Besplatna Zabava

Archive for January 9th, 2010

Svi smo plakali, zvali telefonom porodice i mame, mislili smo da će nas teroristi ubiti, kaže kapiten Toga. Zbog napada pobunjenika na njihov tim, FS Toga odustao od učešća na afričkom Kupu nacija u Angoli

Kapiten fudbalske reprezentacije Toga Emanuel Adebajor izjavio je da je tokom terorističkog napada na autobus ove afričke selekcije bio siguran da mu je došao sudnji dan! Teroristi iz Angole napali su prekjuče autobus kojim su fudbaleri Toga putovali u ovu zemlju, na Kup afričkih nacija, tokom tridesetominutne rafalne paljbe ubili troje ljudi i ranili još nekoliko.

Na licu mesta smrtno je stradao vozač autobusa, dok su pomoćni trener i portparol reprezentacije preminuli od posledica ranjavanja. Zbog svega navedenog, reprezentacija Toga odlučila je da se povuče sa Kupa afričkih nacija.

- To je bilo kao u snu, još sam u šoku. Svi igrači, i svi ostali su plakali, zvali smo porodice i mame na mobilni telefon, navodeći da su im to poslednje reči jer su mislili da će biti ubijeni - rekao je Adebajor.

Za smrt pomoćnog trenera i portparola javnost je saznala juče od golmana Toga Kosija Agase, koji je u telefonskoj izjavi radio stanici Frans info potvrdio tu informaciju. Prvotimac francuskog Istra dodao je da je rezervni golman Obilale Kosi teško povređen i da je hitno prebačen u bolnicu u Južnu Afriku. Ranjeni su još i dva člana lekarskog tima i štoper Serge Akakpo.

Adebajor je najavio ono što se tokom jučerašnjeg dana i desilo. Njegova zemlja odustala je od učešća na Kupu afričkih nacija u Angoli posle turobnih dešavanja u Kabindi, angolskoj enklavi između Demokratske Republike Kongo i Republike Kongo. Stručni štab i fudbaleri te reprezentacije odlučili su da se avionom vrate u Lome. Togo je trebalo da igra u Grupi B, sa reprezentacijama Obale Slonovače, Gane i Burkine Faso.

- Kao kapiten svog nacionalnog tima mogu da kažem da ćemo se vratiti kući. Reč je o fudbalu i jednom od najvećih turnira u Africi, međutim, mislim da ljudi nisu spremni da daju svoje živote. Doneli smo odluku koja je dobra za njihove karijere, naše živote i naše porodice. Na kraju krajeva, reč je samo o fudbalu - poručio je Adebajor

Napadači su otvorili vatru u trenutku kada je autobus išao ka gradu Lome, u kojem je selekcija Toga trebalo da bude smeštena za vreme Kupa afričkih nacija. Napad je trajao čitavih 30 minuta.

- Napadnuti smo kao psi, iz zasede. Zaista ne mogu da verujem da se ovako nešto dogodilo. Ovo nema veze sa fudbalom i mislim da niko normalan ne razmišlja o tome u ovom trenutku - rekao je reprezentativac Toga i član francuskog Nanta Tomas Dosevi.

Javnost u Togu zgrožena je dešavanjima u Angoli. Međutim, Konfederacija afričkog fudbala (CAF) saopštila je da oružani napad na reprezentaciju Toga neće uticati na održavanje Kupa nacija.

- Delimo veliku zabrinutost za igrače, ali turnir će se odigrati kako je predviđeno. Za sada još ni ne znamo sve činjenice, budući da sve informacije dobijamo iz medija. Propisi su jasni i ekipa je trebalo da putuje avionom, a ne autobusom - rekao je Sulejmani Habuba, direktor za komunikacije pri CAF-u.

Svi smo plakali, zvali telefonom porodice i mame, mislili smo da će nas teroristi ubiti, kaže kapiten Toga. Zbog napada pobunjenika na njihov tim, FS Toga odustao od učešća na afričkom Kupu nacija u Angoli

Kapiten fudbalske reprezentacije Toga Emanuel Adebajor izjavio je da je tokom terorističkog napada na autobus ove afričke selekcije bio siguran da mu je došao sudnji dan! Teroristi iz Angole napali su prekjuče autobus kojim su fudbaleri Toga putovali u ovu zemlju, na Kup afričkih nacija, tokom tridesetominutne rafalne paljbe ubili troje ljudi i ranili još nekoliko.

