Besplatna Zabava

Archive for January 2nd, 2010

Teodosić: Novu godinu sam dočekao sa svojom devojkom Majom Ognjenović u Atini, njoj sam prvo čestitao. Sebi sam u 2010. poželeo - dobro zdravlje, bar jedan trofej sa Olimpijakosom, jer se to predugo čeka, i dobre igre Srbije na SP

Srpski košarkaški reprezentativac Miloš Teodosić Novu godinu dočekao je u Atini, u društvu devojke, odbojkašice Maje Ognjanović, koju je, kako nam otkriva, prvu poljubio u ponoć i poželeo joj sve najbolje. Srpski reprezentativac kaže da zaljubljeni par, zbog sportskih obaveza, nije posebno slavio. On je naglasio da je od Deda Mraza u 2010. godini poželeo dobro zdravlje, bar jedna trofej sa Olimpijakosom i da „orlovi" na Mundijalu u Turskoj igraju još bolje nego na EP u Poljskoj.

- Nije bilo mnogo slobodnog vremena, pa sam Novu godinu proslavio u Atini sa Majom. Izašli smo u jedan klub, gde smo se odlično proveli. Inače, Maju sam prvu poljubio u ponoć i poželeo sve najbolje u 2010. godini, a što se tiče drugara iz košarke, prvo sam čestitao Protiću iz FMP-a. Inače, mi sportisti ne doživljavamo Novu godinu i Božić kao neke praznike pošto svakodnevno treniramo jer nas za neki dan očekuju utakmice. Nemamo puno odmora - kaže Teodosić za Press.

Odlični plejmejker je u prethodnoj godini doživeo potpunu afirmaciju, pogotovo na EP u Poljskoj, gde je predvodio naš nacionalni tim do srebrne medalje, što mu je donelo izbor u idealnu petorku šampionata. On se nada da će 2010. biti jednako uspešan, što je poželeo i čitaocima Pressa.

- Najpre bih sebi, ali i svim našim ljudima u Srbiji i dijaspori poželeo dobro zdravlje, jer je to najbitnije. Poželeo bih im puno ljubavi i uspeha u svom poslu, a za ostalo neka se sami pobrinu. Što se tiče sportskih želja, voleo bih da ove godine sa Olimpijakosom osvojim bar neki trofej, jer se predugo čeka. Na reprezentativnom planu želeo bih da na Svetskom prvenstvu u Turskoj prikažemo još bolje igre nego na EP - rekao je Teodosić.

Olimpijakos je u novoj godini angažovao novog igrača, plejmejkera Skunija Pena, a Teodosić se nada da će se Amerikanac dobro uklopiti u tim, ali dodaje da ne strepi za svoju minutažu.

- Odradio je već jedan trening i sigurno će biti pravo pojačanje za nas, jer su nam potrebni igrači u rotaciji. Nadam se da Papalukas neće biti dugo van terena i da će nam se priključiti kako bismo kompletni i spremni da ostvarimo dobre rezultate ove sezone. Što se tiče moje minutaže i da li će ona biti ugrožena dolaskom Pena, pravo da vam kažem ne brinem o tome. U stvari, i ne razmišljam o tome, već samo kako da budem koncentrisan i spreman za svaki meč - kaže reprezentativac Srbije.

Na pitanje u kakvim je odnosima sa saigračima iz Olimpijakosa, jer je na meču protiv Lijetuvusa imao verbalne duele sa Vujčićem i Klejzom, Teodosić je odgovorio da je sve u najboljem redu.

- Takve stvari su normalne u sportu. To se stalno dešava na utakmicama koje su veoma su bitne za ekipu, pa je samim tim i tenzija veća. Mi smo na kraju pobedili, tako da je posle sve bilo u najboljem redu, a ja sam u dobrim odnosima sa svima u ekipi - poručio je Teodosić.

Druga teniserka Srbije sastaće se prvi put u karijeri sa Australijankom srpskog porekla na startu turnira u Brizbejnu

Australijski derbi srpskih igračica otvoriće novu tenisku sezonu! Trenutno drugi ženski reket naše zemlje Ana Ivanović već u prvom kolu turnira u Brizbejnu staće naspram Australijanke našeg porekla Jelene Dokić. Prvi međusobni okršaj između Beograđanke i Osiječanke najverovatnije će biti odigran u noći između nedelje i ponedeljka, a pobednica ide na bolju iz susreta između Švajcarkinje Timee Bačinski i kvalifikantkinje.

Malo je reći da će sudar dve Srpkinje, toliko omiljene na najmanjem kontinentu, biti interesantan. Dobro je poznato kroz šta su Ana i Jelena prošle tokom minulih sezona. Ivanovićeva je nakon zvezdane 2008, u kojoj je stigla do prvog mesta na WTA listi i trijumfa na Rolan Garosu, minule godine doživela nagli pad, dočekavši novu 2010. na 21. poziciji.

