Besplatna Zabava

Archive for January 12th, 2010

Košarkaši Crvene zvezde pregazili su Beneton 104:83 (23:29,28:20, 23:17, 30:17) u 6. kolu grupe F Evrokupa i tako sa prvog mesta obezbedili učešće u drugoj fazi takmičenja, u kojoj će im protivnici biti Turk Telekom, Gran Kanarija i Nimburk.

Crveno - beli su prikazali odličnu igru, razgalili 6000 navijača u hali "Pionir" i najavili da bi mogli da budu najprijatnije iznenađenje ovog takmičenja

Pune tribine, važnost meča, ali i prisustvo bivšeg trenera Svetislava Pešića u loži, bespotrebno je unelo nervozu kod igrača Zvezde, koji su prvih 15 minuta meča odigrali u grču, pa je Beneton lagano vodio od četiri do sedam poena razlike (21:27). Bio je to signal da domaći krenu u agresivniju odbranu.

Zonski presing Zvezde po celom terenu je urodio polodom, osvojeno je nekoliko lopti u prednjem polju, ubačeno nekoliko nekoliko lakih poena i crveno-beli su serijom 13:2 prvi put poveli (36:33) u 15. minutu meča. Agresivna igrom po celom terenu je nastavljena, a neverovatna energija i borbenost krasila je beogradski tim, koji je polako lomio rivala.

Već u 30. minutu bilo je 13 poena razlike za Zvezdu (79:66), da bi polovinom poslednje deonice krenuo i šut momke sa Malog Kalemegdana, pa je razlika rasla sve do maksimalnih 99:76 u 38. minutu meča. Do kraja crveno-beli su nastavili da terorišu protivnika ubacivši više od 100 poena, što im je rekord ove sezone u Evropi...

- U ovakvoj atmosfei nije teško igrati. Radili smo dobro i govorio sam igračima da nagrada za to mora da dođe - konstatovao je posle ubedljive pobede trener Aleksandar Trifunović.

Crvena zvezda: Kešelj 12(7sk), Kikanović 22, Radosavljević,Tejlor 24 (5 os. lopti, 5 sk), Nedović, Stević 4 (5 sk), Radivojević 4, Dragićević 17, Videnov 15, Štimac, Bakić 2, Bjelica 4.

Beneton: De Nikolao 3, Kus 11,Grant, Hukić, Rivers 18, Nicević 9, Montejunas 7, Sandri 1, Heket, Nil 20, Valas 14.

Za razliku od hrvatskog predsednika, koji je pomilovao ratnog zločinca, predsednik RS Rajko Kuzmanović od daljeg izdržavanja zatvorske kazne oslobodio šest lakših prestupnika, među kojima su i dvojica Bošnjaka

Predsednik RS Rajko Kuzmanović, povodom Dana Republike Srpske, pomilovao je šestoricu osuđenika, među kojima su i dvojica Bošnjaka. Kuzmanović je oslobodio samo lakše prestupnike, iako je imao pravo da pomiluje i osuđenike za ratne zločine, što mu, kako tvrde u kabinetu predsednika RS, nije palo na pamet.

Pravni stručnjaci i politički posmatrači tvrde da je Kuzmanović svojim opredeljenjem da abolira samo lakše prestupnike održao svojevrsnu moralnu lekciju odlazećem predsedniku Hrvatske Stjepanu Mesiću, koji je nedavnim pomilovanjem Siniše Rimca, ubice srpske porodice, izazvao nezapamćeni skandal i novo zaoštravanje odnosa u regionu.

Za razliku od Mesića, koji je tokom svog predsednikovanja danonoćno držao lekcije Srbima i Republici Srpskoj, a potom, na isteku mandata, pokazao svoje pravo lice oslobađajući robije svirepog ubicu porodice Zec, Kuzmanović je pomilovao osobe osuđene na kratke zatvorske kazne.

Vasić: Znaju se kriterijumi

Naime, predsednik RS je Dragana Petkovića iz Tuzle potpuno oslobodio od daljeg izdržavanja jednogodišnje zatvorske kazne, na koju je osuđen zbog ugrožavanja bezbednosti javnog saobraćaja, dok je Miroslavu Tomanoviću za šest meseci smanjio izrečenu kaznu zatvora.

