Besplatna Zabava

Archive for December 29th, 2009

Ako poslednjih dana ove godine pogledamo šta se sve važno dešavalo u poslednjih 12 meseci, nekako se reč „iznenađenje" sama nameće

 Kao što je Radomir Antić uspeo da nas iznenadi i odvede u Južni Afriku, tako je Srbija u 2009. uspela da napreduje tamo gde niko živi nije očekivao. A to je spoljna politika, koju vode predsednik Boris Tadić i ministar Vuk Jeremić.

Pre samo 10 godina na Srbiju su padale bombe, bili smo u ratu sa dobrim delom planete, a sa ostatkom u sukobu, za ceo svet bili smo mali, odvratni, prljavi i gadni Srbi, divljaci koji ništa bolje od osiromašenog uranijuma i nisu zaslužili! A onda je prvo došao potpredsednik SAD Džozef Bajden, pa ruski predsednik Dmitrij Medvedev, pa je Srbija potpisala strateški ugovor sa Kinom, sa Italijom ugovor kakav imaju sa još pet zemalja na svetu.

Jeremić je ludačkom energijom uspeo da ubedi većinu zemalja u UN da od Suda pravde zatraži odgovor da li će se Kosovo oteti Srbiji samo zato što su neke sile tako htele, ili će to otimanje teritorije biti neko novo pravilo! Zbog te, neke, male Srbije, klinca Jeremića i nekog tamo predsednika koji Berluskoniju liči na Klunija, SAD i Rusija su se našle na suprotnim stranama prvi put posle 50 godina!

Onda su građanima Srbije ukinute vize, Holandija je priznala da je glupo razmišljanje da Tadić u podrumu drži Ratka Mladića i čeka bolju cenu, kao što su mislili o Vojislavu Koštunici. Tadić je na kraju godine predao kandidaturu za članstvo u EU, čime je, preko spoljne politike, obezbedio da u Srbiji vanrednih izbora ne bude bar još godinu dana. Jer, nijedna zemlja koja čeka kandidaturu nije imala vanredne izbore. I jeste, sve ovo bilo je začinjeno neukusnim prihvatanjem Euleksa, Statutom Vojvodine, miliončetom za Miladina...

Spoljna politika naterala je SPS da budu lojalni, G17 da budu plašljivi, SNS da budu nervozni, LDP da se odgovorno ponašaju, ali i DS da još više kradu! Ali, najvažnije, ova politika je pokazala da može da se uradi nešto dobro, kad hoćeš i umeš! Zato je važno da i ostali u Vladi urade bar deo onoga što je uradio dvojac Tadić - Jeremić. Ako to urade, plate će biti veće, svima će biti bolje, a ako ne, oni će biti krivi za probleme koji će ih snaći.

A te probleme ne leči spoljna politika.

Svi investitori koji dobiju pozitivan zaključak o legalizovanju objekta najkasnije do 11. marta i uplate ceo iznos u celosti dobiće popust od 50 odsto

Popust od 50 odsto za plaćanje naknade Direkciji za gradsko građevinsko zemljište dobiće svi investitori koji dobiju pozitivan zaključak o legalizovanju objekta najkasnije do 11. marta i uplate ceo iznos u celosti. Nakon tog datuma, ovaj popust će iznositi 30 odsto za jednokratnu uplatu. Popust od 60 odsto imaće oni koji legalizuju svoje objekte veličine do 100 kvadrata, a oni sa kućama od 100 do 200 kvadrata plaćaće manje 40 odsto.

Tako član Gradskog veća Zoran Kostić objašnjava usvojenu odluku Skupštine grada kojom je određeno osam zona za legalizaciju i brojne olakšice pri plaćanju. Prema njegovim rečima, gradska vlast je jednostavno morala da uvede ove popuste zbog lošeg imovinskog stanja većine građana. Da nema olakšica, objašnjava Kostić, malo investitora bi se uopšte odlučilo za legalizaciju, čak i po ubrzanom postupkum, jer nemaju novca. Prema njegovoj pretpostavci, ovako bi trebalo da bude legalizovano oko 90 odsto objekata.