- Jedva čekam da počne turnir u Brizbejnu! Prošla 2009. definitivno je bila godina koju bih najradije da zaboravim i veoma se radujem početku nove sezone. Mislim da je ovo bio najduži odmor koji sam imala do sada u karijeri i nedostajala su mi takmičenja. Pripreme protiču u najboljem redu i sada radim na usavršavanju nekoliko stvari pre početka turnira. U Brizbejn sam došla bez ikakvih očekivanja i pokušaću da uživam u samom takmičenju. S obzirom na to da već nekoliko meseci nisam igrala, to neće biti teško - optimistična je Ana Ivanović, treći nosilac takmičenja u Brizbejnu.

Sa druge strane, Dokićeva se dugo borila sa psihičkim problemima uzrokovanim neslaganjem sa porodicom (pre svega sa ocem Damirom), da bi prošlu sezonu fantastično započela plasmanom u četvrtfinale Australijan opena, uspevši da se do kraja 2009. progura od poslednjeg, 9.999. do 56. mesta. Ipak, tokom leta se razbolela se od mononukleoze, tako da je nakon Vimbldona morala da miruje čitava tri meseca.

- Čini mi se da udaram lopticu kako treba. Mnogo sam popravila fizičku spremnost i osećam kako mi se izdržljivost popravila i da se dobro krećem. Verujem da sam u mnogo boljoj formi nego 2009. Očekujem da ću uspeti da se probijem među prvih 20 u ovoj sezoni - jasna je naturalizovana Australijanka.

Pored Ana i Jelene, svakako najviše pažnje u Brizbejnu privući će dve Belgijanke - Kim Klajsters i povratnica Žistin Enan. Klajstersova, inače prvi nosilac, u prvom kolu ukrstiće rekete sa Italijankom Tatjanom Garbin, a Enanova sa drugom „kosturašicom", Ruskinjom Nađom Petrovom. Turnir u Brizbejnu igra se na tvrdoj podlozi od 3. do 10. januara za nagradni fond od 220.000 dolara, a Ivanovićeva brani četvrtfinale, to jest 70 WTA poena.

Jedan od najpoznatijih svetskih novinara kaže za Press da je sve u životu postigao zahvaljujući srpskom vaspitanju i okruženju u kojem je odrastao

U prvom intervjuu za srpske novine jedan od najpoznatijih novinara istraživača u Americi i dobitnik čak tri Pulicerove nagrade Volter Bogdanić otkriva kako je sve u životu postigao zahvaljujući srpskom vaspitanju, da zna da mu je deda bio predratni vlasnik hotela „Palas" i da su srpsko poreklo i srpsko okruženje u kom je odrastao najviše uticali na njegovo formiranje „kao novinara i kao čoveka".

Bogdanić je sa oduševljenjem pristao na razgovor za naš list, ali je na početku napomenuo da se on ne bavi političkim novinarstvom i da ga zanimaju isključivo društvene teme i korporacijski nemoral, zbog čega nije želeo da odgovara na neka „teška" pitanja oko Kosova, srpske emigracije u Americi ili groba Draže Mihailovića...

Vi ste, u stvari, najnagrađivaniji srpski novinar, ako smemo tako da vas zovemo?

- Veoma sam ponosan na svoje srpsko poreklo, i to mi je veoma važno u životu. Ne bih fokusirao na nagrade koje sam osvojio. To, naravno, ne znači da ne cenim njihov značaj. Kada je reč o novinarstvu, više volim da govorim o tome kako su moje priče pomogle žrtvama korporativne pohlepe i neodgovornog ponašanja establišmenta. Ne mogu da zamislim da postoji čovek koji je bio više ponosan na svoje srpsko poreklo od mog oca. On je, za razliku od mene i rođen u Beogradu. Na moje obrazovanje je uticao taj osećaj mog oca za poštenje i osećaj za razlikovanje dobrog od lošeg. Od oca sam dobio intelektualne osnove za moja uverenja koja su me vodila kroz život. Od majke sam nasledio strast koja mi je mnogo značila u karijeri. I moja majka je Srpkinja. Nažalost, danas imam jako malo kontakta sa srpskom emigracijom - kaže Bogdanić.

Da li i na novinare u Americi predstavnici vlasti ili kapitala vrše pritisak i kako vi izlazite na kraj sa tim?

- Naravno da se to događa i u Americi, ali ne toliko često koliko biste pomislili. Međutim, ako se moćnim ljudima ne sviđa ono što radim i ja to osetim, to za mene samo znači potvrdu da se moja istraga kreće u pravom smeru.

Vaš prvi posao je bio u klivlendskom „Plejn dileru", čiji je dugogodišnji vlasnik i urednik bio Aleks Mačeski, inače poznati američki Srbin. Da li je tu proradila „srpska veza"?

- Poznajem Aleksa jako dugo i on je uvek bio jako dobar prema meni. Ali, mogu da vam garantujem da moje srpsko poreklo nije imalo nikakve veze sa tim što sam dobio posao „Plejn dileru".

Aleks Mačeski je u razgovoru za naš Pressmagazin prognozirao da je budućnost medija na internetu, što će biti na štetu štampanih medija. Kako vi vidite budućnost medija posle okončanja svetske ekonomske krize?

