Besplatna Zabava

Archive for January 5th, 2010

Nemanja Vidić: Priče da sam u svađi sa ser Aleksom najobičnija su izmišljotina engleskih tabloida. Istina je da sam povredio list pred meč sa Lidsom i da neću igrati bar još nedelju dana

Fudbaler Mančester junajteda Nemanja Vidić tvrdi da su priče da je u svađi sa Aleksom Fergusonom najobičnija izmišljotina engleskih tabloida. On tvrdi da je povredio list pre meča sa Lidsom i da je to jedini razlog zašto neće igrati na naredna dva meča.

Srpski reprezentativac objasnio je da Fergusonova izjava „da ne zna šta se dešava sa Vidićem", data posle meča, zapravo znači da ser Aleks još nije pričao sa klupskim lekarom. Ipak, mediji su tu izjavu škotskog stručnjaka okarakterisali kao prikrivanje svađe između njih dvojice.

- Iznenađen sam formulacijom priče. Poenta izjave Aleksa Fergusona je da nije stigao da razgovara sa doktorom, a ne da ne zna da li sam stvarno povređen ili da ima bilo kakav sukob sa mnom. U pitanju je bol u listu desne noge koja je već bila povređivana - rekao je trenutno najtraženiji i svetski defanzivac.

Ko je scenarista čitave farse, pokazaće vreme, ali činjenica je da joj je Ferguson svojom šturom izjavom nakon meča u dobroj meri kumovao. Podsetimo, on je samo kratko prokomentarisao kako ne može da kaže zašto Vidić nije bio u sastavu, iako je bio najavljen. U momentu kada madridski Real gotovo svakodnevno šalje ponude, bio je to znak ostrvskim novinarima da pokrenu lavinu teorija zavere.

Najbolji srpski fudbaler kaže da ga je najviše pogodilo to što su doveli njegov odnos sa škotskim stručnjakom pod znak pitanja.

- Imam dobar odnos i sa Aleksom Fergusonom i sa svim saigračima i to svi vrlo dobro znaju. Nema nikakvog nezadovoljstva, u pitanju je samo povreda i ništa više. Uostalom, ta povreda nije ništa novo, već sam pauzirao zbog nje. I pripreme sam preskočio jer sam bio povređen i to se kasnije odrazilo novim povređivanjem. Uostalom, ko voli da se povređuje?! Neću biti u ekipi ni protiv Mančester sitija (danas, prim. aut.), rekli su mi da ću morati da pauziram sedam do deset dana, tako da su minimalne šanse da budem u timu i naredne subote  - podvukao je sjajni štoper.

Vidićev agent Pablo Fabri rekao je da je iznenađen glasinama koje se pojavljuju o navodnom odlasku njegovog agenta iz Mančestera.

- Iznenađen sam brojem glasinama. Situacija je pod kontrolom i ne dešava se ništa neuobičajeno. Nisam razgovarao sa Nemanjom od poslednje utakmice, ali koliko ja znam i prema informacijama koje imam, nema nikakvih novosti - rekao je Fabri.

Pomoćnica gradonačelnika Beograda Radmila Hrustanović primila je juče u Skupštini grada fudbalera Dejana Ramba Petkovića i tom prilikom istakla da joj je izuzetna čast što je ugostila čoveka koji je mnogo doprineo poboljšanju imidža Srbije i Beograda u svetu

- Posebno mi je drago što se radi o čoveku koji je to učinio u centru fudbalskog sveta, u Brazilu, gde se fudbal sanja - navela je Hrustanovićeva, i dodala da bi Petković mogao da promeni trend po kome su za počasne građane Beograda, njih zasad 23, proglašavani samo političari.

Petković (37) se saglasio sa ocenom da u Brazilu nije lako uspeti, jer u toj zemlji ima više registrovanih fudbalera nego u Srbiji stanovnika.

- Tamo svi igraju i nije lako. Svake godine Brazil izveze više od 1.000 fudbalera. Evropljani su retki. Ali verovatno onaj srpski inat, želja da dokažemo da ne odustajemo lako. Zato sam uspeo. Tvrdoglav smo narod, borci. A i slični smo Brazilcima i oni su dobri ljudi, gostoprimljivi, vole život, muziku. I to je pomoglo. Sada i oni znaju nešto o nama, gde je Srbija, gde je Beograd, pa i Niš i moj rodni Majdanpek. Znaju i za srpsku „Marakanu", za stadion Crvene zvezde - rekao je Petković.

