Besplatna Zabava

Archive for December, 2009

Neustrašivo prkošenje gladi, spasavanje deteta iz bujice i donatorstvo samo su neki od gestova „običnih" Beograđana koji su ih smestili ispred najuspešnijih političara, biznismena ili estradnih lepotica...

U vremenu koje obiluje kriminalom i poremećenim društvenim vrednostima, utešno deluje činjenica da među nama žive obični, „normalni" ljudi koji nisu zaboravili šta znače humanost i hrabrost. Brojni Beograđani istakli su se tokom 2009. godine svojim delom za koje ne traže priznanja, a neki od njih su Žika Radišić, Milan Kostić, Milka Stojanović, Lidija Blažić i Petar Srnić.

Takve ljude pokreću isključivo principi, što mnogima izgleda neshvatljivo jer „od toga nema vajde". Zašto bi se mučili da drugima učine nešto dobro, kada im to ne donosi vile sa bazenima ili automobile koji koštaju koliko i privatno ostrvo na Pacifiku? Ni oni sami nemaju odgovor na to pitanje, i objašnjavaju da su „jednostavno takvi". Godina iza nas bi sigurno bila mnogo mračnija da njih nije bilo.

Spasao dete iz bujice

Jedan od ovih običnih, a ipak izuzetnih ljudi je Milan Kostić (28). Rodom iz jednog sela u blizini Šapca, u Beogradu radi kao poručnik Geodetske službe Vojske Srbije. Svi znaju priču da su policajci spasli majku i njeno šestogodišnje dete iz vodene bujice u Valjevskoj ulici, za vreme velikih julskih poplava. Međutim, manje je poznato da je u tome ključnu ulogu odigrao Kostić, koji je prvi primetio da ih voda nosi niz ulicu. I skočio da ih spase.

- Bio sam na terasi svoje kuće kada sam spazio da se neko davi, pa sam odmah strčao dole i skočio u vodu. Uspeo sam da uhvatim tu ženu, koja je držala sina. Dok nas je bujica nosila nizbrdo, pokušavao sam slobodnom rukom i nogama da isplivam na sigurno, i sve vreme sam gledao da mališanu glava bude iznad vode. Na sreću, uspeli smo da se izvučemo - priča Kostić.

Milan je u ovoj drami „zaradio" iščašeno rame, dok mu se rana na desnoj nozi kasnije inficirala. Od povreda se donedavno oporavljao.

Milka - „majka Tereza"

Glavni grad Srbije ima i svoju „majku Terezu". Bar tako je od milošte zovu siromašni sugrađani koji se svakodnevno hrane u punktu Narodne kuhinje „Lipov lad" na Zvezdari. Milka Stojanović (83) iz sela Draževca kod Obrenovca i u svojim poznim godinama volonterski radi u ovoj kuhinji, a počela je još od njenog otvaranja, davne 1957. godine!

- Zovu oni mene i „majka Milka", navikli su da me vide tamo. I meni je drago što im pomažem na neki način, kad već ne mogu više da uradim. Vezala sam se za to mesto i krivo mi je što sam trenutno bolesna, jer me svaki dan vuče da odem tamo. Sada ne mogu, ali se nadam da ću brzo ozdraviti, pa da se opet vratim - kaže ova plemenita žena.

Poput poručnika Kostića, i majka Milka se razbolela od dobrih dela. Pre pet meseci uhvatila ju je prehlada, ali je ona nastavila da odlazi u „Lipov lad" sve dok joj se, kako kaže, stanje nije pogoršalo.

Poklonio stanove Univerzitetu

Penzioner Petar Srnić (75) prvi je dobrotvor za više od 60 godina koji je poklonio nešto Beogradskom univerzitetu. I to ne bilo šta, već je zaveštao svoja tri stana u Beogradu, vredna pola miliona evra! Prema njegovoj želji, od iznajmljivanja stanova stipendiraće se nadareni studenti koji žele da ostanu u Srbiji. Srnić je u Beogradu od svoje jedanaeste godine, a poreklom je iz čačanskog sela Ostra.

- Mislim da je za uspešan razvoj bilo kog društva najbitnije ulagati u kadrove, i zbog toga sam u dogovoru sa ćerkom Svetlanom i pokojnom suprugom Paulinom odlučio da stanove poklonim Univerzitetu. Meni je bitno da se o tome priča, ne zbog toga da bih ja bio poznat, već da bi i drugi razmislili i uradili nešto slično za svoj narod - rekao nam je Srnić.

Zaveštani stanovi nisu jedino što je on dao, jer je ponudio stipendiju od 50 evra mesečno studentima Anđelki, Anki i Stojanu Vujoviću, trojkama iz sela Stave kod Valjeva.

Pomogao invalidu, postao invalid

Da humanost ponekada skupo košta, na svojoj koži osetio je i vozač „Lui travela" Žika Radišić, koji je pomažući mladiću u invalidskim kolicima da izađe iz autobusa upao u otvoren šaht! On se pri padu dočekao na noge i polomio skočne zglobove, zbog čega je još uvek na oporavku.

- Meni su zglobovi bili bukvalno zdrobljeni! Pre nekoliko dana skinuo sam fiksatore i sada me čekaju dva-tri meseca nošenja gipsa, potom fizikalne terapije, banjska terapija... Sve u svemu, još godinu i po ili dve trebaće mi da se koliko-toliko vratim u normalu, mada nikada više neću moći potpuno da se oslonim na obe noge - navodi Radišić, kome pomaganje invalidima nije strano, jer mu brat i supruga boluju od cerebralne paralize.

Na svaka četiri meseca daje krv

Najmlađa na spisku ovih, slobodno se može reći, zaslužnih građana Beograda, je studentkinja Lidija Blažić koja je napunila 21 godinu, a među svojim vršnjacima istakla se po tome što od punoletstva dobrovoljno daje krv na svaka četiri meseca!