- Sigurno je samo da zdrava demokratija ne može da postoji bez novinara koji su istrenirani da iskopaju sve informacije o tome šta njihova vlada radi loše. Ostalo su tehnička pitanja.

Kada ste poslednji put bili u Srbiji?

- Beograd sam posetio kao dete dok je moj deda bio živ. Bio je to inače divan čovek u svakom smislu.

Da li je tačno da je vaš deda bio vlasnik poznatog beogradskog hotela „Palas"?

- To je istina. Čak je i moj otac odrastao u tom hotelu, i često nam je dok smo bili deca pričao priče o tom hotelu i tom vremenu.

Da li planirate uskoro ponovo da dođete u glavni grad Srbije?

- Naravno. Želim svojoj deci da pokažem gde su odrasli njihovi baba i deda i da njima pružim priliku da iz prve ruke iskuse ljubaznost i dobrotu ljudi u Srbiji.

Kako su američki mediji ispratili posetu potpredsednik SAD Bajdena Beogradu i da li se uopšte slika o Srbiji u američkom javnom mnjenju menja u poslednje vreme?

- Američki mediji tome su dali veoma malo prostora, ako su uopšte i pokrili njegovu posetu Beogradu. Moje lično mišljenje je da medijsko izveštavanje o Balkanu ostavlja dosta prostora koji treba popuniti.

Srbija je jedna od poslednjih zemalja koja je dobila svoj kokus u američkom Kongresu. Da li vam se čini da srpske vlasti do sada nisu razumele dovoljno značaj lobiranja u Vašingtonu?

- Iz ugla nekog ko se ne bavi politikom mogu samo reći da oni koji podržavaju Srbiju, kako bi to rekli u Americi, nisu ostavili tragove svojih stopala u Vašingtonu.

Jedan od najpoznatijih svetskih novinara kaže za Press da je sve u životu postigao zahvaljujući srpskom vaspitanju i okruženju u kojem je odrastao

U prvom intervjuu za srpske novine jedan od najpoznatijih novinara istraživača u Americi i dobitnik čak tri Pulicerove nagrade Volter Bogdanić otkriva kako je sve u životu postigao zahvaljujući srpskom vaspitanju, da zna da mu je deda bio predratni vlasnik hotela „Palas" i da su srpsko poreklo i srpsko okruženje u kom je odrastao najviše uticali na njegovo formiranje „kao novinara i kao čoveka".

Bogdanić je sa oduševljenjem pristao na razgovor za naš list, ali je na početku napomenuo da se on ne bavi političkim novinarstvom i da ga zanimaju isključivo društvene teme i korporacijski nemoral, zbog čega nije želeo da odgovara na neka „teška" pitanja oko Kosova, srpske emigracije u Americi ili groba Draže Mihailovića...

Vi ste, u stvari, najnagrađivaniji srpski novinar, ako smemo tako da vas zovemo?

- Veoma sam ponosan na svoje srpsko poreklo, i to mi je veoma važno u životu. Ne bih fokusirao na nagrade koje sam osvojio. To, naravno, ne znači da ne cenim njihov značaj. Kada je reč o novinarstvu, više volim da govorim o tome kako su moje priče pomogle žrtvama korporativne pohlepe i neodgovornog ponašanja establišmenta. Ne mogu da zamislim da postoji čovek koji je bio više ponosan na svoje srpsko poreklo od mog oca. On je, za razliku od mene i rođen u Beogradu. Na moje obrazovanje je uticao taj osećaj mog oca za poštenje i osećaj za razlikovanje dobrog od lošeg. Od oca sam dobio intelektualne osnove za moja uverenja koja su me vodila kroz život. Od majke sam nasledio strast koja mi je mnogo značila u karijeri. I moja majka je Srpkinja. Nažalost, danas imam jako malo kontakta sa srpskom emigracijom - kaže Bogdanić.

Da li i na novinare u Americi predstavnici vlasti ili kapitala vrše pritisak i kako vi izlazite na kraj sa tim?

- Naravno da se to događa i u Americi, ali ne toliko često koliko biste pomislili. Međutim, ako se moćnim ljudima ne sviđa ono što radim i ja to osetim, to za mene samo znači potvrdu da se moja istraga kreće u pravom smeru.

Vaš prvi posao je bio u klivlendskom „Plejn dileru", čiji je dugogodišnji vlasnik i urednik bio Aleks Mačeski, inače poznati američki Srbin. Da li je tu proradila „srpska veza"?

- Poznajem Aleksa jako dugo i on je uvek bio jako dobar prema meni. Ali, mogu da vam garantujem da moje srpsko poreklo nije imalo nikakve veze sa tim što sam dobio posao „Plejn dileru".

Aleks Mačeski je u razgovoru za naš Pressmagazin prognozirao da je budućnost medija na internetu, što će biti na štetu štampanih medija. Kako vi vidite budućnost medija posle okončanja svetske ekonomske krize?

