Besplatna Zabava

Archive for December 30th, 2009

Sve u mom životu usmereno je samo ka jednom cilju - da budem najbolji teniser sveta. Nadam se da će mi se trud isplatiti. Srbija meni ne mora ništa da vrati od onog što joj dajem, moja ljubav prema njoj je bezuslovna

Najbolji srpski teniser svih vremena Novak Đoković, u ekskluzivnom novogodišnjem intervjuu za Press, kaže da mu je cilj da u 2010. godini osvoji bar jedan grend slem turnir! Nole je priznao da je ceo svoj život podredio tome da postane najbolji teniser planete, ali tvrdi da ga novac koji je zaradio nikada neće pokvariti.

Takođe, treći teniser planete kaže da, kao veliki patriota, nikada od Srbije neće tražiti da mu vrati ono što joj je svojim uspesima dao. Misli da ne može da menja svoju zemlju, „jer ga za to niko ne pita", a stvar za kojom najviše žali jeste što nema srednjoškolskih uspomena.

Šta vam je glavni cilj u 2010. godini, juriš na prvo mesto ATP ili osvajanje grend slem turnira?

- Životni cilj mi je da budem prvi na svetu, a da li ću ga ostvariti sledeće godine ili za pet godina, nebitno je. Ceo moj život je usmeren ka tom cilju i verujem da će mi se požrtvovanost jednog dana isplatiti. Svestan sam da posedujem kvalitet za osvajanje bilo kojeg grend slema, tako da imam dovoljno razloga da očekujem krunu na jednom od tih turnira 2010. godine.

Koje titule biste mogli da obećate vernim navijačima u Srbiji u 2010. godini?

- Pre svega bih zahvalio svim navijačima u Srbiji i van naše zemlje na podršci koju su pružali kako meni, tako i tenisu uopšte u proteklih nekoliko godina. Moje titule su jedan od načina da im se odužim zato što cene moj rad i karijeru. Zato bih voleo da im donesem mnogo veselja u 2010. godini.

Postoji li šansa da se Rodžer Federer ove godine povuče iz tenisa, pošto je takvih najava bilo?

- Federer nije pričao o povlačenju, mislim da je izjavio da želi da učestvuje na Olimpijskim igrama u Londonu 2012. On je i dalje najbolji igrač planete i to zaslužuje postignutim rezultatima u 2009.

Koga smatrate svojim najvećim rivalom u budućnosti, Nadala, Del Potra, Mareja ili nekog drugog?

- Ne bih mogao da istaknem nijednog od njih, jer mislim da sva trojica igraju izvrstan tenis i sposobni su da prave velika dela. U poslednje dve godine tenis je postao atraktivniji za sve ljubitelje sporta širom sveta, jer ima sve više igrača iz vrha koji imaju kvalitet za osvajanje velikih turnira, posebno grend slemova.

Koliko je tenis postao neka vrsta gladijatorske borbe, s obzirom na to da igrate veliki broj turnira i koliko u toku godine imate slobodnih dana?

- Nažalost, slobodnog vremena imam sve manje, a među glavnim krivcima su ljudi iz bivšeg rukovodstva svetske teniske asocijacije (ATP), koji su stvorili sistem iz ličnih interesa i naštetili igračima i njihovom zdravlju. Igrači su obavezani da učestvuju na minimum 18 turnira godišnje, od kojih mnogi traju po dve nedelje, poput grend slemova. Ako tome dodate još Dejvis kup, pripremne periode, egzibicije i još poneke turnire nižih kategorija, stvara se jasna slika opterećenosti kalendara sa kojim moramo da se nosimo, jer tako nalažu pravila. Međutim, mnogi igrači iz vrha osećaju posledice naporne godine i žele da se izbore za promene u njihovu korist. Vladajuće rukovodstvo je spremno da nam izađe u susret u tom pohodu.

Pri ovakvom tempu, koliko može da traje karijera jednog tenisera, pa i vaša?

- Teško je proceniti objektivno koliko traje vek jednog tenisera. Svi smo svesni da sa ovakvim tempom ne možemo izdržati dugo, tako da su promene neminovne. Što se mene tiče, želim da igram i uživam u tenisu dok god me zdravlje služi i dok je motivacija i volja prisutna. Ne želim sebi da postavljam vremenske granice.

Da li smatrate da tenis mogu da ugroze kladionice, kao što se sa fudbalom već dešava?

- Nadam se da tenis neće biti ugrožen, iako je klađenje zaista postalo veliki biznis u sportu. Za mene lično je ta činjenica žalosna.

Uvek smo želeli da čujemo šta igrači kažu jedni drugima posle meča na mreži? Šta vam je Federer rekao kada ste ga nedavno pobedili u Bazelu?

- Zavisi u kakvom je raspoloženju protivnik, pa i vi na kraju meča. Razmeni se par rečenica u kojima čestitate ili primate čestitke od čoveka s druge strane mreže. Ni tada nije bilo drugačije.

Da li vas je veliki novac pokvario?

- Ne, novac nije bio moj cilj. Na njega gledam kao na potrošno sredstvo i nikada me neće pokvariti. Postoje mnoge vrednosti u životu koje su važnije od njega.

Koji je vaš najbolji, a koji najgori meč u karijeri?

- Imao sam puno uspeha i neuspeha kojih se rado i nerado sećam, tako da je teško izdvojiti samo jedan. Verovatno najbolji turnir u životu koji sam odigrao je bio Australijan open 2008, na kojem sam trijumfovao.

Potpisali ste desetogodišnji ugovor sa „Serđom Takinijem", gde vidite sebe po isteku ovog ugovora?

- Zadovoljstvo i čast mi je da se nađem u sportskom brendu koji su nosili teniski šampioni kao što su Sampras, Mekinro... Želim da sa njima dostignem svetski vrh i ispunim mnoga očekivanja koja me prate godinama. Deset godina je više nego dug period, verujte da ne mogu ni da pretpostavim šta će se sve dešavati do 2019, kada se završava ugovor.

Imate 23 godine i već ste najpoznatiji Srbin na planeti. Koliko ste vi uspeli da promenite lošu sliku o Srbiji i Srbima koja je vladala ili još vlada u svetu?

- Kao individualni sportista u svetu prvo predstavljam sebe i porodicu, a zatim i zemlju. S obzirom na to da je teniska sezona najduža u sportu, kao i da televizije redovno prenose turnire, svestan sam odgovornosti koju nosim kako na terenu, tako i van njega. Moja obaveza je da predstavim Srbiju u što boljem svetlu. To nije nimalo lak posao, jer svi znamo kroz koliko je problema Srbija prolazila u poslednjih 20 godina. Mogu da tvrdim da je slika o našoj zemlji potpuno pozitivna. Tako misle moje kolege teniseri, ali i mnogi drugi ljudi koje sam poslednjih godina imao priliku da upoznam.

Kako vam Srbija vraća to što je promovišete u svetu?

- Srbija meni ne mora ništa da vrati, moja ljubav prema domovini je bezuslovna. Ponosim se i mojim gradom, zemljom, svojim poreklom i kada god mogu, to istaknem. Sve sto tražim od naših ljudi jesu razumevanje i podrška.

Niste tako često u Srbiji, ali kada dođete, kako vam izgleda naša zemlja?

- Iskreno, može se primetiti prosperitet na svakom koraku, što je fenomenalno. Jako je bitno da sve više stranaca posećuje našu zemlju, da su zainteresovani i da investiraju u nju. S druge strane, nismo izgubili tradicionalne vrednosti i mislim da je ta činjenica jako važna.

