Besplatna Zabava

Archive for January 4th, 2010

Većina muškaraca ne vara svoje supruge ne zato što ih ne voli, već zato što im jednostavno treba više prostora za disanje, tvrdi u svojoj novoj knjizi "Men, Love, Fidelity", vodeći francuski psiholog Maryse Vaillant

Ona kaže da muškarci ne bi smeli da budu kažnjavani zbog "izleta" već bi žene trebalo da shvate neverstvo kao oslobađajuće iskustvo, jer ono može da bude i znak ljubavi. S druge strane, tvrdi autorka, vernost ne mora da bude dokaz ljubavi i objašnjava kako nastaju monogamni muževi. To su većinom muškarci čiji su očevi bili fizički ili moralno odsutni. Ovi muškarci idelizuju svog oca i funkciju oca. Oni su zatvorenici idealizovane slike čoveka od dužnosti. Prema njenim istraživanjima, četiri od deset Francuza vara svoje žene i neverstvo je gotovo neizbežno.

Osim šargarepe, izvrsna hrana za oči je i zeleno povrće

Nedavno istraživanje potvrdilo je da zeleno lisnato povrće i voće „u boji" utiče na naš vid i može da spreči bolesti oka povezane sa starenjem. Kelj, spanać i ostalo zeleno lisnato povrće sadrže karotenoide (šargarepa je po tome odavno poznata), poput luteina i zeaksantina, koji igraju važnu ulogu u zaštiti retine oka. Oni pomažu u smanjivanju neprijatnosti i poteškoća izazvanih bleštanjem, pojačanim kontrastima, smanjuju vreme oporavka od fotostresa i popravljaju vizuelni domet oka. Takođe, lutein i zeaksantin potencijalno mogu da poprave vid biološkim i prirodnim putem. Ali, iako se u prirodi nalazi oko 600 karotenoida, samo deo njih mogu uspešno da apsorbuju ljudi - putem hrane.

Megan Foks i Sindi Kraford zaklinju se da vitku liniju duguju vinskom sirćetu, dok Rodžer Mur kaže da džigerica uzrokuje ozbiljne bolesti, a Sara Bernar je svojevremeno preporučivala dijetu zasnovanu na pijenju sopstvene mokraće. Znaju li oni uopšte šta pričaju?

Naučnici upozoravaju da se saveti slavnih osoba vezani za zdrav život i dobar izgled ne smeju uzimati ozbiljno i napominju da slavni sve češće iznose svoje teorije o zdravlju i ljepoti, a ljudi nikako ne bi trebalo da ih slušaju.
- Koliko god to bilo privlačno čuti, činjenica je da ne postoji magična pilula ili magični losion za skidanje kilograma. Telu neće pomoći sirće da izgubi kilograme ako vi ne pazite na to što jedete - istakla je Lusi Džons, poznati londonski nutricionista.
Ona se osvrnula i na upozorenja Rodžera Mura koji je izjavio da jedenje džigerice može da prouzrokuje Alchajmerovu i druge slične bolesti.
- Nijedna hrana ne sme da se posmatra kao izolovan slučaj koji može doprineti razvoju neke bolesti. Uvek postoji niz faktora koji utiču na nastanak određene bolesti - napomenula je Džonsova.
Iako slavne osobe vole da dele savete o zdravom načinu ishrane i tretmanima lepote, činjenica je da su oni nestručni i da ih treba uzimati s rezervom.

Karakter može da se vrlo jednostavno i precizno odredi već i na temelju slike, odnosno fizičkog izgleda, nezavisno od toga da li ste osobu sreli uživo

Na temelju rezultata istraživanja koje je sproveo tim stručnjaka s nekoliko najuglednijih Univerziteta u Velikoj Britaniji i Sjedinjenim Državama utvrđeno je da je za određivanje nečije ličnosti dovoljno videti tu osobu na slici.
Ispitanici su dobili zadatak da ocene karakter njima nepoznatih osoba na temelju fotografija. Na jednoj fotografiji osoba je bila nameštena u pozi prema instrukcijama istraživača, a na drugoj slici je po sopstvenom nahođenju zauzela svoju omiljenu pozu. Istraživanje je pokazalo da su ispitanici na temelju obe slike jednako odredili karakter, ali spontana poza dala im je bolji uvid dajući im više informacija o emocionalnoj stabilnosti, otvorenosti, usamljenosti, sviđanju...