- Još od 6. razreda osnovne škole počela sam da radim kao volonter Crvenog krsta i za ovih deset godina videla sam koliko davanje krvi može da znači ljudima. Pošto sam prvi put to uradila, poželela sam da saznam kome sam konkretno pomogla da dobije transfuziju, jer se ti podaci mogu naći u zvaničnoj medicinskoj evidenciji. Saznala sam da je krv primila tromesečna beba sa Instituta za majku i dete, i tada sam rekla da ću nastaviti da dajem krv dok god budem mogla - naglašava Lidija Blažić.

Svi hipermarketi i veće prodavnice neće raditi 1. januara, dok će 31. decembra i 2. januara uglavnom raditi skraćeno

Tokom predstojećih novogodišnjih praznika svi hipermarketi i prodavnice radiće po izmenjenom radnom vremenu, a pojedini će ostati zatvoreni.

Svi „Maksi" supermarketi i „Mini Maksi" prodavnice će 31. decembra raditi do 18 časova, dok će 1. i 2. januara biti zatvorene. U subotu, 2. januara, dežuraće radnje u ulici Dragice Končar 33a, Dr Ivana Ribara 91a, Goce Delčeva 28, „Maksi ekskluziv" u ulici Kralja Milana, zatim objekti u ulicama Neznanog junaka 2, Čika Ljubinoj 9, Požeškoj 98, u Bulevaru Zorana Đinđića 44, Ustaničkoj 127, Milana Toplice 2b, na Mirijevskom vencu 23, u Marijane Gregoran 60 i Patrijarha Joanikija 17. Dežurne prodavnice radiće od 8 do 15 časova.

Hipermarketi „Super Maksija" će 31. decembra raditi do 18 časova, a 1. januara biće zatvoreni. Već sutradan, svi „Maksi" hipermarketi radiće po uobičajenom radnom vremenu, do 22 sata.

Objekti hipermarketa „Tempo" dan uoči Nove godine radiće do 18 časova, dok prvog i drugog dana 2010. godine neće raditi. U nedelju „Tempo" centri počeće da rade od 7 časova i nastaviće sa redovnim dvadesetčetvoročasovnim radnim vremenom.

„Idea" prodavnice će 31. decembra raditi do 19 časova, a 1. januara će biti zatvorene. „Idea" u TC „Ušće" radiće 31. 12. do 18 časova, a 2. januara do 22 sata, dok će prodavnica u „Imocentru" biti zatvorena 1. i 2. januara. Megamarket „Rodić" i svi objekti „Merkatora" 31. januara radiće do 18 časova, 1. januara neće raditi, dok se 2. januara radi po uobičajenom radnom vremenu. Prodavnice „Intereks" će 31. decembra raditi do 18 časova, u petak će biti zatvorene, dok će u subotu i nedelju raditi skraćeno, do 19 časova. Prodavnice „Jabuke" 31. decembra radiće do 17 časova, dok su 1. januara zatvorene. Svoje radno vreme „Jabuka" je u subotu skratila do 11 sati, a u nedelju će raditi do 14.

Goran Gajić i Milenko Babić posle 15 godina pečalbe vratili su se na rodnu Majevicu i na iznenađenje svih počeli da proizvode luksuzne čamce i jahte za svetske bogataše

Kada smo pre pet godina moj pašenog i ja počeli da gradimo fabriku jahti i motornih čamaca, i to u svom rodnom selu Smiljevac, na obroncima Majevice, komšije i prijatelji su nam se smejali. Danas priznaju da smo uradili dobar posao i da smo imali poslovnu viziju koju oni nisu mogli ni da sanjaju.

Ovo su reči Gorana Gajića, preduzetnika iz okoline Lopara, koji je na obroncima planine, zajedno sa suprugom, njenom sestrom i mužem, pokrenuo posao koji je na ovim prostorima bio za podsmeh.

Kupci sa svih kontinenata

Danas se Gajić i njegov pašenog Milenko Babić mogu pohvaliti da su napravili pravo malo privredno čudo. Skoro na vrhu Majevice, njihovo preduzeće, smešteno u selu od 40-ak kuća, snabdeva dobar deo austrijskog tržišta novim, unikatnim motornim čamcima, jedrenjacima i jahtama. Gajić ne želi da otkriva poslovne tajne, ali Press RS saznaje da su plovila iz fabrike „Smiljevac prom" već kupile neke holivudske zvezde, poznati svetski pevači, sportisti i javne ličnosti sa svih kontinenata.

Goran Gajić tvrdi da za njegovu firmu znaju svi koji plove morima i jezerima, od Kanade do Australije. Ali, istina nevoljno, priznaje da su mu klijenti i neki od vodećih političara iz BiH, Srbije i Hrvatske, a njihova imena nipošto ne želi da odaje. Kaže da je sve počelo pre dve decenije, kada je kao mladi gastarbajter počeo da radi za poznatog austrijskog proizvođača „Sanbim jahts". Tada, naravno, nije mogao ni da nasluti da će jednog dana, na svojoj dedovini u Republici Srpskoj, graditi luksuzne jedrilice za bogataše širom planete.

- Supruga, njena sestra, moj pašenog i ja smo zajedno 1989. godine otišli u Austriju. Zaposlili smo se u fabrici za proizvodnju jahti i čamaca u gradiću Matse, nedaleko od Salcburga. Kada je gazda počeo da razmišlja o prebacivanju dela proizvodnje u Poljsku zbog jeftinije radne snage, predložili smo mu da nama poveri taj posao. Tako smo pre pet godina započeli rad u našem selu, a finalna obrada i prodaja obavljaju se preko firme u Austriji. Danas smo svi zadovoljni, i austrijski poslodavci i mi naročito, jer smo se vratiti u zavičaj, tu radimo i dobro živimo od svog rada. Naša firma je danas prava porodična manufaktura gde smo zaposleni Milenko i ja, naše supruge i još poneki članovi familije. Pre nekoliko meseci, gazde iz Austrije su nas prvi put posetili. Bili su oduševljeni i našom zemljom i načinom na koji je organizovana i na koji posluje naša firma - kaže Gajić.

Gajić se sa simpatijama seća komentara rodbine, prijatelja i komšija u vreme kada je 2004. godine počeo da podiže proizvodnu halu, a potom i pokrenuo proizvodnju u fabrici u Smiljevcu.

