Besplatna Zabava

Archive for January 3rd, 2010

Niko poraze ne podnosi tako teško kao ja. To je kao da me neko pesnicom opali posred lica. Upozoravam sve da mi ne prilaze kad izgubim, jer umem da budem veoma nezgodan, kaže srpski reprezentativac

Najbolji štoper sveta Nemanja Vidić priznao je da ne može da podnese poraz i upozorio sve da mu se sklone sa puta kada se to desi! On je neuspeh u dresu „crvenih đavola" i srpske reprezentacije izjednačio sa udarcem pesnicom posred lica i dodao da ga u tim trenucima treba izbegavati, u širokom luku.

„Stena iz Užica" tvrdi da mu zbog naglašenog pobedničkog mentaliteta izuzetno prija da bude stanovnik „Old Traforda" i nosi dres kluba koji je predodređen da juri trofeje na svim frontovima.

- Moja filozofija se poklapa sa načinom fukcionisanja Mančester junajteda. Uopšte ne volim da gubim, čak i u prijateljskim mečevima. Jednostavno sam takav... Kada poražen napustim teren znam da budem vrlo nezgodan. Osećam se kao da sam dobio udarac pesnicom posred lica. Tada je za moju okolinu najbolje da me izbegava - istakao je u razgovoru za „Sandej pipl" Nemanja Vidić.

Momak koji u ovom trenutku na evropskom tržištu vredi 35 miliona evra i ubedljivo je najskuplji defanzivac na planeti prisetio se nedavnog poraza Mančester junajteda od Fulama. On je rekao da se posle meča na „Kreven kotidžu" osećao jako tužno, iako zbog povrede nije mogao da pomogne četi ser Aleksa Fergusona da ne doživi debakl na obali Temze.

- Nisam mogao da igram na tom meču zbog povrede, ali sam se posle poraza osećao zabrinuto. Taj duel je odigran pre Božića, ali ja ga i dalje pamtim. To je jednostavno deo mog karaktera, iako se na Ostrvu često igraju utakmice. Kada igrate u klubu kao što je Mančester junajted vrlo ste ponosni i teško doživljavate neuspehe.

On je poručio da ceni minuli rad Kristijana Ronalda, koji je u letnjem prelaznom roku prešao u Real iz Madrida, ali da je za „crvene đavole" mnogo značajnije prisustvo Vejna Runija. Prema Vidićevom mišljenju, popularni „Šrek" je u ovom trenutku najbolji napadač i izuzetno je srećan što ne mora sa njim da deli megdan.

- Ne bih da oduzmem Portugalcu ništa, ali Vejn Runi je značajniji za našu igru. On poseduje ogroman potencijal, ali i radne karakteristike koje ga čine ubedljivo najboljim napadačem na svetu. Za svaku utakmicu se naporno sprema. Mnogo sam srećan što ga nemam za direktnog rivala.

Naravno, Vidić nije želeo da priča o mogućnosti da na leto napusti „Old Traford" i preseli se u redove Barselone ili Reala.

- Ne bih to komentarisao. Kao što sam rekao, ponosan sam što igram za Mančester junajted. Nisam tipičan engleski momak, kako kažu u Mančesteru, ali sam se privikao na život ovde. Imao sam problema u početku, zbog brzog ritma igre u Premijer ligi, ali mi je Aleks Ferguson tada dosta pomogao. Rekao mi je: „Vido, doveo sam te ovde jer možeš da budeš najbolji defanzivac na svetu, a ja nikada ne grešim." I eto, kada neko sa tako ogromnim kredibilitetom iskaže veru u vaše mogućnosti, to je dokaz da ste na pravom mestu - poručio je Vidić.

Bar milion puta pokušao sam da nagovorim svoje roditelje da napuste Mitrovicu, ali oni jednostavno ne žele da odu. Moja majka je čak nedavno odbila da se operiše u Beogradu, nego je to obavila u bolnici na Kosovu

Najbolji srpski igrač u 2009. godini Miloš Krasić tvrdi da njegovi roditelji nikada neće napustiti Kosovo i Metohiju! „Džekson" iz Kosovske Mitrovice kaže da je „mali milion" puta pokušavao da oca i majku preseli u Beograd ili Moskvu, ali da oni nisu želeli da čuju za to, ostavši uporni u nameri da i dalje budu na vekovnom ognjištu.