Božićni ručak je kod hrišćana najsvečaniji obrok u godini, prilika da se porodica okupi uz nacionalne specijalitete. Bogatu trpezu prate i običaji koji se razlikuju od zemlje do zemlje

Uprkos modernom načinu života, hrišćanski svet na ovaj veliki praznik i dalje poštuje tradiciju. Badnje veče u većini zemalja prilika je da se porodica okupi uz posnu večeru, dok je božićni ručak kod hrišćana najsvečaniji obrok u godini, a služe se najukusniji nacionalni specijaliteti. Dok je nama božićna trpeza nezamisliva bez prasećeg pečenja, Nemce će za prazničnim stolom razveseliti ukus drezdenskog slatkog hleba, Francuze čokoladni „panj", a Špance iberijska šunka. Uz hranu uglavnom ide i još neki običaj, karakterističan samo za pojedine narode.

Pravoslavna pečenica

U pravoslavnom svetu običaji se razlikuju od zemlje do zemlje, a svaki narod uneo je sopstvene običaje u proslavljanje praznika.
Tako je u Rusiji običaj da se porodice okupljaju za stolom na Badnje veče, a zatim sledi specijalna večera bez mesa. Pravoslavci u Siriji i Egiptu Božić proslavljaju slično kao i Rusi, jer su upravo ruski sveštenici doneli pravoslavlje na Bliski istok i u Afriku.
U Grčkoj deca na Badnje veče idu od kuće do kuće i pevaju božićne pesme, a zauzvrat bivaju počašćeni slatkišima ili novcem. Sličan običaj postoji i kod nas.
Bugarske domaćice za Badnje veče pripremaju posebnu večeru od 12 jela bez mesa koja simbolišu 12 meseci u godini. Nakon večere svi članovi porodice ustaju u isto vreme.
U Ukrajini je najvažniji deo proslave večera na Badnje veče, koju zovu „sveta večera". Prisutan je običaj unošenja snopa pšenice u domaćinstva koji je sličan našem običaju donošenja slame. Ovaj običaj se u Ukrajini naziva diduh (dedin duh) i simbolizuje pretke i želju da godina dobro rodi.
Žrtvovanje praseta (pečenca) je rumunski običaj, a prase se žrtvuje na dan svetog Ignjatija (20. decembar, Rumuni su prešli na novi kalendar) a biva posluženo tek na božićnoj trpezi. Posebnost rumunske trpeze čini „kozonaći" - kolač sa grožđicama i lešnicima. Takođe je prisutan običaj da deca za Badnje veče idu od kuće do kuće i pevaju božićne pesme.
U Gruziji na Badnje veče se čeka da sat otkuca 12 puta, a zatim počinje večera uz tradicionalno gruzijsko vino.

Na Zapadu šunkice, ćurke, pa i nojevo meso

Kod Britanaca za božićni ručak obavezna je ćurka, ali većina njih odlučiće se i za 150-godišnju tradiciju postavljanja po jednog „crackera" uz tanjir svakoga gosta. „Cracker" je eksploziv sakriven u smotuljcima živih boja koji se pri otvaranju oglašavaju malom detonacijom zahvaljujući papirnim tračicama natopljenima eksplozivnim prahom. Običaj datira iz viktorijanskog doba, a ovo vatreno iznenađenje sadrži još i šaljivi papirnati šešir koji se stavlja na glavu i ne skida do završetka večere, zatim mali poklon i vic.
Španci na Božić jedu šunku, a posebno se ceni iberijska šunka, koja se proizvodi u planinskom području Sijera de Huelva u Andaluziji. Jamon de Huelva (šunka iz Huelve) svoju ekskluzivnost duguje činjenici da je zaštitni znak šunke iberijska svinja, endemska vrsta Iberijskog poluostrva.
Francuzi se na Badnje veče slade plodovima mora (škampima, kamenicama), a na Božićnoj trpezi uvek će se naci specijalitet „foie gras", pašteta s juga Francuske, kao i razne vrste mesa koje nisu baš na svakodnevnom jelovniku (srnetina, nojevo meso, petao). Za dezert se služi nezaobilazni čokoladni kolač u obliku panja, „buche de Noel", mandarine, orasi i lešnici.
Proslavu ovog praznika Irci započinju čak nedelju dana pre Božića čisteći svoje kuće i krečeći stanove. Tradicionalne pripreme započinju stavljanjem upaljenih sveća na prozore početkom večeri, koje obično pale najmlađi u kući. Prema verovanjima, upaljeno svetlo sveća simbol je dobrodošlice Djevi Mariji i Josifu koji traže sklonište na Badnje veče. Nakon večere na sto se postavlja hleb punjen kimom i suvim grožđem i čaše sa mlekom. Na sam dan Božića na trpezu se postavljaju božićna ćurka, božićni kolač, puding, brendi ili rum i naravno irska detelina.