Goranu Purišiću iz Piskavice je šestomesečna zatvorska kazna, na koju je osuđen zbog krivičnog dela prikrivanja, zamenjena uslovnom kaznom, a četvoromesečne zatvorske kazne su preinačene u uslovne Seadu Đukli iz Jezera, Dragomiru Sejmanoviću iz Čelinca i Sejadu Mulaliću iz Gradiške. Đukla i Sejmanović su bili osuđeni zbog ugrožavanja javnog saobraćaja, a Mulalić zbog krađe.

Milan Trbojević, šef Službe za informisanje predsednika RS, kaže da je i predsednik Rajko Kuzmanović imao pravo da, poput Stjepana Mesića, od daljeg izdržavanje zatvorske kazne oslobodi nekoga ko je osuđen za ratni zločin. Međutim, kako tvrdi Trbojević, predsedniku RS to nije padalo na pamet.

- Predsednik Srpske sebi nikada ne bi dozvolio da se ponaša na tako neprimeren način i da svesno gura prst u oko celom jednom narodu, kao što je uradio Mesić, i to pred sam odlazak sa funkcije. Predsednik RS je i do sada koristio svoje pravo da pomiluje neke osuđenike, ali je uvek strogo vodio računa koga će da oslobodi. Uvek se pridržavao preporuka nadležnih sudova i Ministarstva pravde RS, i oslobađao osobe koje su osuđene na niže zatvorske kazne i zbog lakših krivičnih dela - kaže Trbojević.

Izvršni sekretar SNSD-a Rajko Vasić kaže da pomilovanje osuđenih zatvorenika predstavlja human i civilizacijski čin, koji najviše govori o onima koji imaju pravo da nekome učine milost i oslobode ga daljeg služenja zatvorske kazne, ističući da to pravo ne treba zloupotrebljavati, kao što je to učinio Mesić.

- Za pomilovanje osuđenika moraju da postoje neki kriterijumi, ali oni moraju da budu univerzalni. Pravo na pomilovanje treba da se odnosi na one koji su neko delo počinili bez namere, a nikako na osuđene ratne zločince kao što je Siniša Rimac, koji je i priznao da je taj zločin počinio iz šovinističkih pobuda i u svrhu etničkog čišćenja. To što je uradio odlazeći hrvatski predsednik Stipe Mesić ničim ne može da se opravda i gore je od ratnog zločina, jer predstavlja novo raspirivanje i produbljivanje međunacionalne mržnje - kaže Vasić.

Kunić: Mesićevo pravo lice

Profesor banjalučkog Pravnog fakulteta Petar Kunić, koji je i sam početkom devedesetih godina prošlog veka izbegao iz Zagreba ispred raznih Rimaca i ostalih Mesićevih „jurišnika", kaže da je bivši šef Hrvatske na kraju mandata još jednom pokazao svoje pravo lice.

- Siniša Rimac je za ubistvo cele jedne porodice osuđen na samo osam godina zatvora i to nije presuda, već sprdnja od presude. Posle takve sramotne presude, na kraju ga je Mesić još oslobodio. Za to nije potreban nikakav poseban komentar. Predsednik RS se svojim potezom uzdigao visoko iznad Mesića - kaže Kunić.

Ulazak u NATO još je jedna tema koja počinje da deli Srbiju. Na jednoj strani su ministar odbrane Dragan Šutanovac, lider LDP Čedomir Jovanović i mnogi drugi koji veruju da put Srbije u EU mora da ide preko NATO. I da je to civilizacijsko, ali i ekonomsko, pa tek onda političko pitanje.

Na drugoj je 200 dobro poznatih intelektualaca, uglavom okupljenih oko ideje Vojislava Koštunice (čast izuzecima) da se pod hitno mora raspisati referendum o ulasku u NATO. Oni tvrde da ova vlast hoće na prevaru da nas uvede tamo. Kažu da Srbija ne treba sa onima koji su nas bombardovali, koji su nam oteli Kosovo i da je to isuviše ozbiljno pitanje da bi o njemu odlučivali političari, već mora narod.

Nekako ne verujem ni da su „jedna" ili „druga" Srbija potpuno u pravu, ali verujem da je jako dobro što su otvorili ovo pitanje!

Mislim da greši ona strana što misli da Srbija treba strojevim korakom da ukorača u NATO kako bi što pre postala deo EU, kao što greše i oni koji smatraju da treba da postanemo njihov član zato što jedini u ovom delu sveta nismo u ovom savezu. Takođe, pitanje NATO-a ne treba da merimo isključivo cenom nekretnina ili biznis planovima firmi.