Šta biste promenili u Srbiji da možete?

- Ne pitam se kada su promene u pitanju, ostaviću to ljudima koju su zaduženi za napredak zemlje.

Pošto imate mogućnosti da sebi priuštite skoro sve što želite, šta bi neko vama mogao da pokloni sto bi vas iznenadilo? Šta biste voleli da dobijete za Novu godinu?

- Jedan moj prijatelj mi je rekao jednom rečenicu: Male stvari ne znače mnogo, one znače SVE. Takva je moja filozofija kada su u pitanju pokloni. Mali znak pažnje je dovoljan da me usreći.

Sa samo 23 godine, da li vam se čini da ste preskočili neki deo detinjstva i da li vam nešto nedostaje?

- Jesam, vrlo rano sam počeo da treniram tenis, odvojio se od porodice i bilo je zaista naporno. Žao mi je, na primer, što nisam mogao redovno da pohađam srednju školu, nemam prijatelje iz srednje i nijednu anegdotu iz tog perioda. Ali, drugačije nije moglo.

Šta vam najviše nedostaje iz Srbije, pošto veliki deo vremena niste u zemlji?

- Puno toga. Nedostaju mi ljudi - porodica, prijatelji, „plazma", kajmak, pršut, noćni život, ulice Beograda.. Kažem vam, puno toga.

Šta biste promenili kod sebe, da možete?

- Ja sam vrlo temperamentan i emotivan. Vrlo često su takve i moje reakcije. Ali to sam ja. I verujte, ne bih mogao da zamislim da igram tesan meč, a da se ne nerviram.

Mladi ste, lepi, uspešni, bogati... Da li vas devojke spopadaju na turnirima?

- Tenis je veoma popularan sport u svetu, zbog čega teniseri, kao i teniserke, imaju gomile obožavatelja. Prilaze, slikaju se sa mnom, traže autogram, ali me ne spopadaju.

Šta biste poručili mladim ljudima u Srbiji, kako da postanu uspešni kao vi?

- Najvažnije je da verujete u sebe i da jako puno radite. Nijedan talenat nije garant uspeha sam po sebi. Potrebni su upornost, puno odricanja, vere, samopouzdanja. Morate naučiti da dobijate i da gubite, da uvek iznova nađete motiv za pobedu, što nije uvek lako. I što je najvažnije, morate da radite ono što volite, jer to je jedini način da budete zadovoljni.

Kako bi izgledala novogodišnja poruka građanima Srbije?

- Za kraj bih poželeo svim građanima Srbije srećnu Novu godinu i zdravlje, sreću, slogu, a sve ostalo imaju Kinezi :-))))). Pozdrav od Novaka!

Za doček ću biti kod kuće sa porodicom. Verujem u Deda Mraza, sita sam se ispričala sa njim na snimanju novogodišnjeg „Granda". Nikad neću. Zaboraviti ukus svilenih bombona koje sam kao devojčica skidala sa jelke

Folk diva Lepa Brena odlučila je da 2010. godinu dočeka u porodičnom domu na Bežanijskoj kosi, u društvu supruga Slobodana Živojinovića i sinova Filipa, Stefana i Viktora. U intervjuu za Press Brena se prisetila dočeka iz detinjstva i otkrila da će u 2010. objaviti novi album i, posle 15 godina održati spektakularni koncert u Beogradu.

- Nova godina je veoma intimna proslava. Praznični duh ima posebnu čar kada ste okruženi najmilijima. Kada sam počela da se bavim ovim poslom, situacija se potpuno promenila, jer sam odjednom bila okružena sa mnogo ljudi koji me vole i koji su došli da dočekaju prve minute nove godine baš sa mnom. Počela sam da uživam u luksuzu da me vole milioni ljudi.

Gde ćete dočekati novu 2010?

Ove godine odlučila sam da ostanem kod kuće, jer sam posle turneje po Australiji zaista osetila da je vreme za odmor. Ne zato što su mi koncerti bili naporni, naprotiv, već zbog puta koji je u jednom pravcu sa kraćim pauzama trajao skoro 30 sati. Zbog toga je otpala opcija da porodično odemo na Floridu. Odlučili smo da ostanemo kod kuće i već sam osmislila stajling za to veče - pidžamu sa Deda Mrazovima!

Verujete li u Deda Mraza?

- Nas dvoje se siti ispričasmo na snimanju „Grandovih" novogodišnjih emisija. Došao čovek, seo za moj sto i, s obzirom na to da se snimanje odužilo, pitala sam ga sve što me interesuje još od vremena kad sam bila devojčica.

Kako su u vašem detinjstvu izgledali dočeci Nove godine?

- Tada nisam bila Lepa Brena već, kao i svaka devojčica u tadašnjoj velikoj državi, čekala sam Novu godinu kod kuće sa roditeljima, bratom i sestrom. To je bio ugođaj! Mama nas lepo obuče, gledamo TV, pored televizora je prelepa jelka okićena svilenim bombonama. Do ponoći klopamo novogodišnju večeru, igramo, pevamo... Kasnije sam probala razne specijalitete, ali ukusa svilenih bombona i danas mogu da se setim. Upravo tada, kad sam nove godine slavila kraj TV-a sa roditeljima, naučila sam šta je toplina doma i koliko su bitne porodične veze.

Mislim da je poenta novogodišnjih praznika da ljudi budu zajedno i da se raduju novom početku. Pokloni su obavezno stizali tačno u ponoć - tata bi izašao ispred vrata, pozvonio bi i, dok bi mi stigli, ostavio bi gomilu paketića. Deda Mraz bi, navodno zbog mnoštva poklona koje treba da uruči te večeri, odlazio pre nego što mi otvorimo vrata.

Da li danas kitite jelku za Novu godinu? Spremate li poklone najmilijima?

- Nova godina se u mom domu slavi sa posebnim uživanjem. Okitimo bukvalno celu kuću. Tu su imele, Deda Mrazovi, anđelčići, zvončići... Volimo novogodišnje ruho zahvaljujući kome ceo ambijent liči na neku savremenu bajku. Pokloni su bitna stavka, ali nije važan materijalni momenat. Najvažnije je da to što stavimo pod jelku stvarno bude nešto što će obradovati najmilije. Volim vizuelni efekat, pa su pokloni svake godine umotani u papir zlatne boje i imaju velike crvene mašne sa grančicom imele.

Po čemu ćete pamtiti 2009. godinu?

- Po velikim koncertima koje sam održala u okviru turneje „Uđi slobodno", kao i po tome što sam kod ljudi, koji su dolazili na nastupe, videla da su se uželeli tople emocije i optimizma koje moje pesme i moja energija prenose.

Da li ćete pamtiti i neke ružne stvari?

- Moj životni pravac je optimizam. Kada kroz život koračate sigurni u dobar ishod, na kraju vam sreća i okolnosti budu naklonjeni. Kao i svaki normalan čovek, volela bih da spadnu okovi koje nam je svetska ekonomska kriza stavila i da počnemo da živimo onako kako bi trebalo u 21. veku.

Šta priželjkujete na privatnom i poslovnom polju u narednoj godini?

- Davno sam prestala da pravim planove i da se opterećujem rokovima. Osamdesetih godina imala sam po dva koncerta dnevno. Sada konačno mogu da ispunjavam obaveze onako kako mi u datom trenutku odgovara. Potrudiću se da više vremena budem sa mojima i da se više posvetim sebi i nekim svojim hobijima.