- Sigurno je samo da zdrava demokratija ne može da postoji bez novinara koji su istrenirani da iskopaju sve informacije o tome šta njihova vlada radi loše. Ostalo su tehnička pitanja.

Kada ste poslednji put bili u Srbiji?

- Beograd sam posetio kao dete dok je moj deda bio živ. Bio je to inače divan čovek u svakom smislu.

Da li je tačno da je vaš deda bio vlasnik poznatog beogradskog hotela „Palas"?

- To je istina. Čak je i moj otac odrastao u tom hotelu, i često nam je dok smo bili deca pričao priče o tom hotelu i tom vremenu.

Da li planirate uskoro ponovo da dođete u glavni grad Srbije?

- Naravno. Želim svojoj deci da pokažem gde su odrasli njihovi baba i deda i da njima pružim priliku da iz prve ruke iskuse ljubaznost i dobrotu ljudi u Srbiji.

Kako su američki mediji ispratili posetu potpredsednik SAD Bajdena Beogradu i da li se uopšte slika o Srbiji u američkom javnom mnjenju menja u poslednje vreme?

- Američki mediji tome su dali veoma malo prostora, ako su uopšte i pokrili njegovu posetu Beogradu. Moje lično mišljenje je da medijsko izveštavanje o Balkanu ostavlja dosta prostora koji treba popuniti.

Srbija je jedna od poslednjih zemalja koja je dobila svoj kokus u američkom Kongresu. Da li vam se čini da srpske vlasti do sada nisu razumele dovoljno značaj lobiranja u Vašingtonu?

- Iz ugla nekog ko se ne bavi politikom mogu samo reći da oni koji podržavaju Srbiju, kako bi to rekli u Americi, nisu ostavili tragove svojih stopala u Vašingtonu.

Jedan od najpoznatijih svetskih novinara kaže za Press da je sve u životu postigao zahvaljujući srpskom vaspitanju i okruženju u kojem je odrastao

U prvom intervjuu za srpske novine jedan od najpoznatijih novinara istraživača u Americi i dobitnik čak tri Pulicerove nagrade Volter Bogdanić otkriva kako je sve u životu postigao zahvaljujući srpskom vaspitanju, da zna da mu je deda bio predratni vlasnik hotela „Palas" i da su srpsko poreklo i srpsko okruženje u kom je odrastao najviše uticali na njegovo formiranje „kao novinara i kao čoveka".

Bogdanić je sa oduševljenjem pristao na razgovor za naš list, ali je na početku napomenuo da se on ne bavi političkim novinarstvom i da ga zanimaju isključivo društvene teme i korporacijski nemoral, zbog čega nije želeo da odgovara na neka „teška" pitanja oko Kosova, srpske emigracije u Americi ili groba Draže Mihailovića...

Vi ste, u stvari, najnagrađivaniji srpski novinar, ako smemo tako da vas zovemo?

- Veoma sam ponosan na svoje srpsko poreklo, i to mi je veoma važno u životu. Ne bih fokusirao na nagrade koje sam osvojio. To, naravno, ne znači da ne cenim njihov značaj. Kada je reč o novinarstvu, više volim da govorim o tome kako su moje priče pomogle žrtvama korporativne pohlepe i neodgovornog ponašanja establišmenta. Ne mogu da zamislim da postoji čovek koji je bio više ponosan na svoje srpsko poreklo od mog oca. On je, za razliku od mene i rođen u Beogradu. Na moje obrazovanje je uticao taj osećaj mog oca za poštenje i osećaj za razlikovanje dobrog od lošeg. Od oca sam dobio intelektualne osnove za moja uverenja koja su me vodila kroz život. Od majke sam nasledio strast koja mi je mnogo značila u karijeri. I moja majka je Srpkinja. Nažalost, danas imam jako malo kontakta sa srpskom emigracijom - kaže Bogdanić.

Da li i na novinare u Americi predstavnici vlasti ili kapitala vrše pritisak i kako vi izlazite na kraj sa tim?

- Naravno da se to događa i u Americi, ali ne toliko često koliko biste pomislili. Međutim, ako se moćnim ljudima ne sviđa ono što radim i ja to osetim, to za mene samo znači potvrdu da se moja istraga kreće u pravom smeru.

Vaš prvi posao je bio u klivlendskom „Plejn dileru", čiji je dugogodišnji vlasnik i urednik bio Aleks Mačeski, inače poznati američki Srbin. Da li je tu proradila „srpska veza"?

- Poznajem Aleksa jako dugo i on je uvek bio jako dobar prema meni. Ali, mogu da vam garantujem da moje srpsko poreklo nije imalo nikakve veze sa tim što sam dobio posao „Plejn dileru".

Aleks Mačeski je u razgovoru za naš Pressmagazin prognozirao da je budućnost medija na internetu, što će biti na štetu štampanih medija. Kako vi vidite budućnost medija posle okončanja svetske ekonomske krize?

- Sigurno je samo da zdrava demokratija ne može da postoji bez novinara koji su istrenirani da iskopaju sve informacije o tome šta njihova vlada radi loše. Ostalo su tehnička pitanja.

