Besplatna Zabava

Archive for December 28th, 2009

Ukoliko bi sve stranke na izbore izašle samostalno Demokratska stranka bi dobila 25, a Srpska napredna stranka 20,1 odsto glasova. Bilo koju koaliciju koja bi se formirala oko DS-a podržalo bi 28,3 odsto ljudi, dok bi "naprednjačku" koaliciju podržalo 18,2 odsto

Kada bi vanredni izbori za Skupštinu Beograda bili zakazani ovih dana i ukoliko bi sve stranke na izbore izašle samostalno, Demokratska stranka bi dobila 25 a Srpska napredna stranka 20,1 odsto glasova Beograđana! To pokazuje najnovije strateško istraživanje do kojeg je došao Press, a koje je rađeno početkom decembra na uzorku od 1006 ljudi.

Najkorisnije koalicije, prema mišljenju anketiranih Beograđana, bile bi koalicije SNS i DSS ili SNS i DS koje su dobile šest odsto podrške, dok je trenutnu vladajuću koaliciju (DS-G17-SPS-PUPS) podržava četiri odsto. Prema ovom istraživanju, bilo koju koaliciju koja bi se formirala oko Demokratske stranke podržalo bi 28,3 odsto ljudi, dok bi "naprednjačku" koaliciju podržalo 18,2 posto.

Đilas ispred ostalih

Da Beograđani mogu danas da biraju gradonačelnika, ponovo bi izabrali Dragana Đilasa i to čak njih 57 odsto, dok bi ga 28 odsto rado videlo van Skupštine grada. Prema podacima do kojih je Press došao, za njega bi se najviše opredelile žene, zatim stariji od 60 godina, visoko obrazovani i građani iz centralnih gradskih opština. Aktuelnog gradonačelnika, bar prema ovom istraživanju, manje vole muškarci i sugrađani iz ruralnih sredina.

Ako bi se biralo između Đilasa i Aleksandra Vučića, demokratu bi podržalo čak 63 odsto opredeljenih birača, dok bi za Aleksandra Vučića glasalo 37.

Ispitanici ocenjuju da je dosadašnji rad gradonačelnika dobar, i to smatra čak 51 odsto što je za čak 13 odsto više u odnosu na decembar 2008. godine. Ipak, 23 posto ispitanika smatra da je on loše radio svoj posao.

Čak 26 odsto ispitanika ocenjuje da gradonačelnik u svom dosadašnjem radu podjednako zastupa "i interese grada i interese svoje političke partije", dok je 24 odsto ocenilo da je Đilas u ulozi gradonačelnika mnogo više sprovodio politiku svoje stranke.

Beograđani navode da je najveći problem prestonice - saobraćaj, a kao bolnu tačku broj dva stavljaju nezaposlenost! Građani nisu zadovoljni ni čistoćom, lošim standardom, romskim naseljima, gradskim prevozom, nedostatkom parking mesta...

Za najveći uspeh gradske uprave, Beograđani smatraju uređenje grada i infrastrukture, dok je na trećem mestu raseljavanje Roma! Kao dobru stvar, građani prepoznaju izgradnju obdaništa, mosta na Adi, saradnju sa građanima i dobru socijalnu politiku za koju smtraju da je najzaslužniji upravo Dragan Đilas. Više od 20 odsto ispitnaika smatra da je gradska vlast odgovorna za nerešavanje pojedinih problema kojima ne posvećuje dovoljno pažnje.

Za nasilje kriva vlast

Ocenjujući talas nasilja u gradu u poslednje vreme, Beograđani kažu da ono generalno "raste", a da s uza to najodgovorniji vlast i država, zatim policija a tek na trećem mestu su direktni izazivači sukoba, huligani, nasilnici i kriminalci. Od anketiranih građana, samo 39 procenata strepi za sopstvenu bezbednost i sigurnost članova svoje porodice, dok 60 procenta smatra je bezbedno.

Uopšteno govoreći, Beograđani su zadovoljni u kom pravcu ide prestonica. Čak 54 odsto njih smatra da idemo u "dobrom pravcu", naspram 35 nezadovoljnih koji bi rado krenuli u drugom smeru.