- Mislili su da pravimo objekat za veliku farmu stoke, a kada smo im rekli da pokrećemo proizvodnju jahti i čamaca, svi su se smejali. Neki stariji Smiljevčani su me čak pitali da li me je neko veslom udario po glavi pa mi je palo na pamet da na Majevici gradim brodove. Ipak, kada je posao krenuo i kada su šleperi počeli da odvoze gotove jahte iz sela, počele su da stižu i čestitke za dobru poslovnu ideju - kaže Gajić.

Završna obrada u Austriji

Milenko Babić kaže da je za pet godina, koliko postoji firma „Smiljevac prom", iz njihovog pogona u svet otišlo oko 200 plovila.

- Sve odlazi u Austriju, odakle se dalje distribuira kupcima. Danas skoro da nema države u svetu u kojoj nema naših proizvoda. Ima ih na mnogim morima, a naročito na jezerima. Jahte koje mi radimo uglavnom su dimenzija od pet do devet metara, pravljene su od poliestera i reč o ručnoj izradi, izuzetno preciznom poslu koji ne podnosi bilo kakve improvizacije i propuste - kaže Babić, napominjući da je svetska ekonomska kriza zakucala i na vrata male fabrike u Smiljevcu, na obroncima Majevice, ali ističući uverenje da će ona ustuknuti pred samopouzdanjem ljudi koji rade u fabrici i koji u njoj zarađuju hleb.

Gajić i Babić nisu mogli da nam otkriju identitet svojih klijenata, ističući da oni uglavnom pripadaju bogatijem sloju ljudi jer i proizvodi iz njihove palete spadaju u luksuzne.

- Uvek znamo za koga gradimo. Cena jahti, čija proizvodnja započinje ovde u Smiljevcu, a završna obrada se obavlja u Austriji, kreće se oko 70.000 evra, mada pravimo i čamce koje sebi mogu da priušte i oni koji raspolažu sa manje novca. Naše jahte spadaju u red najpopularnijih u svetu jer matična firma u Austriji ima tradiciju kvaliteta dugu više od 140 godina. Možemo da pravimo i mnogo veće i skuplje jahte, ali za sada nema potrebe za tako nečim jer se ta gradnja obavlja u matičnoj firmi u Austriji. A i tamo ih pravimo mi Majevičani. Naime, i tamo je 90 odsto radnika iz našeg kraja. Nekako smo jedni druge uvlačili u taj posao i skoro svi zaposleni su iz okoline Lopara. Većina ih je čak i rodbinski povezana - kaže Gajić.

Iako je ekonomska kriza tokom protekle godine privrede mnogih razvijenih zemalja bacila na kolena, građani RS će predstojeće praznike u svojim domovima proslaviti bez ikakvog kalkulisanja i razmišljanja o štednji. Dve trećine njih praznike će proslaviti na kredit, tvrde stručnjaci!

Na osnovu analize koju je sproveo Pokret potrošača RS, domaćinstva Srpske će za proslavu međunarodne i pravoslavne nove godine, kao i Božića, izdvojiti približno istu svotu novca, koliko su za ove praznike trošili pre godinu dana. Prema rečima sekretara Pokreta potrošača RS Dragovana Petrovića, tri ovogodišnje svečane večere koštaće četvoročlano domaćinstvo u Srpskoj od 300 do 350 maraka.

- Moglo se očekivati da će građani RS u ovoj godini velike finansijske krize stegnuti kaiš kada je reč o proslavi novih godina i Božića, ali je naše istraživanje pokazalo da se to, barem ove 2010. godine, neće desiti. Međutim, kako će građani podneti teret svetkovanja predstojećih praznika, stvar je njihovog ličnog izbora. Neko je, naime, već uštedeo izvesnu svotu za ove namene, dok će drugi posegnuti za zaduživanjem, pa čak i kreditima kako bi u što svečanijoj atmosferi dočekali međunarodnu i pravoslavnu novu godinu, kao i Božić. Ljudi jednostavno žele da se malo počaste, opuste i zaborave na svakodnevicu, koja za većinu njih nije nimalo prijatna - kaže Petrović.

Predsednik Sindikata RS Ranka Mišić tvrdi da će čak dve trećine građana RS predstojeće praznike proslaviti na kredit. Prema njenim rečima, malo je onih koji mogu da iskeširaju novac za obeležavanje praznika i većina će biti prisiljena da posegne za pozajmicama ili kreditima u banci.

- To, međutim, nimalo nije bezazleno, pošto će veoma brzo taj novac morati da vraćaju, ali sa kamatama, koje su, s obzirom na trenutna mesečna primanja u zemlji, velike za mnoge građane Srpske. S druge strane, megamarketi u RS su već oglasili kupovine uz navodno velike popuste, što je, međutim, samo mamac za kupce. Problem je što većina građana u RS ionako živi na samom rubu egzistencije, tako da će proslava praznika dodatno narušiti njihov životni standard. Svi treba da budemo svesni teških ekonomskih prilika u kojima živimo, pošto oko 80.000 građana RS rade za minimalnu platu od 320 maraka - kaže Mišićeva.

Sociolog Ivan Šijaković kaže, međutim, da je u mentalitetu stanovnika RS ukorenjen poriv da svaki praznik dostojanstveno proslave, bez obzira na to koliko će ih to zadovoljstvo koštati.

- Na ovaj način oni dobrostojećim ljudima iz svog okuženja žele da pokažu da nisu siromašni i da mogu da se nose sa troškovima svetkovanja. Njima je, naime, nedopustivo da budu označeni kao neko ko nema para za proslavu slave, Božića ili Nove godine - kaže Šijaković.

Prema rečima predsednika Udruženja penzionera Banjaluka Nikole Gojkovića, pripadnici ove populacije će, u odnosu na prošlu godinu, ipak nešto skromnije proslaviti ovogodišnje praznike.

- Uplašile su nas vesti da je naš penzijski sistem pred krahom, tako da ne smemo preterano da se zalećemo u trošenju. Iz tog razloga, ovu Novu godinu i Božić ćemo obeležiti simbolično, bez pečenja i kojekakvih đakonija koje koštaju. Ne smemo ni pomisliti da se zadužujemo, pošto ionako jedva krpimo kraj s krajem. Naravno da bi i penzioneri voleli da se opuste i malo bogatije počaste, ali su vremena takva da ne smemo da rizikujemo - kaže Gojković.