Kada ste poslednji put bili u Srbiji?

- Beograd sam posetio kao dete dok je moj deda bio živ. Bio je to inače divan čovek u svakom smislu.

Da li je tačno da je vaš deda bio vlasnik poznatog beogradskog hotela „Palas"?

- To je istina. Čak je i moj otac odrastao u tom hotelu, i često nam je dok smo bili deca pričao priče o tom hotelu i tom vremenu.

Da li planirate uskoro ponovo da dođete u glavni grad Srbije?

- Naravno. Želim svojoj deci da pokažem gde su odrasli njihovi baba i deda i da njima pružim priliku da iz prve ruke iskuse ljubaznost i dobrotu ljudi u Srbiji.

Kako su američki mediji ispratili posetu potpredsednik SAD Bajdena Beogradu i da li se uopšte slika o Srbiji u američkom javnom mnjenju menja u poslednje vreme?

- Američki mediji tome su dali veoma malo prostora, ako su uopšte i pokrili njegovu posetu Beogradu. Moje lično mišljenje je da medijsko izveštavanje o Balkanu ostavlja dosta prostora koji treba popuniti.

Srbija je jedna od poslednjih zemalja koja je dobila svoj kokus u američkom Kongresu. Da li vam se čini da srpske vlasti do sada nisu razumele dovoljno značaj lobiranja u Vašingtonu?

- Iz ugla nekog ko se ne bavi politikom mogu samo reći da oni koji podržavaju Srbiju, kako bi to rekli u Americi, nisu ostavili tragove svojih stopala u Vašingtonu.

Doček 2010. mnogi su proveli uz muziku najpopularnijih pevača srpske estrade. Najuzbudljivije je bilo na Beogradskom sajmu, gde su publiku zabavljali Ceca Ražnatović i muške „zvezde Granda"

Cecu je sa oduševljenjem dočekalo više hiljada obožavaoca, a po broju prisutnih ovo je ujedno bio najbolji i najmasovniji doček Nove godine. Provod je počeo u 21 sat, kada su nastupile „zvezde Granda": Jovan Stefanović, Saša Kapor, Slobodan Vasić i Nebojša Vojvodić, kao i Milan Topalović Topalko i Svetlana Tanasić - Big Mama.

Sat vremena pre ponoći prisutne je do uzavrele atmosfere dovela Ceca, koja se na sceni pojavila u elegantnoj crnoj večernjoj haljini. Sa Cecom na bini prisutni su dočekali novu godinu, a nastup je nastavljen sve do jedan sat iza ponoći. Cecin nastup iza scene pratili su njena deca, sin Veljko i ćerka Anastasija, dečko Vladimir Cvetković i nekoliko najbližih prijatelja.

Nekoliko stotina metara dalje, u restoranu „KPGT", goste su zabavljali Tanja Savić, Nikola Rokvić i Steva Anđelković. Nastup je prvi počeo Steva, koji je uveseljavao prisutne pop muzikom, dok je Tanja Savić gostima prva poželela sreću u 2010. Iza ponoći na binu je izašao Nikola Rokvić, uz kog je sve vreme bila njegova devojka Una, dok je Tanju „čuvao" njen dečko Dušan.

Uzbudljivo je bilo i na Kopaoniku, u prepunom hotelu „Grand". U sportskoj hali, za ovu priliku dekorisanoj belim balonima i novogodišnjim ukrasima, goste je zabavljao Haris Džinović, uz koga su, između ostalih, uživali Dragan Marković Palma, Nenad Čanak, fudbaleri Nenad Jestrović i Miralem Sulejmani, Ivica Tončev, savetnik Ivice Dačića, advokat Zdenko Tomanović... Vlasnik hotela Miodrag Kostić bio je u društvu devojke Mie Zečević, demantujući tako napise da su raskinuli vezu. Oko tri sata posle ponoći na binu se popeo Nenad Čanak i zapevao pred već polupraznom salom. Od poznatih, na Kopaoniku je viđen i Milan Beko, kao i brojni članovi porodice Karić.

Repriza dočeka u „Grandu", kažu, bila je daleko uzbudljivija od dočeka, a vlasniku hotela Miodragu Kostiću Koletu mnogi muškarci su pozavideli. Te večeri goste je uveseljavala njegova bivša devojka Nataša Bekvalac dvočasovnim koncertom. Ispred bine je razdragano đuskala Mia, a jelke u celom hotelu je nekoliko dana pred Novu godinu okitila Marijana Mateus, njegova bivša supruga.

I te večeri se na binu popeo Čanak, koji je s Natom otpevao „Boje biti pijan nego star". Pažnju na Natinom koncertu je privukao i Veljko Ražnatović, koji se gotovo sve vreme ljubio sa svojom devojkom.

Ibrahim Škupoli, izbeglica sa Kosova, zaklao bivšu devojku i ubio još četvoro ljudi u tržnom centru, a potom presudio i sebi

Ibrahim Škupoli (43), poreklom iz Kosovske Mitrovice, zaklao je svoju bivšu devojku u njenom stanu, a potom u tržnom centru u finskom gradu Espo ubio četvoro ljudi, da bi na kraju presudio i sebi.