Ali, ni drugoj strani glavni argument protiv NATO ne može da bude to što su nas bombardovali pre 10 godina. Taj razlog jeste jak, ali i EU nas je bombardovala, pa i sad svi (čak i oni koji hoće referendum o NATO) hoćemo u istu tu Evropu! Ulazak u NATO nije ni priznanje Kosova, jer su tamo i Španija i još neki koje nisu priznali Prištinu i koji su nas pred Sudom pravde u Hagu bolje branile od prijatelja u koje se kunemo.

Srbija, dakle, treba da uđe ili da ne uđe u NATO samo na osnovu sopstvenog interesa i jasne procene šta je po nas bolje. A da bismo do odgovora došli, moramo da razgovaramo o tome, jer nam razgovor o ključnim temama nedostaje. Svi koji znaju nešto o ovom pitanju treba da kažu koje su to dobre, a koje loše stvari kod ulaska u NATO. Kad to budemo imali te ocene, onda ćemo lako da odlučimo šta je bolje.

U pravi su oni koji smatraju da je NATO pitanje ozbiljno pitanje, ali ne da bi se prepustilo političarima, već da bi se lomilo preko kolena - bilo trčanjem u NATO, bilo bekstvom na referendum.

Lider SDPS-a Rasim Ljajić kaže da mu je vladajuća koalicija obećala da će svih šest opština u Sandžaku u kojima žive Bošnjaci biti u jednom regionu! Srbi iz Priboja i Prijepolja, međutim, prete da će se pobuniti i doći pred Vladu Srbije ako ovaj Ljajićev predlog prođe.

Ljajić kaže da je spajanje opština Novi Pazar, Tutin, Sjenica, Nova Varoš, Priboj i Prijepolje u jedan region čisto ekonomske prirode.

- Nema potrebe za prejakim rečima! U našem zahtevu nema ni govora o etničkoj i političkoj priči, radi se o ekonomiji. Na primer, izgradnja pueva biće mnogo lakša ako ovih šest opština bude deo jednog regiona. Znate li da bošnjačke opštine imaju najmanji broj asfaltiranih puteva u Srbiji? Sjenica, na primer, ima samo dva odsto puteva sa čvrstom podlogom - kaže Ljajić.

Ljajić tvrdi da je vladajuća koalicija prilikom usvajanja Zakona o regionalizaciji obećala da će Bošnjaci biti u jednom regionu. Na pitanje zašto je onda glasao za Uredbu o statističkim regionima na sednici Vlade, on kaže:

- Za uredbu kojom su bošnjačke opštine ipak podeljene u dva regiona glasao sam, jer je nisam ni pročitao. Očekujem da će dogovor biti postignut...

S druge strane, predsednik Priboja Lazar Rvović najavljuje da će Srbi iz Raške žestoko protestovati.

- Ne želimo da nam bilo kakav centar bude u Novom Pazaru, niti pristajemo na formiranje sandžačke oblasti! Srpski narod je oštro protiv toga, organizovaćemo proteste! Blokiraćemo puteve, pruge... a doći ćemo i u Beograd pred Vladu - upozorava Rvović.

Istoričar Slavenko Terzić upozorava da se u istoriji svaka regionalizacija završavala političkim separatizmom:

- Na ovakav način doprinosi se daljem razbijanju i slabljenju države. Reč je o srcu stare srpske države i objedinjavanje tih opština u oblast Sandžak bili bi povratak osmanskog nasleđa.

Dekan Pravnog fakulteta u Beogradu Mirko Vasiljević istakao je da Sandžak nije ni ustavna, niti zakonska kategorija.

- Svako insistiranje da se u prvi plan, umesto univerzalnih i opštih kriterijuma za regionalizaciju, stavi nacionalno-manjinski i etnički kriterijum je antievropski, antiustavni i anticivilizacijski - istakao je Vasiljević.   