Fudbaler Flamenga, osvajača titule šampiona Brazila, rekao je da namerava da se u toj zemlji zadrži bar do 2016. godine kada će se u Rio de Žaneiru održati Olimpijske igre.

- Plan je da nastavim karijeru. Ne znam do kada, samo da je nastavim, iako sam svestan da se kraj bliži. Ostaću i posle u Brazilu, pošto će se 2014. godine tamo održati Svetsko prvenstvo u fudbalu, a 2016. i Olimpijada. Biće tu mnogo posla, pa bih voleo da se i ja uključim. Možda da pomognem nekom granskom savezu ili Olimpijskom komitetu Srbije - rekao je bivši igrač niškog Radničkog i Crvene zvezde.    

On je kazao da je razmišljao da se po završetku igračke karijere posveti trenerskom ili nekom drugom poslu u fudbalu, ali da odluku još nije doneo.

- Svašta sam razmišljao, ali odluku nisam doneo. Još sam igrač i zasad nemam problema sa tim. Ni fizičkih - rekao je Rambo, o kome reditelj Darko Bajić trenutno snima dokumentarni film koji nosi radni naslov „Gringo".

Svi znaju da nije profitabilno baviti se plivanjem u Srbiji. Da su mi pare na prvom mestu, napustila bih taj sport i bavila se nečim drugim. Ušla sam u Plivački savez jer želim da se u Srbiji promeni odnos prema mom sportu

Najbolja srpska sportistkinja u 2009. godini Nađa Higl u božićnom intervjuu za Press tvrdi da bi odavno napustila plivanje da joj je novac u životu na prvom mestu. Svetska prvakinja iz Rima kaže da je odavno postala svesna toga da od plivanja u Srbiji ne može da se živi, ali dodaje da ne zavidi fudbalerima i košarkašima koji samo jednim ugovorom mogu da reše egzistenciju.

Mlada Pančevka tvrdi da joj popularnost godi sve dok je ne ometa u pripremama za velika takmičenja, srpskoj naciji na predstojećem Evropskom prvenstvu u Budimpešti ne obećava medalje, već da će dati sve od sebe, a u 2010. godini traži sa samo „gram sreće".

Kako biste opisali proteklu 2009. godinu na sportskom i privatnom planu?

- Veoma sam zadovoljna postignutim rezultatima u 2009. godini. Ona predstavlja ostvarenje snova što se tiče sporta, jer sam postala svetski prvak i osvojila još dosta medalja. Osim toga, godina je bila uspešna i na ličnom planu, naročito što se tiče obrazovanja. Diplomirala sam na Fakultetu za menadžment u sportu i tako upotpunila više nego uspešnu godinu.

Koliko vam popularnost odmaže ili pomaže u karijeri?

- Popularnost može da prija, ali samo pod uslovom da je kanalisana, da je u normalnim okvirima. Ako počne da me ne ometa u obavljanju treninga, koji me dugoročno vode ka cilju, onda može da nastane problem.

Da li vas opterećuje činjenica da od plivanja u Srbiji ne može da se živi? Da li zavidite fudbalerima ili košarkašima koji, iako ne postižu uspehe na svetskom nivou, za razliku od vas, jednim ugovorom mogu da reše svoju egzistenciju?

- Da mi je novac bio motiv, odavno bih napustila plivanje i bavila bih se nečim drugim. Opšte je poznato da plivanje, ali i svi ostali bazični sportovi, nisu profitabilni, pa makar postizali i rezultate na svetskom nivou, makar postali i šampioni planete. To su nacionalni sportovi i trebalo bi da se finansiraju iz državnog budžeta.

Da li ćete pokušati nešto da promenite u srpskom plivanju, pošto ste nedavno postali član UO plivačkog saveza?

- Upravo to je i razlog zašto sam prihvatila da budem član najvišeg tela našeg saveza. Želim da se u Srbiji promeni odnos prema mom sportu.

Ove godine ćete nastupiti na Evropskom prvenstvu u velikim bazenima u avgustu u Budimpešti. Šta srpska nacija može da očekuje od vas?