Šta investitor treba da uradi kako bi dobio popust od 50 odsto?

- Nakon što preda svu potrebnu dokumentaciju nadležnom organu i na osnovu nje dobije pozitivan zaključak o legalizovanju objekta, investitor treba da uplati Direkciji za građevinsko zemljište i izgradnju naknadu za korišćenje zemljišta. Ukoliko taj iznos uplati odjednom u celosti, i to do 11. marta, dobija popust od 50 odsto. Ako uplati novac nakon tog datuma, dobija popust od 30 odsto.

Kako da uplati do 11. marta kada do tada neće dobiti odgovor da li mu je odobrena legalizacija?

- Zahtevi će biti rešavani u hodu. Tako da sugrađani koji podnesu svu potrebnu dokumentaciju mogu ubrzo da očekuju odgovor. Imaće dovoljno vremena da uplate novac do 11. marta.

Kako to izgleda na primeru?

- Podnese se zahtev za legalizaciju ili ako je predao prijavu po prethodnom zakonu, ona se smatra zahtevom. Kada se taj zahtev pozitivo reši onda se investitoru daje rok od 15 da dana da uplati taj iznos ili da potpiše ugovor sa Direkcijom o plaćanju na rate.

Da li postoji neki popust i ako se plaća na rate?

- Ne. Uveli smo mogućnost plaćanja na 36 mesečnih rata, ali u tom slučaju investitor ne dobija nikakav popust. Ako se plaća na rate, u roku od 15 dana od potpisivanja ugovora sa Direkcijom mora da se uplati 10 odsto od ukupne vrednosti, a ostatak se rasporedi na mesečne rate.

Da nije malo previše ustupaka učinjeno nelegalnim investitorima?

- Da je ostao na snazi samo zakon u tekstu kakav je usvojila Republička skupština, i da nije ostavljena mogućnost da lokalne samouprave svojim pravilnicima definišu nešto, prema mojoj proceni, ne bi bilo legalizovamno ni pet odsto objekata, a nama nije to bio cilj.

Šta vam je bio cilj?

- Cilj legalizacije je i bio amnestija, odnosno da nekoga ko je izvršio neko delo amnestirate i kažete mu, u redu to su uradio, ali sa tim mora da se prestane i to više ne sme da se radi.

Zar nije to malo nepravedno?

- Svesni smo da se njima daje mogućnost koja je nepravedna prema onima koji su gradili sa dozvolom, i platili punu cenu naknade za dozvolu. Ipak, moralo se naći neko rešenje.

Srbija jeste lider na Zapadnom Balkanu, a Hrvatskoj bi bilo bolje da odustane od tužbe za genocid. Bolje da sarađujemo, nego da se sudimo, kaže Vuk Jeremić

 Ministar spoljnih poslova Vuk Jeremić ocenio je da je Srbija tokom 2009. pokazala da je moguće ići ka Evropi, a istovremeno se boriti za Kosovo i predvoditi region Zapadnog Balkana.

 Mislim da smo bili više nego uspešni - ocenio je Jeremić, i podsetio da su spoljnopolitički prioriteti približavanje EU, očuvanje teritorijalne celovitosti  i liderska uloga u regionu. On je dodao da je cilj Srbije da što pre počne ratifikacija SSP-a i da pre kraja 2010. postanemo kandidat za članstvo u EU. Jeremić je ponovio da četiri stuba srpske spoljne politike ostaju Brisel, Moskva, Peking i Vašington.

- Saradnja u regionu ostaje prioritet spoljne politike, ali eventualno uspostavljanje diplomatskih odnosa zemalja regiona sa Kosovom neće proći bez posledica! Ne želim da pretim, niti da licitiram kakvi će ti koraci biti, ali je sasvim sigurno da nijedna takva odluka neće biti bez posledica - rekao je Jeremić.

On je istakao i da je kontratužba Srbije protiv Hrvatske spremna, ali je izrazio nadu da do tog procesa pred Sudom pravde neće doći.