Iako Beograđani organizovan provod u "najluđoj noći" sebi mogu priuštiti već za 850 dinara, u mnogim restoranima, hotelima, kafanama, splavovima i klubovima još ima slobodnih mesta. Ugostitelji kažu da ove godine popuna "novogodišnjh stolica" ide sporije i da je oko 30 odsto mesta još slobodno.

Praznih stolica ima i u hotelu "Slavija" iako gost za 55 evra, koliko košta "ol inkluziv" doček, može uživati u živoj svirci Ikstrim i Alter Ego benda i počastiti se bogatim meniem.

Da je gostiju zbog krize manje osetili su i u poznatoj kafani "Bajka" na Topčideru. Naime, kako kaži, iako će goste u novogodišnjoj noći zabavljati pevačica Jami, a u cenu od 3.000 dinara za mesto na galeriji uključen jedan aperitiv, hladno predjelo, glavno jelo i kolač, slobodnih mesta još ima.

U restoranu "Kalenić" na Vračaru u novogodišnjoj noći goste će zabavljati "Nikolo bend", a za 55 eura koliko "košta" ovo veče, gostima je ponuđeno bogato predjelo, roštilj, pečenje...

U klubu "Scena" ispod "Ruskog Cara" doček košta 45 eura. Domaća pića tokom cele noći su besplatna, a u ponudi je gala švedski sto iz restorana "Ruski car". Goste će zabavljati Hua Hua bend i Sloba Bajić.

Ponuda "Sport caffe" obuhvata bogat švedski sto, kao i piće u neograničenim količinama, sve za 30 evra. Gosti će uživati u živoj svirci "Sale sax bend" i DJ Petra Ristića.

Za vrelu novogodišnju noć u klubu "Rich" zaduženi su Igor Popović i Aleksandra Jevremović, kao i Rič Bend i Seksi Dedamrazice. Cena dočeka u tom klubu je 40 evra.

Odbornici Skupštine grada juče usvojili budžet za narednu godinu. Najviše novca ide na saobraćaj, a najmanje za zdravstvo

Beograd će tokom naredne godine raspolagati sa 77,3 milijarde dinara, što je šest milijardi (oko pet odsto) više nego ove godine. Tekući planirani prihodi grada za 2010. godinu su veći od 54 milijarde, što je za 5,3 odsto više nego 2009. godine.

Za 2010. godinu predviđen je veliki deficit, ali pomoćnik sekretara za finansije Duško Nikodijević smatra da je budžet razvojni.

- To je posledica investicija u brojne projekte koji su važni za prestonicu. Tekući planirani prihodi grada za 2010. godinu veći su od 54 milijarde dinara. Iz poreskih izvora planirano je da se u gradsku kasu slije nešto manje od 30 milijardi dinara, od čega od poreza na dohodak građana 16,6 milijardi. Od zoniranja grada očekujem da ćemo dobiti više od milijardu dinara - kazao je Nikodijević.

Najviše za saobraćaj

Sekretarijat za saobraćaj raspolagaće sa 14,7 milijardi dinara, od čega će biti finansiran rad Direkcije za javni prevoz i Direkcije za puteve. Direkcija za javni prevoz će najviše novca, oko 400 miliona dinara, potrošiti za štampanje, distribuciju i prodaju karata u javnom gradskom prevozu, dok će za popravku i održavanje kolovoza i trotoara, mostova, saobraćajne signalizacije i uređenja ulica u zimskim uslovima biti iskorišteno dve milijarde dinara. Za Gradsko saobraćajno preduzeće (GSP) planirano je 3,2 milijarde dinara, dok će za rad privatnih prevoznika biti utrošeno 2,37 milijaradi.

Direkcija za gradsko građevinsko zemljište i izgradnju Beograda raspolagaće sa 19,5 milijardi dinara u narednoj godini, dok će Sekretarijat za zdravstvo imati na računu 620 miliona dinara, od čega će se sa 100 miliona finansirati drugi pokušaj vantelesne oplodnje za parove u Beogradu. Takođe će biti finansirani i projekti "Beograd - zdrav grad", "Halo beba", "Bazari zdravlja" i mnogi drugi.