- Uvek mogu da očekuju da ću dati sve od sebe i pružiti maksimum u tom trenutku.

Koji praznik vam je draži i zbog čega, Nova godina ili Božić?

- Za mene je svaki dan praznik kada sam okružena dragim ljudima.

Šta biste voleli da vam Božić Bata donese u 2010. godini?

- Gram sreće.

Ljudi u Srbiji vas gledaju kao nacionalnu heroinu, šta biste im poželeli u novoj godini?

- Svim našim ljudima bih poželela srećnu Novu godinu, a zatim da imaju mnogo zdravlja, radosti i da ostvare sve svoje snove.

Ekipa Pressa pred najradosniji hrišćanski praznik posetila pevačicu i bivšu farmerku Dragicu Radosavljević Cakanu u njenoj porodičnoj kući u Sremčici

Pevačica Dragica Radosavljević Cakana jedva čeka da proslavi Božić. Ekipa Pressa posetila je bivšu farmerku u njenom domu u Sremčici, u kome sa suprugom, poznatim advokatom Nebojšom Negićem, živi deset godina. Domaćica Cakana dočekala nas je u gostinskoj kućici, pored glavne kuće. Uz belo vino, orahe i suvo voće otkrila nam je kako je u detinjstvu proslavljala Božić.

- Uvek se sa radošću sećam detinjstva i proslave Božića. To je bilo divno vreme, a ja sam bila najnestašnije dete u porodici - rekla je kroz osmeh Cakana, i nastavila:

- Tada su se krišom slavili Božić, Vaskrs i slave, a moja porodica je uvek poštovala tradiciju. Deca su se okupljala oko slame, „pijukala" i tražila skrivene poklone u rukavicama koje je moja majka Miljoljka ištrikala. Radovali smo se svemu. Za badnje veče jeli smo ribu, posne paprike i razne pite. Za Božić je uvek bila bogata trpeza sa svinjskim pečenjem. Naravno, bilo je i puno oraha, suvih šljiva i jabuka. Moja majka i danas živi na Kosovu - kaže pevačica.

Cakana i danas poštuje sve običaje i Božić proslavlja u krugu najmilijih.

- Neša i ja smo za Badnje veče sami. Obavezno postimo i unosimo ogroman badnjak, koji palimo u kaminu. Kuća nam je uvek ukrašena tradicionalnim obeležjima. Na dan Božića na ručak nam dolaze moja ćerka Marija i unuci Uroš (9) i Dunja (8), kao i Nešine ćerke. Klinci su uvek položajnici, oni su moja najveća sreća. U februaru ću po treći put postati baka, jedva čekam da dobijem još jednu unuku - kaže Cakana, i dodaje da im se na večeri obavezno pridruže i najbliži prijatelji:

- Božićna večera se pretvori u pravo slavlje! Odlično se provodimo uz bogatu trpezu i muziku uz klavir. Ove godine sigurno će me posetiti Leontina sa svojim suprugom, kao i Zoran Bašanović.

Pevačica ne skriva da je tokom boravka na „Farmi" naučila mnoge seoske poslove i da će neke nastaviti da obavlja i u svom domu.

- Naučila sam da muzem krave, iako sam veoma plašila toga. Znate kako kažu - kada vas šutne krava, ne može niko da vas sastavi. Nastaviću da pravim sir i da štrikam. Evo, baš sam za praznik ištrikala svojim unucima šalove i kape - otkriva ona.

Cakana je za Božić sebi i porodici poželela puno zdravlja, sreće i ljubavi.

- Svima želim da budu zdravi, jer je to najvažnije u životu. Želim im i da budu voljeni i da vole, jer život bez ljubavi nema smisla - poručuje Cakana.

Nenad Čanak i Jelena Žeželj, bivši učesnici „VIP ol stars Velikog brata", praznike provode na Kopaoniku! Političar i studentkinja viđeni su kako ručaju u jednom restoranu na najpoznatijem srpskom skijalištu. Jelena za Press potvrđuje da se videla sa Čankom

- Trenutno se na Kopaoniku odmaram sa dve drugarice u apartmanu. Videla sam se sa Nenadom Čankom, sa kojim sam otišla na ručak. Nekoliko sati pričali smo o svemu, osim o politici - rekla je kroz osmeh.