- Bolje je sarađivati i gledati u zajedničku budućnost nego se suočavati po sudovima. Nadam se da je ostalo dovoljno vremena da do toga ne dođe. Moje mišljenje je da je daleko više Hrvatskoj u interesu da odustane od tužbe, ali to je samo moje mišljenje. Ako Hrvatska ne promeni odluku, Srbija neće imati izbora. Podvlačim, Srbija je za spremna proces  - kaže Jeremić.

On je ocenio da je 2009. bila najbolja godina za evropske integracije od 5. oktobra. Ukinute su vize za putovanje u EU, Srbija je podnela zahtev za članstvo u EU. Govoreći o odnosima u regionu, ministar je kazao da „nema sumnje da Srbija jeste predvodnik zapadnog Balkana".

- Postalo je jasno da se nijedan problem na zapadnom Balkanu ne može rešavati bez aktivnog angažovanja Srbije. Jedan broj suseda se 2009. poneo na način koji nije koristan za izgradnju dobrosusedskih odnosa. Jedna granica mora da postoji, nakon koje svima mora da bude jasno da Srbija neće beskrajno tolerisati seriju koraka koji za posledicu imaju nanošenje štete njenim nacionalnim interesima, ali Srbija neće ni sa kim ratovati, ni uvoditi ekonomske sankcije - rekao je Jeremić.

Šef srpske diplomatije je tokom ove godine razgovarao sa 84 kolega, posetio je 46 država, u UN bio osam puta, u Briselu četiri, koliko i u BiH.

Mašinski tehničar Miško Đorđević napravio u svom dvorištu "kopiju" poznatog Ajfelovog tornja koji je pred novogodišnje praznike još i bogato okitio

Ajfelov toranj u Parizu poznat je milionima ljudi širom sveta, ali malo ko zna da i beogradsko naselje Sremčica ima "brata blizanca" čuvene francuske kule. Ovu svojevrsnu atrakciju, međutim, nije sagradio čuveni Gistav Ajfel, već je ona delo ruku ovdašnjeg majstora Milorada Miška Đorđevića. Tornju u svom dvorištu u Beogradskoj ulici Miško se divi više od četiri godine iako nikada nije posetio prestonicu zemlje "galskih petlova"!

Novogodišnja euforija nije zaobišla ni kuću porodice Đorđević, pa je ovih dana toranj okićen raznobojnim sijalicama i drugim ukrasima, skrećući pažnju svih prolaznika. Milorad kaže da mnogi zastaju, razgledaju i pitaju za dozvolu da se slikaju ispred ovog neobičnog objekta.

Kula od 14,5 metara

- Evo, baš pre nekoliko dana kolima su prolazili neki Novosađani, koji isprva nisu primetili o čemu se radi. Zaustavili su automobil, izašli i stali ispred kapije. Nisu mogli da veruju svojim očima, čudili su se i krstili! Posle su me pitali kako sam ovo napravio i hteli su da se slikaju pored tornja - priča Đorđević.

Nisu oni jedini koji su svraćali da pogledaju metalnu konstrukciju visoku 14,5 metara. Redovno su tu komšije, prijatelji, ali i potpuni neznanci. Svi oni žele da znaju kako je "arhitekta" došao na ideju da napravi repliku Ajfelove kule.

- Mislili su da sam ja nekada možda živeo u Francuskoj, pa sam zbog toga sagradio ovo. A ja sam, kao i većina, toranj u Parizu video samo na slikama. Ne znam, uradio sam to zato što volim, nema nikakvog posebnog povoda - objašnjava Đorđević.

Po struci mašinski tehničar, on je u izgradnji svog tornja proveo oko sedam meseci. Tvrdi da mu to uopšte nije bilo teško. Naprotiv. Uživao je.

- Svaki dan sam pravio deo po deo, nekada sam provodio po sat, dva u tome, a nekada i po pola dana. Pitao me u šali komšija da li se plašim da će se toranj srušiti na kuću kada padne sneg. Ma gde ovo da se sruši, jače je obezbeđeno od same kuće! - smeje se Đorđević pokazujući na temelje svog tornja.