Prema saopštenju finske policije, Škupoli je prvo otišao u stan bivše devojke, koju je preklao nožem. Potom je u tržnom centru u blizini Helsinkija, u prodavnici u kojoj je radila njegova bivša devojka, ubio trojicu muškaraca i jednu ženu. Telo napadača pronađeno je nešto kasnije u njegovoj kući.

- Utvrđeno je da je šesta žrtva sam napadač. Njegovo telo pronađeno je u njegovoj kući - rekao je na konferenciji za novinare inspektor Juka Kaski.

Finska policija nije jasno navela motiv masakra, saopštivši samo da je Škrupoliju ranije određena sudska zabrana prilaska bivšoj devojci, koja je posle pucnjave pronađena mrtva u svom stanu. Zločin je najverovatnije počinjen iz ljubomore, zaključila je finska policija.

Prema najnovijim policijskim saznanjima, Škupoli je žrtve likvidirao sistematski i nije pucao nasumično.

- Ne znamo da li je ubica poznavao žrtve pre zločina. To je predmet istrage i zbog toga ne možemo sada reći zašto je pucao - rekao je policijski nadzornik Esa Groslund, koji rukovodi istragom.

On je dodao da je nesumnjivo da je ubica pucao sistematski i da je akciju izveo samostalno.

Iako policija nije objavila detalje zločina, mediji kažu da je Škupoli prvo ubio devojku, a potom krenuo u krvavi pohod u tržnom centru. Smatra se da mu je meta bio njen sadašnji ljubavnik.

Sve žrtve povezane su s njegovom bivšom devojkom, s kojom je bio više godina u vezi, a koja je prekinuta naprasno 2008. godine. On sa tim nije mogao da se pomiri, pa je njegova bivša devojka od policije zatražila zabranu približavanja, što je i dobila. U aprilu 2009. godine ona ga je prijavila zbog uznemiravanja, pa ga je policija privela na ispitivanje i pretražila njegov stan u kojem nije pronašla nikakvo oružje.

Premijer Finske Mati Vanhanen je u saopštenju naveo da će policija istražiti način na koji je ubica došao do pištolja, za koji nije imao dozvolu.

Ibrahim Škupoli već godinama je živeo u Finskoj i bio je poznat lokalnoj policiji. Iz Kosovske Mitrovice je prebegao 1990.

Pokušao je da dobije finsko državljanstvo, ali tamošnje ministarstvo bezbednosti odbilo ga je zbog kriminalne prošlosti. Bio je osuđivan zbog nanošenja telesnih povreda i zbog ilegalnog posedovanja oružja.

Finski Čanel For objavio je snimak iz 2008. godine, na kojoj masovni ubica govori o stanju na Kosovu.

- Na Kosovu je bilo teško, ali sad sam u Finskoj, odakle pokušavamo da pomognemo koliko god možemo. Skupljamo odeću i ostale potrepštine i šaljemo na Kosovo. Pre tri-četiri godine Srbija nas je napala. Bili smo prisiljeni da branimo naše domove - rekao je Škupoli u Mitrovici 2008. godine.

Prvi put otkad se pamti ruska državna televizija napravila je crtanu parodiju na funkcionere tako visokog ranga. Uz daire, harmoniku, i korake kazačoka, predsednik Dmitrij Medvedev i premijer Vladimir Putin poželeli su građanima srećnu Novu godinu

Posle zvanične novogodišnje čestitke Medvedeva, emitovan je dvoipominutni crtani film u kojem Medvedev sa harmonikom i Putin sa dairama pevaju o najvažnijim događajima u 2009. godini. Vladajući tandem peva o „najnovijoj modi sabiranja utisaka iz prošle godine".

Skeč počinje poklikom Medvedeva „hopa", na koji Putin odgovara sa „Bravo kolega", a potom kreće analiza najvažnijih događaja u Rusiji protekle godine, od naslovnih strana do glavnih političkih dogovora.

- Verujete li, ili ne, ali ja sam svakoga dana na Internetu - dodaje Medvedev, a Putin odgovara sa:

- Znam, napisao sam ti čestitku.

Medvedev dodaje da narodu već drugu godinu zaredom čestita Novu godinu, na šta Putin kaže:

- E, pa, ne znam da li znate, ali neko od nas ih pozdravlja već deveti put.

- Da, sećam se - odgovara predsednik Medvedev.

U čestitki građanima pominju se i Severni i Južni tok, koji grade „kada god je potrebno", a oko „Nabuka" Putin pravi slovnu grešku zbog koje se izvinjava, jer nije baš „politički najkorektnija".

Medvedev i Putin pevaju i o „dubokoj svetskoj krizi", ali i „pravednoj birokratiji".

Na kraju, Medvedev i Putin je zajedno pevaju:

- Mi bismo još da pevamo za vas, ali avaj, ne možemo da zaboravimo našu dužnost.