Prema čaršijskim nagađanjima, Čanak je tokom novogodišnjih praznika raskinuo višegodišnju vezu sa devojkom Jelenom. Žeželjeva tvrdi da je i Čankova devojka bila u restoranu u kojem je ručala sa vojvođanskim političarem.

- I Jelena je bila sa nama, ali ne znam da li su ona i Nenad raskinuli. To su njegove privatne stvari, ne bih da se mešam u to - poručuje Jelena Žeželj.

Press uslikao bivšu farmerku i poznatog voditelja kako kupuju badnjak

Misica Sandra Obradović odlučila je da Božić proslavi sa porodicom u rodnom Požarevcu. Fotoreporteri Pressa uslikali su bivšu učesnicu rijalitija „Farma" dok na pijaci na Novom Beogradu kupuje badnjak i pšenicu. Sandra je zastala i na tezgi sa slatkišima, gde je kupila nekoliko liciderskih srca kojim će obradovati svoje najmilije.

U prazničnom raspoloženju zatekli smo i popularnog voditelja „Amidži šoua" Ognjena Amidžića, dok je u ranim jutranjim satima na banjičkoj pijaci kupovao badnjak za svoj beogradski dom. Ognjen će praznik provesti u krugu svoje porodice i najmilijih. On i njegova supruga Milica spremiće bogatu trpezu, a u večenjim časovima pridružiće im se najbolji prijatelji.

Ratko M. (46) iz Sremske Mitrovice osumnjičen da je ubio svoju majku Dušanku M. (67). Posle zločina Ratko pokušao da pobegne, ali je naleteo pravo na policiju

Ratko M. (46) iz Sremske Mitrovice uhapšen je zbog sumnje da je sekirom ubio svoju majku Dušanku M. (67). Posle zločina Ratko je pokušao da pobegne, ali je naleteo na policiju koja je već krenula na uviđaj.

Tragedija se dogodila u ponedeljak po podne u porodičnoj kući u ulici Majke Jugovića 9 u sremskomitrovačkom naselju Mala Bosna.

- Dušanka je pronađena mrtva u kupatilu sa velikom ranom na glavi. Pretpostavlja se da ju je sin Ratko udario sekirom. Ona je na mestu ostala mrtva - kaže za Press izvor blizak istrazi, i dodaje:

- Ratko je sa sekirom ušao u kuću. Majku je zatekao u kupatilu i usmrtio je jednim udarcem sekire u glavu. Onda je mobilnim telefonom pozvao brata koji je brzo došao kući i u kupatilu zatekao ubijenu majku. Tada je došlo do sukoba među braćom. Ratko je potom počeo da beži ulicom i pravo u ruke policiji koja je već krenula na uviđaj.

Komšije kažu da ne znaju šta se zaista dogodilo.

- Živeli su mirno i povučeno. Ratko i njegov brat Ljupče bili su nezaposleni i živeli su od penzije koju je Dušanka nasledila posle smrti muža. Ona je bila izuzetno vredna žena i držala je porodicu na okupu - priča jedna od komšinica.

Zbog sumnje da je izvršio ubistvo, Ratko M. biće priveden istražnom sudiji Višeg suda u Sremskoj Mitrovici, a istraga će utvrditi motive zločina.

Policija je uhapsila Srećka Nijemčevića (55), bivšeg direktora fabrike autobusa „Ikarbus", i još tri osobe zbog sumnje da su oštetili ovo preduzeće za 1,2 miliona evra!

Uhapšeni su i Zoran Milosavljević (56), vlasnik beogradskog preduzeća „Autogrand", Milisava Milosavljević (61), direktorka preduzeća „Autoglobal" iz Priboja, i Milivoj Tutić (61), zamenik direktora beogradskog preduzeća „Unibros". Oni su osumnjičeni da su izvršili zloupotrebu službenog položaja u saizvršilaštvu - navodi se u saopštenju MUP-a Srbije, i dodaje:

- Nijemčević i troje direktora preduzeća se terete da su od 29. decembra 2003. do 31. decembra 2008. godine prodali 166 autobusa proizvedenih u „Ikarbusu" preduzećima iz Srbije, plaćajući posredničku proviziju preduzećima „Autogrand", „Autoglobal" i „Unibros".

Kako saznajemo, Nijemčević je trebalo da te autobuse direktno proda beogradskoj „Lasti", „Lasti" iz Lazarevca i preduzećima iz Subotice, Novog Sada i Pančeva. Međutim, on je angažovao posredničke firme.