Pošto je naslovna strana nove zvezde modnih pista zabeležila nezapamćen uspeh, Ana Vintur obećava da će brojeve u 2010. krasiti fotografije krupnijih lepotica

Legendarna urednica „Voga" Ana Vintur obećala je da će u naredne brojeve modne biblije uvrstiti i krupnije lepotice. Preokret se dogodio posle velikog uspeha broja sa Larom Stoun na naslovnoj strani, pa se Ana nada da će taj njen potez ohrabriti i druge izdavače da izbegavaju mršave i koščate modele.

- „Vog" je oduvek podržavao modele koji izgledaju zdravo i nastaviće s tim u budućnosti. Nadam se da će Larin uspeh u svetu mode, iako se njen izgled ne uklapa u postojeću normu, inspirisati modnu industriju da razmisli o trenutnim smernicama - izjavila je Vinturova.
Sama Lara nada se da uskoro neće biti jedini model sa oblinama.
- Različita sam jer sam debela. Bilo bi lepo da nisam jedini model s grudima i zadnjicom - istakla je 25-godišnja lepotica.
Stounova je, inače, poznata kao možda i jedina top manekenka koja je zavidan uspeh u modnoj industriji uspela da ostvari uprkos činjenici da u svakom smislu odstupa od poslednjih godina neprikosnovenih pravila vezanih za izgled modela. Pošto je, naime, na početku karijere pokušala da se izgladnjivanjem i napornim vežbama približi „idealnim" dimenzijama, ali joj to nikako nije polazilo za rukom, odlučila je da ustane protiv opšteprihvaćenih pravila i svoje obline nametne kao prednost.
- Mogla bih da budem supermršava kada bih bila malo disciplinovanija. Međutim, ja jednog trenutka razmišljam o dijeti, a već sledećeg jedem picu - ispričala je jednom manekenka.
Međutim, uprkos velikom uspehu, naslovnim stranama, kampanjama za najpoznatije brendove, i Lara priznaje da, kao i većina žena na planeti, nije uspela u potpunosti da se otrgne diktatu mršavosti.
- Žena sam, a svaka žena, nažalost, želi da bude mršava - priznala je jednom prilikom ova lepotica.
Stvari se, međutim, očigledno menjaju, a obline se polako, ali sigurno vraćaju u modnu industriju. U prilog tome govori i podatak da je upravo Lara Stoun nedavno zamenila Madonu kao zaštitno lice čuvenog brenda „Luj Viton". Takođe se pojavila na naslovnoj strani magazina „Lav", i to bez ijedne krpice na sebi.
Zanimljivo je da Lara ima još jednu „manu" - suviše mala stopala u odnosu na visinu. Zbog toga nikada nije u potpunosti savladala „manekenski hod". To je, međutim, nije sprečilo da osvoji modne piste. Naprotiv, danas je poznata, između ostalog, i po tome što poskakuje dok šeta pistom, što mnogi kreatori smatraju simpatičnim, pa je upravo zbog toga i angažuju za svoje revije.