Vezni fudbaler CSKA u intervjuu „Frankfurtskim vestima" odao je hrabrost srpskom življu koje i dalje obitava u južnoj pokrajini, rekavši da ti ljudi za njega predstavljaju simbol hrabrosti i odanosti otadžbini. Krasić je rekao i da je po dolasku u mlađe kategorije Vojvodine 1999. godine razmišljao da se vrati u Kosovsku Mitrovicu, jer nije mogao da izdrži život bez roditelja, ali da mu je u kriznim danima podršku pružio stariji brat Bojan, sada prvotimac Proletera iz Novog Sada.

Poznato je da si rodom iz Kosovske Mitrovice, da li si nekad pokušao da roditelje povedeš sa sobom u „beli svet" i tako ih oslobodiš života u teškim uslovima?

- Tu ne postoje nikakve šanse da se bilo šta promeni. Bar milion puta pokušao sam da ih ubedim da se presele, da će živeti lepše, komotnije, mirnije. Nema šanse. Majka je nedavno i operisana na Kosovu, u situaciji kad ne znaš da li će biti struje, vode, išta od lekova, da li će biti opreme u bolnici... Odbila je sve moje pokušaje da uradimo to u Beogradu. Hvala Bogu, dobro je, oporavlja se.

Napustio si Kosovo tokom NATO agresije, kako si savladao prvi nalet nostalgije, pogotovo što je u tom periodu život tvojih najbližih bio ugrožen?

- Verovatno bih se vratio na Kosovo da nije bilo Bojana. Imao je ključnu ulogu. Bio sam baš klinac, odvojen od roditelja teško bih izdržao još dugo. Ovako, držao se njega, izgurao svaki udar tuge, nostalgije, mislio samo i samo na fudbal. Vremenom sam sticao prijatelje i u Novom Sadu. Sada, eto, to je moj drugi grad.

Šta za tebe danas predstavljaju Kosovo i Metohija?

- I danas jedva čekam svaku priliku da odem dole. Tako će biti do kraja života. To je moja kuća! Da, ima mnogo problema i svaka čast ljudima koji ostaju dole, bravo za hrabrost, vernost otadžbini. Znam mnoge koji nikad ne bi napustili Kosovo... Kosovo je simbol muka postalo od NATO bombardovanja. I ne bih se više vraćao na to. Bilo je, šta je bilo. Ali, moje detinjstvo bilo je zaista lepo. U rodnom gradu, sa drugovima koje najviše voliš, uz fudbal, treninge, igranje u školskom dvorištu, sve ono što klinca čini radosnim.

Da li je tačno da je nekadašnji direktor omladinske škole Vojvodine Ilija Pantelić tvoj „fudbalski otac"?

- Tokom bombardovanja, sa ocem sam krenuo u Novi Sad. Stariji brat Bojan, već je bio član Vojvodine. Mi smo se nametnuli u nekadašnjim turnirima regiona Srbije. Bili smo članovi Rudara iz Kosovske Mitrovice. Preko Bojana, saznali su da i mlađi brat igra dobro. I pozvali da dođem na neku vrstu probe. Tu sam dobio „drugog oca" u liku Ilije Pantelića, direktora omladinske škole Vojvodine. Neopisivo je šta nam je značila podrška tog čoveka.

Postoji li stvar za kojom žališ sada kada te juri pola Evrope?

- Žao mi je što nisam ostavio značajniji trag u srpskom klupskom fudbalu. Takve su bile okolnosti. Stigao sam čak i do kapitenske trake u Vojvodini. Ali, brzo je stigao poziv velikog kluba, kakav je CSKA. Otišao sam u Moskvu i pogodio. Doslovno - izveli su me na put. Stigao sam u prave ruke, kod trenera koje je umeo da me spremi za veliku scenu.

Prešao si u Rusiju sa nepunih 20 godina, prilično hrabar potez ako se zna da su u areni tamošnje lige „izgoreli" mnogi srpski igrači?

- Ko zna šta bi se i tu dogodilo da kraj sebe nisam imao Hrvata i Bosanca, Ivicu Olića i Elvira Rahimića. Svi znaju da su oni sjajni fudbaleri, garantujem i za njihovu ljudsku veličinu. Bili su mi od neprocenjive važnosti. Od upoznavanja grada, vožnje na trening, do fudbalskih saveta, pomoći u svakom trenutku. Ostalo je „samo" da budem profesionalac što sam naučio na vreme.

Dokle ćete biti u Rusiji?