U planu Grada za sledeću godinu je i povlačenje kredita u iznosu od pet milijardi dinara od domaćih banaka. Kako je najavljeno, novac će biti iskorišten za izgradnju stambeno - poslovnih zgrada u ulicama Dr Ivana Ribara i Vojvođanskoj, kao i u zemunskom naselju Kamendin.

Od februara počinje i obnova saobraćajnice u Bulevar kralja Aleksandra, a Grad će se zbog toga zadužiti 700 miliona dinara, koliko će biti pozajmljeno i za izgradnju fabrike vode "Makiš 2".

Skuplje takse

Grad je za šest odsto, kolika se inflacija planira u 2010. godini, poskupeo svoje takse. Tako je za ovaj iznos veća naknada za korišćenje građevinskog zemljišta. Za šest odsto uvećane su i lokalne komunalne takse, a u ovoj oblasti uvedena je i nova taksa - za držanje kućnih i egzotičnih životinja.

Boravišna taksa od sada iznosi 128 dinara, a za stopu inflacije veće su i lokalne administrativne takse. Od 1. januara uvedena je i posebna taksa koja će se namenski koristiti za zaštitu životne sredine. Svi građani će po metru kvadratnom stana mesečno plaćati 0,76 dinara, a vlasnici poslovnog prostora 1,73 dinara.

Nije veliko znanje niti novost ako kažemo da smo u 2009. živeli teško, niti je delfska mudrost u slutnji da će nam u 2010. biti teže. Političari, naročito ovi na vlasti, neće se složiti sa ovim ocenama. Nostradamusova deca vizionarski nam predskazuju purpurne vidike.

Srbija je napravila ozbiljne napretke u približavanju EU, u proširenju ekonomske i političke saradnje sa Rusijom i Kinom, u otopljavanju odnosa sa SAD... Svet nas danas gleda nešto drugačije, postali smo poslušniji i zbog toga što se se Srbi ovih dana nisu mešali u velika svetska zbivanja. Izuzetak su odnosi sa Crnom Gorom. Ta strana i nepoznata zemlja ima nepredvidivu i jasnu spoljnu i unutrašnju politiku, sa jedinstvenom turističkom ponudom zemlje poželjne za sve ljude koji bi da zaborave svoja lična dokumenta i biografiju.

Sa ovim se završava lista uspeha Srbije, čija politička elita više nema prava da se poziva na zločinački bivši režim, jer ta je matrica baš potrošena, pa se danas sva suočavanja naše političke elite sa samom sobom i svojim rezultatima pretvara u sliku Dorijana Greja. Politička elita veruje da maštanje, laganje i dodvoravanje spasava naš lokalni svet od propasti, a njih ostavlja na vlasti.

Samo zahvaljujući ovom fenomenu u našem političkom životu opstaje lider jedne političke stranke koji priznaje da se vozi u tuđem blindiranom automobilu, da mu jedan bogat prijatelj plaća privatno obezbeđenje i skupa letovanja i zimovanja, da živi u tuđem stanu. Kome on polaže račune? Opstaje i jedan političar koji se predstavlja kao magistar od čekića, čovek koji veoma brine o seksualnom životu svojih ovaca i srpskoj sirotinji sve iz svoje vile sa bazenom i skupog džipa koji bi da parkira usred porodilišta, ako nije zauzeto. Opstaje i klovn iz ravnice, kao bavi se politikom, a utisak je da kuva mlogo ljut mađarski gulaš.

Na drugoj strani Vladan Batić postao je poslanik vladajuće koalicije, Toma Nikolić nema ništa protiv evidentno separatističkog Statuta Vojvodine, čije usvajanje je najsrdačnije pozdravio Jelko Kacin, a premijer kad odluči da se bavi svojim poslom kaže da nije kažnjiva pljačka državne kase, državni budžet se pravi u poslastičarnici na periferiji grada, a bulumenta bahatih ljudi, koje štiti logo jedne stranke, radi isključivo lukrativne poslove... Jesu li nam društvo?

