili krivična dela, upozoravaju stručnjaci! Sagovornici Pressa kažu i da bi na izveštaj DRI trebalo da reaguju i nadležni iz Republičkog tužilaštva i MUP-a!

Podsetimo, DRI je kontrolisao trošenje 27 odsto budžetskih sredstava u 14 ministarstava, tri uprave i Direkciji za imovinu, i skoro kod svih otkrila nepravilnosti, koje se uglavnom odnose na nepoštovanje Zakona o javnim nabavkama i Zakona o radu. Direktor DRI Radoslav Sretenović prvo je najavio podnošenje prekršajnih i krivičnih prijava protiv počinilaca, ali je naglo spustio loptu na zemlju nakon izjave premijera Mirka Cvetkovića „da nisu evidentirani prekršaji koji zahtevaju krivičnu odgovornost". Pre tri dana, Sretenović je najavio podnošenje 20 prekršajnih prijava, ali ne i krivičnih!

Član Saveta za borbu protiv korupcije Danilo Šuković kaže da će Savet insistirati na krivičnim prijavama!

- Sigurno je da je bilo prekršaja koji zahtevaju krivične prijave, a zašto ih ne podnose, nije mi poznato! Treba, međutim, pokrenuti i krivičnu odgovornost protiv svih koji su kršili zakon, nema praštanja! Ne znam da li je bilo ko uticao na Sretenovića. Nedavno smo se sastali sa njim i tom prilikom nam je rekao da nikakvih pritisaka na DRI nije bilo. Ali ako ih ipak bude, Savet će ih ignorisati i nastaviti da insistira na krivičnim prijavama! Jer, revizija je jedan od osnovnih uslova za borbu protiv korupcije - kaže Šuković.

Poverenik za javne informacije Rodoljub Šabić kaže da tamo gde je bilo oštrijih prekršaja treba otvoriti pitanje i neke druge odgovornosti, osim prekršajnih!

- Verujem da će Sretenović, ako je bilo pritisaka, odoleti i raditi svoj posao! Ali, neka i Republičko tužilaštvo i MUP obezbede da neko krivično odgovara! Hajde da se svi založimo da zakon počne da se konsekventno primenjuje! Oni koji treba da snose prekršajnu odgovornost neka je snose, a ako je bilo krivičnih dela, neka se pokrene pitanje i krivične odgovornosti - kaže Šabić.

On, međutim, dodaje da je pitanje da li će iko snositi i prekršajnu odgovornost, jer po Zakonu o radu i Zakonu o javnim nabavkama, najveći broj prekršaja zastareva nakon godinu dana!

Programski direktor „Transparentnosti" Nemanja Nenadić kaže i da bi Odbor za finansije Skupštine morao ponovo da se sastane.

- DRI ima obavezu da pokreće prekršajne postupke, a ako posumnjaju da u ponašanju subjekata revizije ima elemenata krivičnog dela, onda mogu da podnesu i krivičnu prijavu. Biće prilike da sve strane kažu šta se dogodilo, i da se vidi konačna istina. Po mom mišljenju, skupštinski Odbor za finansije trebalo bi ponovo da se sastane i da da neke konkretne preporuke na osnovu izveštaja DRI, o kojima bi se izjasnila Skupština - kaže Nenadić.

On dodaje da su prekršajne prijave mogle da budu podnete mnogo ranije, tokom kontrole, ili odmah po objavljivanju izveštaja.

Jedan od glavnih uzroka većine srpskih nevolja sasvim sigurno leži i u činjenici da ogroman broj naših ljudi nema pojma gde je Beč

Ne mislim ovde, naravno, na znanje stečeno iz udžbenika geografije za osnovnu školu ili iz skandi ukrštenica, već na predstavu o tome da se u glavni grad Austrije iz Beograda stiže za samo sedam, osam sati lagane vožnje kolima...

Blizinu Evrope i velikog sveta osetili su proteklih dana prvi put u životu Palmini poljoprivrednici iz moravskog kraja. Nušićev legendarni Jagodinac Jovanča Micić putovao je oko sveta još pre sto godina, pa su Markovićevi „rokeri" usled velikog vremenskog intermeca sada u Beču reprizirali anegdote, koje kao da su sve izašle iz pera čuvenog srpskog komediografa. Okolnost da su u Vijenu otputovali avionom samo je pojačala njihov kasniji stres zbog svega ostalog što su doživeli daleko od rodne grude.

Tragično-urnebesne dogodovštine srpskih seljaka, koje je živopisni gradonačelnik Jagodine izveo u svet, odličan su povod za neki novi komad Dušana Kovačevića, ali nisu uopšte za čuđenje i smeh nama Srbima.