- Vreme je za odlazak, ali sada definitivno. Realnije je da napustim Moskvu posle Svetskog prvenstva. Čim smo u Ligi šampiona pobedili Bešiktaš, a čelnici kluba posle utakmice mi zakazali razgovor, znao sam da će jedina tačka dnevnog reda biti da ostanem i na proleće u Moskvi.

Bar milion puta pokušao sam da nagovorim svoje roditelje da napuste Mitrovicu, ali oni jednostavno ne žele da odu. Moja majka je čak nedavno odbila da se operiše u Beogradu, nego je to obavila u bolnici na Kosovu

Najbolji srpski igrač u 2009. godini Miloš Krasić tvrdi da njegovi roditelji nikada neće napustiti Kosovo i Metohiju! „Džekson" iz Kosovske Mitrovice kaže da je „mali milion" puta pokušavao da oca i majku preseli u Beograd ili Moskvu, ali da oni nisu želeli da čuju za to, ostavši uporni u nameri da i dalje budu na vekovnom ognjištu.

Vezni fudbaler CSKA u intervjuu „Frankfurtskim vestima" odao je hrabrost srpskom življu koje i dalje obitava u južnoj pokrajini, rekavši da ti ljudi za njega predstavljaju simbol hrabrosti i odanosti otadžbini. Krasić je rekao i da je po dolasku u mlađe kategorije Vojvodine 1999. godine razmišljao da se vrati u Kosovsku Mitrovicu, jer nije mogao da izdrži život bez roditelja, ali da mu je u kriznim danima podršku pružio stariji brat Bojan, sada prvotimac Proletera iz Novog Sada.

Poznato je da si rodom iz Kosovske Mitrovice, da li si nekad pokušao da roditelje povedeš sa sobom u „beli svet" i tako ih oslobodiš života u teškim uslovima?

- Tu ne postoje nikakve šanse da se bilo šta promeni. Bar milion puta pokušao sam da ih ubedim da se presele, da će živeti lepše, komotnije, mirnije. Nema šanse. Majka je nedavno i operisana na Kosovu, u situaciji kad ne znaš da li će biti struje, vode, išta od lekova, da li će biti opreme u bolnici... Odbila je sve moje pokušaje da uradimo to u Beogradu. Hvala Bogu, dobro je, oporavlja se.

Napustio si Kosovo tokom NATO agresije, kako si savladao prvi nalet nostalgije, pogotovo što je u tom periodu život tvojih najbližih bio ugrožen?

- Verovatno bih se vratio na Kosovo da nije bilo Bojana. Imao je ključnu ulogu. Bio sam baš klinac, odvojen od roditelja teško bih izdržao još dugo. Ovako, držao se njega, izgurao svaki udar tuge, nostalgije, mislio samo i samo na fudbal. Vremenom sam sticao prijatelje i u Novom Sadu. Sada, eto, to je moj drugi grad.

Šta za tebe danas predstavljaju Kosovo i Metohija?

- I danas jedva čekam svaku priliku da odem dole. Tako će biti do kraja života. To je moja kuća! Da, ima mnogo problema i svaka čast ljudima koji ostaju dole, bravo za hrabrost, vernost otadžbini. Znam mnoge koji nikad ne bi napustili Kosovo... Kosovo je simbol muka postalo od NATO bombardovanja. I ne bih se više vraćao na to. Bilo je, šta je bilo. Ali, moje detinjstvo bilo je zaista lepo. U rodnom gradu, sa drugovima koje najviše voliš, uz fudbal, treninge, igranje u školskom dvorištu, sve ono što klinca čini radosnim.

Da li je tačno da je nekadašnji direktor omladinske škole Vojvodine Ilija Pantelić tvoj „fudbalski otac"?

- Tokom bombardovanja, sa ocem sam krenuo u Novi Sad. Stariji brat Bojan, već je bio član Vojvodine. Mi smo se nametnuli u nekadašnjim turnirima regiona Srbije. Bili smo članovi Rudara iz Kosovske Mitrovice. Preko Bojana, saznali su da i mlađi brat igra dobro. I pozvali da dođem na neku vrstu probe. Tu sam dobio „drugog oca" u liku Ilije Pantelića, direktora omladinske škole Vojvodine. Neopisivo je šta nam je značila podrška tog čoveka.

Postoji li stvar za kojom žališ sada kada te juri pola Evrope?