Godina u koju ulazimo biće teška, ali ipak bolja od 2009, ocenjuju najuspešniji srpski privrednici u anketi Pressa. Oni ističu da se i u svetskoj ekonomiji osećaju prvi znaci izlaska iz krize i početnog oživljavanja privrede, pa se nadaju da će to obeležiti i 2010. u Srbiji

Privrednici iz 10 najuspešnijih firmi po rang listi časopisa „Ekonomist", rad Vlade u 2009. uglavnom pozitivno ocenjuju. Po njihovom mišljenju posebno su značajni bili subvencionisani krediti i nastojanje Vlade da se ne zaustavi dotok kapitala u privredu. Kada je reč o 2010. kažu da je ključno da ambijent bude povoljan za poslovanje, što podrazumeva i stabilan kurs.

Jelena Krstović, direktorka korporativnih komunikacija „Delta holdinga"

1. Veliki broj kompanija uspeo je da reši ključne probleme koje je izazvala kriza, između ostalog problem kreditiranja razvoja. Međutim, za dalji oporavak srpske ekonomije neophodno je podstaći potrošnju, jer ona predstavlja inicijalnu kapislu daljeg razvoja privrede.

2. Dinar mora da bude stabilan, u suprotnom, posledice po privredu biće teške i dugoročne. Privreda svoje poslovanje vodi u dinarima, a kod banaka se zadužuje u evrima. Svaka promena kursa evra umanjuje kreditnu sposobnost kompanija.

3. „Delta" je samo u decembru ove godine zaposlila novih 236 radnika, otvaranjem „Tempo" centara u Užicu i Kraljevu. Iduće godine planiramo dalji razvoj maloprodaje na svim tržištima na kojima trenutno poslujemo, što će sigurno doneti i značajan broj novozaposlenih.

4. Poljoprivreda je jedan od najvećih potencijala Srbije, samim tim i velika prilika za naše ljude. Srbija je pogodno tle za razvoj različitih poljoprivrednih grana, ali uslov je da se posao razvija na moderan način, u skladu sa najnovijim tehnološkim dostignućima.

Kiril Kravčenko, generalni direktor „NIS-a"

1. Mislim i nadam se da će biti bolja od ove godine.

2. Nadam se da će biti stabilan, za sve nas je to veoma važno.

3. Nova radna mesta ćemo otvarati 2012. kada završimo započet program modernizacije Rafinerije „NIS-a". Nije isključeno da bismo nova radna mesta mogli čak i ranije otvarati na „NIS-ovim" modernizovanim benzinskim pumpama, kao i na onima koje su u izgradnji.

4. Poželjno je da se novac drži u različitim valutama, nešto u akcijama, a ko ima više i u nekretninama.

Metju B. Perkins generalni direktor „Ju-Es stila Srbija"

1. Oprezan sam optimista jer pojedini signali ukazuju da je svetska ekonomija u svojoj početnoj fazi konačnog oporavka. Jugoistočna Evropa, a naročito Srbija, ima veliki potencijal za dalji ekonomski razvoj.

2. Mislim da guverner Narodne banke Srbije Jelašić nastavlja da radi dobar posao u očuvanju stabilnosti dinara.

3. Trenutno nemamo planova da zapošljavamo značajan broj novih radnika.

4. Svaka ogromna kompanija se oslanja na nekoliko manjih firmi, koje su joj velika podrška. U prošlosti, strani investitori su koristili strane firme jer nije bilo takve vrste podrške od domaćih manjih firmi u Srbiji. I zato, moj predlog je da se pomogne osnivanju malih i srednjih preduzeća.

Ne postoji mogućnost da vakcinišemo ni 10 odsto stanovništva u uslovima antikampanje. Nje je jako puno bilo, ali ne toliko medijske, koliko od nekih lekara

Srbija će u 2010. godini izbeći velike posledice epidemije izazvane novim virusom gripa A (H1N1), kaže u intervjuu za Press predsednik Radne grupe za pandemiju dr Predrag Kon. On smatra da će najveći talas zaraze, koji će početi u drugoj polovini januara, verovatno proteći bez mnogo teških slučajeva sa smrtnim ishodom.

Dr Kon navodi da je u Srbiji, do sada, od novog virusa gripa obolelo pet odsto stanovništva, a da treći talas, koji je će svoj vrhunac dostići u februaru ili martu, može da zahvati trećinu naše populacije.

- Taj talas može biti čak šest puta jači u odnosu na ono što smo imali od početka epidemije. Najgore nas očekuje tokom dve nedelje februara ili marta - kaže dr Kon.

Kako onda tvrdite da će posledice gripa biti blage?

- Srbiju u svakom slučaju očekuje blaga pandemija novog virusa gripa. Kao takva, ona je čak deset puta blaža nego kada bismo imali umerenu. Mi sigurno nećemo doživeti scenario Ukrajine ili Meksika. Međutim, to ne znači da nećemo imati masovno oboljevanje. I u okviru takvog scenarija imaćemo teške i, nažalost, smrtne slučajeve. Postoje određene projekcije, po kojima možemo da očekujemo oboljevanje trećine stanovništva i 500 do 1.000 smrtnih ishoda. Ali sve to još možemo da izbegnemo masovnom vakcinacijom.

Nezadovoljni ste dosadašnjim odzivom za vakcinaciju, iako smo značajno bolji od susedne Hrvatske?

- Ne, ja nisam nezadovoljan. Ali uvek može bolje. Iskreno, 50.000 vakcinisanih i to pre svega hroničnih bolesnika je nedovoljno, ako se uzme u obzir koliko ljudi može da oboli i ako znamo da grip ne pogađa samo osobe sa osnovnom bolešću, već i zdrave i što je najgore - mlade.

Zato razmišljate o ostavci?

- Radi se o moralnom činu, koji zavisi od vakcinacije. Ja sam na njega spreman u slučaju da obuhvat ne dostigne planirani nivo do kraja januara, odnosno ako se ne vakciniše više od milion ljudi. I odmah da kažem, to je plan još iz oktobra 2005. godine, i to plan koji nismo mi pisali već Vlada Srbije, kojim je planirano davanje tri miliona doza vakcina.

Ranije ste izjavili da je tri miliona doza naručeno jer se nije znalo da li će se davati po dve ili jedna vakcina?

- Jeste, čak je bilo razmišljanja da se naruči i četiri miliona. Naručili smo tri, jer smatramo da je apsolutno neophodno da se vakciniše oko 1,5 miliona rizičnih građana, a tada još nije bilo jasno da li će biti dovoljna jedna ili dve doze.

Ali, opet ste pre početka vakcinacije, kada se znalo da je potrebna jedna doza, izrazili bojazan da neće biti dovoljno vakcina?

- Naš cilj je i dalje da potrošimo svih tri miliona doza, jer to omogućava zaštitu društva na duži period.

A da li možemo uspeti u tome?

- Ne postoji mogućnost da vakcinišemo ni 10 odsto stanovništva u uslovima antikampanje. Nje je jako puno bilo, ali ne toliko medijske, koliko od nekih lekara koji su organizovano govorili protiv vakcine. Ne možemo dozvoliti da se to dešava i ubuduće. Odmah na početku ove godine moraćemo da razbijemo tu antikampanju ako je i dalje bude bilo, kako bismo imali zadovoljavajući odziv. Istina je da je bolje što nas je pogodio ovaj, a ne ptičji grip, od kojeg je smrtnost hiljadu puta veća. Ali, ipak, kod nas od novog gripa na 7.200 obolelih jedan umire, što nije malo.

U kom slučaju ćete onda dati ostavku u Radnoj grupi?

- Ponavljam, ako ne vakcinišemo više od milion ljudi do kraja januara, podneću ostavku.