Naučeni u prethodnih šezdeset godina na konstantnu borbu sa „unutrašnjim i spoljnim neprijateljima", kako su to komunisti lepo definisali, Srbi su šokantnim ukidanjem šengenskih viza dobili mogućnost da ponovo slobodno putuju tom nedokučivom i nedosanjanom Evropom. I sada zapravo kreće taj naš dugo očekivani susret sa samima sobom. Sa svim našim strahovima od stranog sveta i sa groznim neznanjem da je taj svet čitavo ovo vreme bio tu pored nas. I gle čuda, u velikoj meri svi ti nepoznati gradovi i ljudi slični su našima, a mi smo često mislili da je to neka druga planeta.

Zarobljeni unutar visokih i mračnih zidova nametnute izolacije mnogi su, naročito u prethodnih dvadeset godina, oboleli od Stokholmskog sindroma. S jedne strane, u većini, bili su taoci Miloševićevog totalitarizma, zaljubljeni u njegovu čvrstinu i odlučnost. Na drugoj su se pojavili oni koji nisu hteli da vide da smo velikim delom zaključani spolja. Ogromnom krivicom evropskih političara, koji su se prema Srbima dugo odnosili kao prema svetskom otpadu.

Otvaranje granica zemalja EU za ljude iz Srbije zato ne predstavlja samo najznačajniji događaj godine na izmaku, već mnogo više od toga...

Crnogorska policija uhapsila je Peru S. (57) sa Cetinja, zbog sumnje da je iz Argentine prošvercovao kilogram kokaina u želucu!

Pored Pere S. uhapšeni su Mehmed Đ. (52) iz Podgorice i Stanka M. (55) iz Danilovgrada zbog sumnje da su trgovali drogom. Kod članova ove grupe pronađen je kilogram kokaina, koji je bio sakriven u kafani Stanke M. koja se nalazi u blizini Danilovgrada.

- Kokain je bio spakovan u 135 specijalnih kapsula, napravljenih za krijumačarenje ove droge u želucu. Nakon pretresa porodične kuće Mehmeda Đ. u jednom selu u blizini Podgorice, pronađeno je još oko pola kilograma kokaina - navodi se u saopštenju policije.

Pera S. je 23. decembra 2009. godine krenuo iz Buenos Airesa, redovnom avionskom linijom do Rima, a zatim do Podgorice. On je u svom želucu prokrijumčario oko kilogram čistog kokaina tako što je progutao kapsule.

- Pera S. je po prethodnom dogovoru sa Mehmedom i Stankom sakrio kapsule sa kokainom. Sumnja se da su osumnjičeni nameravali da kokain prodaju tako što bi ga prethodno pomešali sa drugim supstancama - navodi se u saopštenju policije. Osumnjičenima je određen jednomesečni pritvor. 

Rok za predaju zahteva je 11. mart 2010, a do tada je potrebno obezbediti pet dokumenata i fotografisati objekat koji se legalizuje sa sve četiri strane

Građani Srbije treba da podnesu svega pet dokumenata nadležnoj opštini kako bi završili ceo proces legalizacije bespravno izgrađenih kuća ili stanova. Rok za predaju zahteva za legalizaciju je 11. mart 2010, a objekti postaju legalni tek kada građani plate naknadu za uređenje zemljišta, što i predstavlja cenu legalizacije.

U Ministarstvu životne sredine i prostornog planiranja kažu da procedura za legalizaciju počinje predajom zahteva za naknadno izdavanje građevinske dozvole. Vlasnik objekta treba da nabavi još i dokaz o pravu svojine ili zakupa građevinskog zemljišta, fotografiju objekta, tehnički izveštaj o stanju objekta, dokaz o uplati administrativne takse i dokaz da je plaćena naknada za uređenje gradskog građevinskog zemljišta.

Jednostavna procedura

Zvanična procedura legalizacije objekta počinje kada vlasnik podnese zahtev za legalizaciju nadležnoj ustanovi, a to je opština na kojoj se nalazi bespravno izgrađeni objekat. Zatim dostavlja dokaz da ima pravo svojine ili zakupa nad građevinskim zemljištem na kome je objekat sagrađen. Ovaj dokument je najvažniji u celom postupku i predstavlja pravni osnov za legalizaciju. On se pribavlja u službi za katastar nepokretnosti u nadležnom geodetskom zavodu, ali može se dobiti i u nadležnom sudu - ističu u Ministarstvu.

Građani dalje dostavljaju tehnički izveštaj o stanju objekta koji prikazuje stanje instalacija, infrastrukturne mreže i spoljašnje uređenje. Ovaj izveštaj treba da uradi opštinski službenik koji je posebno obučen i licenciran za taj posao.