Vlast tvrdi da je zahtev više od 200 intelektualaca za raspisivanje referenduma o ulasku u NATO besmislen, jer to pitanje nije na dnevnom redu

Zahtev više od 200 srpskih intelektualaca, na čelu sa Dobricom Ćosićem, Matijom Bećkovićem i Vojislavom Koštunicom, da se raspiše referendum o ulasku Srbije u NATO vlast ocenjuje kao besmislen, jer „ta tema uopšte nije na dnevnom redu". Ipak, i u DS-u i u SPS-u kažu da jesu za raspisivanje referenduma, ali ne sada, već „jednoga dana", kada to pitanje bude ozbiljno postavljeno.

U Demokratskoj stranci kažu da samo građani mogu da odluče da li će Srbija pristupiti NATO-u. Oni, ipak, naglašavaju da je sada o tome bespredmetno raspravljati.

- Mi smatramo da treba da se ponašamo u skladu sa odlukom Skupštine o vojnoj neutralnosti... A tek kada dođe vreme, možemo razgovarati o referendumu na kome bi se videlo da li su građani za ulazak u NATO ili ne. Srbija sada za to nije spremna... U ovom trenutku mi treba da razvijamo saradnju u okviru Partnerstva za mir, za koji su se izjasnile skoro sve stranke u parlamentu - kaže poslanik DS-a i član Odbora za odbranu i bezbednost Skupštine Srbije Marko Đurišić.

Lider SPS-a i ministar policije Ivica Dačić kaže da je „odlučni protivnik ulaska u NATO":

- Moj odgovor je kratak i jasan. Srbija treba da ostane vojno neutralna! Ako se, jednog dana, pokrene pitanje ulaska Srbije u NATO, ja sam za raspisivanje referenduma. To je bio moj stav i ranije, za razliku od nekih potpisnika ove peticije koji su u vreme Slobodana Miloševića jahali na krilima Zapada i NATO-a, i uz njihovu pomoć došli na vlast... - dodaje Dačić.

Palma: Ždrebe pred rudu!

I predsednik JS i gradonačelnik Jagodine Dragan Marković Palma smatra da je preuranjeno govoriti o ulasku u NATO.

- Ne znam zašto mi žurimo da uđemo u NATO kad nas tamo niko ne zove?! Trčimo kao ždrebe pred rudu! Niko nam nije rekao da je to uslov za ulazak u EU! Mislim da mi još uvek nismo spremni za tako nešto. A kada dođe vreme, ako uopšte i dođe, mora da bude raspisan referendum... - kategoričan je Palma.

Zamenik predsednika SRS-a i predsednik skupštinskog Odbora za odbranu i bezbednost Dragan Todorović ubeđen je da aktuelna vlast čini sve da Srbija što pre uđe u NATO.

- Na osnovu onoga što radi, tvrdim da vlast na mala vrata Srbiju uvodi u NATO. A sve zarad sticanja sitnih i jeftinih političkih poena i dodvoravanja Zapadu. Zato je neophodno to pitanje postaviti na referendumu, pa neka građani odluče - komentariše Todorović.

Jedan od potpisnika zahteva za raspisivanje referenduma o ulasku Srbije u NATO, dramski pisac Siniša Kovačević, kaže da „tako krupna odluka nikako ne sme biti kabinetska".

- Ja sam protiv ulaska u NATO. To bi bilo kao da iz žrtve odemo u poziciju dželata i ubice. Još uvek se u mojim nozdrvama oseća miris gareži, još uvek vidim obogaljene i ranjene... Zašto za ulazak u NATO ova vlast ne pita roditelje Milice Rakić i ostalih nastradalih?! To vam je kao da ljubimo nekoga ko nas je pre 15 minuta ubijao. Ili slikovitije rečeno, vi prihvatite iz nekog političkog razloga da neko opšti sa vašom ženom. I ne samo da vam to ne smeta, već pored toga, on vam još naplati „uslugu" 300 evra! Dakle, stvarno ne vidim razlog da naša deca sutra idu i ginu u Iraku, Jemenu, Avganistanu... - komentariše Kovačević.

Šapić: Da se informišemo

Bivši vaterpolista Aleksandar Šapić smatra da bi naši građani najpre trebalo da budu upoznati sa tim šta mi kao država dobijamo ulaskom, odnosno neulaskom u NATO.

- Ja sam uvek za ono rešenje koje je najbolje i za mene i za moju državu. Dakle, građani treba da budu informisani o prednostima obe opcije. I tek posle toga možemo da razgovaramo o ovom pitanju... - dodaje Šapić.

Među onima koji su otvoreno za ulazak u NATO jeste i predsednik Atlantskog saveta Vladan Živulović.