 

Iako su već od 1. januara obavezni da svoje imovinske karte dostave na uvid javnosti, dva dana pre Nove godine samo ministri iz G17, Rasim Ljajić, Slavica Đukić-Dejanović i Dragan Šormaz, pristali da to urade za čitaoce Pressa

Ministri iz G17 Plus, Rasim Ljajić, Slavica Đukić-Dejanović i Dragan Šormaz jedini su funkcioneri koji su juče za Press pristali da odgovore na pitanja iz upitnika Agencije za borbu protiv korupcije o svojoj imovini i prihodima. Ovaj formular će do 31. januara morati da popune svi nosioci javnih funkcija, a za nepodnošenje izveštaja ili podnošenje lažnih podataka zaprećena je zatvorska kazna od šest meseci do pet godina.

Istovremeno, našu molbu da za čitaoce Pressa otkriju šta sve poseduju i kolika su im primanja odbili su: Srđan Srećković, Nenad Konstatović, Dragan Todorović, Tomislav Nikolić, Velimir Ilić, Jelena Trivan, Dragan Marković Palma, Vlajko Senić i Srđan Milivojević. Ministri iz G17 Plus su poslali svoje imovinske karte, dok su predsednica Skupštine Slavica Đukić-Dejanović, ministar rada i socijalne politike Rasim Ljajić i poslanik DSS-a Dragan Šormaz jedini pristali da popune kompletan upitnik, koji se može naći na sajtu Agencije za borbu protiv korupcije.

Interesantno je da će izveštaje, pored svih nosioca državnih i javnih funkcija i poslanika, morati da podnesu čak i one sudije i tužioci koji nisu izabrani! Naime, Zakon o Agenciji nalaže da funkcioner podnosi izveštaj u roku od 30 dana od dana prestanka javne funkcije i dužan je da to čini u naredne dve godine. Svi oni moraju da prijave visinu svoje plate, prihode iz budžeta, drugih javnih izvora, ali i sve druge prihode. Moraju da navedu i sve podatke o svojoj nepokretnoj i pokretnoj imovini (stanovi, kuće, vozila, plovila, oružje...), ali i o ušteđevini i svim hartijama od vrednosti koje poseduju, kao i o svim potraživanjima. U formular se unose i podaci o dragocenostima, zbirkama, umetničkim predmetima...

Predsednica Agencije Zorana Marković kaže za Press da funkcioneri imaju rok do 31. januara da popune obrazac o imovini i prihodima, a da se do 1. aprila izjasne koju će funkciju zadržati u slučaju da obavljaju više njih.

- Zakon propisuje eksplicitnu zabranu obavljanja više funkcija, osim nekih izuzetaka koje će Agencija procenjivati. Mi ćemo od 1. januara kontrolisati i finansijske izveštaje političkih stranaka, umesto skupštinskog Odbora za finansije, koji je to radio do sada - kaže Markovićeva.   

Najnoviji smrtni slučajevi zabeleženi su proteklog vikenda u Institutu u Sremskoj Kamenici, u kom su ležale dve žene koje su dugo bile na respiratorima

 

Broj umrlih od svinjskog gripa u Srbiji popeo se na 50! Najnoviji smrtni slučajevi zabeleženi su na Institutu za plućne bolesti u Sremskoj Kamenici, gde su proteklog vikenda preminule dve pacijentkinje! Pokrajinska radna grupa i Sekretarijat za zdravstvo potvrdili su da se radi o pacijentkinjama iz Pivnica (43) i Begeča (52).

Član Radne grupe za pandemiju i koordinator kampanje za vakcinaciju dr Vladimir Petrović potvrdio je juče za Press da su obe pacijentkinje preminule u subotu. Prema njegovim rečima, jedna od njih je pored gripa bolovala i od hronične bolesti, dok druga nije imala nikakvo osnovno oboljenje, osim što je bila gojazna.

Obe žene su dugo bile na respiratorima - rekao je dr Petrović.

Pokrajinski sekretar za zdravstvo Atila Čengeri objasnio je za Press da je pacijentkinja iz Pivnice pre obolevanja od gripa bila potpuno zdrava.

- Kod nje je bolest počela početkom novembra. Ona je 50 dana bila na respiratoru - kaže Čengeri.