Proneo se glas po svetu

Glas o njegovom delu, kaže on, proneo se i van granica naše zemlje, čak do daleke Švedske. Naime, jedan novinar iz ove skandinavske države je zet njegovog komšije, te je prilikom jedne posete Srbiji poželeo da napravi reportažu o "Miškovom tornju".

- Pošto se, kako mi je rekao, kod njih svaki intervju plaća, a on nije kod sebe imao dovoljno novca, pitao me je da li može da uradi priču i fotografije, a da mi kasnije pošalje nadoknadu. Ja sam mu rekao da slobodno radi šta god želi, ipak je on srpski zet - smeje se Đorđević.

Neki profesori na fakultetima Prištinskog univerziteta, koji je 1999. izmešten u Kosovsku Mitrovicu, Leposavić i Zvečan, mesečno zarađuju više od 700.000 dinara, saznaje Press u Vladi Srbije! Nadležni istražuju informaciju da je jedan od profesora na ime plata, honorara i takozvanog „kosovskog dodatka" naplatio čak 750.000 dinara za jedan mesec! I sve iz državnog budžeta. Ako se informacija pokaže kao tačna, taj profesor će biti ubedljivo najplaćeniji državni službenik u Srbiji!

Zvanično, juče niko nije hteo da komentariše naša saznanja. U Ministarstvu prosvete kažu da „prvi put čuju" za ovu informaciju, ali priznaju da su neke provere u toku.

- Koliko mi znamo, plata od 750.000 dinara nije isplaćena nijednom zaposlenom u državnim ustanovama visokog obrazovanja. Takva plata, koliko znamo, ne postoji! Ipak, ne možemo da tvrdimo da neko nije zloupotrebio položaj i isplatio sebi ogromne pare. To ćemo tek proveriti... Znate, Ministarstvo ne isplaćuje plate svakom prosvetaru poimence, već svakoj školskoj ustanovi šalje sredstva za isplatu zarada, pa ih ta ustanova raspoređuje... - rekli su nam juče u Informativnoj službi Ministarstva.

Trajković: Tačno je

Međutim, profesor na Medicinskom fakultetu u Kosovskoj Mitrovici potvrđuje saznanja Pressa.

- Znam pouzdano da postoji nekoliko ljudi koji mesečno nabiju od 700.000 do 800.000 dinara! Javna je tajna da postoji grupa profesora koja predaje na nekoliko fakulteta u okviru Univerziteta u Kosovskoj Mitrovici, a neki rade i na Univerzitetu u Novom Pazaru. Ne znam da li nameštaju poslove jedni drugima, šta li rade, ali nakupi se tu para čudo božje... Plate i sve te honorare uvećavaju se dodatno za 50 odsto po osnovu takozvanog „kosovskog dodatka"... Pa kad se sve sabere, može to i na milion dinara da izađe... - priča Trajkovićka, koja tvrdi da ona, kao profesor, mesečno zaradi najviše 160.000 dinara.

Državni sekretar u Ministarstvu za KIM Oliver Ivanović za Press je rekao da je „čuo da se u pokrajini šuška da pojedini profesori zarađuju milione".

- Priča se da pojedini profesori rade na više fakulteta i onda uz „kosovski dodatak" mesečno uzmu i po 700.000 dinara. Ali, to je sve što znam, zaista ne znam nijedno konkretno ime... - kaže Ivanović.

Bogdanović: Bruka!

Ministar za KiM Goran Bogdanović kaže da nema informacije da neki profesori mesečno zarađuju sedam puta više od predsednika Srbije.

Ako je istina da neko prima toliki novac, onda je to katastrofa, sramota! Svi su čuli za razne zloupotrebe budžetskih sredstava. Zato smo mi izvršili kontrolu u lokalnim samoupravama i 200 ljudi je otpušteno zbog zloupotreba. U 2009. imali smo budžet od 3,897 milijardi dinara. Oko tri milijardi dinara je otišlo na KiM, od čega 2,6 milijardi za plate 5.356 radnika u 29 lokalnih samouprava - navodi Bogdanović.