Na licu mesta smrtno je stradao vozač autobusa, dok su pomoćni trener i portparol reprezentacije preminuli od posledica ranjavanja. Zbog svega navedenog, reprezentacija Toga odlučila je da se povuče sa Kupa afričkih nacija.

- To je bilo kao u snu, još sam u šoku. Svi igrači, i svi ostali su plakali, zvali smo porodice i mame na mobilni telefon, navodeći da su im to poslednje reči jer su mislili da će biti ubijeni - rekao je Adebajor.

Za smrt pomoćnog trenera i portparola javnost je saznala juče od golmana Toga Kosija Agase, koji je u telefonskoj izjavi radio stanici Frans info potvrdio tu informaciju. Prvotimac francuskog Istra dodao je da je rezervni golman Obilale Kosi teško povređen i da je hitno prebačen u bolnicu u Južnu Afriku. Ranjeni su još i dva člana lekarskog tima i štoper Serge Akakpo.

Adebajor je najavio ono što se tokom jučerašnjeg dana i desilo. Njegova zemlja odustala je od učešća na Kupu afričkih nacija u Angoli posle turobnih dešavanja u Kabindi, angolskoj enklavi između Demokratske Republike Kongo i Republike Kongo. Stručni štab i fudbaleri te reprezentacije odlučili su da se avionom vrate u Lome. Togo je trebalo da igra u Grupi B, sa reprezentacijama Obale Slonovače, Gane i Burkine Faso.

- Kao kapiten svog nacionalnog tima mogu da kažem da ćemo se vratiti kući. Reč je o fudbalu i jednom od najvećih turnira u Africi, međutim, mislim da ljudi nisu spremni da daju svoje živote. Doneli smo odluku koja je dobra za njihove karijere, naše živote i naše porodice. Na kraju krajeva, reč je samo o fudbalu - poručio je Adebajor

Napadači su otvorili vatru u trenutku kada je autobus išao ka gradu Lome, u kojem je selekcija Toga trebalo da bude smeštena za vreme Kupa afričkih nacija. Napad je trajao čitavih 30 minuta.

- Napadnuti smo kao psi, iz zasede. Zaista ne mogu da verujem da se ovako nešto dogodilo. Ovo nema veze sa fudbalom i mislim da niko normalan ne razmišlja o tome u ovom trenutku - rekao je reprezentativac Toga i član francuskog Nanta Tomas Dosevi.

Javnost u Togu zgrožena je dešavanjima u Angoli. Međutim, Konfederacija afričkog fudbala (CAF) saopštila je da oružani napad na reprezentaciju Toga neće uticati na održavanje Kupa nacija.

- Delimo veliku zabrinutost za igrače, ali turnir će se odigrati kako je predviđeno. Za sada još ni ne znamo sve činjenice, budući da sve informacije dobijamo iz medija. Propisi su jasni i ekipa je trebalo da putuje avionom, a ne autobusom - rekao je Sulejmani Habuba, direktor za komunikacije pri CAF-u.

Danas se popularnost estradnih zvezda ne meri samo dijamantskim tiražima, već i brojem fan klubova na internetu

Ona je - supervizor! Ona je božansko biće s neba poslato da ispravi nepismene Srbe. Ona je ubila petog, crnog Teletabisa. Ona je jedina uspela da ogrebe svetu kožu Čaka Norisa, koji je uplakan pobegao u Čakmobil, USA. Ovo su samo neki od komentara članova internet fan kluba Milke Canić, supervizora RTS-ovog kviza „Slagalica".

Dok se nekada nečija popularnost merila dijamantskim i platinastim tiražima, danas se merilo nečije uspešnosti ogleda u broju internet fan sajtova. Pre nego što su mnogi estradnjaci shvatili značaj oficijalnih sajtova, njihovi verni obožavaoci su se za to pobrinuli i registrovali nezvanične internet stranice. Najviše fan sajtova za sada imaju Jelena Karleuša, Ceca Ražnatović i Seka Aleksić. Internet stranice fan klubova se u većini slučajeva brže i detaljnije ažuriraju nego oficijalne strane, a komentari puni divljenja i obožavanja njihov su neizbežan deo.