Sve u mom životu usmereno je samo ka jednom cilju - da budem najbolji teniser sveta. Nadam se da će mi se trud isplatiti. Srbija meni ne mora ništa da vrati od onog što joj dajem, moja ljubav prema njoj je bezuslovna

Najbolji srpski teniser svih vremena Novak Đoković, u ekskluzivnom novogodišnjem intervjuu za Press, kaže da mu je cilj da u 2010. godini osvoji bar jedan grend slem turnir! Nole je priznao da je ceo svoj život podredio tome da postane najbolji teniser planete, ali tvrdi da ga novac koji je zaradio nikada neće pokvariti.

Takođe, treći teniser planete kaže da, kao veliki patriota, nikada od Srbije neće tražiti da mu vrati ono što joj je svojim uspesima dao. Misli da ne može da menja svoju zemlju, „jer ga za to niko ne pita", a stvar za kojom najviše žali jeste što nema srednjoškolskih uspomena.

Šta vam je glavni cilj u 2010. godini, juriš na prvo mesto ATP ili osvajanje grend slem turnira?

- Životni cilj mi je da budem prvi na svetu, a da li ću ga ostvariti sledeće godine ili za pet godina, nebitno je. Ceo moj život je usmeren ka tom cilju i verujem da će mi se požrtvovanost jednog dana isplatiti. Svestan sam da posedujem kvalitet za osvajanje bilo kojeg grend slema, tako da imam dovoljno razloga da očekujem krunu na jednom od tih turnira 2010. godine.

Koje titule biste mogli da obećate vernim navijačima u Srbiji u 2010. godini?

- Pre svega bih zahvalio svim navijačima u Srbiji i van naše zemlje na podršci koju su pružali kako meni, tako i tenisu uopšte u proteklih nekoliko godina. Moje titule su jedan od načina da im se odužim zato što cene moj rad i karijeru. Zato bih voleo da im donesem mnogo veselja u 2010. godini.

Postoji li šansa da se Rodžer Federer ove godine povuče iz tenisa, pošto je takvih najava bilo?

- Federer nije pričao o povlačenju, mislim da je izjavio da želi da učestvuje na Olimpijskim igrama u Londonu 2012. On je i dalje najbolji igrač planete i to zaslužuje postignutim rezultatima u 2009.

Koga smatrate svojim najvećim rivalom u budućnosti, Nadala, Del Potra, Mareja ili nekog drugog?

- Ne bih mogao da istaknem nijednog od njih, jer mislim da sva trojica igraju izvrstan tenis i sposobni su da prave velika dela. U poslednje dve godine tenis je postao atraktivniji za sve ljubitelje sporta širom sveta, jer ima sve više igrača iz vrha koji imaju kvalitet za osvajanje velikih turnira, posebno grend slemova.

Koliko je tenis postao neka vrsta gladijatorske borbe, s obzirom na to da igrate veliki broj turnira i koliko u toku godine imate slobodnih dana?

- Nažalost, slobodnog vremena imam sve manje, a među glavnim krivcima su ljudi iz bivšeg rukovodstva svetske teniske asocijacije (ATP), koji su stvorili sistem iz ličnih interesa i naštetili igračima i njihovom zdravlju. Igrači su obavezani da učestvuju na minimum 18 turnira godišnje, od kojih mnogi traju po dve nedelje, poput grend slemova. Ako tome dodate još Dejvis kup, pripremne periode, egzibicije i još poneke turnire nižih kategorija, stvara se jasna slika opterećenosti kalendara sa kojim moramo da se nosimo, jer tako nalažu pravila. Međutim, mnogi igrači iz vrha osećaju posledice naporne godine i žele da se izbore za promene u njihovu korist. Vladajuće rukovodstvo je spremno da nam izađe u susret u tom pohodu.

Pri ovakvom tempu, koliko može da traje karijera jednog tenisera, pa i vaša?

- Teško je proceniti objektivno koliko traje vek jednog tenisera. Svi smo svesni da sa ovakvim tempom ne možemo izdržati dugo, tako da su promene neminovne. Što se mene tiče, želim da igram i uživam u tenisu dok god me zdravlje služi i dok je motivacija i volja prisutna. Ne želim sebi da postavljam vremenske granice.

Da li smatrate da tenis mogu da ugroze kladionice, kao što se sa fudbalom već dešava?

- Nadam se da tenis neće biti ugrožen, iako je klađenje zaista postalo veliki biznis u sportu. Za mene lično je ta činjenica žalosna.

Uvek smo želeli da čujemo šta igrači kažu jedni drugima posle meča na mreži? Šta vam je Federer rekao kada ste ga nedavno pobedili u Bazelu?

- Zavisi u kakvom je raspoloženju protivnik, pa i vi na kraju meča. Razmeni se par rečenica u kojima čestitate ili primate čestitke od čoveka s druge strane mreže. Ni tada nije bilo drugačije.

Da li vas je veliki novac pokvario?

- Ne, novac nije bio moj cilj. Na njega gledam kao na potrošno sredstvo i nikada me neće pokvariti. Postoje mnoge vrednosti u životu koje su važnije od njega.

Koji je vaš najbolji, a koji najgori meč u karijeri?

- Imao sam puno uspeha i neuspeha kojih se rado i nerado sećam, tako da je teško izdvojiti samo jedan. Verovatno najbolji turnir u životu koji sam odigrao je bio Australijan open 2008, na kojem sam trijumfovao.

Potpisali ste desetogodišnji ugovor sa „Serđom Takinijem", gde vidite sebe po isteku ovog ugovora?

- Zadovoljstvo i čast mi je da se nađem u sportskom brendu koji su nosili teniski šampioni kao što su Sampras, Mekinro... Želim da sa njima dostignem svetski vrh i ispunim mnoga očekivanja koja me prate godinama. Deset godina je više nego dug period, verujte da ne mogu ni da pretpostavim šta će se sve dešavati do 2019, kada se završava ugovor.