- Žao mi je što nisam ostavio značajniji trag u srpskom klupskom fudbalu. Takve su bile okolnosti. Stigao sam čak i do kapitenske trake u Vojvodini. Ali, brzo je stigao poziv velikog kluba, kakav je CSKA. Otišao sam u Moskvu i pogodio. Doslovno - izveli su me na put. Stigao sam u prave ruke, kod trenera koje je umeo da me spremi za veliku scenu.

Prešao si u Rusiju sa nepunih 20 godina, prilično hrabar potez ako se zna da su u areni tamošnje lige „izgoreli" mnogi srpski igrači?

- Ko zna šta bi se i tu dogodilo da kraj sebe nisam imao Hrvata i Bosanca, Ivicu Olića i Elvira Rahimića. Svi znaju da su oni sjajni fudbaleri, garantujem i za njihovu ljudsku veličinu. Bili su mi od neprocenjive važnosti. Od upoznavanja grada, vožnje na trening, do fudbalskih saveta, pomoći u svakom trenutku. Ostalo je „samo" da budem profesionalac što sam naučio na vreme.

Dokle ćete biti u Rusiji?

- Vreme je za odlazak, ali sada definitivno. Realnije je da napustim Moskvu posle Svetskog prvenstva. Čim smo u Ligi šampiona pobedili Bešiktaš, a čelnici kluba posle utakmice mi zakazali razgovor, znao sam da će jedina tačka dnevnog reda biti da ostanem i na proleće u Moskvi.

Nevinost sam izgubio u osnovnoj školi. Poludim kad vidim žensko. Imam pet-šest ponuda da glumim u porno-filmu. Treba da se dogovorim i sa Radošem Bajićem za seriju „Selo gori"

Radiša Miljković (49), bivši ukućanin „Velikog brata", u intervjuu za Press otkriva koliko mu je seks nedostajao u izolovanoj kući na Košutnjaku i najavljuje karijeru porno-glumca. Poljoprivrednik iz sela Ljupten kod Aleksinca kaže da ga žene sada još više vole.

- Do juče niko nije znao za mene, a sada sam popularan! Narod me voli, prilazi mi i staro i mlado da se slikamo. Neverovatno je i to što nisam izbačen iz kuće odmah, već sam ostao do samog kraja. Vole me devojke od 20 godina, što mi je najveći uspeh - kaže Radiša.

Šta vam kaže žena na to?

- Pa, ljubomorna je što su me ukućanke gotivile. Ali, šta ću kad volim žene! Volela je da ostanem unutra, ona boluje od raka i mora da se operiše, a operacija je skupa. Da sam osvojio novac, 90 posto dao bih u humanitarne svrhe, iako svi kažu da bih bio budala ako bih to uradio.

Vaša supruga je izjavila da bi želela da joj kupite zlatno lanče ako osvojite nagradu. Da li ćete joj ipak ispuniti želju?

- Moja žena je Zlata, a zlato ne ide na Zlatu! Neki ljudi nemaju 'leba da jedu, a ja nju da kitim zlatom, pa ne ide to tako.

Kakav vam je seksualni nagon, koji vi nazivate histerija?

- Histerija mi je uvek velika kada vidim ženu, tako je otkad sam se rodio i doktori kažu da ne treba da se brinem. Kod mene je ona 94,6 i ona mi stalno diže temperaturu u telu. Prvi put sa imao seks u šestom razredu osnovne škole, ali i pre toga sam imao potrebu da spavam sa ženama. To je jače od mene, poludim kad vidim žensko.

Za koliko novca biste snimili porno-film?

- Novac nije bitan, važno je da mi partnerka bude dobra. Ako dobijem neke velike pare za porno-film, daću ih u humanitarne svrhe. Imam već pet-šest ponuda, pa ću da odaberem. Neću samo porno da snimam, treba da se dogovorim i sa Radošem Bajićem za seriju „Selo gori, a baba se češlja". Različite karijere su preda mnom.

Ko je najseksepilnija ukućanka „Velikog brata"?

- Sve su dobre ribe, ali je najkompletnija Jovana jer je ona, pored toga što dobro izgleda, i veliki drugar. Odmah iza nje su Kiki i Viki.

Ko vas je najviše nervirao u šouu?

- Karlo. On je sve nervirao svojim ponašanjem, mada sam i sa njim bio dobar.

Šta vam je bilo najteže u kući?

- Najteže mi je bilo što sam morao da gledam toliko lepih žena, a ništa nisam mogao da uradim sa njima. Volim žene i falile su mi u onoj izolovanoj kući.