Pozdrav od Cece

Tako je valjda jednoj devojci u Nemačkoj dosadilo da čeka Cecinog izdavača da postavi dugo najavljivanu glamuroznu veb prezentaciju, pa je ova anonimna obožavateljka registrovala www.ceca.de koja, istina, trenutno ne funkcioniše. U to vreme nije postojao sajt, do ovoga, na kome je detaljnije moglo da se informiše o Ceci. Pored linkova, biografije, diskografije, video-zapisa, pesama, fotografija, volpejpera, reči pesama i foruma, administratorka je s ponosom okačila Cecinu mejl zahvalnicu:

„Ciao, dragi moji! Hvala lepo za ovaj divni forum, osećam se darovanom i drago mi je da znam da me moja publika u svojim srcima nosi i van moje divne otadžbine. Drago mi je da se moj zvuk čuje širom Evrope i zahvaljujem se svima koji su to omogućili. A specijalno organizatoru ove strane. Pozdrav, vaša Ceca."

Gotovo istovremeno je u istoj toj Nemačkoj nekoliko naših ljudi napravilo JK internet fan klub. Za razliku od Cecine, u to vreme Karleušina prezentacija delovala je skromnije, ali samo na prvi pogled, jer se iza osnovne strane krilo mnogo izjava, fotki, tekstova, ali i veoma zanimljivih podataka iz privatnog života, kao i delovi intervjua koje je Jelena davala brojnim medijima.

Rat folk zvezda

Danas su u trendu i fan pejdžis na „Fejsbuku", gde je nedavno došlo i do okršaja između dve folkereke - Seke Aleksić i Jelene Karleuše. Inicijator aktuelnog okršaja bila je Aleksićeva, koja je u emisiji „Red karpet" pošteno isprozivala svoju plavokosu koleginicu, istini za volju, nijednog trenutka ne pomenuvši njeno ime.

- Najviše se foliraju oni koji su sve samo ne zvezde, oni koji žive kao podstanari, koji voze iznajmljene automobile, koji imaju falš tašne... Takve pevačice su do te mere iskompleksirane da se slikaju u tuđim kolima i ispred tuđih stanova koje u javnosti predstavljaju kao svoje - sasula je folk zvezda svoje mišljenje gledaocima hrvatske TV Nova, verovatno i ne sluteći da će joj se JK već sutradan na svom „Fejsbuk" profilu revanširati nesvakidašnjim statusom: „Dragi prijatelji, zbog velikog interesovanja uskoro će početi sa radom moj fan klub, koji će okupljati sve javne ličnosti moje obožavaoce. Pevačice će biti u najvećem broju, a počasna predsednica biće ona koja me najviše kopira, najviše priča o meni, vodi računa o tome šta jedem, gde živim, šta vozim, oblačim...", dok je samo nekoliko sati kasnije osvanulo sledeće: „I, evo, imamo pobednicu... Zlato odlazi u ruke Seki „ja zidam kuću, ona živi u saksiji" Aleksić. Čestitam! Dakle, Zuhra Ramizaj je počasna predsednica mog fan kluba".

Seka uzvraća udarac

A onda se sutradan ponovo oglasila Seka, ali ovoga puta, baš kao i njena „omiljena" koleginica, na „Fejsbuku". „Dragi moji prijatelji, evo jednog humanog predloga! Hajde da zajedno otvorimo jedan devizni račun na koji će svako od nas, koliko ko može, izvršiti uplatu, a sve u cilju da Krmeljuši zvanoj „nema se, ne može se" kupimo stan, da ima jadna gde da spava, a ne da se slika ispred tuđih vila, hvaleći se kako su njene. Evo, ja ću prva uplatiti hiljadu evra, a vi, kao što rekoh, koliko ko može", predložila je Aleksićeva. I ne samo to... Nekoliko sati kasnije na njenom statusu zaista je osvanuo broj žiro-računa.

Danas se popularnost estradnih zvezda ne meri samo dijamantskim tiražima, već i brojem fan klubova na internetu

Ona je - supervizor! Ona je božansko biće s neba poslato da ispravi nepismene Srbe. Ona je ubila petog, crnog Teletabisa. Ona je jedina uspela da ogrebe svetu kožu Čaka Norisa, koji je uplakan pobegao u Čakmobil, USA. Ovo su samo neki od komentara članova internet fan kluba Milke Canić, supervizora RTS-ovog kviza „Slagalica".

Dok se nekada nečija popularnost merila dijamantskim i platinastim tiražima, danas se merilo nečije uspešnosti ogleda u broju internet fan sajtova. Pre nego što su mnogi estradnjaci shvatili značaj oficijalnih sajtova, njihovi verni obožavaoci su se za to pobrinuli i registrovali nezvanične internet stranice. Najviše fan sajtova za sada imaju Jelena Karleuša, Ceca Ražnatović i Seka Aleksić. Internet stranice fan klubova se u većini slučajeva brže i detaljnije ažuriraju nego oficijalne strane, a komentari puni divljenja i obožavanja njihov su neizbežan deo.