Čini se da ste razočarani?

- U principu sam čovek za koga kažu da je večito nezadovoljan postignutim rezultatima i da uvek govorim da je neophodno da bude bolje. U ovoj situaciji puno se uradilo. Mi smo ipak vrlo spremno dočekali veliki talas što pre par godina nije bio slučaj, tako da jesam zadovoljan i nisam klonuo duhom.

Šta želite u Novoj godini?

- Prvo, želim svim građanima Srbije srećnu i uspešnu Novu godinu sa što manje briga. Što se tiče mene, moja najveća želja je da sa što manje žrtava prođemo veliki talas gripa i da mi koji se bavimo ovim poslom malo predahnemo.

Prioritet MUP-a Srbije u 2009. bio je obračun sa narko mafijom, najvažnija akcija „Morava", kojom je poslata jasna poruka dilerima droge da će biti uništeni

Ministar Ivica Dačić rekao je da se policija u 2009. na sveobuhvatan način borila protiv svih vidova kriminala, korupcije i nasilja, i najavio još oštriju borbu u 2010. On je kazao da je prioritet u prethodnoj godini bila borba protiv narko-mafije, pa je ukupno zaplenjeno 1,25 tona različitih vrsta droge i 21.748 komada narkotika, dok je BIA učestvovala u oduzimanju više od 2,5 tona kokaina u međunarodnim vodama.

- Otkriveno je 28 narko-grupa i uhapšeno 118 osoba koje su osumnjičene za trgovinu narkoticima. Mnoge od tih akcija imale su međunarodni karakter, jer putevi droge ne idu više sa istoka, već iz Južne Amerike, u Evropu i Afriku. U tim aktivnostima uhapšena je petočlana grupa koja se bavila trgovinom kokainom iz Paragvaja. Učestvovali smo i u akcijama razbijanja transnacionalne kriminalne grupe kojoj je na više kontinenata zaplenjeno 274 kg kokaina. U Srbiji izdvajam akciju „Morava", čiji je cilj bio da se pošalje poruka narko dilerima da će biti kažnjeni - kaže Dačić.

On je dodao da je policija otkrila 12 organizovanih kriminalnih grupa od ukupno 78 članova, koje su se bavile imovinskim kriminalom, dok je u oblasti finansijskog i privrednog kriminala palo sedam mafija i uhapšeno 86, od ukupno 111 članova. Oni su sebi pribavili nezakonitu korist od 4,5 miliona evra i 340 miliona dinara.

Upitan dokle će biti tolerisani vlasnici preduzeća čiji radnici štrajkuju i da li se sprovodi istraga protiv Milomira Joksimovića, zvanog Miša Omega, Dačić je rekao:

- Šta policija radi uskoro ćete videti. Malverzacije u preduzećima se ispituju i da se ne može tolerisati namerno uništavanje preduzeća i pribavljanje nezakonite imovinske koristi. Ali, pre nego što neko od nas zatraži da radnike pendrecima dižemo sa pruga, moramo se zapitati šta ih je na te pruge nateralo - rekao je Dačić.

Niš je posle Beograda grad u Srbiji sa najbrojnijim diplomatskim korom. Čini ga čak šest konzula, od kojih su samo dva stranci. Jorgos Psiahas je konzularni predstavnik Grčke, a Georgij Jurukov zastupa Bugarsku. Ali, diplomatske agremane dobilo je i četvoro Nišlija koji su stekli zvanje počasnih konzula. Petar Bošnjaković u Srbiji predstavlja Veliku Britaniju, Saša Miljković Francusku, a Miloje Branković Mađarsku. Jedina žena počasni diplomata je Stela Jovanović, koja u Srbiji zastupa Slovačku.

Konzuli imaju zadatak da budu na usluzi državljanima zemalja koje predstavljaju, ali i da razvijaju odnose saradnje i prijateljstva sa Srbijom.

Niška diplomatska istorija započela je 1998. godine kada je otvoren konzulat Grčke, prvo diplomatsko predstavništvo u Srbiji van Beograda. Aktuelni konzul Jorgos Psiahas u Nišu se ponaša i kao gost i kao domaćin. To se pokazalo i prilikom nedavne proslave liberalizacije viznog režima, jer je Psiahas svojom feštom preduhitrio i niško gradsko rukovodstvo.

- Sada kada više neću biti zauzet izdavanjem viza imaću više vremena da se posvetim jačanju veza između ovog dela Srbije i Grčke. Radiću na jačanju prvenstveno privrednih i kulturnih odnosa jer ima mnogo zainteresovanih opština u mojoj zemlji koje bi volele da sarađuju sa Nišom - kaže Psiahas.

Bugarski diplomata Georgij Jurukov u Niš je stigao pre tri godine.

- Lično sam se zalagao za otvaranje bugarskog konzulata u Nišu i velika mi je čast što sam baš ja imenovan za prvog generalnog konzula. Tokom trogodišnje karijere izdali smo 90.000 viza. Niš veoma volim, ovde imam mnogo prijatelja i žao mi je što zbog obaveza nisam u mogućnosti da se više družim sa njima - kaže Jurukov.

Nišlija Petar Bošnjaković, direktor Klinike za radiologiju, počasni je konzul Velike Britanije već četiri godine.

- Pre dvadesetak godina boravio sam u Velikoj Britaniji kao stipendista Britanskog saveta. Godinama posle toga odlazio sam na okupljanja stipendista i tokom tih susreta rodila se ideja da se imenovanjem počasnog konzula ojačaju veze sa Srbijom, a ta čast je pripala meni - kaže Bošnjaković.

On trenutno vodi brigu o poštovanju prava dvojice Britanaca koji su u niškom zatvoru zbog prevare.

- Bio sam angažovan i kada su britanski državljani izazvali saobraćajnu nesreću u Srbiji. Jednom prilikom sam podigao na noge naše organe kako bi organizovali potragu za nestalim turistom na Kopaoniku. Kasnije se ispostavilo da je on irski državljanin, te da za njega nisam ni bio nadležan - priča Bošnjaković.

Miloje Branković od marta je počasni konzul Mađarske. Ovaj niški privrednik godinama sarađuje sa mađarskim partnerima.

- Na preporuku mojih poslovnih partnera, mađarska ambasada me je imenovala za počasnog konzula. Prevashodni mi je zadatak da štitim mađarske državljane u ovom delu Srbije, ali zasad nije bilo prilike za ozbiljnije reagovanje. Posvetio sam se jačanju privrednih, sportskih i kulturnih veza između Srbije i Mađarske jer je ova zemlja u Evropskoj uniji, tako da uz njenu pomoć možemo da olakšamo pristup evropskim fondovima. Organizovao sam više manifestacija koje su imale za cilj da se žitelji ovog dela Srbije upoznaju sa Mađarskom, a radim i na bratimljenju Niša sa gradovima u ovoj zemlji - objašnjava Branković.

Saša Miljković, rođeni Parižanin, u Niš je stigao kao dvanaestogodišnjak. Kaže da je uvek želeo da uspostavi most saradnje između ove dve zemlje jer ih obe smatra svojom domovinom. Želja mu se ostvarila početkom decembra, kada je imenovan za konzularnog predstavnika Francuske u Nišu.

- Radeći za Evropsku komisiju, dolazio sam u kontakt sa zvaničnicima Francuske koji su bili zainteresovani za imenovanje počasnog konzula na jugu Srbije. Francuza ima u Nišu, ali i u Pirotu, gde su stigli nakon što je „Mišlen" kupio tamošnju fabriku guma. U Nišu postoji Francuski kulturni centar koji je veoma aktivan, a ja ću nastojati da još više učvrstim veze Niša sa francuskim gradovima, posebno u oblasti privredne saradnje i kulturnih dešavanja - kaže počasni konzul Republike Francuske.   