Inače, plata rektora na državnim univerzitetima u Srbiji je oko 100.000 dinara, a profesora od 70.000 do 150.000 dinara. Na sva redovna primanja, zaposleni na teritoriji Kosova imaju pravo na uvećanje od 50 odsto. Taj takozvani „kosovski dodatak" uveden je zaključkom Vlade Srbije 2002. i podrazumevao je najpre 100 odsto uvećanja, ali je 2008. prepolovljen.

Iz budžeta u 2009. godini za Kosovo i Metohiju izdvojeno je 39 milijardi dinara (oko 410 miliona evra).

Pripadnici vehabijskog pokreta iz Nemile kod Zenice kupili oko 400 dunuma zemljišta u selu Kovačevci, odakle nameravaju da kontrolišu celu Posavinu

Vehabije iz sela Nemila kod Zenice već tri godine pokušavaju da naprave islamističku bazu u selu Kovačevci, koje je smešteno u blizini katoličkog samostana na Plehanu, u opštini Derventa! Islamski ekstremisti iz tog dela Federacije BiH nedavno su kupili čak 400 dunuma zemlje na području Plehana, i to pod izgovorom da nameravaju da izgrade lovište!

Odlično obavešteni sagovornici Pressa RS, bliski obaveštajnim krugovima, međutim, tvrde da veoma jak pokret vehabija iz BiH u Plehanu želi da napravi još jedno terorističko uporište, poput onoga koje već duže vreme, uz znanje vlasti Republike Srpske, BiH, ali i najviših međunarodnih krugova, imaju u Gornjoj Maoči kod Brčkog. U Plehanu tvrde da su pritisci na domaće stanovništvo, a posebno na meštane Kovačevca, počeli još pre tri godine, kada su se preko noći na zidovima srušenih kuća pojavili preteći grafiti, u kojima Bošnjaci iz Nemile i Vukotića kod Zenice tvrde da će preuzeti zemlju na kojoj žive Hrvati. Na oronulim zidovima čak su bila ispisana imena i brojevi telefona potencijalnih „mušterija", za koje se ispostavilo da su vehabije.

Fratar protiv prodaje zemlje

- Te poruke su shvaćene kao namera tih ljudi da kupe te porušene kuće i imanja oko njih! U protekle tri godine u nekoliko navrata su viđeni ljudi dugih brada koji su se motali po ovom području, a da niko nije znao o kome je reč! U međuvremenu, u susednom selu Velika, izvesni dr Dizdarević, koji živi u Americi, od jednog Hrvata koji je poreklom sa ovog prostora otkupio je gotovo 400 dunuma zemljišta! Tom poslu se usprotivio i plehanski gvardijan fra Mirko Filipović - rekao je Pressu bivši meštanin jednog od plehanskih sela, koji je ranije odselio sa ovog područja.

Reporteri Pressa RS obišli su nekoliko sela na području Plehana i pokušali da razgovaraju sa stanovnicima, ali niko od njih nije bio preterano raspoložen za priču. Doduše, neki meštani su potvrdili da su primetili nepoznate ljude koji se već duže vreme motaju po tom području, a viđeni su i u proteklih nekoliko dana. S druge strane, sveštenik u plehanskom samostanu fra Filip Zubak potvrdio nam je da je bilo protivljenja prodaji zemljišta u Kovačevcima.

- Ne znam ništa o tim grafitima. Međutim, istina je da smo se usprotivili prodaji zemljišta koje se nalazi u posedu Hrvata, iz prostog razloga što smatramo da bi ti vlasnici trebalo da se vrate na svoja ognjišta. Inače, ovde je za sada dosta mirno i sumnjam da bi muslimani iz susedne Velike nešto pokušavali da učine, jer su i u tom selu ostali samo starci - kaže fra Zubak.