Pozdrav od Cece

Tako je valjda jednoj devojci u Nemačkoj dosadilo da čeka Cecinog izdavača da postavi dugo najavljivanu glamuroznu veb prezentaciju, pa je ova anonimna obožavateljka registrovala www.ceca.de koja, istina, trenutno ne funkcioniše. U to vreme nije postojao sajt, do ovoga, na kome je detaljnije moglo da se informiše o Ceci. Pored linkova, biografije, diskografije, video-zapisa, pesama, fotografija, volpejpera, reči pesama i foruma, administratorka je s ponosom okačila Cecinu mejl zahvalnicu:

„Ciao, dragi moji! Hvala lepo za ovaj divni forum, osećam se darovanom i drago mi je da znam da me moja publika u svojim srcima nosi i van moje divne otadžbine. Drago mi je da se moj zvuk čuje širom Evrope i zahvaljujem se svima koji su to omogućili. A specijalno organizatoru ove strane. Pozdrav, vaša Ceca."

Gotovo istovremeno je u istoj toj Nemačkoj nekoliko naših ljudi napravilo JK internet fan klub. Za razliku od Cecine, u to vreme Karleušina prezentacija delovala je skromnije, ali samo na prvi pogled, jer se iza osnovne strane krilo mnogo izjava, fotki, tekstova, ali i veoma zanimljivih podataka iz privatnog života, kao i delovi intervjua koje je Jelena davala brojnim medijima.

Rat folk zvezda

Danas su u trendu i fan pejdžis na „Fejsbuku", gde je nedavno došlo i do okršaja između dve folkereke - Seke Aleksić i Jelene Karleuše. Inicijator aktuelnog okršaja bila je Aleksićeva, koja je u emisiji „Red karpet" pošteno isprozivala svoju plavokosu koleginicu, istini za volju, nijednog trenutka ne pomenuvši njeno ime.

- Najviše se foliraju oni koji su sve samo ne zvezde, oni koji žive kao podstanari, koji voze iznajmljene automobile, koji imaju falš tašne... Takve pevačice su do te mere iskompleksirane da se slikaju u tuđim kolima i ispred tuđih stanova koje u javnosti predstavljaju kao svoje - sasula je folk zvezda svoje mišljenje gledaocima hrvatske TV Nova, verovatno i ne sluteći da će joj se JK već sutradan na svom „Fejsbuk" profilu revanširati nesvakidašnjim statusom: „Dragi prijatelji, zbog velikog interesovanja uskoro će početi sa radom moj fan klub, koji će okupljati sve javne ličnosti moje obožavaoce. Pevačice će biti u najvećem broju, a počasna predsednica biće ona koja me najviše kopira, najviše priča o meni, vodi računa o tome šta jedem, gde živim, šta vozim, oblačim...", dok je samo nekoliko sati kasnije osvanulo sledeće: „I, evo, imamo pobednicu... Zlato odlazi u ruke Seki „ja zidam kuću, ona živi u saksiji" Aleksić. Čestitam! Dakle, Zuhra Ramizaj je počasna predsednica mog fan kluba".

Seka uzvraća udarac

A onda se sutradan ponovo oglasila Seka, ali ovoga puta, baš kao i njena „omiljena" koleginica, na „Fejsbuku". „Dragi moji prijatelji, evo jednog humanog predloga! Hajde da zajedno otvorimo jedan devizni račun na koji će svako od nas, koliko ko može, izvršiti uplatu, a sve u cilju da Krmeljuši zvanoj „nema se, ne može se" kupimo stan, da ima jadna gde da spava, a ne da se slika ispred tuđih vila, hvaleći se kako su njene. Evo, ja ću prva uplatiti hiljadu evra, a vi, kao što rekoh, koliko ko može", predložila je Aleksićeva. I ne samo to... Nekoliko sati kasnije na njenom statusu zaista je osvanuo broj žiro-računa.

„Da ti se ostvari svaki san, pomogao ti Badnji dan. Da ti u kući novac teče, pomoglo ti Badnje veče. Neka se sreća sa zdravljem na Božić srodi, Hristos se rodi!"

Ovo je samo jedna od mnogobrojnih SMS poruka koje su tokom Badnje večeri i Božića usijali veze mobilnih operatera u Srbiji.