Ponekad nam nije potrebno nešto veliko da nam razvedri dan, jer male stvari često imaju jednak efekat

Mali gestovi, poput zagrljaja ili komplimenta, stvarno mogu da oraspolože nekoga ko ima loš dan i puno su efektnije od skupih poklona.
Dobar san posle napornog radnog dana koji daje osećaj svežine sledećeg jutra, prema najnovijem britanskom istraživanju sprovedenom na 3000 ispitanika, najveće je malo zadovoljstvo u životu. Na drugom mestu je osećaj kada u džepu pronađemo novčanicu. Na trećem je razmenjivanje nežnosti s voljenom osobom u krevetu, dok je smeh do suza zauzeo četvrto mesto.

Evo kompletne liste malih stvari koje nas raduju:

1. Dobar san
2. Pronalazak zaboravljene novčanice u džepu
3. Maženje s partnerom u krevetu
4. Smeh do suza
5. Popodnevni odmor
6. Spavanje u sveže opranoj posteljini
7. Povoljna kupovina
8. Nasmejati nekoga
9. Susret sa starim prijateljem
10. Smejanje stvarima koje su nam se dogodile u prošlosti
11. Nedeljni porodični ručak
12. Kad nam neko kaže da izgledamo lepo
13. Izležavanje na kauču uz dobru knjigu i piće
14. Kad otkrijemo da smo izgubili 2-3 kilograma
15. Doručak u krevetu
16. Kad se probudimo misleći da je radni dan, a u stvari je vikend
17. Kad nam se prolaznik na ulici nasmeši
18. Listanje starog albuma
19. Kad naručimo hranu iz restorana
20. Prvi sneg u godini

Zdanje koje su tridesetih godina u Leskovcu podigli moćni industrijalaci i koje je u vreme socijalizma bilo reprezentativan hotel, poslednjih godina je potpuno očerupano. Iz njega je sve pokradeno, a nekoliko puta je i paljeno

Reprezentativno zdanje predratne arhitekture, vila Teokarević u Vučju, u poslednje dve decenije potpuno je očerupano.  Zdanje je ostalo bez prozora i nameštaja, ogoljeno je do zidova i postalo je idealno mesto za narkomane i pijance. Sve ono što je moglo da se pokrade iz vile pokradeno je. Odnete su stolice, stolovi, fotelje, slike, drvene stepenice, vodokotlići, tanjiri, čaše, viljuške, piksle. Odneta je i fontana iz malog bazena ispred vile. Ono što nije moglo da se ponese, paljeno je više puta.

Žitelji Vučja rođeni četrdesetih i pedesetih godina tvrde da su najbolje i najsrećnije nove godine dočekivali u konfiskovanoj vili poznatog predratnog industrijalca Laze Teokarevića. Vila „kralja tekstila", kako su pre rata nazivali porodicu Teokarević, bila je nekoliko decenija najbolji restoran u leskovačkom kraju i prestižno mesto za izlaske u vreme socijalizma.

Propala zbog nebrige

- Vila porodice Teokarević je ruinirana delom iz obesti mladih huligana, a većim delom zbog nebrige društvene zajednice. Posle rata, iako su je konfiskovali, komunisti su više vodili računa o njoj nego vlasti u vreme devedesetih godina, pa i posle toga. Nekada je to bio reprezentativni restoran, a kada je društvena firma koja je rukovodila tim objektom ostala bez ideje kako da je prilagoditi generacijama koje su imale drugačije zahteve u odnosu na očeve i dedove, sve je krenulo nizbrdo. Vila će i dalje propadati jer dok se čeka zakon o restituciji, niko ne želi da ulaže u taj objekat - ocenjuje direktor leskovačkog Narodnog muzeja Veroljub Trajković.

Porodica Teokarević, poznata po pravljenju najboljeg štofa u Evropi, izgradila je ovu jednospratnicu sa mansardom sredinom tridesetih godina prošlog veka. Građena je po zamisli arhitekte Grigorija Samojlova, sa luksuzno uređenim enterijerom i bogatom spoljnom obradom. Ova građevina po izgledu i stilu podseća na zemlje severnih predela, ali kako kažu arhitekte, ima malo „slatkog kiča u tom komadiću Švajcarske u okolini Leskovca".