Imate 23 godine i već ste najpoznatiji Srbin na planeti. Koliko ste vi uspeli da promenite lošu sliku o Srbiji i Srbima koja je vladala ili još vlada u svetu?

- Kao individualni sportista u svetu prvo predstavljam sebe i porodicu, a zatim i zemlju. S obzirom na to da je teniska sezona najduža u sportu, kao i da televizije redovno prenose turnire, svestan sam odgovornosti koju nosim kako na terenu, tako i van njega. Moja obaveza je da predstavim Srbiju u što boljem svetlu. To nije nimalo lak posao, jer svi znamo kroz koliko je problema Srbija prolazila u poslednjih 20 godina. Mogu da tvrdim da je slika o našoj zemlji potpuno pozitivna. Tako misle moje kolege teniseri, ali i mnogi drugi ljudi koje sam poslednjih godina imao priliku da upoznam.

Kako vam Srbija vraća to što je promovišete u svetu?

- Srbija meni ne mora ništa da vrati, moja ljubav prema domovini je bezuslovna. Ponosim se i mojim gradom, zemljom, svojim poreklom i kada god mogu, to istaknem. Sve sto tražim od naših ljudi jesu razumevanje i podrška.

Niste tako često u Srbiji, ali kada dođete, kako vam izgleda naša zemlja?

- Iskreno, može se primetiti prosperitet na svakom koraku, što je fenomenalno. Jako je bitno da sve više stranaca posećuje našu zemlju, da su zainteresovani i da investiraju u nju. S druge strane, nismo izgubili tradicionalne vrednosti i mislim da je ta činjenica jako važna.

Šta biste promenili u Srbiji da možete?

- Ne pitam se kada su promene u pitanju, ostaviću to ljudima koju su zaduženi za napredak zemlje.

Pošto imate mogućnosti da sebi priuštite skoro sve što želite, šta bi neko vama mogao da pokloni sto bi vas iznenadilo? Šta biste voleli da dobijete za Novu godinu?

- Jedan moj prijatelj mi je rekao jednom rečenicu: Male stvari ne znače mnogo, one znače SVE. Takva je moja filozofija kada su u pitanju pokloni. Mali znak pažnje je dovoljan da me usreći.

Sa samo 23 godine, da li vam se čini da ste preskočili neki deo detinjstva i da li vam nešto nedostaje?

- Jesam, vrlo rano sam počeo da treniram tenis, odvojio se od porodice i bilo je zaista naporno. Žao mi je, na primer, što nisam mogao redovno da pohađam srednju školu, nemam prijatelje iz srednje i nijednu anegdotu iz tog perioda. Ali, drugačije nije moglo.

Šta vam najviše nedostaje iz Srbije, pošto veliki deo vremena niste u zemlji?

- Puno toga. Nedostaju mi ljudi - porodica, prijatelji, „plazma", kajmak, pršut, noćni život, ulice Beograda.. Kažem vam, puno toga.

Šta biste promenili kod sebe, da možete?

- Ja sam vrlo temperamentan i emotivan. Vrlo često su takve i moje reakcije. Ali to sam ja. I verujte, ne bih mogao da zamislim da igram tesan meč, a da se ne nerviram.

Mladi ste, lepi, uspešni, bogati... Da li vas devojke spopadaju na turnirima?

- Tenis je veoma popularan sport u svetu, zbog čega teniseri, kao i teniserke, imaju gomile obožavatelja. Prilaze, slikaju se sa mnom, traže autogram, ali me ne spopadaju.

Šta biste poručili mladim ljudima u Srbiji, kako da postanu uspešni kao vi?

- Najvažnije je da verujete u sebe i da jako puno radite. Nijedan talenat nije garant uspeha sam po sebi. Potrebni su upornost, puno odricanja, vere, samopouzdanja. Morate naučiti da dobijate i da gubite, da uvek iznova nađete motiv za pobedu, što nije uvek lako. I što je najvažnije, morate da radite ono što volite, jer to je jedini način da budete zadovoljni.

Kako bi izgledala novogodišnja poruka građanima Srbije?

- Za kraj bih poželeo svim građanima Srbije srećnu Novu godinu i zdravlje, sreću, slogu, a sve ostalo imaju Kinezi :-))))). Pozdrav od Novaka!

Za doček ću biti kod kuće sa porodicom. Verujem u Deda Mraza, sita sam se ispričala sa njim na snimanju novogodišnjeg „Granda". Nikad neću. Zaboraviti ukus svilenih bombona koje sam kao devojčica skidala sa jelke

Folk diva Lepa Brena odlučila je da 2010. godinu dočeka u porodičnom domu na Bežanijskoj kosi, u društvu supruga Slobodana Živojinovića i sinova Filipa, Stefana i Viktora. U intervjuu za Press Brena se prisetila dočeka iz detinjstva i otkrila da će u 2010. objaviti novi album i, posle 15 godina održati spektakularni koncert u Beogradu.

- Nova godina je veoma intimna proslava. Praznični duh ima posebnu čar kada ste okruženi najmilijima. Kada sam počela da se bavim ovim poslom, situacija se potpuno promenila, jer sam odjednom bila okružena sa mnogo ljudi koji me vole i koji su došli da dočekaju prve minute nove godine baš sa mnom. Počela sam da uživam u luksuzu da me vole milioni ljudi.

Gde ćete dočekati novu 2010?

Ove godine odlučila sam da ostanem kod kuće, jer sam posle turneje po Australiji zaista osetila da je vreme za odmor. Ne zato što su mi koncerti bili naporni, naprotiv, već zbog puta koji je u jednom pravcu sa kraćim pauzama trajao skoro 30 sati. Zbog toga je otpala opcija da porodično odemo na Floridu. Odlučili smo da ostanemo kod kuće i već sam osmislila stajling za to veče - pidžamu sa Deda Mrazovima!

Verujete li u Deda Mraza?

- Nas dvoje se siti ispričasmo na snimanju „Grandovih" novogodišnjih emisija. Došao čovek, seo za moj sto i, s obzirom na to da se snimanje odužilo, pitala sam ga sve što me interesuje još od vremena kad sam bila devojčica.

Kako su u vašem detinjstvu izgledali dočeci Nove godine?