U moru poruka koje su prijatelji i članovi porodica slali jedno drugom, čestitajući najradosniji hrišćanski praznik, našle su se i one koje sa verom, najblaže rečeno, nemaju nikakve veze. U stihoklepačkom nastojanju da budu duhoviti i kreativni, mnogi pošiljaoci su se bavili i aktuelnom politikom, navijačkim strastima, svršetkom iscrpljujućeg posta, pa čak i jasnim aluzijama na seks! I sve to začinjeno rečenicom u kojoj se pominje Hrist i čestita Badnje veče.

- Preko noći smo postali „verujući", pa nije čudno što mnogi nemaju praktično nikakav odnos prema bilo kakvoj svetinji. Više smo pogani i pagani, nego što smo hrišćani, a kada militantni ateisti postanu militantni vernici, puno je razloga zašto se valja plašiti takvog verovanja - kaže sociolog Ratko Božović.

On pominje i zanimljiv fenomen masovnog čestitanja praznika putem SMS poruka, koje još više otuđuju ionako otuđeni svet među ljudima.

- Najveća nesreća i jeste u tome što čovek postaje mehanički aparat. Kada ja vama prosledim poruku koju sam dobio od nekog drugog, šta sam zapravo uradio? Samo sam mehaničkom reakcijom postao produžena ruka tog istog mehaničkog sredstva.

Božović smatra da je dobro što postoji želja da se makar i na ovakav način „dodirnu" drugi ljudi, da se ne zaborave, da se ostvari barem prividni kontakt, iako je sve to daleko od neposrednosti, iskrenosti i ljudskog susreta.

- Običan telefonski razgovor, rukom napisana čestitka, običan susret, sve je to imalo daleko više značaja u ljudskim kontaktima nego ovo sada - tvrdi Božović. - Ili, što bi rekao pesnik, „tražeći se, izgubismo se!"

S druge strane, njegov kolega sociolog Žarko Trebješanin smatra da ljudi samo koriste blagodeti savremene civilizacije.

- Umesto tradicionalnih čestitki koje ste morali da kupite, napišete, zalepite marku i odnesete do sandučeta, mnogo je lakše i brže poslati SMS poruku - kaže Trebješanin. - Činjenica je, međutim, da koristeći savremena sredstva komunikacije sve više smanjujemo potrebu za ličnim kontaktom. Mnogo manje se družimo i provodimo vreme zajedno, ali je teško predvideti dokle ćemo time stići. Savremena sredstva, svakako, imaju svoje prednosti, ali je veoma loše kada ljudi, umesto da se njima služe, obrnu ulogu i praktično postanu sluge mašini.

Policija u svetu ponovo iznenađena inovacijama naših kriminalaca, koje smatraju savršenim organizatorima i dobrim planerima krivičnih dela. Skoro da nema spektakularne akcije u kojima nisu umešani i prsti naših ljudi

Hapšenje članova „operske bande" u Austriji, koja se sumnjiči da je samo u Beču i okolini ukrala nakita i novca u vrednosti od 2,6 miliona evra, ponovo je potvrdilo da nam nema premca u svetu. Barem kada je reč o organizovanom kriminalu. Nakon spektakularne pljačke od 100 miliona evra u Stokholmu i brojnih akcija bandi „Pink panter" širom sveta, poslednje žrtve su bečki ljubitelji prijema i opera.

Da podsetimo, „operska banda" specijalizovala se za provale u stanove članova bečke opere i bečkih biznismena koji su posećivali muzičke koncerte. Koristeći program opere, grupa je planirala sve svoje provale. Dok su članovi imali predstave i zabavljali bečke ljubitelje „ozbiljnih nota", naši kriminalci su upadali u njihove stanove i krali sve što im je palo pod ruku. Grupa je razbijena početkom 2008. godine, kada je uhapšena većina članova, ali je „mozak" ekipe Nebojša M. uspeo da pobegne. Tada je u akciji uhapšena i njegova trudna supruga, jedina žena u bandi, čije zaduženje je bilo da se šeta u blizini stanova koji su obijani i čuva stražu. Dok je trajala potraga za mužem, osuđena je na sedam godina zatvora.

Odlični improvizatori

Pre desetak dana u Nemačkoj uhapšen je i Nebojša M. iz Užica, koji je nakon razbijanja bande svoju kriminalnu aktivnost nastavio u Nemačkoj. Prilikom hapšenja, u njegovom stanu je pronađen spisak sa 400 potencijalnih žrtava, njihovim adresama stanovanja, kao i planovi naselja sa ulicama za bekstvo.