 

Tibor Buza je na severu Vojvodine napravio jednu od najvećih farmi sokolova u Evropi. Da bi se ptić odgajio do pune zrelosti i obučio za lov, potrebno je pet godina

Jedna od najvećih farmi sokolova u Evropi nalazi se na severu Vojvodine, u Banatu. Farmu u Čoki napravio je pre tri godine Tibor Buza, koji se sokolarstvom bavi više od 20 godina. On uzgaja i obučava za lov sokolove i prodaje ih Arapima. Ovaj egzotičan posao odveo ga je u daleke zemlje u kojima se i danas lovi uz pomoć sokolova kao u drevna vremena, i omogućio mu da ide u lov i sa bogatim šeicima. Tibor Buza odgajio je i orla Viktora, maskotu naše fudbalske reprezentacije.

Tibor i njegovi poslovni partneri iz Ujedinjenih Arapskih Emirata uložili su u izgradnju uzgajališta sokolova oko 300.000 evra pre tri godine, kada se Tibor vratio iz Dubaija, gde je takođe radio na farmi sokolova. Njegovo uzgajalište je niklo na mestu napuštenog motela na periferiji Čoke pored mosta na Tisi, koji povezuje Čoku na banatskoj, i Sentu na bačkoj strani obale. Farma se prostire na šest hektara i ima veliku centralnu zgradu, u kojoj se s vremena na vreme okupljaju članovi prvog Udruženja sokolara u Srbiji „Nobilis ars", koje vodi Tibor.

Ispred centralne zgrade farme nalazi se visoki žičani kavez u kojima mladi sokolovi jačaju krila i uče da lete. Iza tog žicom ograđenog prostora sagrađen je objekat na oko 2.000 kvadratnih metara, sa inkubatorom, laboratorijom i 120 boksova u kojima se kočopere mladi sokolovi. Svi su prstenovani i imaju mikročip. Njihovi roditelji, 180 sokolova, uvezeni su iz Rusije, SAD, Kanade, Norveške i Francuske za dalju reprodukciju i stvaranje novih hibridnih generacija sokolova.

- Dnevno pojedu oko 50 kilograma mesa, uglavnom ih hranim mladom piletinom i prepelicom - objašnjava Tibor, dok ulazi u jedan boks dozivajući sokola koji mirno sleće na njegovu ispruženu ruku. Priča da je potrebno pet godina mukotrpnog rada da bi se ptić podigao do pune zrelosti i postao dobar lovac.

- Smešne su priče da odrasla dresirana ptica za lov može da se proda Arapima i za 50.000 evra! Istina je da Arapi cene sokolove, jer su ih nekada davno prehranili u surovim uslovima pustinje donoseći ulovljene ptice, ali za pticu koja se još nije dokazala u lovu spremni su da daju najviše do 1.000 evra, retko i malo više. A uzgoj sokolova traži dosta ulaganja - kaže Tibor.

Dobar soko treba da bude izdržljiv, ne sme da odustaje, već mora da prati plen dok ga ne uhvati u velikim visinama kad se vidi samo kao tačkica na nebu, a onda se vrati s plenom. U tom slučaju kažu da je soko stigao do Sunca. Takvog, u lovu dokazanog sokola, Arapi drže u pozlaćenom kavezu pored svoje glave. Takav soko vredi čitavo bogatstvo, ali su takve ptice izuzetno retke.

Ideja da se bavi sokolarstvom kao biznisom rodila se 1997. godine, kada su trojica arapskih biznismena došla u Beograd, i u zoološkom vrtu počeli da se raspituju da li u Srbiji ima sokolara koji bi bio spreman da u Dubaiju vodi farmu sokolova. Na preporuku direktora zoološkog vrta arapski biznismeni su potražili Tibora Buzu u Senti, gde živi sa porodicom.

- U Dubaji sam otišao 2002. godine. U tom nekadašnjem ribarskom selu, koje se razvilo u moderan svetski grad zahvaljujući bogatim nalazištima nafte, šeici su bili spremni da ulože ogromno bogatstvo u uzgajalište sokolova. U Ujedinjenim Arapskim Emiratima se i danas lovi sa sokolovima, jer zakon strogo zabranjuje lov puškom. Te rigorozne propise ne bi prekršili ni bogati i svemoćni šeici - priča Tibor.

U Dubaiju je ubrzo podignuta farma sokolova. Međutim, na veliko razočarenje, donosila je samo veliki gubitak od oko 300.000 dolara godišnje zbog masovnih uginuća ptića. Mladunčadi nove generacije uzgojenih sokolova ne odgovaraju visoke temperature koje tamo zimi dostižu 30, a leti i 50 Celzijusovih stepeni, pa se većina ptića razbolela od neke vrste astme i uginula.

Tako je Tibor posle četiri godine provedenih u Dubaiju odlučio da se vrati kući, sa idejom da uz finansijsku pomoć poslovnih ljudi iz Dubaija napravi farmu.

Po povratku iz Dubaija, krajem 2006. godine, Tibor je zatražio i dobio potrebne dozvole za uzgajanje sokolova, pa je podigao farmu na periferiji Čoke. Nije nam rekao koliko sokolova izvozi godišnje. Kaže da su Arapi najveći uvoznici sokolova za lov, a njihov godišnji uvoz dostigne i 4.000 ptica. 
   

Pomoću Pressovih recepata brzo i lako spremite praznični ručak,koji će činiti ukusna predjela i salate, glavna jela, kao i raskošne torte i slasni kolači „uvijeni" u svečano ruho

Praznici su idealna prilika da pokažete svoje kulinarske sposobnosti. Čak i ako niste vešti sa varjačom, pomoću naših jednostavnih slanih, ali i slatkih recepata možete brzo i lako da spremite praznični ručak.
Na vašoj trpezi za vreme predstojećih novogodišnjih i božićnih praznika trebalo bi da se nađu raznovrsna predjela, poput salata, kanapea ili namaza, zatim glavna jela - ukusna teletina ili pikantna svinjetina i neizostavni kolači, svečano dekorisani, kao i bogate, raskošne torte.

Valdorfska salata
SASTOJCI
(za 4 osobe)
u 300 g celera    
u 200 g kiselkastih jabuka    
u 200 g pilećeg filea    
u 3 kašike limunovog soka    
u 2 kašičice mešavine začina
Za salatni preliv:     
u 100 g majoneza    
u 100 ml slatke pavlake    
u malo šećera    
Za posipanje:     
u 50 g oraha    
NAČIN PRIPREME
Pileće meso ispecite na maslacu u tiganju sa svih strana i dobro ohladite. Celer očistite, operite, obrišite i isecite na tanke parčiče, a zatim parčiće iseckajte na rezance. Isto učinite i s jabukama.
Ohlađeno pileće meso takođe narežite na trake. Sve stavite u posudu, pospite mešavinom začina, pokapajte limunovim sokom, pa izmešajte. Orahe krupnije naseckajte. Majonez, pavlaku i šećer izmešajte, pa prelijte salatu, ponovo sve izmešajte, stavite u staklene posude i pospite orasima.
Salatu malo ostavite u frižider. Poslužite s prepečenim belim hlebom.