- Tada nisam bila Lepa Brena već, kao i svaka devojčica u tadašnjoj velikoj državi, čekala sam Novu godinu kod kuće sa roditeljima, bratom i sestrom. To je bio ugođaj! Mama nas lepo obuče, gledamo TV, pored televizora je prelepa jelka okićena svilenim bombonama. Do ponoći klopamo novogodišnju večeru, igramo, pevamo... Kasnije sam probala razne specijalitete, ali ukusa svilenih bombona i danas mogu da se setim. Upravo tada, kad sam nove godine slavila kraj TV-a sa roditeljima, naučila sam šta je toplina doma i koliko su bitne porodične veze.

Mislim da je poenta novogodišnjih praznika da ljudi budu zajedno i da se raduju novom početku. Pokloni su obavezno stizali tačno u ponoć - tata bi izašao ispred vrata, pozvonio bi i, dok bi mi stigli, ostavio bi gomilu paketića. Deda Mraz bi, navodno zbog mnoštva poklona koje treba da uruči te večeri, odlazio pre nego što mi otvorimo vrata.

Da li danas kitite jelku za Novu godinu? Spremate li poklone najmilijima?

- Nova godina se u mom domu slavi sa posebnim uživanjem. Okitimo bukvalno celu kuću. Tu su imele, Deda Mrazovi, anđelčići, zvončići... Volimo novogodišnje ruho zahvaljujući kome ceo ambijent liči na neku savremenu bajku. Pokloni su bitna stavka, ali nije važan materijalni momenat. Najvažnije je da to što stavimo pod jelku stvarno bude nešto što će obradovati najmilije. Volim vizuelni efekat, pa su pokloni svake godine umotani u papir zlatne boje i imaju velike crvene mašne sa grančicom imele.

Po čemu ćete pamtiti 2009. godinu?

- Po velikim koncertima koje sam održala u okviru turneje „Uđi slobodno", kao i po tome što sam kod ljudi, koji su dolazili na nastupe, videla da su se uželeli tople emocije i optimizma koje moje pesme i moja energija prenose.

Da li ćete pamtiti i neke ružne stvari?

- Moj životni pravac je optimizam. Kada kroz život koračate sigurni u dobar ishod, na kraju vam sreća i okolnosti budu naklonjeni. Kao i svaki normalan čovek, volela bih da spadnu okovi koje nam je svetska ekonomska kriza stavila i da počnemo da živimo onako kako bi trebalo u 21. veku.

Šta priželjkujete na privatnom i poslovnom polju u narednoj godini?

- Davno sam prestala da pravim planove i da se opterećujem rokovima. Osamdesetih godina imala sam po dva koncerta dnevno. Sada konačno mogu da ispunjavam obaveze onako kako mi u datom trenutku odgovara. Potrudiću se da više vremena budem sa mojima i da se više posvetim sebi i nekim svojim hobijima.

Godina u koju ulazimo biće teška, ali ipak bolja od 2009, ocenjuju najuspešniji srpski privrednici u anketi Pressa. Oni ističu da se i u svetskoj ekonomiji osećaju prvi znaci izlaska iz krize i početnog oživljavanja privrede, pa se nadaju da će to obeležiti i 2010. u Srbiji

Privrednici iz 10 najuspešnijih firmi po rang listi časopisa „Ekonomist", rad Vlade u 2009. uglavnom pozitivno ocenjuju. Po njihovom mišljenju posebno su značajni bili subvencionisani krediti i nastojanje Vlade da se ne zaustavi dotok kapitala u privredu. Kada je reč o 2010. kažu da je ključno da ambijent bude povoljan za poslovanje, što podrazumeva i stabilan kurs.

Jelena Krstović, direktorka korporativnih komunikacija „Delta holdinga"

1. Veliki broj kompanija uspeo je da reši ključne probleme koje je izazvala kriza, između ostalog problem kreditiranja razvoja. Međutim, za dalji oporavak srpske ekonomije neophodno je podstaći potrošnju, jer ona predstavlja inicijalnu kapislu daljeg razvoja privrede.

2. Dinar mora da bude stabilan, u suprotnom, posledice po privredu biće teške i dugoročne. Privreda svoje poslovanje vodi u dinarima, a kod banaka se zadužuje u evrima. Svaka promena kursa evra umanjuje kreditnu sposobnost kompanija.

3. „Delta" je samo u decembru ove godine zaposlila novih 236 radnika, otvaranjem „Tempo" centara u Užicu i Kraljevu. Iduće godine planiramo dalji razvoj maloprodaje na svim tržištima na kojima trenutno poslujemo, što će sigurno doneti i značajan broj novozaposlenih.

4. Poljoprivreda je jedan od najvećih potencijala Srbije, samim tim i velika prilika za naše ljude. Srbija je pogodno tle za razvoj različitih poljoprivrednih grana, ali uslov je da se posao razvija na moderan način, u skladu sa najnovijim tehnološkim dostignućima.

Kiril Kravčenko, generalni direktor „NIS-a"

1. Mislim i nadam se da će biti bolja od ove godine.

2. Nadam se da će biti stabilan, za sve nas je to veoma važno.

3. Nova radna mesta ćemo otvarati 2012. kada završimo započet program modernizacije Rafinerije „NIS-a". Nije isključeno da bismo nova radna mesta mogli čak i ranije otvarati na „NIS-ovim" modernizovanim benzinskim pumpama, kao i na onima koje su u izgradnji.

4. Poželjno je da se novac drži u različitim valutama, nešto u akcijama, a ko ima više i u nekretninama.

Metju B. Perkins generalni direktor „Ju-Es stila Srbija"

1. Oprezan sam optimista jer pojedini signali ukazuju da je svetska ekonomija u svojoj početnoj fazi konačnog oporavka. Jugoistočna Evropa, a naročito Srbija, ima veliki potencijal za dalji ekonomski razvoj.