Kako ste se razumeli sa Velikim bratom?

- Postali smo odlični prijatelji, u ispovedaonici sa njim sam pričao o svemu. On je najbolje razumeo moj problem u vezi sa nedostatkom seksa.

Jovana Pavlović: Slikala bih se za sve muške časopise. Imam šta da pokažem - izvolite, zovite me. Sebe vidim u žiži interesovanja

Jovana Pavlović po završetku šoua „Veliki brat" najavljuje osvajanje estradnog vrha i priznaje da nije očekivala da u kući na Košutnjaku provede 100 dana.

- Nisam očekivala da ću biti najomiljenija ukućanka zato što sam starleta, kontroverzna sam, skidam se gola i psujem. Ali, gledaoci su videli da neko ko je kontroverzan može da ima veliko srce - kaže Jovana.

Atraktivna Kraljevčanka u budućnosti sebe vidi u isključivo u javnom poslu.

- Ranije sam radila kao model, snimala sam reklame, bila sam i promoter. Sada sebe vidim na javnim mestima i u žiži interesovanja. Sve ponude su otvorene. Ja sam kraljevačka starleta i svuda ću imati prođu. Smem da izgovorim ono što neko ne sme ni da pomisli. To je moj plus - poručuje Jovana, i dodaje da bi rado pozirala za muške magazine:

- Slikala bih se za sve muške časopise. Imam šta da pokažem - izvolite, zovite me. Normalno je da se neću slikati za neku siću od 100-200 evra. Zapravo, ne bih se skidala za manje od 2.000 evra!

Pavlovićeva tvrdi da u šouu ne bi odbila seks pred kamerama da je njen dragi Đorđe to poželeo.

- Bila sam spremna da idem do kraja, ali on to nije želeo. Đole je dobio moju naklonost, ali sada ne znam da li ga volim kao druga, brata ili muškarca. Po završetku šoua nikad više ne bih volela da vidim Sandru, Nikolu, Tanju, Dragicu i slične „likuše" koje su lenje, odvratne i veoma proste. Prostota je kad ne obrišeš dupe, a ne kad opsuješ! U javnom poslu ne vidim konkurenciju u ostalim ukućankama, da su valjale ostale bi u šouu do samog kraja - samouverena je Jovana.

Nemoguće je da se kapiramo samo drugarski. Mnogo smo slični, siguran sam da je ona osoba sa kojom bih mogao da živim

Užičanin Vladimir Arsić za Press priznaje da mu je trijumf u trećoj sezoni „Velikog brata" doneo veću popularnost kod devojaka, i tvrdi da ne zna da li će sa ukućankom Danicom Kordić nastaviti vezu „u spoljnom svetu".

- Opušten sam sa devojkama, oduvek ih poštujem jer ne želim da ih povredim. Danica i ja ćemo ostati prijatelji. Prema njoj osećam jaku emociju koju bih mogao da definišem kao ljubav. Nemoguće je da se kapiramo samo drugarski. Ali, videćemo šta će biti. Siguran sam da je ona osoba sa kojom bih mogao da živim, jer mi odgovara njeno prisustvo i njena priča. Dopada mi se i kad samo ćutimo. Mnogo smo slični - kaže Arsa, i demantuje medijske tvrdnje da je sa Inđijkom u šouu upražnjavao seks.

Vladimir tvrdi da je znao da se Daničino emotivno stanje promenilo između dva ulaska u kuću na Košutnjaku.

- Znam da ima nekog, a on joj nije baš dečko. To nije prava emocija. Želim joj da bude srećna i da bude sa onim sa kim želi. U meni će videti velikog prijatelja.

Arsić kaže da i dalje ne zna na šta će potrošiti 100.000 evra, koje osvojio u šouu.

- Još uvek ne razmišljam o tome. Planiram da kupim auto, ali sigurno neću sve pare potrošiti na to. Mada, u jednom taksi udruženju imam svoj auto koji sam kupio na lizing. Dosta vremena radio sam sam, a kasnije otac i ja smo zajedno taksirali. Vremenom sam se više posvetio poslu di-džeja u jednoj užičkoj diskoteci - kaže on.

Iako mu je uzrečica „brate" i obožava muziku devedesetih, Arsa tvrdi da nema uzora iz poslednje decenije 20. veka.

- Mnogo volim muziku devedesetih jer sam bio klinac kad je bila popularna. Lepe emocije me vezuju za nju. Da imam uzora iz tog vremena, verovatno bih živeo drugačiji život. Nisam bio svestan da toliko često govorim „brate", brate - kaže Arsa.