Namaz od lososa
SASTOJCI (za 6 do 8 osoba)
Za namaz:     
u 500 g svežeg lososa    
u 2 kašičice začina
u 2 kašičice senfa     
u 100 ml milerama    
u 1-2 kašičice limunovog
    soka, 3 kašike
    maslinovog ulja    
u so, biber
Za posluživanje:     
u 2 tamna bageta    
u 100 g čeri paradajza    
u 1 svež krastavac    
NAČIN PRIPREME
Losos očistite od kože, suvišne masnoće i kostiju, stavite na papir za pečenje i pospite mešavinom začina. Pleh za pečenje napunite vodom do dve trećine, pa stavite u rernu zagrejanu na oko 100-120 C (ako imate takvu mogućnost, uključite samo donji grejač). Iznad pleha za pečenje stavite rešetku na koju ste složili losos i pecite ga oko 15-20 minuta.  Losos izvadite, ohladite, usitnite ga, a zatim dodajte senf pomešan s mileramom, limunovim sokom i uljem. Po potrebi posolite i pobiberite. Namaz dobro ohladite, a zatim ga rasporedite po parčićima crnog hleba. Ukrasite narezanim čeri paradajzom, svežim krastavcem i poslužite.

Svinjski kotleti s pomorandžama
SASTOJCI (za 4 osobe)
u 8 manjih svinjskih kotleta    
u 2 kašike senfa
u 30 g smeđeg šećera    
u 3 pomorandže    
u 1 kašičica gustina    
u 3 kašičica začina, ulje
NAČIN PRIPREME
Kotlete operite, osušite papirnatim ubrusom i lagano istucite. Posipajte ih mešavinom začina, premažite senfom s obe strane i ostavite da se marinira oko 15 minuta na hladnom mestu. Nakon toga jednu stranu kotleta posipajte smeđim šećerom. Pošećerenom stranom prema dole stavite ih u vatrostalnu posudu premazanu uljem. Po površini kotleta rasporedite parčiće oguljenih pomorandži, podlijte s 50 ml pomorandžinog soka i pecite u rerni zagrejanoj na 200 C oko 40 minuta. Tokom pečenja kotlete podlivajte manjom količinom tople vode. Pečeno meso izvadite, umak od pečenja procedite, dodajte gustin koji ste razmutili s malo vode i kratko prokuvajte. Uz kotlete poslužite pržene krokete od krompirovog testa i umak.

Supa s čilijem i tikvicama
SASTOJCI (za 4 do 6 osoba)
u 500 g tikvica    
u 4 kašike maslinovog ulja    
u 100 g luka,2 čili papričice
u 35 g kukuruznog brašna    
u 3 povrtne kocke     
u 1,5 l vode    
Za posluživanje:     
u 4 tortilje    
u 200 g sira mocarele    
u 150 ml kiselog mleka
    NAČIN PRIPREME
Tikvice narežite, skuvajte, ocedite i usitnite u električnoj seckalici. Na maslinovom ulju propržite naseckani luk, a zatim dodajte pripremljene tikvice. Umešajte kukuruzno brašno koje ste prethodno pomešali s malo hladne vode, dodajte sitno naseckane čili papričice i povrtne kocke. Zalijte vodom, pa stavite da provri neprestano mešajući. Supu nastavite da kuvate na laganoj vatri oko 10 minuta. Tortilje narežite na kocke ili šire trake i propržite u tiganju bez masnoća. Pripremljene tople tortilje stavite u posudu, kao i mocarelu naseckanu na kockice. U toplu supu umešajte kiselo mleko i poslužite s tortiljama i sirom.

Mirisna teleća plećka
SASTOJCI (za 6 do 8 osoba)
u 2 kg teleće plećke bez kostiju    
u 50-100 ml limunovog soka    
u 2 kašičice limunove korice    
u 1 kašika mešavine začina
u so, sveže mleveni biber    
u 300 g luka, 100 ml ulja    
Za prilog:     
u 1 kg krompira    
u 1 kašičica listića ruzmarina    
u 2 kašičice mešavine začin
u 50 ml ulja    
NAČIN PRIPREME
Meso operite, posušite i obradite tako da dobijete veliki odrezak. Mešavinu začina, narendanu limunovu koricu i limunov sok pomešajte, pa time premažite meso. Pobiberite ga, savijte u roladu, spolja posolite i povežite kuvarskim koncem. Očišćene cele glavice luka nabodite na drvene štapiće i propržite na ulju. Izvadite ih pa na istom ulju propržite meso. U sredinu tepsije stavite prepečene glavice luka, a na njih stavite meso. Podlijte sa 100 ml vode i pecite u rerni zagrejanoj na 180 C oko sat vremena. Tokom pečenja povremeno podlivajte vodom. Krompir narežite na kriške, dodajte narezani ruzmarin, mešavinu začina i dve kašike ulja, pa sve dobro izmešajte. Stavite ga oko mesa i pecite još 40-ak minuta. Pečenoj mesnoj roladi maknite konac, a zatim meso narežite na odreske, pa uz njih poslužite pečeni krompir.

Kanapei od pečuraka i ražanog hleba
SASTOJCI (za 6 do 8 osoba)
u 30 g maslaca, 50 g luka    
u 400 g šampinjona    
u prstohvat suvog majorana    
u so, biber    
u 1 kašika vina prošek    
u 150 g sira rikote    
u 2 kašike seckanog peršuna    
u 12-16 tankih parčića
    ražanog hleba    
NAČIN PRIPREME
Na zagrejani maslac stavite sitno naseckani luk i kratko ga izdinstajte. Dodajte naseckane pečurke, majoran, malo posolite i pobiberite po želji, pa dinstajte dok tečnost ne ispari. Pečurke ohladite, pa u njih umešajte prošek, rikotu, naseckani peršun i sve dobro promešajte. Hleb narežite na željenu veličinu kanapea, premažite ga pripremljenim nadevom i poklopite drugim parčetom hleba. Poslužite na ražanom hlebu ili na podlozi od pečenog lisnatog testa.

Bele radosnice
SASTOJCI (za 70-ak kom.)     
u 100 g oraha, 250 g brašna    
u 150 g maslaca    
u 80 g šećera, 1 žumance    
u 1 kašika likera amareta    
u 1 kašika kiselog mleka    
ukrasi:     
u 150 g šećera u prahu    
u par kašika vode    
uotopljena čokolada
  (100 g + 2 kašike ulja) ili
  jestive boje za ukrašavanje    
NAČIN PRIPREME
Usitnite zajedno miksanjem šećer i orahe. Brašno prosejte, dodajte maslac sobne temperature narezan na kockice, žumance i prethodno mlevenu smesu oraha i šećera. Blago umesite testo, sjedinite sastojke, a zatim dodajte kašiku amareta i kiselog mleka. Pomoću tih sastojaka vrlo lako i brzo umesite testo. Oblikujte ga u kuglu i stavite je u frižider na sat vremena. Rernu zagrejte na 180 stepeni. Pleh prekrijte papirom za pečenje. Dobro pobrašnite površinu za rad, izvadite smesu iz frižidera, prepolovite je napola (polovinu vraćate natrag u frižider za drugu turu pečenja). Lagano je izvaljate, pravite oblike po želji, stavljate u pripremljen pleh za pečenje. Pecite ih 10 min., tek blago će porumeneti na ivicama. Pažljivo ih stavljate u pripremljenu posudicu za hlađenje/spremanje. Isti postupak ponavljate i s ostatkom smese.
Za ukrašavanje razmutite šećer u prahu s nekoliko kašičica vode (stavljajte kašičicu po kašičicu, svaki put dobro promešajte, smesa ne sme da bude retka). Pripremljenom slatkom glazurom premažite kolačiće, ostavite da učvrsnu.
* Završno ukrašavanje: koristite jestive boje ili čokoladni glazurni ukras spremljen od čokolade i ulja otopljenih na pari. Smesu sipajte u malu plastičnu kesicu, malčice odrežite vrh i tankim mlazom oblikujete željene ukrase na šećernoj glazuri. Pustite da se čokolada osuši i zatim uživajte.