Sledeći dokument koji treba dostaviti opštini je dokaz o uplati administrativne takse, a plaćanje se obavlja u banci ili pošti. Da bi dokumentacija bila potpuna, treba nabaviti i fotografije objekta. U Ministarstvu objašnjavaju da objekat mora da bude slikan sa sve četiri strane, i da fotografije može da napravi i sam vlasnik kuće.

Cene nedefinisane

Kada je uredno predato ovih pet dokumenata, opština izdaje odobrenje za legalizaciju objekta koje stupa na snagu tek kada vlasnik uplati naknadu za uređenje zemljišta, i potvrdu o tome dostavi nadležnima u opštini. Naknada se plaća u direkciji za gradsko građevinsko zemljište na teritoriji grada. Rok da građani dostave dokaz o plaćenoj naknadi je 60 dana od dobijanja obaveštenja o ceni i mogućnosti legalizacije. Upravo sa potvrdom o plaćenoj naknadi vlasnik objekta u stvari legalizuje objekat u opštinskoj službi - kažu u Ministarstvu i objašnjavaju da je cena legalizacije upravo ova naknada za uređenje građevinskog zemljišta.

- Ova naknada plaća se po kvadratu prostora, a ne po kvadratu zemljišta. Visinu naknade za građevinsko zemljište određuje svaka opština pojedinačno. Međutim, Ministarstvo je donelo odluku po kojoj se ova naknada u globalu smanjuje za 60 odsto i to moraju da poštuju sve opštine u Srbiji - naglašavaju u Ministarstvu.

Misija Evropske komisije (EK) za skidanje zabrane izvoza krompira u zemlje Unije za tri meseca objaviće rezultate kontrole u Srbiji. Ukoliko izveštaj misije, koja je nedavno boravila i u Čačku, bude pozitivan, proizvođači će konačno moći da iz Srbije izvoze krompir na tržišta zemalja članica Evropske unije

Da bi krompir iz Srbije mogao da se prodaje u zemljama Evropske unije (EU), potrebno je da svaki deo u procesu proizvodnje tog povrća zadovoljava standarde Evropske unije, a pre svega da nema karantinskih bolesti.
- Misija EK, koja je boravila u Čačku, izvršila je kontrolu i ona će o tome sačiniti izveštaj od čega zavisi da li ćemo dobiti zeleno svetlo da izvozimo krompir u EU - rekla je dr Snežana Marković-Đurović iz Centra za razvoj sela Zablaće, i izrazila nadu da će izveštaj biti pozitivan.
U Centru za razvoj sela Zablaće podsećaju da je ulaskom Bugarske i Rumunije u EU izgubljeno značajno tržište za plasman krompira, kao i da bi skidanjem zabrane izvoza tog povrća u EU proizvođači imali sigurno tržište i povoljnu cenu.

Preduzeće Termoelektrane i kopovi „Kostolac" planira da do 2020. godina uloži oko milijardu evra u proširenje kapaciteta i zaštitu životne sredine, najavio je generalni direktor ovog preduzeća Dragan Jovanović.

On je najavio i da je ove godine investirano u rekonstrukciju sistema prikupljanja, transporta i odlaganja pepela i šljake sa blokova Termoelektrane „Kostolac B", koji će početi da radi krajem marta 2010.

- To je najveći ekološki projekat do sada obavljen u kostolačkim elektranama, vredan oko 30 miliona evra, a delom ga je finansirala Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) - naveo je Jovanović. Prema njegovim rečima, puštanjem u rad tog postrojenja biće rešen problem pepela kao proizvoda rada blokova koji utiče na vazduh i podzemne vode.

Jovanović je kazao da se u 2010. godini planira nekoliko ekoloških i infrastrukturnih projekata vrednih više od 200 miliona dinara, kao što su izgradnja toplifikacionih i vodovodnih sistema u naseljima u okruženju.

- Realizacija planova predviđa i zapošljavanje mladih stručnih kadrova - kazao je generalni direktor Termoelektrana i kopova „Kostolac", preduzeća koje posluje u okviru „Elektroprivrede Srbije", navodeći da će prvi konkursi za prijem pripravnika biti raspisani početkom iduće godine.

Prvi avion italijanske kompanije „Vindžet" poleteo je u subotu iz Niša ka Bolonji. U Niš je iz Bolonje stigao 41 putnik, a u suprotnom pravcu poletelo je 54 ljudi, što je tek trećina popunjenosti kapaciteta avion. Sledeći let za Bolonju planiran je za 31. decembar

Rukovodstvo niškog aerodroma naglašava da je važno da se sa „Konstantina Velikog" ponovo leti, otkako je pre dva meseca „Jat" otkazao poletanja.