- Posrednička provizija je plaćana na osnovu formalno sačinjenog Ugovora o posredovanju, iako nisu učestvovali u postupku prodaje. Nijemčević je tako pribavio korist navedenim preduzećima u ukupnom iznosu od više od 1,2 miliona evra, za koliko je oštećen „Ikarbus". Osumnjičeni će uz krivičnu prijavu biti privedeni istražnom sudiji Višeg suda u Beogradu - piše u saopštenju.

Srećko Nijemčević nekoliko meseci bio je u bekstvu i za njim je bila raspisana poternica.

- Nijemčević je boravio u Crnoj Gori. Za vreme novogodišnjih praznika prešao je u Srbiju. Uhapšen je u Priboju sa ostalim članovima ove grupe. Policija nastavlja istragu jer se sumnja da je bilo još malverzacija u „Ikarbusu" - kaže naš sagovornik iz istrage.

Dve žene poginule su u dve saobraćajne nesreće koje su se dogodile u Rumi i Beogradu. Ljubica K. (77) i Ljiljana R. (51) poginule su na identičan način, kada su na njih naletela vozila dok su prelazile ulicu

Prva tragedija dogodila se u ponedeljak predveče kada je na Ljubicu K. naleteo „pežo 205", a desetak sati kasnije dogodio se drugi udes na Pančevačkom putu, kod restorana „Mali raj", kada je na Ljiljanu R. (51) naleteo kombi.

Kako saznajemo u saobraćajnoj policiji, prvi udes se dogodio u ponedeljak oko 19 sati na raskrsnici ulica Pavlovačke i 1. maja u Rumi.

- Ljubica K. iz Rume prelazila je ulicu kada je na nju naleteo „pežo 205", kojim je upravljao Vojin S. (21). Udarac je bio izuzetno jak, ali je starica davala znake života kada je stigla ekipa Hitne pomoći, koja ju je prebacila u Zdravstveni centar u Rumi. Nažalost, sat vremena kasnije ona je preminula - kaže Pressov izvor.

Druga saobraćajna nezgoda dogodila se u utorak oko 6 sati na Pančevačkom putu, nedaleko od restorana „Mali raj".

- Ljiljana R. prelazila je put van pešačkog prelaza kada je na nju naleteo kombi beogradskih registarskih oznaka, kojim je upravljao Zoran V. (46). Pored patrola saobraćajne policije brzo je došla i ekipa Hitne pomoći, ali su mogli samo da konstatuju smrt pešaka - kažu u saobraćajnoj policiji.

Kako saznajemo, vozač kombija Zoran V. izjavio je da nije video ženu da prelazi put jer je, prema njegovim rečima, ona iznenada istrčala iz mraka pred njegovo vozilo.

Regioni Palića, Fruške gore, Vršca, Smedereva, Topole, Negotina, Knjaževca i Župe imaju ogromnu šansu da postanu stecište turista ljubitelja vina

Vinski turizam uskoro bi mogao da postane jedan od srpskih brendova! Država je spremna da kreditiranjem podstiče ovaj oblik turizma, a turističke organizacije pripremaju „vinske mape", koje će gostima pomoći da upoznaju osam regiona u kojima se proizvode najkvalitetnija srpska vina! To su vinski putevi Palića, Fruške gore, Vršca, Smedereva, Topole, Negotina, Knjaževca i Župe.

- Putevi vina treba da postanu deo ukupne turističke ponude jedne regije. Ukoliko kao zemlja želimo da se pozicioniramo na vinskoj karti sveta, onda je najbolje da to uradimo preko autohtonih vrsta loze i vina sa geografskim poreklom - ističe Ljiljana Čerović iz Turističke organizacije Srbije.

Svetski trend

Predsednik Udruženja vinara i vinogradara Srbije Gvozden Radenković veruje da vinski turizam u perspektivi može da donese odličnu zaradu i vinarima i državi.