2. Mislim da guverner Narodne banke Srbije Jelašić nastavlja da radi dobar posao u očuvanju stabilnosti dinara.

3. Trenutno nemamo planova da zapošljavamo značajan broj novih radnika.

4. Svaka ogromna kompanija se oslanja na nekoliko manjih firmi, koje su joj velika podrška. U prošlosti, strani investitori su koristili strane firme jer nije bilo takve vrste podrške od domaćih manjih firmi u Srbiji. I zato, moj predlog je da se pomogne osnivanju malih i srednjih preduzeća.

Ne postoji mogućnost da vakcinišemo ni 10 odsto stanovništva u uslovima antikampanje. Nje je jako puno bilo, ali ne toliko medijske, koliko od nekih lekara

Srbija će u 2010. godini izbeći velike posledice epidemije izazvane novim virusom gripa A (H1N1), kaže u intervjuu za Press predsednik Radne grupe za pandemiju dr Predrag Kon. On smatra da će najveći talas zaraze, koji će početi u drugoj polovini januara, verovatno proteći bez mnogo teških slučajeva sa smrtnim ishodom.

Dr Kon navodi da je u Srbiji, do sada, od novog virusa gripa obolelo pet odsto stanovništva, a da treći talas, koji je će svoj vrhunac dostići u februaru ili martu, može da zahvati trećinu naše populacije.

- Taj talas može biti čak šest puta jači u odnosu na ono što smo imali od početka epidemije. Najgore nas očekuje tokom dve nedelje februara ili marta - kaže dr Kon.

Kako onda tvrdite da će posledice gripa biti blage?

- Srbiju u svakom slučaju očekuje blaga pandemija novog virusa gripa. Kao takva, ona je čak deset puta blaža nego kada bismo imali umerenu. Mi sigurno nećemo doživeti scenario Ukrajine ili Meksika. Međutim, to ne znači da nećemo imati masovno oboljevanje. I u okviru takvog scenarija imaćemo teške i, nažalost, smrtne slučajeve. Postoje određene projekcije, po kojima možemo da očekujemo oboljevanje trećine stanovništva i 500 do 1.000 smrtnih ishoda. Ali sve to još možemo da izbegnemo masovnom vakcinacijom.

Nezadovoljni ste dosadašnjim odzivom za vakcinaciju, iako smo značajno bolji od susedne Hrvatske?

- Ne, ja nisam nezadovoljan. Ali uvek može bolje. Iskreno, 50.000 vakcinisanih i to pre svega hroničnih bolesnika je nedovoljno, ako se uzme u obzir koliko ljudi može da oboli i ako znamo da grip ne pogađa samo osobe sa osnovnom bolešću, već i zdrave i što je najgore - mlade.

Zato razmišljate o ostavci?

- Radi se o moralnom činu, koji zavisi od vakcinacije. Ja sam na njega spreman u slučaju da obuhvat ne dostigne planirani nivo do kraja januara, odnosno ako se ne vakciniše više od milion ljudi. I odmah da kažem, to je plan još iz oktobra 2005. godine, i to plan koji nismo mi pisali već Vlada Srbije, kojim je planirano davanje tri miliona doza vakcina.

Ranije ste izjavili da je tri miliona doza naručeno jer se nije znalo da li će se davati po dve ili jedna vakcina?

- Jeste, čak je bilo razmišljanja da se naruči i četiri miliona. Naručili smo tri, jer smatramo da je apsolutno neophodno da se vakciniše oko 1,5 miliona rizičnih građana, a tada još nije bilo jasno da li će biti dovoljna jedna ili dve doze.

Ali, opet ste pre početka vakcinacije, kada se znalo da je potrebna jedna doza, izrazili bojazan da neće biti dovoljno vakcina?

- Naš cilj je i dalje da potrošimo svih tri miliona doza, jer to omogućava zaštitu društva na duži period.

A da li možemo uspeti u tome?

- Ne postoji mogućnost da vakcinišemo ni 10 odsto stanovništva u uslovima antikampanje. Nje je jako puno bilo, ali ne toliko medijske, koliko od nekih lekara koji su organizovano govorili protiv vakcine. Ne možemo dozvoliti da se to dešava i ubuduće. Odmah na početku ove godine moraćemo da razbijemo tu antikampanju ako je i dalje bude bilo, kako bismo imali zadovoljavajući odziv. Istina je da je bolje što nas je pogodio ovaj, a ne ptičji grip, od kojeg je smrtnost hiljadu puta veća. Ali, ipak, kod nas od novog gripa na 7.200 obolelih jedan umire, što nije malo.

U kom slučaju ćete onda dati ostavku u Radnoj grupi?

- Ponavljam, ako ne vakcinišemo više od milion ljudi do kraja januara, podneću ostavku.

Čini se da ste razočarani?

- U principu sam čovek za koga kažu da je večito nezadovoljan postignutim rezultatima i da uvek govorim da je neophodno da bude bolje. U ovoj situaciji puno se uradilo. Mi smo ipak vrlo spremno dočekali veliki talas što pre par godina nije bio slučaj, tako da jesam zadovoljan i nisam klonuo duhom.

Šta želite u Novoj godini?

- Prvo, želim svim građanima Srbije srećnu i uspešnu Novu godinu sa što manje briga. Što se tiče mene, moja najveća želja je da sa što manje žrtava prođemo veliki talas gripa i da mi koji se bavimo ovim poslom malo predahnemo.

Prioritet MUP-a Srbije u 2009. bio je obračun sa narko mafijom, najvažnija akcija „Morava", kojom je poslata jasna poruka dilerima droge da će biti uništeni

Ministar Ivica Dačić rekao je da se policija u 2009. na sveobuhvatan način borila protiv svih vidova kriminala, korupcije i nasilja, i najavio još oštriju borbu u 2010. On je kazao da je prioritet u prethodnoj godini bila borba protiv narko-mafije, pa je ukupno zaplenjeno 1,25 tona različitih vrsta droge i 21.748 komada narkotika, dok je BIA učestvovala u oduzimanju više od 2,5 tona kokaina u međunarodnim vodama.