Obezbeđenje kluba „Hram X" u Beogradu pendrecima pretuklo četvoricu mladića koji su pokušali da uđu na rođendansku žurku svog druga. Mladići tvrde da su napadnuti bez razloga

Četvorica mladića brutalno su pretučena u subotu ispred kluba „Hram X" u Beogradu! Povređeni mladići, koji su juče posetili redakciju Pressa, tvrde da su ih sedmorica pripadnika obezbeđenja kluba, među kojima je i jedan policajac, bez ikakvog povoda pretukla pendrecima!

Incident se dogodio 2. januara, oko 1,30 sati, ispred ulaza u klub „Hram X" u ulici Admirala Geprata. M. N. (22), M. P. (22), F. P. (21) i Nj. S. (19) krenuli su u ovaj klub na rođendansku žurku svog druga. Kada su stigli ispred vrata kluba, obezbeđenje ih je pitalo zbog čega su došli, a potom im nije dozvolilo da uđu, objašnjavajući da to nije klub za njih.

- Kada smo ponudili da platimo ulaz, jedan mladić iz obezbeđenja je rekao da je ulaznica za nas 1.000 dinara, iako je cena 500 dinara. Mi smo pristali na tu cenu. Tada jedan krupniji, ćelavi mladić rekao: „Marš u p... materinu, vi ne možete nikako da uđete u klub!" Potom je počeo da nas gura od vrata, a onda su se priključili i ostali radnici obezbeđenja, njih 6-7, i počeli da nas udaraju pendrecima po glavi i telu. Posle desetak minuta neviđene torture uspeli smo da se izvučemo i pobegnemo do mog automobila. Plašili smo da tu sačekamo policiju i Hitnu pomoć. Nekako smo otišli u Urgentni centar - kaže M. N., koji je zadobio najteže povrede, i dodaje:

- Bio sam sav izubijan! Glava mi je bila krvava! Imam 20 kopči na glavi i zauvek ću nositi ožiljke zbog bahatih mladića iz obezbeđenja. Nismo izazvali incident niti smo koga uvredili i udarili. Prebili su nas bez ikakvog razloga.

M. P. kaže da je među mladićima iz obezbeđenja prepoznao policajca iz stanice Zvezdara!

- Bio je u civilu. Znam da radi u policijskoj stanici Zvezdara jer živim u tom kraju i često ga viđam u uniformi. Kada su nas pitali za razlog dolaska u klub, odgovorili smo da su naši drugovi unutra, jer jedan od njih proslavlja rođendan. Potom sam policajca pitao koliko se plaća ulaz, a kada je uzvratio da je 1.000 dinara po osobi, hteo sam da izvadim novac iz džepa i platim za sve. Međutim, jedan od mladića u sivoj jakni je iznenada počeo da psuje, govoreći da ne možemo da uđemo. Onda su svi izvukli teleskopske metalne pendreke i počeli krvnički da nas biju - navodi M. P., koji se zbog udarca u glavu onesvestio.

Njihovi drugovi F. P. i Nj. S. potvrdili su da među članovima obezbeđenja bio policajac koga poznaju iz viđenja.

- Zamolili smo ga da nas pusti. Onda je drugi momak iz obezbeđenja, koji je bio u sivoj jakni, prišao i rekao: „Ne možete vi unutra, nemojte sada da vas išamaram!" Potom su ostali nasrnuli na nas i počeli da nas biju - tvrdi F. P.

Otac povređenog M. P. je prijavio slučaj policijskoj stanici Zvezdara i Policijskoj upravi za grad Beograd. On je predao policiji izveštaje lekara o povredama koje su mladići zadobili i tražio da se slučaj rasvetli, a policajac iz obezbeđenja suspenduje. Najteže je povređen M. N. koji je zaradio 20 šavova na glavi, dok su kod ostalih konstatovani potres mozga, rasekotine na glavi i brojni podlivi i povrede na telu. Posle ukazana pomoći u Urgentnom centru svi su pušteni na kućno lečenje, ali će morati da se javljaju na redovne kontrole.

Press je juče bezuspešno pokušao da stupi u kontakt sa predstavnicima kluba „Hram X".

Policija je nedavno na prelazu Sremska Rača uhvatila državljanina BiH Džafera S. koji je vozio sa 3,76 promila alkohola u krvi! Džafer je odmah poslat na izdržavanje zatvorske kazne od 15 dana!