- Prijatelji, srećna Nova godina.. - zaključuju u novogodišnjem skeču Medvedev i Putin.

Služba za borbu protiv organizovanog kriminala najavljuje još žešću borbu protiv mafije! Ubuduće, za svaku informaciju koja istražnim organima može pomoći u otkrivanju narko-dilera građanima će slediti nagrada

Svaki građanin koji istražnim organima dostavi informaciju koja može pomoći u otkrivanju narko-dilera ili presecanju nelegalnih puteva droge uskoro će biti finansijski nagrađen! Sredstva će biti obezbeđena od novca i imovine koja će tokom sudskog postupka biti oduzimana od pravosnažno osuđenih mafijaša, a na osnovu Zakona o organizovanom kriminalu.

Ovo je samo jedna od novina u radu Službe za borbu protiv organizovanog kriminala, koja je uveliko započela sa reformama po ugledu na slične službe u svetu. Veruje se da će to još više doprineti efikasnijem obračunu sa mafijašima, mada se i prošla godina po mnogo čemu može smatrati jednom od najuspešnijih u radu SBPOK-a! Ivan Brandić, načelnik Odeljenja za suzbijanje krijumčarenja narkotika u SBPOK-u, u izjavi za Press podseća da je zahvaljujući radu ove službe prošla godina za mnoge domaće i strane narko-dilere bila baš „baksuzna"!

- Tokom 2009. godine uspešno smo odradili akcije hapšenja narko-dilera u pet velikih isporuka kokaina. Uspešno smo sprečili krijumčarenje ove droge u Austriju, Nemačku i u Srbiju. Na osnovu informacija koje smo dostavili bezbednosnim službama drugih država, u nekoliko zemalja EU zaplenjeno je 780 kilograma kokaina, 25 kilograma heroina, 500 kilograma kanabisa i skoro tri miliona evra. U tim operacijama strane policije uhapsile su najmanje 55 ljudi - kaže Brandić.

Kokain stiže poštom!

Naš sagovornik kaže da je SBPOK krenuo u žestoku borbu protiv narko-mafije koja iz Južne Amerike švercuje drogu u Evropu.

- Kokain se najviše krijumčari brodovima i avionima. Međutim, u poslednje vreme narko-mafija sve češće koristi i poštanske pakete kojima šalje drogu. To su paketi od po 1,5 do pet kilograma kokaina. Napiše se lažna adresa pošiljaoca negde u Južnoj Americi i paket se pošalje u Srbiju. Ovaj sistem je dobro razrađen, pa narko-dileri i ne moraju da izlaze iz zemlje, pa čak ni iz kuće, jer drogu podignu kuriri koji za ovaj posao dobijaju od 500 do 2.000 evra - kaže Brandić, i dodaje:

- Ipak, brodovi su najpouzdaniji za šverc veće količine droge. Zbog brojnih šupljina u brodu teško je otkriti sakrivene narkotike, jer se kokain ubačen u voće, povrće, farbe ili drugu robu teško otkriva. Kokain se iz Južne Amerike prebacuje velikim brodovima do Španije, gde se deli na manje količine. Zatim se prebacuje na manje brodove, koji ga potom transportuju u velike evropske luke. Nekad dileri izbace kokain u vodu, na otvorenom moru, pa ga posle izvade. Koliko je velika zarada od krijumčarenja kokaina govori i podatak da čak i ako se šest od sedam poslatih kontejnera na putu izgubi, zapleni ili uništi, narko-dileri su opet na dobitku!

Brandić kaže da je drugi način krijumčarenja kokaina putem pošiljki koje se šalju avionom.

Fabrički spakovano

- Neki dileri ih prenose u specijalnim koferima koji su još u fabrikama napunjeni drogom. Kokain se u Srbiju prebacuje i preko kurira, takozvanih gutača, koji progutaju drogu koja je upakovana u specijalnim kapsulama - objašnjava naš sagovornik.

Prema njegovim rečima, SBPOK je prvi u Srbiji sudski procesuirao organizovanu kriminalnu grupu čiji su pripadnici iz Beograda organizovali transport kokaina iz Južne Amerike u Evropu. Tada je uhapšen organizator grupe Ivan Pavlović, koji do tada nije hapšen, iako su postojala operativna saznanja da se bavi trgovinom narkoticima. Osim njega, uhapšeno je još dvadesetak pripadnika njegove grupe, dok se za dvojicom traga. Cela akcija je deo zajedničkog rada naše službe sa policijama Belgije, Holandije i Italije - navodi Brandić.

Poslednjih godina narko-dileri u Srbiji se sve više sa heroina prebacuju na kokain, jer je rizik od hapšenja mnogo manji, a zarada mnogo veća. Prema podacima SBPOK-a, u Srbiji postoji oko deset organizovanih kriminalnih grupa koje se bave trgovinom kokaina. One nisu jake kao „zemunski klan", ali imaju veoma razvijenu organizaciju, veze sa moćnim narko-kartelima po celom svetu, a naročito u Južnoj Americi, Brazilu, Argentini u Južnoj Africi, što su i glavni centri za krijumčarenje ovog narkotika.