Nije pod zaštitom

- Iako je vila Teokarevića u Vučju vredno arhitektonsko zdanje, ono nije pod zaštitom države i nije zaštićena kao spomenik kulture. To je nameran ili sasvim slučajan propust svih dosadašnjih leskovačkih vlasti, koje su morale da pokrenu tu inicijativu i zaštite ovu zgradu. Da je pod zaštitom države, onda bi oni koji gazduju vilom morali i da je održavaju, a ovako to nije slučaj - kaže Mira Nikolić iz niškog Zavoda za zaštitu spomenika kulture na jugu Srbije.

Raskošno zdanje u centru Vučja propadalo je zajedno sa tekstilnom fabrikom porodice Teokarević. Upravna zgrada, arhitektonski takođe veoma vredna, u kojoj je vlasnik Laza Teokarević čak jedno vreme i živeo, okovana je katancima više od jedne decenije.

- Ovi katanci i lanci su bar koliko-toliko sprečili da lopovi uđu u krug fabrike i pokradu ono što je ostalo od gazda Laze. Tu nije mnogo ulagano posle rata, već se samo koristilo ono što je on napravio. Bolje da sve vrate nekom njegovom, pa bi Vučje možda ponovo izvozilo štof u Englesku - komentariše portir koji čuva već davno „mrtvu" fabriku tekstila u Vučju.

Porodica Teokarević u Vučju ima još jednu vilu. Ona je u nešto boljem stanju, jer je u njoj smešteno sedište penzionerske i boračke organizacije. Za potrebe članova ovih udruženja enterijer vile je davno promenjen i nije ni nalik onom prvobitnom.

Od svih građevina ove porodice u najboljem stanju je njihova zadužbina, crkva svetog Jovana Krstitelja, na kilometar od Vučja u kanjonu reke Vučjanke.   

Svake godine u ove dane sa nestrpljenjem čekam da se dokopam vremena kad se ne izgovaraju novogodišnje čestitke. Ne podnosim to vreme neiskrenosti i dana kad najviše lažemo. Uostalom, nije na odmet ponoviti - Deda Mraz ne postoji.

Sa ovom spoznajom, na okrutan način, suočiće se Srbija u ovoj 2010. godini. Naravno, ništa lično.

Prošla godina bila je godina uspešne spoljnopolitičke borbe za novi imidž Srbije, ova će biti godina okrutnog suočavanja sa unutrašnjepolitičkim i ekonomskim stanjem u zemlji, gde ćemo se suočiti sa spoznajom da je bilo lakše ubediti svet da Srbija nije tako nevaljala kao što im se činilo, nego uveriti nas da je Srbija zemlja pristojne budućnosti. Dakle, šta nas čeka u 2010?

Sledeći uputstva sa ambalaže novogodišnjeg paketića, premijer Cvetković izvlači pogrešan zaključak i saopštava da će kriza popustiti i da ćemo ove godine živeti bolje. Možda bi to i bilo tačno da Srbija zna šta će da bude kad poraste, odnosno kakvu privredu će da razvija. Cinici bi dopunili ovu dilemu pitalicom - ako je Srbija u vlasništvu stranih banaka, one se pitaju za ekonomski razvoj.

Više od šest meseci prošle godine Srbija se borila sa nevidljivim zidom definisanim u grafitu: „Pravda za Uroša"! Ovaj grafit je zapravo stilska figura iliti definicija nemoći društva da izađe na kraj sa relativno organizovanim grupacijama polusveta uvezanih sa politikom. Ovaj ispit vlasti u Srbiji ove godine moraju da polože. Kako, pita se policija. Policija hapsi vođe navijačkih grupa koje su upletene u poslove podzemlja, a pravosuđe ih pušta. Policija uhapsi pet stotina narko-dilera (kažu sitniju boraniju) da bi tužilaštvo većinu njih pustilo na slobodu. Sud osudi nekakve jadne prestupnike u pljački decenije poznatije kao „drumska mafija", uz obrazloženje da su nalogodavci i glavni igrači van domašaja pravde... Očekuje nas reforma pravosuđa i seča korupcije u prostoru boginje Justicije.

I najzad pravi test za ozbiljno društvo. Hoće li političari i državni poslenici zaista javno saopštiti svoju imovinu, ili će naglo postati još imućniji članovi tih porodica?