- Nadamo se većem odzivu putnika u narednom periodu. Takođe, uspeli smo da se dogovorimo sa „Montenegroerlajnzom" da uskoro uspostavi letove do Podgorice a odatle do Ciriha, s obzirom na to da crnogorski avioprevoznik nije mogao da dobije dozvole švajcarskih vlasti za direktno poletanje iz Niša - kaže Dragan Bugarinović, direktor niškog aerodroma.

Čelnici Partizana dogovorili transfer najboljeg strelca u inostranstvo, najverovatnije u turski Gacijantep. Na pregovorima u Humskoj bili i predstavnici ruskog Saturna. Konačna odluka danas

Golgeter Jelen Superlige Lamin Dijara napustiće danas Partizan i najverovatnije pojačati redove Gacijantepa, mada se juče po podne u čaršiji moglo čuti da je već prodat ruskom Saturnu! Čelnici oba kluba doputovali su juče u Beograd, Rusi su se prvi javili, ali su se Turci očigledno pokazali kao bolji poslovni partneri i ponudili bolje uslove. Vrednost transfera trebalo bi da iznosi oko dva i po miliona evra, saznaje Press.

Zbog „gužve" koja se stvorila u kancelarijama odgovornih iz Humske i oko Dijare, čelnici srpskog šampiona odlučili su da za danas zakažu finalnu rundu pregovora s oba zainteresovana kluba, a od izvora bliskih klubu moglo se čuti da je Gacijantep bliži „pobedi".

- Rusi su bili najbrži, ali ujedno najkonkretniji s ponudom od dva i po miliona evra. U poslednjem momentu javio se i Gacijantep, koji je spreman da se upusti u borbu s Rusima. Primera radi, turski Trabzon nudio je milion i po evra, ali sada je gotovo sigurno da će ispasti iz konkurencije. Želja Gorana Stevanovića bila je da zadrži fantastičnog napadača, ali čini se da je ovo ipak idealan trenutak da Dijara napusti klub, naročito zato što se očekuje da će se dva pomenuta kluba utrkivati i danas podizati cifru oko obeštećenja - rekao je izvor blizak Humskoj.

Senegalski napadač želeo je prošle zime, a naročito letos, da napusti Partizan, pošto je imao izuzetno primamljive ponude iz inostranstva. Ostao je zbog čvrstog ugovora i napada na Ligu šampiona, ali je sa sportskim direktorom Ivanom Tomićem postigao usmeni dogovor da ode u januaru ako stigne odgovarajuća ponuda.

Dijara se trenutno nalazi u rodnom Senegalu, gde provodi novogodišnje praznike, kod roditelja u mestu Bignona, pored Dakra. Međutim, sada je jasno da 15. januara neće morati da se pojavi na prozivci Gorana Stevanovića, jer će i pre Nove godine biti poznata njegova nova destinacija.

Odlazak jednog od najboljih igrača Partizana u protekle dve i po godine izazvaće i izvesne rokade na transfer listi, odnosno na spisku želja za predstojeći prelazni rok. Sada su znatno povećane šanse da crno-beli sačuvaju kreatora igre Almamija Moreiru, čime bi bila stavljena tačka na spekulacije da će Saša Ilić zameniti Portugalca već u januaru.

Ako se tome doda da će Adem Ljajić sigurno napustiti Humsku i verovatno za 10 miliona evra pojačati Rubin iz Kazanja, onda bi tu trebalo da se završi i serija odlazaka prvotimaca! Sigurno će Partizan ostati oslabljen za još jednog ili dvojicu napadača, što bi trebalo da budu Brana Ilić i, eventualno, Miloš Bogunović. Odbrana će morati takođe da pretrpi remont, a čini se da je Srđa Knežević najbliži izlaznim vratima, uz Gorana Gavrančića, kojem je istekao ugovor.

Iako su vezisti Ljubomir Fejsa i Radosav Petrović zaludeli veliki deo Evrope i dobrim partijama prošle jeseni drastično popravili svoje cene na tržištu, obojica će sigurno do leta ostati u crno-belima. Rokada je moguća i na gol crti, jer su crno-beli pokazali interesovanje za reprezentativca Srbije Bojana Isailovića. To bi značilo da će Darko Božović, a možda i Aleksandar Radosavljević otići iz kluba, ali je veliko pitanje kakav bi bio status Mladena Božovića. Posle male krize s početka sezone, crnogorski reprezentativac ponovo je dokazao da mu je mesto među starterima.