Prema podacima Instituta „Batut", zaključno sa 27. decembrom u Srbiji je svinjski grip potvrđen kod 590 osoba, a od njega je umrlo njih 50. Na bolničkom lečenju nalaze se 722 osobe sa oboljenjima sličnim gripu, od kojih je 25 na respiratoru.

Očekivali lošije stanje

Epidemiolog i član Radne grupe za pandemiju Branislav Tiodorović ocenio je za Press da imamo zabrinjavajući broj obolelih, ali da taj broj ne prelazi stopu umiranja u zemljama koje imaju sličnu veličinu i broj stanovnika.

- Ocena naše epidemiološke situacije kretala se od nepovoljne prema vanrednoj. Iskreno, mi smo mislili da ćemo imati još veći broj umrlih. Ovaj broj koji sada imamo ne odstupa od prognoziranog. Moram naglasiti da mi skoro da nemamo umrlih u uzrastu do 20 godina. Čak 96 odsto pacijenata kod kojih se bolest završila smrtnim ishodom imalo je neku hroničnu bolest, najčešće dijabetes, hroničnu opstruktivnu bolest pluća ili neko kardiovaskularno oboljenje - objašnjava Tiodorović.

U Srbiji se do sada protiv novog gripa vakcinisalo 62.727 građana. Dr Vladimir Petrović kaže da je od srede, kada je vakcinacija dozvoljena svim građanima, znatno poraslo interesovanje za ovu vrstu zaštite.

Od srede do petka interesovanje se povećalo. Pored toga što raste broj vakcinisanih među hroničnim bolesnicima, raste i kod dece. Dnevno se sada vakciniše 25 odsto ljudi više u odnosu na prethodni period - naveo je dr Petrović, i dodao da je zasad utrošena skoro polovina isporučenih vakcina iz prve isporuke, negde oko 45 odsto.

Epidemiolog Branislav Tiodorović priznaje da bi situacija u Srbiji bila mnogo povoljnija kada bi se protiv novog gripa vakcinisalo bar 30 stanovništva.

- Ako bi se broj građana koji se vakcinišu povećao na 30 odsto i ako bi vakcinacijom bili obuhvaćeni svi hronični bolesnici, dobar deo trudnica, dece, ali i zdravih ljudi koji rade u javno-komunalnim službama, onda bismo imali dobar kolektivni bedem imuniteta. Tome treba dodati i one koji su već preležali grip. Moramo voditi računa da nas udarni talas gripa očekuje krajem januara i početkom februara - upozorava Tiodorović.

Ministar ljut na lekare

Ministar zdravlja Tomica Milosavljević ocenio je da dosadašnji broj vakcinisanih nije dovoljan, i nedopustivom nazvao činjenicu da je u bolnicu pre dva dana primljena žena koja se porodila i odmah priključena na respirator zbog teških problema sa plućima. Nju je početkom bolesti ginekolog savetovao da ne uzima „tamiflu".

- Nedopustivo je i da jedan zdravstveni radnik bilo kom građaninu koji ga pita za vakcinisanje kaže bilo šta protiv vakcine - istakao je ministar zdravlja.

Srbija je, uz Albaniji i Rusiju, jedina od bivših komunističkih zemalja u Evropi u kojoj i dalje nije moguć pristup tajnim dosijeima iz vremena komunizma. Kako stvari stoje, naši građani će još dugo morati da čekaju na to pravo, jer Vlada Srbije još nije odredila ni koje će ministarstvo raditi Predlog zakona o otvaranju dosijea!

U SPO-u tvrde da aktuelna vlast namerno prolongira donošenje ovog zakona.

- Sramota. Koliko je meni poznato, osim Rusije i Albanije, mi smo jedina zemlja od bivših komunističkih u kojoj dosijei još nisu dostupni javnosti. Mi već odavno tražimo njihovo otvaranje. Ali, ja sam sigurna da sadašnja vlast to namerno odugovlači, jer ko zna šta ćemo sve saznati kada dosijei budu otvoreni. A moraće da budu otvoreni kada Srbija bude ulazila u EU! - kaže za Press supruga lidera SPO-a Danica Drašković.