Dakle, korupcija koja gospodari zemljom određuje ritam života politike i privrede. Verujem da diktira i pozorišni repertoar i vremensku prognozu. Kakvog li posla za ovu godinu.

Iako stalno apeluju na štednju i pozivaju da se više radi, devetoro ministara spojilo Novu godinu i Božić i uzelo skoro deset dana odmora

Devetoro od 27 članova Vlade spojilo je novogodišnje i božićne praznike i uzelo desetak dana odmora! Na poslu se juče nisu pojavile ministarke finansija i pravde Diana Dragutinović i Snežana Malović, ministar zdravlja Tomica Milosavljević, ministar bez portfelja Sulejman Ugljanin. Mini zimski raspust uzeli su i ministar informisanja Nebojša Bradić, ministar za ljudska prava Svetozar Čiplić, ministar dijaspore Srđan Srećković, ministarka za NIP Verica Kalanović, kao i ministar vera Bogoljub Šijaković.

Ekipa Pressa pokušala je juče da uđe u Vladinu zgradu u Nemanjinoj ulici i utvrdi ko je sve od ministara i ostalih funkcionera došao na posao. Međutim, obezbeđenje nam je dozvolilo jedino da uđemo u kabinet ministra odbrane Dragana Šutanovca. Do ostalih nismo mogli, jer „nismo najavljeni".

Tomica na odmoru

Zatim smo telefonom pozvali kabinete svih ministara. U Ministarstvu finansija su nam rekli da je ministarka Dragutinović „uzela nekoliko slobodnih dana" (?!?).

- Ministarka ne radi ove nedelje... - rekli su u Dragutinovićkinom kabinetu.

Praznike je spojio i ministar zdravlja Tomica Milosavljević.

- Ministar je na odmoru od 31. decembra, a na posao će doći 8. januara. On nikada ne iskoristi godišnji odmor onoliko na koliko ima pravo, a nema ni regularno radno vreme... Uzeo je odmor, jer je najpogodnije da iskoristi dane između Nove godine i Božića... Ipak, u našem ministarstvu poslovi se odvijaju potpuno regularno, što je i najvažnije - rekli su u kabinetu ministra Milosavljevića.

Ministarka pravde Snežana Malović takođe je rešila da iskoristi praznike kako bi bila sa porodicom.

- Ministarka je uzela slobodan dan i otišla van Beograda sa decom. Ali, već u utorak će biti na poslu - kažu u Malovićkinom kabinetu.

U kabinetu ministarke za NIP Verice Kalanović juče su nam rekli da nije tu, a na pitanje da li je uopšte dolazila na posao, drsko su nam odgovorili:

- A šta ste vi? Služba za evidentiranje dolazaka ministra na posao?!

U kabinetu ministra bez portfelja Sulejmana Ugljanina praznike su, po svemu sudeći, spojile i sekretarice, jer se tamo ceo dan niko nije javljao na telefon! U kabinetu ministra za dijasporu Srđana Srećkovića rekli su nam da ministar nije u kancelariji i da ne znaju kada će se pojaviti na poslu...

- Najbolje bi bilo da pozovete našu PR službu - rekli su u Srećkovićevom kabinetu.

Isti odgovor dobili smo i od sekretarice ministra vera Bogoljuba Šijakovića.

- Ministar danas nije tu, a ne znam da li će ovih dana doći. Ostavite mi vaš broj, pa ćemo se javiti...

Čiplić ima obaveze

Ni ministar za kulturu Nebojša Bradić juče nije bio na poslu.

- Ne znamo koliko će ministar biti odsutan... Moraćete da proverite sa PR službom - rekli su u kabinetu ministra kulture.

Ministar za ljudska i manjinska prava Svetozar Čiplić takođe je sebi priuštio slobodne dane.

- Ministar nije tu, ima neke obaveze... - rekli su Čiplićevi saradnici bez želje da objasne kakve su to obaveze važnije od državnog posla.

Jedini ministar koga smo juče slikali na radnom mestu bio je ministar odbrane Dragan Šutanovac.

- Ceo dan imam sastanke i spremam se za sutrašnju ambasadorsku konferenciju. Sutra imam i dodelu stanova na Bežanijskoj kosi... - rekao nam je Šutanovac.