Služba za borbu protiv organizovanog kriminala najavljuje još žešću borbu protiv mafije! Ubuduće, za svaku informaciju koja istražnim organima može pomoći u otkrivanju narko-dilera građanima će slediti nagrada

Svaki građanin koji istražnim organima dostavi informaciju koja može pomoći u otkrivanju narko-dilera ili presecanju nelegalnih puteva droge uskoro će biti finansijski nagrađen! Sredstva će biti obezbeđena od novca i imovine koja će tokom sudskog postupka biti oduzimana od pravosnažno osuđenih mafijaša, a na osnovu Zakona o organizovanom kriminalu.

Ovo je samo jedna od novina u radu Službe za borbu protiv organizovanog kriminala, koja je uveliko započela sa reformama po ugledu na slične službe u svetu. Veruje se da će to još više doprineti efikasnijem obračunu sa mafijašima, mada se i prošla godina po mnogo čemu može smatrati jednom od najuspešnijih u radu SBPOK-a! Ivan Brandić, načelnik Odeljenja za suzbijanje krijumčarenja narkotika u SBPOK-u, u izjavi za Press podseća da je zahvaljujući radu ove službe prošla godina za mnoge domaće i strane narko-dilere bila baš „baksuzna"!

- Tokom 2009. godine uspešno smo odradili akcije hapšenja narko-dilera u pet velikih isporuka kokaina. Uspešno smo sprečili krijumčarenje ove droge u Austriju, Nemačku i u Srbiju. Na osnovu informacija koje smo dostavili bezbednosnim službama drugih država, u nekoliko zemalja EU zaplenjeno je 780 kilograma kokaina, 25 kilograma heroina, 500 kilograma kanabisa i skoro tri miliona evra. U tim operacijama strane policije uhapsile su najmanje 55 ljudi - kaže Brandić.

Kokain stiže poštom!

Naš sagovornik kaže da je SBPOK krenuo u žestoku borbu protiv narko-mafije koja iz Južne Amerike švercuje drogu u Evropu.

- Kokain se najviše krijumčari brodovima i avionima. Međutim, u poslednje vreme narko-mafija sve češće koristi i poštanske pakete kojima šalje drogu. To su paketi od po 1,5 do pet kilograma kokaina. Napiše se lažna adresa pošiljaoca negde u Južnoj Americi i paket se pošalje u Srbiju. Ovaj sistem je dobro razrađen, pa narko-dileri i ne moraju da izlaze iz zemlje, pa čak ni iz kuće, jer drogu podignu kuriri koji za ovaj posao dobijaju od 500 do 2.000 evra - kaže Brandić, i dodaje:

- Ipak, brodovi su najpouzdaniji za šverc veće količine droge. Zbog brojnih šupljina u brodu teško je otkriti sakrivene narkotike, jer se kokain ubačen u voće, povrće, farbe ili drugu robu teško otkriva. Kokain se iz Južne Amerike prebacuje velikim brodovima do Španije, gde se deli na manje količine. Zatim se prebacuje na manje brodove, koji ga potom transportuju u velike evropske luke. Nekad dileri izbace kokain u vodu, na otvorenom moru, pa ga posle izvade. Koliko je velika zarada od krijumčarenja kokaina govori i podatak da čak i ako se šest od sedam poslatih kontejnera na putu izgubi, zapleni ili uništi, narko-dileri su opet na dobitku!

Brandić kaže da je drugi način krijumčarenja kokaina putem pošiljki koje se šalju avionom.

Fabrički spakovano

- Neki dileri ih prenose u specijalnim koferima koji su još u fabrikama napunjeni drogom. Kokain se u Srbiju prebacuje i preko kurira, takozvanih gutača, koji progutaju drogu koja je upakovana u specijalnim kapsulama - objašnjava naš sagovornik.

Prema njegovim rečima, SBPOK je prvi u Srbiji sudski procesuirao organizovanu kriminalnu grupu čiji su pripadnici iz Beograda organizovali transport kokaina iz Južne Amerike u Evropu. Tada je uhapšen organizator grupe Ivan Pavlović, koji do tada nije hapšen, iako su postojala operativna saznanja da se bavi trgovinom narkoticima. Osim njega, uhapšeno je još dvadesetak pripadnika njegove grupe, dok se za dvojicom traga. Cela akcija je deo zajedničkog rada naše službe sa policijama Belgije, Holandije i Italije - navodi Brandić.

Poslednjih godina narko-dileri u Srbiji se sve više sa heroina prebacuju na kokain, jer je rizik od hapšenja mnogo manji, a zarada mnogo veća. Prema podacima SBPOK-a, u Srbiji postoji oko deset organizovanih kriminalnih grupa koje se bave trgovinom kokaina. One nisu jake kao „zemunski klan", ali imaju veoma razvijenu organizaciju, veze sa moćnim narko-kartelima po celom svetu, a naročito u Južnoj Americi, Brazilu, Argentini u Južnoj Africi, što su i glavni centri za krijumčarenje ovog narkotika.