Ni meštani Velike, pretežno bošnjačkog sela, nisu bili mnogo rečitiji. Ono što smo uspeli da čujemo jeste da oni odbijaju bilo kakvu povezanost sa vehabijama i natpisima na kućama u susednom selu. Kada je u pitanju kupovina zemljišta, meštani su nam rekli da je to urađeno zbog gradnje lovišta na tom području.

Ekspert za antiterorizam Dževad Galijašević kaže da su informacije o vehabijskim aktivnostima na Plehanu zanimljive i da, ako su tačne, znače da islamski ekstremisti prvi put pokušavaju da naprave bazu van Federacije.

Šire se prema Hrvatskoj

- Nije nemoguće da se to dešava, naročito ako su u pitanju vehabije iz Nemile! Reč je selu kod Zenice koje ima oko 6.000-7.000 stanovnika, od kojih su oko 250-300 pripadnici vehabijskog pokreta! U pitanju je samo jedan od krakova vehabijske hobotnice, koja počinje u Sarajevu i grana se na više strana u FBiH! Oni su dobro uvezani i sa lokalnom vlašću u Zenici, kao i sa nekim političkim strukturama - kaže Galijašević.

On ističe da lokacija uzvišenja Plehan nije slučajno odabrana jer, iako nije daleko od nekih kantona u FBiH, ipak predstavlja teritoriju unutar RS, sa koje se kontrolišu neke važne tačke.

- Kao i u Gornjoj Maoči, koja je, geostrateški gledano, izuzetno važna lokacija, tako je i sa Plehana moguća kontrola dobrog dela toka reke Save, a samim time i Hrvatske - kaže Galijašević.

U derventskoj policiji tvrde da nemaju informacija o organizovanju vehabijskog pokreta na području Posavine.

- Slučaj prijavljivanja grafita od pre tri godine je dokumentovan i to je jedino što mogu da kažem - kaže komandir policijske stanice u Derventi Mile Tadić.

Lideri Nove Srbije i SNS-a Velimir Ilić i Tomislav Nikolić rekli su juče da očekuju da će 2010. biti godina izbora i da će pobedu na njima ostvariti „naprednjaci i narodnjaci"

Napravićemo mi saradnju i tu neće biti nikakvih problema - rekao je Ilić na otvaranju novih prostorija Gradskog odbora NS, kojem, iako najavljen, nije prisustvovao lider DSS-a Vojislav Koštunica.

- Očekivali smo Koštunicu da će doći, ali šta ćemo, koga nema, bez njega se može - kazao je Ilić.

Nikolić je rekao da za SNS ne postoji nijedan razlog da ne sarađuje sa DSS-om i NS-om.

- Jasno je da su koalicija DSS-NS i SNS grupa političkih stranaka koje će da pobede na izborima ukoliko ih bude sledeće godine, a ja se nadam da će ih biti. Očigledno je da je put ka Evropskoj uniji veoma složen i da ljudi koji su izgubili 10 godina na tom putu teško mogu da nas vode - rekao je Nikolić.

Ministar Rasim Ljajić podneo je premijeru Mirku Cvetkoviću ostavku na funkciju koordinatora Akcionog tima za okončanje saradnje sa Hagom

On je na ovoj funkciji od jula 2006. zajedno sa tužiocem Vladimirom Vukčevićem. Ljajić za Press kaže da je dao ostavku jer nije ispunjeno njegovo obećanje da će Ratko Mladić biti uhapšen do kraja godine.

- Kraj godine je došao, Mladić nije uhapšen i ja samo činim ono što sam najavio - kaže Ljajić.

On dodaje da ostaje na čelu Nacionalnog saveta za saradnju sa Hagom i da će nastaviti saradnju sa Akcionim timom kako bi se okončala saradnja sa Tribunalom. Ne želeći da otkrije od koga, Ljajić je potvrdio da su mu bile upućivane molbe i sugestije da ne podnosi ostavku, ali je, kako kaže, morao da ostane dosledan.