Od početka primene novog zakona o bezbednosti saobraćaja, od 10. decembra prošle godine, na teritoriji Srema zbog prekoračenja dozvoljene brzine, prolaska kroz crveno svetlo ili zbog vožnje u pijanom stanju kažnjeno je 170 vozača. Njih 40 bilo bilo je pod dejstvom alkohola, a 17 vozača je privedeno.

Rajko Sarić, načelnik saobraćajne policije u Sremskoj Mitrovici, rekao je da su u Sremu otkriveni vozači koji su imali rekordan procenat alkohola u krvi.

- Džafer S. vozio je sa 3,76 promila alkohola u krvi! Pošto nije izazvao udes, odmah je upućen na izdržavanje zatvorske kazne od 15 dana. Drugi državljanin BiH, J. J. uhvaćen je sa 2,52 promila alkohola u Staroj Pazovi. On je kombijem udario u reklamne panoe i odmah je dobio 45 dana zatvora i zabranu da 10 meseci upravlja vozilom - rekao je Rajko Sarić.

On dodaje da su otkriveni su i pijani profesionalni vozači. Policija je uhvatila vozača sremskomitrovačke Hitne pomoći sa 1,47 promila alkohola u krvi!

- On tada nije upravljao vozilom Hitne pomoći, ali kao profesionalac nije smeo da upravlja ni sopstvenim automobilom u takvom stanju. Zanimljiv je slučaj i jednog vozača koji je upravljao vozilom sečenje drva, a imao je skoro dva promila alkohola u krvi. Nedavno je jedan mladić iz Mačve imao 2,2 promila alkohola u krvi. Slučaj ne bi bio toliko zanimljiv da isti mladić pre samo nekoliko meseci nije pravim čudom preživeo tešku nesreću izazvanu vožnjom u pijanom stanju. Tada su poginula njegova dva najbolja druga - kaže Sarić.

Inače, od primene novog zakona u Sremu se dogodilo 60 saobraćajnih nesreća u kojima nije bilo poginulih, dok je osam osoba teže, a 20 osoba zadobilo lakše povrede. Zbog nevezivanja pojasa, nedostatka prsluka, upotrebe mobilnog telefona za vreme vožnje ili vožnje bez upaljenih oborenih svetala opomenuto je 590 vozača. Ukupno, tokom prvih 11 meseci u Sremu se dogodilo 2.219 saobraćajnih nezgoda u kojima je poginulo 45 osoba, a povređeno1.028 ljudi. U isto vreme registrovano je i 16.214 saobraćajnih prekršaja.

U saobraćajnoj nesreći na putu Ribarevine - Berane poginuo je Milan Živković (20) iz bjelopoljskog sela Crnča, dok je teško povređen njegov komšija, vozač „golfa" Nikola Ćorović (24)

Nesreća se dogodila u subotu uveče kada je Ćorović, upravljajući „golfom 3", izgubio kontrolu nad vozilom i zakucao se u ogradu mosta.

- „Golf" je od siline udarca potpuno uništen! Automobil se kretao velikom brzinom. Magistrala je bila klizava, a vozač je sleteo sa puta. Milan Živković koji je bio na mestu suvozača ispao je iz kola, samo mu je noga ostala unutra. On je preminuo od teških povreda na licu mesta - rekao je policajac koji je među prvima stigao na mesto nesreće.

Doktor Duško Miladinović, hirurg u bjelopoljskoj Opštoj bolnici, rekao je da je vozač Nikola Ćorović zadržan na hirurškom odeljenju.

- Nikola ima teške povrede, ali je van životne opasnosti. Stanje mu je stabilno iako je zadobio teške povrede glave i grudnog koša, slomljene su mu ruke i rebra - kazao je dr Miladinović.

Uviđaj su, pored policajaca, obavili istražni sudija Dragan Mrdak, zatim tužilac Mirko Bulatović i veštak saobraćajne struke Milinko Čabarkapa.

Ruska policija upozorila kolege iz Srbije na novu vrstu sintetičke droge bez boje, mirisa i ukusa koja se već prodaje po Moskvi. Drogu napravio student hemije, pravi se u tajnim narko-laboratorijama

Nova sintetička droga, bez boje, mirisa i ukusa proizvedena je krajem prošle godine u tajnim laboratorijama u Rusiji! Kako Press saznaje, ruska policija je pre nekoliko dana upozorila kolege iz MUP-a Srbije na novu i veoma opasnu vrstu droge koju je inače napravio student hemije iz Moskve! Nova droga jača je od ekstazija, i veoma joj je teško ući u trag!