- U svetu je već dugo trend sve što je vezano za vino, a odskoro je tako i kod nas. U Srbiji ima oko pedesetak proizvođača vina. Neki od njih u svojim podrumima imaju sale za degustaciju, ali samo nekolicina vinarija nudi gostima i smeštajne kapacitete. Ako bi država izašla u susret vinarima i pružila im logističku i finansijsku pomoć, verovatno bi veliki broj njih, pored degustacije vina, u svoju ponudu uvrstio hranu i smeštaj. Do sada je jedino Ministarstvo ekonomije pokazalo interesovanje i ponudilo vinarima povoljne kredite. Ali iza nas je teška godina, pa vinari nisu imali smelosti da uđu u ovaj poduhvat - objašnjava Radenković.

Državni sekretar u Ministarstvu za ekonomiju Goran Petković kaže za Press da je država spremna da pomogne vinarima koji na vinskim putevima Palića, Fruške gore, Vršca, Smedereva, Topole, Negotina, Knjaževca i Župe žele da naprave dobar ugostiteljski objekat i gostima ponude kvalitetno vino, hranu i smeštaj.

- Siguran sam da vinski turizam ima odličnu perspektivu u Srbiji. Vinarima pružamo dve vrste pomoći - finansijsku i marketinšku. Marketinšku podršku realizujemo tako što ih vodimo na sajmove u inostranstvo, štampamo im promotivni materijal na više svetskih jezika i slično. U planu je da se na sajmu turizma, koji se održava u februaru, održi i beogradski sajam vina. Ideja je da se na taj način posetiocima predstavi vinski turizam u Srbiji. Očekujemo više od 100 izlagača - objašnjava Petković.

On kaže da je to odlična prilika da se vinari povežu sa turističkim radnicima, agencijama i hotelijerima.

- Naša finansijska pomoć vinarima realizuje se kroz povoljne kredite na pet godina, uz godinu dana grejs perioda i kamatnom stopom od jedan odsto - ističe Petković, i otkriva da je skoro imao priliku da u vinskim podrumima u Sremskim Karlovcima sluša goste iz Nemačke, koji su oduševljeni srpskim vinima.

Nedostaje smeštaj

U Turističkoj organizaciji Srbije kažu da je začetnik vinskog turizma u Srbiji inženjer Laslo Hupert, koji je 2002. godine u svojoj vinariji „Vinski dvor" u Hajdukovu kod Subotice počeo da prima prve goste. „Vinski dvor" je jedna od retkih vinarija u kojoj gosti pored degustacije vina i uživanja u mađarskim specijalitetima mogu i da prenoće.

Vinski podrum koji nudi prenoćište i hranu je i „Vinska kuća Minića" u Tršcu, u Župi. Ova vinarija, međutim, ne može da primi sve goste koji žele da se posle dobre kapljice odmore u jedinstvenom smeštaju - pravom vinskom buretu!

- U ponudi imamo 14 ležajeva. Ali to je nedovoljno da izađemo u susret svima koji bi želeli da prespavaju kod nas. Naša ponuda je jedinstvena jer gosti imaju mogućnost da spavaju u vinskim buradima. Goste na konak primamo od maja do kasne jeseni, dok zimi pravimo pauzu jer nemamo grejanje. Osim gostiju iz Srbije, dolaze nam i ljubitelji vina iz Francuske, Norveške, Italije, Amerike... - kaže Milorad Minić, vlasnik „Vinske kuće Minića".

On priznaje da je na ideju da otvori vinski podrum, u kojem će gosti nakon degustacije vina moći da prespavaju, došao obilazeći slična mesta u Sloveniji, Mađarskoj i Austriji, koja su tamo veoma popularna.

- Ali morao sam prilično da se pomučim da bih nadležne ubedio da mi izdaju dozvolu za otvaranje vinarije. Odvažio sam se i počeo da radim bez dozvole. Dobio sam je tek 1996, osam godina nakon otvaranja - priča Minić.

Vino koje proizvodi porodica Minić oduševilo je i Francuze, koji imaju posebno istančan ukus kada je u pitanju kvalitet ovog pića.

- Francuzi su probali moje vino na jednoj izložbi u „Hajatu", svidelo im se i sada nam u goste svake godine stiže stotinak turista iz Francuske. I ja sam na njihov poziv posetio čuvene vinarije u Francuskoj. Mnogo ljudi dođe zbog vina, ali kada vide ovo neobično naselje, požele da ovde prespavaju bar jednu noć. A oni koji jednom dođu, stalno se vraćaju i šalju nam nove goste - ponosan je Minić.