Uštipci s račićima
SASTOJCI (za 4 do 6 osoba)
u 60 g maslaca    
u 60 g brašna, 4 sardele    
u 1 kašika konjaka ili porta    
u 2 jajeta    
u 100 g račića (kolutići)    
u 30 g zelenih maslina    
u suncokretovo ulje za prženje
    NAČIN PRIPREME
Maslac narežite na manje kocke i stavite ga u posudu sa 125 ml vode. Zagrejte da se maslac otopi i da voda provri. Dodajte brašno odjednom i neprekidno mešajte 1 minut da se smesa odvoji od zidova posude. Ohladite i prebacite u posudu. Umešajte konjak, zdrobljene sardele, jaje, pa dobro promešajte mikserom. Kad smesa postane glatka, dodajte drugo jaje i ponovo mikserom dobro promešajte smesu. U smesu kutlačom lagano dodajte narezane masline i repove račića. U srednjoj dubokoj posudi zagrejte ulje. Kada je dovoljno zagrejano, u njega kašičicom postepeno dodajte smesu. Kada su uštipci pečeni, izvadite ih na upijajući papir. Toplo poslužite.

U Srbiji opstaje nepremostivi ponor između „Hiljadu zlatnih Srba" - koji imaju sve - i običnog sveta koji nema ništa. Naša deca će zauvek raditi za nadnicu za potomke tih „Hiljadu zlatnih Srba"

Aleksandar Tijanić, generalni direktor RTS-a i jedan od najboljih srpskih novinara, u tradicionalnom, novogodišnjem intervjuu za Press govori o nemilosrdnom ratu na srpskom televizijskom tržištu, ali i o ekonomskim i političkim perspektivama Srbije....

Gde ste Vi, gospodine Aleksandre Tijaniću, bili u 2009?! Skoro da se niste oglašavali? Zlobnici tvrde da Vam je ponestalo hrabrosti...

- U pravu ste. Jedva sam sakupio nešto malo hrabrosti za polemiku sa Canetom, koji je najopasniji čovek na Balkanu, sa Biljanom Kovačević-Vučo, koja je najopasnija žena u Srbiji, i sa parlamentom oko direktnih TV prenosa. Priznajem, nije mnogo. Starost. Strah. Siromaštvo...

U 2010. godine ističe Vam mandat na RTS-u. Da li ćete ostati na Javnom servisu ili ćete preuzeti neku novu televiziju?

- Razmišljam isključivo kad moram, i to u samoodbrani. Mandat mi ističe tek u junu. Videću šta da radim u meri koja zavisi od mene i ponuda koje pristignu.

Šta mislite o ideji televizija Pink, B92 i dela štampanih medija, da se na RTS-u ukinu reklame?

- Svi koji traže ukidanje marketinga RTS - a to je ogromnih 40 procenata našeg ukupnog godišnjeg prihoda - zapravo traže ukidanje RTS-a! Ništa to neće pomoći papirnim medijima. Ali, Željko sa Pinka kupiće još jedan avion i još jednu jahtu za 15 miliona evra, koliko se nada da će oteti od RTS-a. Veran sa B92 planira da se sa naših 15 miliona evra izvuče iz krize. Nije sporno da su komercijalne stanice i novine u krizi i da im treba pomoći. Ali, ne mogu se spasavati vlasnici privatnih medija time što će se zadaviti Javni servis. Pink se možda i izvuče, ali B92 mora hitno da se proda ili će za četiri godine završiti u sastavu RTS-a kao jedan segment našeg programa.

Koliko ljudi u Srbiji plaća TV pretplatu i koliki je prihod Javnog servisa od pretplate?

- Procenat plaćanja pretplate je najsigurniji sonar za merenje dubine ekonomske krize u Srbiji. Građani danas plaćaju tačno polovinu moguće sume. U Beogradu i Vojvodini naplaćuje sa 65 procenata, a na jugu i istoku Srbije od dvadeset do trideset posto. Pretplata i marketing zajedno godišnje čine budžet RTS-a od oko 90 miliona evra. To nas ubraja među 20 najvećih srpskih kompanija.

Da li je u 2009. godini Javni servis prvi put izgubio bitku sa „rijaliti Srbijom", pre svega sa „Farmom" TV Pink?

- Duhovito. Prema zvaničnim podacima jedine licencirane agencije za merenje gledanosti, RTS je petu godinu zaredom ubedljivo nadmašio sve konkurente u svim segmentima i u svim žanrovima programa. Od deset najgledanijih emisija na svim srpskim televizijama, devet je sa RTS-a. Šampioni su serije „Ranjeni orao" i „Selo gori, a baba se češlja" sa fantastična 72 procenta gledanosti. Tek na šestom mestu, jedina emisija sa Pinka, jeste finale „Farme" sa 60 posto. Na listi deset najgledanijih sportskih prenosa svih deset je sa RTS-a. Pogledajte, na primer, informativni program. Naš Dnevnik je u proseku imao godišnji rejting od 17,2 i šer od 45. Dnevnik Pinka samo 7,3 i šer 19. Vesti B92 imaju rejting od 4,2 i šer od 12,4... Nadam se da sad razumete razloge zbog kojih komercijalne TV napadaju RTS.

Zašto je RTS-u i komercijalnim televizijama toliko važna gledanost?

- Bez gledanosti nema uticaja i nema marketinga. Ali, postoje dve vrste gledanosti. Uprkos kritikama, RTS je svoju gledanost napravio sopstvenim emisijama izbacujući iz programa španske serije, rijaliti-programe i folk muziku. Naše najgledanije emisije su Dnevnik, „Slagalica", „Jutarnji program", „Oko", „Beogradski program", „Upitnik", „Kvadratura kruga", „Sasvim prirodno", „Svedok".... Taj naš rezultat naterao je B92 da u potrazi za rejtingom prikazuje „Velikog brata" i time ozbiljno naruši sopstveni identitet. Pink je posebna priča, jer smo naterali tu televiziju da sedam sati dnevno prikazuje „Farmu", a uveče da slika nesrećnice koje odgovaraju na pitanja da li su doživljavale orgazam dok ih je otac silovao. Ovakav razvoj Pinkove koncepcije dovešće do brazilskog sindroma, gde je voditelj tamošnje televizije u potrazi za gledanošću naručivao ubistva i snimao ih skrivenom kamerom. Protiv toga Srbija nema odbrane i mislim da će sledeće godine Pink čitav program zasnivati na „Farmi".

Kažete da nikako ne biste prihvatili da vodite dnevne političke novine u Srbiji. Zbog čega?

- Sporost. Nepismenost publike. Nesposobnost novinara. Srbija ima samo deset sposobnih urednika i novinara u papirnim medijima.

U 2009. godini Srbija se suočila sa ekonomskom krizom u kojoj su političari opet bolje prošli od običnih građana, a kriza će, kako se najavljuje, biti nastavljena i u 2010. godini...