- Otkriveno je 28 narko-grupa i uhapšeno 118 osoba koje su osumnjičene za trgovinu narkoticima. Mnoge od tih akcija imale su međunarodni karakter, jer putevi droge ne idu više sa istoka, već iz Južne Amerike, u Evropu i Afriku. U tim aktivnostima uhapšena je petočlana grupa koja se bavila trgovinom kokainom iz Paragvaja. Učestvovali smo i u akcijama razbijanja transnacionalne kriminalne grupe kojoj je na više kontinenata zaplenjeno 274 kg kokaina. U Srbiji izdvajam akciju „Morava", čiji je cilj bio da se pošalje poruka narko dilerima da će biti kažnjeni - kaže Dačić.

On je dodao da je policija otkrila 12 organizovanih kriminalnih grupa od ukupno 78 članova, koje su se bavile imovinskim kriminalom, dok je u oblasti finansijskog i privrednog kriminala palo sedam mafija i uhapšeno 86, od ukupno 111 članova. Oni su sebi pribavili nezakonitu korist od 4,5 miliona evra i 340 miliona dinara.

Upitan dokle će biti tolerisani vlasnici preduzeća čiji radnici štrajkuju i da li se sprovodi istraga protiv Milomira Joksimovića, zvanog Miša Omega, Dačić je rekao:

- Šta policija radi uskoro ćete videti. Malverzacije u preduzećima se ispituju i da se ne može tolerisati namerno uništavanje preduzeća i pribavljanje nezakonite imovinske koristi. Ali, pre nego što neko od nas zatraži da radnike pendrecima dižemo sa pruga, moramo se zapitati šta ih je na te pruge nateralo - rekao je Dačić.

Niš je posle Beograda grad u Srbiji sa najbrojnijim diplomatskim korom. Čini ga čak šest konzula, od kojih su samo dva stranci. Jorgos Psiahas je konzularni predstavnik Grčke, a Georgij Jurukov zastupa Bugarsku. Ali, diplomatske agremane dobilo je i četvoro Nišlija koji su stekli zvanje počasnih konzula. Petar Bošnjaković u Srbiji predstavlja Veliku Britaniju, Saša Miljković Francusku, a Miloje Branković Mađarsku. Jedina žena počasni diplomata je Stela Jovanović, koja u Srbiji zastupa Slovačku.

Konzuli imaju zadatak da budu na usluzi državljanima zemalja koje predstavljaju, ali i da razvijaju odnose saradnje i prijateljstva sa Srbijom.

Niška diplomatska istorija započela je 1998. godine kada je otvoren konzulat Grčke, prvo diplomatsko predstavništvo u Srbiji van Beograda. Aktuelni konzul Jorgos Psiahas u Nišu se ponaša i kao gost i kao domaćin. To se pokazalo i prilikom nedavne proslave liberalizacije viznog režima, jer je Psiahas svojom feštom preduhitrio i niško gradsko rukovodstvo.

- Sada kada više neću biti zauzet izdavanjem viza imaću više vremena da se posvetim jačanju veza između ovog dela Srbije i Grčke. Radiću na jačanju prvenstveno privrednih i kulturnih odnosa jer ima mnogo zainteresovanih opština u mojoj zemlji koje bi volele da sarađuju sa Nišom - kaže Psiahas.

Bugarski diplomata Georgij Jurukov u Niš je stigao pre tri godine.

- Lično sam se zalagao za otvaranje bugarskog konzulata u Nišu i velika mi je čast što sam baš ja imenovan za prvog generalnog konzula. Tokom trogodišnje karijere izdali smo 90.000 viza. Niš veoma volim, ovde imam mnogo prijatelja i žao mi je što zbog obaveza nisam u mogućnosti da se više družim sa njima - kaže Jurukov.

Nišlija Petar Bošnjaković, direktor Klinike za radiologiju, počasni je konzul Velike Britanije već četiri godine.

- Pre dvadesetak godina boravio sam u Velikoj Britaniji kao stipendista Britanskog saveta. Godinama posle toga odlazio sam na okupljanja stipendista i tokom tih susreta rodila se ideja da se imenovanjem počasnog konzula ojačaju veze sa Srbijom, a ta čast je pripala meni - kaže Bošnjaković.

On trenutno vodi brigu o poštovanju prava dvojice Britanaca koji su u niškom zatvoru zbog prevare.

- Bio sam angažovan i kada su britanski državljani izazvali saobraćajnu nesreću u Srbiji. Jednom prilikom sam podigao na noge naše organe kako bi organizovali potragu za nestalim turistom na Kopaoniku. Kasnije se ispostavilo da je on irski državljanin, te da za njega nisam ni bio nadležan - priča Bošnjaković.

Miloje Branković od marta je počasni konzul Mađarske. Ovaj niški privrednik godinama sarađuje sa mađarskim partnerima.

- Na preporuku mojih poslovnih partnera, mađarska ambasada me je imenovala za počasnog konzula. Prevashodni mi je zadatak da štitim mađarske državljane u ovom delu Srbije, ali zasad nije bilo prilike za ozbiljnije reagovanje. Posvetio sam se jačanju privrednih, sportskih i kulturnih veza između Srbije i Mađarske jer je ova zemlja u Evropskoj uniji, tako da uz njenu pomoć možemo da olakšamo pristup evropskim fondovima. Organizovao sam više manifestacija koje su imale za cilj da se žitelji ovog dela Srbije upoznaju sa Mađarskom, a radim i na bratimljenju Niša sa gradovima u ovoj zemlji - objašnjava Branković.

Saša Miljković, rođeni Parižanin, u Niš je stigao kao dvanaestogodišnjak. Kaže da je uvek želeo da uspostavi most saradnje između ove dve zemlje jer ih obe smatra svojom domovinom. Želja mu se ostvarila početkom decembra, kada je imenovan za konzularnog predstavnika Francuske u Nišu.

- Radeći za Evropsku komisiju, dolazio sam u kontakt sa zvaničnicima Francuske koji su bili zainteresovani za imenovanje počasnog konzula na jugu Srbije. Francuza ima u Nišu, ali i u Pirotu, gde su stigli nakon što je „Mišlen" kupio tamošnju fabriku guma. U Nišu postoji Francuski kulturni centar koji je veoma aktivan, a ja ću nastojati da još više učvrstim veze Niša sa francuskim gradovima, posebno u oblasti privredne saradnje i kulturnih dešavanja - kaže počasni konzul Republike Francuske.