U našoj policiji kažu da je veliki broj kriminalaca veoma aktivan u inostranstvu i da ne čudi što u skoro svim milionskim pljačkama svoje prste umešaju i Srbi.

- U Evropi postoji više kriminalnih grupa čiji su članovi iz Srbije. Naši kriminalci ističu se kao vrhunski profesionalci i osobe koje do poslednjeg detalja planiraju, ali su poznati i po improvizaciji u slučaju da ne ide sve po planu - kaže Pressov sagovornik.

„Pink panter" je izvršio pljačke u Dubaiju, Švajcarskoj, Japanu, Francuskoj, Nemačkoj, Luksemburgu, Španiji i Monaku, a pre tri nedelje troje Srba, članova ove bande, osuđeno je u Beogradu na 15 godina i 10 meseci zatvora zbog pljačke u Tokiju. Aleksandar Radulović, Đorđe Rašović i Snežana Panajotović, članovi bande „Pink panter", okrivljeni su za najveću pljačku dragog kamenja u istoriji Japana, vrednog 1,8 milijardi dinara, i osuđeni su u Specijalnom sudu u Beogradu. Pored zatvorskih kazni, osuđeni moraju da vrate opljačkani nakit ili nadoknade štetu od 3,5 milijardi japanskih jena.

Prošli pored armije čuvara

I u najvećoj pljački u istoriji u Švedske učestvovala su dva Srbina, a švedska policija veruje i da je organizator i „mozak" cele pljačke Srbin.

Goran Bojović (38) i Goran Živković (29) su se 23. septembra 2009. godine u jutarnjim časovima helikopterom spustili na krov kompanije „G4S" u Stokholmu, a onda se užadima spustili u unutrašnjost objekta, gde su se nalazile vreće s novcem pokupljenim iz automata. Pljačka je izvedena brzo i profesionalno, a pored dvojice Srba, učestvovali su dva Šveđanina i po jedan Turčin i Iranac. U vreme upada u firmu koja se bavi obezbeđenjem, u zgradi je bio 21 čuvar, ali je banda ipak odnela vreće sa 100 miliona evra.

Nekoliko dana kasnije banda je pohapšena, ali nije pronađen „mozak" akcije. Šveđani veruju da je sve organizovao srpski biznismen Milan Ševo.

Stanimiru Jovanoviću (49), zvanom Staćo, vozaču iz Lipničkog Šora kod Loznice, Okružni sud u Požarevcu potvrdio je prvostepenu zatvorsku kaznu od sedam godina

On je osuđen zato što je 10. jula 2008. godine izazvao težak udes na mostu na Velikoj Moravi, u kojem su poginuli urednik požarevačke TV Club INN Mile Veljković (53), realizator ove televizije Aleksandar Mitrović Uča (30) i „otporaš„ Radojko Luković (55). Pored zatvorske kazne, vozaču kamiona izrečena je i zabrana upravljanja motornim vozilom u trajanju od četiri godine.

Prvostepenom presudom Opštinskog suda utvrđeno je da je Jovanović jedini odgovoran za izazivanje lančanog sudara, a saobraćajno veštačenje pokazalo je da su njegov kamion i kočioni mehanizam bili u tehnički ispravnom stanju. Zbog toga je i osuđen na sedam godina zatvora, ali je on uložio žalbu Okružnom sudu.

Okružni sud odbio je sve navode žalbe odbrane kao neosnovane, uz obrazloženje da je prvostepeni sud doneo ispravnu odluku, potkrepljenu validnim dokazima, izjavama brojnih svedoka i veštačenjima stručnjaka iz raznih oblasti. Takođe, obrazloženju suda se navodi da je visina dosuđene kazne adekvatna težini izvršenog krivičnog dela i da treba da posluži kao prevencija u budućnosti.

Izmene Zakona o porodici predviđaju da država može da zabrani nasilnom roditelju da priđe detetu, da on može da bude izbačen iz kuće, pa čak i da mu se dete oduzme ako ne obavlja svoju ulogu

Roditelji koji fizički kažnjavaju svoju decu uskoro bi mogli i da ostanu bez njih! Izmene Zakona o porodici predviđaju da država može da zabrani nasilnom roditelju da priđe detetu, da on može da  bude izbačen iz kuće, pa čak i da mu se dete oduzme ako svoju ulogu ne obavlja na pravi način. Tako će i Srbija od ove godine primeniti mere koje važe u mnogim zemljama sveta, kao što su, recimo, Kanada ili Novi Zeland.