- Osećam da je krizi kraj. Ali, znam da nije. Sledeća godina je i za vlast i za opoziciju doba „Novog realizma". Naime, pre ili docnije, svaka politika sretne svoj umor. Reči više nisu moneta, jer opstaje nepremostivi ponor između „Hiljadu zlatnih Srba" - koji imaju sve što požele - i običnog sveta koji nema ništa. Ali se boji i za to „nešto". Naša deca će zauvek raditi za nadnicu za potomke „Hiljadu zlatnih Srba". Takva nemoć više proizvodi politički apsentizam i klonulost, nego bilo kakvu vrstu revolucije. Sledeća godina je vakuum; dole nemamo kud, a bez snage smo da krenemo naviše.

Da li će i kada ta ekonomska kriza prerasti u političku i izazvati vanredne izbore?

- Vrenje u društvu lakše nastaje kad život postaje bolji, ali nedovoljno brzo. Ili ne zahvata sve slojeve društva. Ako razmišljamo o izborima, pošteno je reći sledeće: svaki novi izbori u Srbiji predstavljaju pobedu nade nad iskustvom. Sami po sebi, izbori ne rešavaju ništa, jer je manevarski prostor svih politika u Srbiji jako sužen. U takvoj situaciji postoji opasnost da se čežnja za promenom vlasti optički prikazuje kao rezultat i napredak po sebi. Novi izbori, kad god da dođu, samo će precizno izmeriti veličinu jedne nove stranke.

Na Vas su nekako najviše ljuti funkcioneri SNS-a jer smatraju da nisu dovoljno zastupljeni u programu RTS-a. Da li su oni u pravu i da li RTS namerno medijski sputava naprednjake?

- Slučajno znam da Nenad Lj. Stefanović, glavni i odgovorni urednik njuz-programa RTS-a, meri štopericom svaki sekund podele programa na vlast i opoziciju. Uostalom, rejting naprednjaka ne zavisi od toga ni šta rade, niti od broja njihovog pojavljivanja na RTS-u. Oni su još uvek u ugodnoj, verbalnoj zavetrini.

Kao neko ko vrlo dobro poznaje sve političare u Srbiju, kakvo je Vaše mišljenje o Tomislavu Nikoliću i kakvu političku budućnost predviđate njemu i njegovoj stranci?

- Šešelj je znao kakve su sposobnosti Nikolića kad ga je unapredio u radikala broj Dva. Sada Toma treba da pokaže koliko je spreman da bude broj Jedan. Nadam se da shvata da promeniti Srbiju i vladati Srbijom nisu iste stvari. Drugi njegov problem je njegovo kontroverzno biračko telo. S jedne strane, to su mlitavi radikali s istim konfekcijskim brojem. S druge, Srbi u večitoj potrazi za čovekom koji ima čarobni štapić da ih poštedi napora tranzicije. To je eksplozivni spoj frustracije i nade.

Da li je Tomislav Nikolić u pravu kad kaže da je politika predsednika Srbije i DS-a Borisa Tadića dobra, samo je problem što se ona ne sprovodi?

- Toma je izabrao najopasniju taktiku prema Demokratskoj stranci. On, praktično, tvrdi da je za građane Srbije svejedno da li glasaju za Borisa ili za njega. U situaciji kad postoji konsenzus oko pet krupnih nacionalnih pitanja, a u nedostatku velikih tema i manevarskih mogućnosti, Nikolić istura koeficijent pretpostavljene efikasnosti kao mamac za birače.

Znači, dvopartijski sistem u Srbiji?

- Dvopartijski sistem mi se činio dobrom idejom. Međutim, ortačka vladavina dve najveće stranke poništiće na osam godina svaki trag srpske opozicije. Time će potencijalni ortaci, umesto da se kontrolišu međusobno, napraviti ugodnu dugovečnu većinu koja će pod svoju kontrolu entuzijastički staviti ne samo državu već i društvo. Ali, možda će ih baš ta mogućnost približiti.

Delite li entuzijazam vlasti u vezi sa srpskim evropskim integracijama?

- A gde drugo da idemo? Greška je, međutim, što brbljivi ministri licitiraju godinom ulaska u Evropsku uniju. Naš je posao da Srbiju sredimo kao državu, da izvozno usmerimo našu ekonomiju, da pobedimo u ratu sa korupcijom, da pružimo svakom talentovanom potomku šansu da uspe u ovoj zemlji. Ulazak u porodicu evropskih nacija formalna je potvrda da je naša Srbija ozbiljna država. Samo članstvo je, bez unutrašnje ozbiljnosti, čaplinovski model bugarskog evropeizma.

Jedan od najznačajnijih projekata, Dezertek, nastao je 2009, a plan je da se sunčeva toplota u afričkoj pustinji pretvora u struju i njome snabdeva Evropa

Jedan od najznačajnijih projekata u istoriji čovečanstva stvoren je u 2009. godini, početkom jula, a reč je o „Dezerteku". Taj projekat ima za cilj da prikupi sunčevu toplotu iznad pustinje Sahare u Africi i obezbedi struju stanovnicima Evrope. Mreža elektrana na severu Afrike, koja bi trebalo da bude izgrađena u narednih 30 godina, uspeće u početku da zadovolji 15 odsto potreba Starog kontinenta za strujom.

Planira se da projekat, vredan 400 milijardi evra, finansiraju investitori iz Evrope, ukupno 12 njih, među kojima prednjače nemačke kompanije. One su potpisale memorandum o razumevanju radi osnivanja konzorcijuma „Dezertek industrijal inišijativ" (DII), prema kojem će kompanije konkretne tehničke i finansijske detalje, kao i odluke o lokacijama budućih elektrana, ugovoriti do 2012. godine.

Princip rada „afričkih elektrana" sličan je kao kod bilo koje solarne elektrane. Ideja je da se sunčeva energija sakuplja specijalnim ogledalima tako da se proizvodi toplota koja bi pokretala parne turbine. To praktično znači da će vrelina sunca biti upotrebljena za stvaranje pare, pomoću koje će se pokretati turbine i generatori, a koji će proizvoditi naizmeničnu struju. Tako proizvedena električna energija će se transportovati kablovima na uobičajen način. Podvodni kablovi će biti zadatak tehnološkog koncerna „Simens", koji je 2005. godine postavio najduži podmorski kabl na svetu između Australije i Tasmanije. Ta veza će biti primer i za povezivanje Afrike i Evrope elektrovodovima.

Jedan od idejnih tvoraca „Dezerteka", fizičar Gerhard Knis, koji već sedam godina radi na ovom projektu, kaže da u pustinji ima dovoljno energije za sve.

- Pod pustinjskim suncem temperatura je viša od 60 stepeni. Tu konstantnu temperaturu treba iskoristiti i to pretežno putem solarnih elektrana, mada su na obalama predviđene i elektrane na vetar. Za šest sati se tako dobije onoliko struje koliko čovečanstvo potroši tokom čitave godine. Tehnologija za tako nešto već postoji, a najbolja ideja koja može da se ostvari u pustinji je ova - objašnjava Knis.

Na projekat „Dezertek", međutim, ne gledaju svi blagonaklono.

Predsednik „Eurosolara" Nemac Herman Šer tvrdi da je projekat „Dezertek" fatamorgana koja nije dovoljno promišljena ni politički ni privredno.

- Taj projekat nije nikakvo ulaganje u budućnost, već je ogromno groblje milijardi evra, delom i novca poreskih platiša - izjavio je Šer.

On je, takođe, postavio pitanje da li su tvorci „Dezerteka" uopšte bili u Sahari.

- Alžir već godinama vodi bitku protiv raznih terorističkih frakcija, a Sahara, ipak, nije potpuno pusta. Tamo žive nomadi koji će teško prihvatiti da se na području koje praktično niko ne poseduje odjednom pojave ograde oko pogona Evropljana - navodi Šer.