Sagovornik Pressa blizak MUP-u Srbije kaže da su Rusi poslali ozbiljno upozorenje.

- Dobili smo informaciju da je reč o najnovijoj vrsti sintetičke droge. Ona se proizvodi u tajnim narko-laboratorijama u unutrašnjosti Rusije. Njeno dejstvo je izuzetno jako, čak jače od ekstazija! Može da zameni kokain ili heroin u kombinaciji sa nekom drugom sintetičkom drogom. Njena cena je niža od kokaina ili heroina, teško ju je otkriti, nemoćni su i psi tragači jer nema ukus - kaže naš sagovornik i dodaje:

- U Rusiji se kao i u drugim zemljama svake godine pojave nove vrste sintetičkih droga. Kada se pojavi nova vrsta narkotika, stručnjaci odmah ispituju sastav, a onda kontrolišu rad firmi i farmaceutskih kuća koja naručuju takve supstance. Tako su prošle godine otkrili nekoliko tajnih laboratorija i fabrika sintetičkih droga po Rusiji. Ovog puta na tragu su još opasnijoj vrsti droge. Za razliku od ranijih slučajeva kada su sintetičke droge pravili stručnjaci, drogu bez boje, mirisa i ukusa napravio je jedan student hemije iz Moskve! Ova droga se pojavila u Rusiji krajem prošle godine. Već je prodavana po Moskvi u nekim klubovima i na kućnim žurkama. Videćemo da li će se praviti u tečnom stanju ili kao tableta.

Izvor Pressa kaže da je naša policija preduzele sve mere kako bi se sprečila prodaju ove droge u Srbiji.

- U kontaktu samo sa kolegama u Rusiji, ali i ostalim zemljama. Ozbiljno smo shvatili ovo upozorenje - kaže naš sagovornik.

Svake godine 20 novih vrsta sintetičkih droga

Marko Nicović, predsednik Međunarodne policijske asocijacije za borbu protiv droge kaže za Press da se u svetu godišnje napravi po 20 novih sintetičkih droga.

- Hemičari i farmaceuti zaposleni u farmaceutskim kućama za račun mafije dizajniraju nove sintetičke droge. Svaki hemičar može da proba da napravi drogu, ali samo vrhunski hemičari uspevaju u tome! Upravo zbog toga oni imaju nadimak hemičari-monstrumi! Mafija to radi zbog trke u raspodeli ogromnog finansijskog kolača - kaže Nicović i dodaje:

- Godišnja zarada od prodaje svih vrsta droge je dve hiljade milijardi, dok je godišnja zarada od prodaje sintetičkih droga 500 milijardi dolara! To je dovoljan pokazatelj da zarada od prodaje sintetičkih droga rapidno raste. Naša policija treba da komunicira sa američkom DEA koja poseduje takozvanu „Bibliju droge", u kojoj su registrovane i opisane sve nove droge kako bi bili što bolje kvalifikovani za prepoznavanje i prevenciju proizvodnje i rasturanja na našim prostorima.

U Vinči i Krnjači otkrivene fabrike narkotika

Srpska policija otkrila je poslednjih nekoliko godina dve fabrike sintetičkih droga. U aprilu 2008. u Vinči kod Beograda pronađene su laboratorija i supstance za pravljenje narkotika! Dvojica uhapšenih bili su srpski državljani, a treći je Bugarin.

U decembru 2007. godine policija je otkrila fabriku sintetičkih droga u Krnjači. Tada su uhapšeni Mile K. (46) iz Pančeva i Branislav J. (41) iz Beograda. Ova fabrika bila je najvažnija karika u srpskom lancu za proizvodnju sintetičkih droga. Policija je utvrdila da su uhapšeni Mile K. i Branislav J. bili deo ekipe koja je preuzela posao proizvodnje amfetamina posle 2003. godine i razotkrivanja ilegalne fabrike „Lenal farm" u Staroj Pazovi, koja je bila vlasništvo dr Milana Zarubice.

Doktor Milan Zarubica uhapšen je početkom 2003. godine pod sumnjom da je u svoj fabrici „Lenal farm" u Staroj Pazovi proizvodio sintetičku drogu. Presudom Specijalnog suda, zbog proizvodnje sintetičke droge grupa je osuđena na 57 godina zatvora.