Na pitanje čiji bi dosije najpre želela da vidi, ona odgovara:

- Najpre bih tražila uvid u dosijea svih članova sadašnje Vlade Srbije! Ja vam odgovorno tvrdim da u aktuelnoj vladi većina ministara radi za službe bezbednosti. Posebno za VBA, koja je mnogo opasnija od BIA.

Državni sekretar u Ministarstvu pravde Slobodan Homen slaže se sa Danicom Drašković da treba otvoriti tajna dosijea.

- Slažem se sa gospođom Drašković, jer bi taj zakon doveo do pomirenja u društvu. I mislim da je, posle zakona o tajnim podacima, neophodno doneti i zakon o otvaranju dosijea. Međutim, ja u ovom trenutku ne bih mogao da kažem kada bi on mogao da se nađe u skupštinskoj proceduri, jer još nije urađen ni predlog. Tim novim zakonom svaki građanin će moći da proveri da li postoji dosije o njemu, a ukoliko hoće da pogleda dosije nekih važnih političkih ličnosti od 1994. do danas, moći će to da uradi samo ako mu takvi podaci trebaju za izradu neke istorijske građe - objašnjava Homen.

Bivši šef DB-a iz vremena Đinđića Goran Petrović kaže da je srpska tajna služba odmah posle petooktobarskih promena bila za otvaranje dosijea.

- Vlada je 2001. donela uredbu o otvaranju dosijea političkih protivnika. I ja moram da kažem da uopšte nije postojalo neko veliko interesovanje. Koliko se sećam, samo je stotinak ljudi tražilo uvid u njihova lična tajna dosijea. Inače, tada je postojala politička volja da se otvore svi dosijei, ali danas ne znam da li je ima - komentariše Petrović.

Predsednik Odbora za sprečavanje sukoba interesa Slobodan Beljanski izjavio je da je obustavljen postupak protiv savetnika predsednika Srbije Nebojše Krstića, ocenjujući da se radi o „povredama koje su malog značaja i koje nisu uticale na obavljanje javne funkcije".

Odbor je 4. novembra doneo zaključak da postoji sumnja da je Krstić povredio odredbu zakona koja se odnosi na prenošenje upravljačkih prava u privrednom subjektu.

- Reč je o povredama koje je sam funkcioner blagovremeno otklonio, pa da u takvim slučajevima postupak može biti obustavljen - rekao je Beljanski.

On je dodao da je Odbor preneo nadležnosti Agenciji za borbu protiv korupcije, među kojima su i pokrenuti postupci protiv najviših državnih funkcionera, ali nije želeo da otkrije protiv kojih ministara su postupci u toku.  

Generalni direktor „Srbijagasa" Dušan Bajatović izjavio je juče da predstavnici Službe za borbu protiv organizovanog kriminala istražuju poslovanje te kompanije. Prema saznanjima Pressa, SBPOK je ušao u JP „Srbijagas" pre više od šest meseci, a inspektore zanima dokumentacija oko neuspele prodaje dela vlasništva preduzeća „Jugorosgas" NIS-u, koje je kao pravni naslednik trebalo da preuzme „Srbijagas"

Kako saznajemo u MUP-u Srbije, SBPOK istražuje zašto 2006. godine NIS nije kupio 25 odsto rusko-srpskog preduzeća „Jugorosgasa", kome sada pripada provizija od pet odsto prilikom prodaje i isporuke ruskog gasa Srbiji.

- Operativci su prikupili svu dokumentaciju i sada se utvrđuje da li ima krivičnog dela. Očigledno je da je napravljen poslovni propust. Naime, nakon osnivanja preduzeća „Jugorosgas" odnos srpskog i ruskog kapitala je bio pola-pola. „Gasprom" je imao 50 odsto, dok je ostatak koji su delile srpske firme NIS, „Sartid", „Progres" i Beobanka trebalo da pripadne „Srbijagasu". Problem je nastao 2006. godine kada su Rusi umesto NIS-a kupili akcije „Progresa", koji je imao najveći udeo u srpskom delu vlasništva. Sada umesto polovine, „Srbijagas" ima samo četvrtinu „Jugorosgasa" - kažu u MUP-u Srbije.