- Moja ostavka neće uticati ni na poverenje međunarodne zajednice u Srbiju i rešenost da se pronađu Ratko Mladić i Goran Hadžić. Mi smo učinili sve, nikada veći napor nije bio uložen i nikada ozbiljnije nije rađeno na lociranju Mladića. Ovakve aktivnosti treba nastaviti i siguran sam da trud mora dati rezultat. Moja ostavka nema veze ni sa operativnim aktivnostima. Najveću zaslugu za pozitivne izveštaje o saradnji Srbije i Haga pripadaju BIA i VBA. Ove službe su uložile ogroman trud i napor i uspostavile daleko bolju koordinaciju nego u prošlim vremenima. Oni su doprineli tome da imamo pozitivan izveštaj i visok stepen poverenja - rekao je Ljajić.

Goran Cvetanović vratio mandat i prešao u naprednjake samo dva dana pošto je postao poslanik. Tvrdi da je bezuspešno tražio smenu Dragana Todorovića

Potpredsednik SRS-a Goran Cvetanović vratio je juče poslanički mandat i prešao u redove Srpske napredne stranke, samo dva dana pošto mu je parlament taj mandat potvrdio! Prelazak nekadašnjeg predsednika opštine Leskovac u redove ljutog rivala izazvao je bes i nevericu kod radikala, ali i skriveni trijumf u SNS-u

Cvetanović tvrdi da od SNS-a nije dobio ništa za prelazak i objašnjava da jedino naprednjaci mogu da obezbede promene u Srbiji.

Gde je problem, mandat je moj

- Devet meseci čekam da me rasporede, a već nekoliko meseci tražim ostavku Dragan Todorovića zbog lošeg rezultata na vanrednim lokalnim izborima - od devet opština, u šest nismo prešli cenzus. Hteo sam promene, to nije omogućeno, i eto, svako ima pravo da svoju energiju iskaže na svoj način. Sada sam običan član SNS-a, a vreme i moj potencijal će pokazati kako ću i da li ću napredovati - rekao je Cvetanović.

On je objasnio da je „ovih dana" doneo odluku da pređe u SNS, a na pitanje zašto je opšte dozvolio da mu Skupština Srbije pre dva dana konstatuje mandat, odgovora:

- Šta je tu problem? Mandat je moj i ja odlučujem o njemu. Ko se bavi politikom, mora da vodi računa o tome da uradi pravu stvar u pravo vreme i da uradi nešto što je neuobičajeno, jer takve stvari imaju najviše odjeka u javnosti.

Potpredsednik SRS-a Dragan Todorović kratko nam je rekao da Cvetanovićev čin „najbolje govori o njemu lično", a iste reči izgovorio je i jedan od osnivača SRS-a i poslanik Zoran Krasić. Jedini koji je ispred SRS-a javno prokomentarisao potez Cvetanovića, je poslanik Nemanja Šarović.

- Gest Cvetanovića najbolje govori o njemu samom i karakteru organizacije kojoj je pristupio. Imao sam poverenja u njega, do juče me je nazivao svojim bratom, smatrao sam ga prijateljem i saborcem! Pa, sedeo je juče u našem opštinskom odboru u Leskovcu i častio što je konačno postao poslanik! Ne mislim da je bilo šta postigao ovim gestom, to će kod birača biti jedan veliki autogol za njega. Jer, niko ga nije tukao po ušima i niko ga nije na silu naterao u SRS! Minimum pristojnosti zahtevao je da dođe i da kaže odustajem od ideologije SRS-a, političku sreću ću pronaći na nekom drugom mestu - rekao je Šarović.

Velike pare u igri

On je dodao da odlazak Cvetanovića neće štetiti stranci, ali da „niko ne može reći da je ono što je on uradio časno".

- Da li je to čovek koji će na narednim izborima moći da kaže, ja sam častan čovek, glasajte za mene? Da li mislite da oni koji su na ovakav način lagali nas, neće lagati i građane Srbije? Pritisci su veliki. Očigledno je da su velike pare u igri i da SNS raspolaže ogromnim novcem - kaže Šarović.