Nove odredbe zakona prate usklađivanje sa zakonodavstvom Evropske unije i Konvencijom o pravima deteta, koji strogo zabranjuju fizičko kažnjavanje. Već 20 država članica EU uvelo je zabranu fizičkog kažnjavanja dece, a još sedam se na to obavezalo. Većina stručnjaka slaže se da treba menjati mišljenje „da je batina iz raja izašla" s obzirom na to da ova izreka ima i svoj nastavak - „jer joj tamo i nije bilo mesto". Batine ne bi trebalo da budu vaspitna mera, ali ne treba izjednačavati obično „lupkanje po guzi" sa ekstremnim oblicima zlostavljanja.

Klečanje na kukuruzu

Slavica Tozev, vaspitačica sa dugogodišnjim iskustvom, kaže da u Srbiji još ima primera brutalnog kažnjavanja - kaišem, varjačom, konopcem, lenjirom, pa čak i klečanja na kukuruzu! S druge strane, vaspitači su dužni da prijave kada uoče neobične modrice i tragove udaraca na telu deteta. Fizički zlostavljano dete se prepoznaje i po tome što uvek stavlja ruke iznad glave kada povisite ton ili ga ljutito pogledate.

- Naše vaspitne metode su odavno zastarele, pa zato podržavam izmene zakona. Ne kažem da decu ne treba kažnjavati, ali ih ne smemo zlostavljati. Skloni smo da sve shvatamo bukvalno, pa će neko misliti da dete ubuduće neće smeti čak ni da pipne. Ne smatram, međutim, da je fizičko kažnjavanje ako dete dva-tri puta lupite po guzi, pogotovo ako nosi pelenu, ili ga šljepite po ruci. Štaviše, kod 90 odsto dece čak ni to nije potrebno, pod uslovom da je roditelj dosledan u tome šta je dozvoljeno, a šta nije - objašnjava Slavica Tozev.

Dragana Soćanin iz Udruženja „Roditelj" kaže da nema te fizičke kazne koja se ne bi mogla zameniti neki drugim oblikom kažnjavanja.

- Pozdravljamo zakon koji će štititi prava deteta, ali je mnogo važnije kako će se on sprovoditi u praksi. Između ostalog, važno je i šta će država da učini kako bi roditeljima pomogla ako imaju problema u vaspitavanju dece. Ako već usvajamo rigorozan zakon, moramo pomoći i roditeljima - smatra ona.

„Tradicionalna" batina

Drugim rečima, ako već ukidamo „tradicionalne" metode vaspitanja, moramo edukovati roditelje jer će mnogi s pravom postaviti pitanje: „Kako da vaspitavam dete, a da ga ne tučem?"

- Roditeljima se mora ponuditi mogućnost savetovanja. Ne bi trebalo da im se pošalje poruka da su nenormalni ili nesposobni. Ako priđemo sa stavom „vi ste divljaci, tučete svoje dete, ne znate da ga vaspitavate i loši ste roditelji", nećemo ništa postići. Ovakav zakon mora da prati šira akcija, koja će da obrazuje, pomaže i savetuje pravim tonom i pristupom - objašnjava ona.

Branka Tišma, razvojni psiholog, objašnjava da život nekad nameće i takve situacije kada dete svojim postupcima ugrožava i svoj život. Ako, recimo, gura prste u utičnicu sa strujom, svakako mu nećemo reći: „Nemoj, zlato." Tada roditelj obično reaguje impulsivno i ne razmišlja previše.

- Situacije kada roditelj vikne, udari i kazni zavise pre svega od porodice i odnosa unutar nje. Neki roditelji kažu da nikada nisu udarili dete i da sa njim o svemu razgovaraju. Međutim, ta priča se često svodi na neprekidno kritikovanje, zvocanje i ponavljanje, što nema nikakav podsticaj za dete i stvara druge probleme, kao što je zastoj u razvoju - objašnjava Tišma.

Stotine hiljada ljudi čekalo za Badnje veče crkavicu od 17 evra. Svaki deseti Srbin je puka sirotinja, kaže statistika, a ta sudbina preti i svima ostalima

„Naravno da sam na Badnji dan stala u red da dobijem 1.700 dinara. Upravo zahvaljujući tom novcu prvi put ću posle 15 godina jesti meso." Šokantno i bolno priznanje jedne vremešne Beograđanke u potpunosti odražava stanje na stotine hiljada ljudi u Srbiji, čije svakodnevne muke statistika ne može da izmeri, a koji metode sopstvenog preživljavanja, stideći se, često kriju i od sebe samih.