SBPOK ispituje ko je iz NIS-a napravio poslovni propust zbog čega sada „Srbijagas" ima tri puta manje udela u „Jugorosgasu".

 NIS je uplatio 4,8 miliona dolara, a trebalo je skoro deset. Zbog toga je posle određenog roka izgubio pravo preče kupovine akcija „Progresa" u „Jugorosgasu". Onda je austrijski „Centreks", inače ćerka firma „Gasproma", za svega 2,2 miliona evra kupila tih 25 odsto. Očigledno je u pitanju propust, a utvrđujemo da li ima elemenata krivičnog dela, odnosno zloupotrebe službenog položaja. Zbog toga je srpska strana danas u neravnopravnoj poziciji u proviziji koju „Jugorosgas" ostvaruje. Ipak, sve je još u fazi predistražnih radnji - navodi izvor Pressa.

Dušan Bajatović je kazao da još nema pismeni izveštaj o istrazi, ali da bi jedan od razloga mogao da bude utvrđivanje razloga zbog kojih „Srbijagas" nije kupio 25 odsto akcija rusko-srpskog preduzeća „Jugorosgas".

- U „Srbijagas" 2006. godine nije stiglo odobrenje Vlade za kupovinu akcija „Jugorosgasa", u vreme kada je bila aktuelna prodaja udela u tom preduzeća - rekao je Bajatović.

Ministar policije Ivica Dačić potvrdio je juče Pressu da SBPOK kontroliše „Srbijagas".

Šampanjac je za sve prilike - za ljubav, rastanke, velike svečanosti, za nezaborav. On je sinonim za prefinjenost i otmenost, piće kome prvo treba da se divite, pa tek onda da ga pijete

Šampanjac vekovima ulepšava naše živote svojim stilom i veličanstvenošću. Šampanjac je za sve prilike - za ljubav, rastanke, velike svečanosti, za nezaborav. Nektar u kome je prvo uživalo evropsko plemstvo. Od srednjeg veka monasi su bili ti koji su protežirali vino - bilo je to blagosloveno piće. Vina iz Šampanje, severoistočne oblasti u Francuskoj (centri Rems i Eperne), imala su jedinstvenu sudbinu, zahvaljujući vezama šampanjskog plemstva i francuske krune još od 12. veka. U početku bila su to svetla i oštra vina. Ali samo do kraja 17. veka, kada su se pojavila penušava „bela vina od crnog grožđa" (pravi se od grožđa sorti šardone, pino noar i pino blank). Za sve je zaslužan slepi monah Dom Perinjon, podrumar manastira Hautvillers. Treba znati da je šampanjac penušavo vino koje drugim vrenjem u boci razvija ugljen-dioksid, koji mu daje lepu penu i izuzetan peckav ukus, a to drugo vrenje, koje se obavljalo ručno, ono je što se u zaslugu pripisuje Dom Perinjonu.
Najbolji šampanjci nose oznaku „cuvee" kao znak vrhunskog kvaliteta. Prvi „cuvee" bio je „dom perinjon" prestižni šampanjac kuće „Moet et Chandon". Sinonim je za prefinjenost i otmenost. Ime je dobio po monahu Dom Perinjonu, koji je pronašao metod za pravljenje penušavih vina. Reč je o šampanjcu (a to ga razlikuje od drugih) za čije se pravljenje koristi grožđe iz iste godine. Prvi „dom perinjon" napravljen je 1921, a za prodaju je bio spreman 15 godina kasnije.
Nije dovoljno samo ga imati. Sa šampanjcem treba i znati. Hladite ga u kuleru s dosta leda. Frižider uništava i miris i ukus. Služite ga u čašama koje zaslužuje - dovoljno prostranim da se mehurići razviju. Idealne su one u obliku lale. Kako da ga pijete? Prvo mu se malo divite... Gledajte mehuriće, pomirišite ga, polako, kako biste prepoznali mirise... i onda ga probajte. Zadržite ga u ustima nekoliko sekundi. Onda ponovite postupak. Uživajte! I ne zaboravite - šampanjac je samo iz Šampanje, sve ostalo su penušava vina.