S druge strane, zamenik predsednika SNS Aleksandar Vučić rekao je da je Cvetanović „veoma častan i pošten čovek".

- Cvetanović je dobio mandat, veliku poslaničku platu, privilegije koje uz to idu, ali se svega odrekao. I sopstvenog komoditeta i svega onoga čega se mnogi ne bi odrekli. A sve to da bi se borio za budućnost i svoje porodice i naše zemlje. To je lična Cvetanovićeva odluka i ja mu se divim na tom gestu i odluci. On je dobrodošao u redove SNS-a - rekao je Vučić.  

Tomo Zorić, portparol Republičkog javnog tužilaštva, poručio je juče da, uprkos Zakonu o krivičnom postupku koji izričito zabranjuje komentarisanje sudskih postupaka, novinari smeju kritički da izveštavaju o suđenjima, ali „samo ako nisu maliciozni"! U suprotnom, zapretio je Zorić, novinarima za koje tužilac proceni da su „maliciozni" preti zatvorska kazna do šest meseci zatvora!?!

Kada smo ga juče zamolili da pojasni ovu svoju izjavu, portparol Zorić, međutim, nije znao da objasni konkretnu granicu između kritike i malicioznosti. On je, na kraju, rekao da „sve ostaje na slobodnim tumačenju tužioca"?!

- Članom Krivičnog zakonika 336a, jasno je precizirano da će se svako ko za vreme trajanja postupka, a pre donošenja pravosnažne sudske presude, povredi pretpostavku nevinosti i nezavisnost suda, kazniti zatvorom do šest meseci i novčanom kaznom. Dakle, novinari mogu slobodno i kritički da izveštavaju, ali je zabranjeno maliciozno izveštavanje... - priča Zorić.

Na pitanje gde je tačno granica između kritike i malicioznosti i ko će procenjivati ko jeste, a ko nije maliciozan, portparol Tužilaštva odgovara:

- Ako novinar tokom suđenja napiše da je neko kriv pre završetka sudskog procesa, on može da bude krivično gonjen. A da li će zaista biti gonjen, to isključivo zavisi od procene tužilaca. Oni određuju da li je nešto maliciozno ili ne. Tužilac je taj koji odlučuje o pokretanju postupka... - objašnjava Zorić. Na pitanje da li je maliciozno to što, na primer, silovatelja Sašu Megu ovih dana svi mediji, pre pravosnažne presude, proglašavaju za manijaka, Zorić odgovara:

- Ima primera kada nijanse odlučuju da li je nešto kritika ili malicioznost... I taj primer koji navodite zavisi od procene tužioca... - dodaje Zorić.

Na drugoj strani, Dragan Bujošević, glavni i odgovorni urednik „Politike", kaže da sudbina novinara, prema Zorićevom tumačenju, zavisi od toga kako će tog dana tužilac biti raspoložen.

- Dakle, svi mi novinari zavisimo od raspoloženja i karaktera tužioca... To je nedopustivo i ostavlja ogroman prostor za manipulaciju - kritikuje Bujošević.

Predsednica Udruženja novinara Srbije Ljiljana Smajlović tvrdi da sudstvo nije uvek nepristrasno i da se novinarima ne sme zabranjivati da otvoreno pišu o tome.

- Novinar nekad mora da osporava nepristrasnost suda da bi valjano obavio svoj posao. Tako da tumačenje Tužilaštva otvara veliki prostor za zloupotrebu člana 336a u korist odbrane vlasti. Ne sme se u zakonu novinaru pretiti zatvorom ako ospori nepristrasnost suda! - kategorična je predsednica UNS-a.

I Nezavisno udruženje novinara Srbije smatra da tužilac ne sme da donosi odluke po slobodnoj proceni da li je nešto maliciozno napisano.

- Neverovatno da će tužilac u nekim situacijama na osnovu slobodne volje procenjivati da li je prekršen član 336a! Podsećam da se često dešava da političari, tužioci i sudije ometaju sudske procese - komentariše Jelka Jovanović, potpredsednica NUNS-a.