Međutim, ono što je statistika uspela da izmeri na Badnje veče moglo se videti i golim okom: prvog dana isplate novac od privatizacionih prihoda podiglo je više od 300.000 građana Srbije! Ništa čudno, s obzirom na to da, prema rečima ekonomiste Miroslava Zdravkovića, 5,5 miliona ljudi u našoj zemlji živi na granici siromaštva!

- Smatra se da je prag siromaštva prihod manji od 8.500 dinara. Cela Srbija, izuzev Beograda i Novog Sada, živi sa prosečnim prihodima između 9.000 i 10.000 dinara. U dva naša najveća grada prosek je oko 21.000 dinara, ali ni tamo većina ne živi ništa bolje, s obzirom na to da tamo žive i oni koji rade u boljim firmama, a čije plate (u bankarskom sektoru, recimo, prosečna primanja su od 60.000 do 70.000) znatno podižu prosek i drugih građana. S druge strane, zanimljivo je da između severa i juga zemlje, Subotice i Vranja na primer, skoro da i nema razlike u prihodima - objašnjava Zdravković.

On kaže da su, na osnovu podataka Zavoda za statistiku iz septembra 2008. godine i iz marta 2009. godine, prosečna primanja od plata i penzija iznosila 13.403 dinara po stanovniku, pri tome u oblasti van Beograda i Novog Sada 10.312 dinara, a u ova dva grada 22.055 dinara. Najniža primanja, van urbanih centara, bila su u Topličkom okrugu (7.264 dinara), a najviša u Severnobačkom (13.078 dinara).

I ekonomista Goran Nikolić kaže da dugački redovi za isplatu nešto više od 17 evra govore o tome da je u Srbiji „najmanje oko 10 odsto ljudi puka sirotinja".

- Srbi se ponašaju u skladu sa nivoom društvenog bogatstva i ostvarene proizvodnje. Ne verujem da bi drugačije postupili i drugi narodi u sličnoj poziciji. Verovatno da će mnogi požuriti da što pre prodaju i akcije na koje imaju pravo - dodaje Nikolić.

Sociolog Srećko Mihailović napominje da redovi u poštama poslednjih dana svedoče „o jadu i bedi u kojoj živi jedan broj građana Srbije" i kojima je, kako kaže, tih 1.700 dinara „više nego nekima i obećanih 1.000 evra".

- Sve to je porazno za bilo koje društvo, a pogotovo za ovo naše, koje ima aspiraciju da postane deo Evrope, da uđe u svet i da živi normalnijim životom. Očigledno da je cela tranzicija ka kapitalizmu znatno bolnija nego što su mnogi očekivali i da se neće uskoro završiti. Društvo se podelilo na mali broj bogatih i ogroman broj siromašnih, pri čemu srednjeg staleža ima sve manje - priča Mihailović.

Prema istraživanju koje ukazuje na raspoloženje građana u 183 zemlje sveta, Srbija se nalazi tek na 88. mestu. Ako je za utehu, Hrvatska zauzela je 103. mesto, a od zemalja u regionu najbolje je prošla Makedonija, koja je svrstana među vodeće reformatore u svetu jer je sprovela promene u sedam od deset posmatranih područja. A, što se tiče regiona, osim Slovenije, nema ko čime da se pohvali...

Iako kurs evra prema dinaru nastavlja da skače (sutra će vredeti 97,42 dinara), u NBS tvrde da neće biti prevelikih oscilacija!

Ova institucija je protekle nedelje čak dva puta intervenisala ukupnom prodajom od 37 miliona evra na međubankarskom deviznom tržištu, ali je kurs dinara i dalje u padu. Miloje Kanjevac, direktor Instituta za tržišna istraživanja, kaže da nema ništa neobičnog u tome jer je „realno da se evro plaća 150 dinara!"

 Tokom jučerašnjeg dana u većini menjačnica evro je otkupljivan za oko 96, a prodavan za oko 98 dinara. Vlasnici pojedinih menjačnica u Beogradu smatraju da je to „deo državne politike", što je, kažu, dovelo do toga da se i „građani ponašaju kao dileri". Milan Žunić, vlasnik menjačnice „D2", ocenio je da je vrednost dinara pala jer je to „u interesu vlasti".

- Građani čekaju pravi trenutak  i uvereni su da će dinar nastaviti da pada. Iako je poskupeo, prodaja evra je pojačana.  - rekao je Žunić.