- Ne razumem zašto se sve ovo pominje sada kada niti smo pozvani da uđemo, niti je NATO sada prioritet naše spoljne politike?! Inače, ulaskom u NATO Srbija bi ušla pod kišobran najmoćnije vojne organizacije u svetu. To bi bila garancija da ubuduće ne bismo ulazili u sukobe sa ostalim članicama, naročito ako imamo u vidu činjenicu da smo okruženi zemljama NATO-a ili onima koje će ući u tu vojnu organizaciju. A ne bismo morali da izdvajamo ni ovoliki novac za vojsku, već bismo te viškove mogli da preusmerimo u ekonomiju... - ocenjuje Živulović. 
 

Širom zemlje protestuju radnici desetak preduzeća. Svi traže plate, posao i sigurnost. Štrajkuju radnici u Čačku, Ćupriji, Kraljevu, Kuršumliji, Novom Pazaru... Štrajkom prete i u „Telekomu"

Radnici drvnog kombinata „Kopaonik" i Modne konfekcije „7. juli" iz Kuršumlije nastavili su i juče, treći dan zaredom, blokadu magistralnog puta Niš-Priština. Na kolovozu su podigli šator u kome spavaju sa decom, kraj njega su naložili vatru i postavili stolove i klupe. Traže isto što i svi drugi radnici u Srbiji koji štrajkuju, posao, platu i sigurnost.

Pošto deonica puta Niš-Priština nema zaobilaznih puteva, iz oba pravca su se formirale kolone vozila, a kuršumlijski radnici propuštali su samo sanitetska vozila. Njih su juče podržali lokalna samouprava, privatne firme, lokalni taksisti i autoprevoznici. Radnicima su na magistralu stizali hrana i piće, a „Srbijašume" su poslale drva za ogrev.

Član UO „Kopaonika" Straimir Đokić zahvalio je svima na pomoći i poručio da radnici neće odustati od blokade dok Vlada ne ispuni njihove zahteve. Oni traže povezivanje radnog staža, isplatu zaostalih plata i pokretanje proizvodnje u „Kopaoniku", ali i da im se obrate premijer Mirko Cvetković ili ministar Mlađan Dinkić.

Radnici hoće u zatvor!

Pored radnika iz Kuršumlije, juče je širom Srbije bilo još najmanje desetak štrajkova. Protestovali su radnici novopazarske „Raške", farme „Stočara" u Mrčajevcima, jagodinskog „Jugoprevoza", grafičkog preduzeća „Mladost" iz Ćuprije, Termoelektrane „Nikola Tesla" ... Protest su najavili i sindikati „Telekoma", koji traže povećanje plata od šest odsto i plaćanje toplog obroka i regresa.

Štrajkovalo se i u Fabrici vagona iz Kraljeva, gde poslodavac radnicima duguje tri i po plate. Zaposleni su od državnog sekretara Slobodana Homena zatražili da ih smesti u zatvor.

- Osobe u zatvoru imaju sva prava koja su nama uskraćena, poput vode za piće, grejanja, zdravstvene zaštite i redovne ishrane, a zarade u svakom slučaju ne primamo - naveli su radnici u pismu Homenu.

Na pitanje Pressa ima li Vlada plan da zaustavi talas protesta, u kabinetu premijera Mirka Cvetkovića odgovaraju da se i do sada vodilo računa o radnicima privatizovanih preduzeća.

Vlada: Povećanje iz dobiti

- To je činjeno kroz plan socijalne stabilnosti, kojim je omogućeno da povežu staž i da država uplati doprinose za zdravstveno osiguranje. Resorni ministri će razgovarati sa radnicima, ali zavisi od slučaja do slučaja da li će moći da se pomogne i izađe u susret njihovim zahtevima. Što se tiče javnih preduzeća, podsećamo da je usvojen finansijski plan do 2011. godine. Ako javna preduzeća ostvare dobit, Vlada nema ništa protiv da se iz tih para povećaju plate - kažu u Cvetkovićevom kabinetu.

Ministar rada Rasim Ljajić kaže da je stvoren ambijent da se jedino štrajkom može doći do nekih prava. On ne isključuje mogućnost da će protesta na proleće biti još više.

- Vlada ne sme da ignoriše proteste, ali država ne sme da upada u zamku i plaća obaveze poslodavca, već da obaveže privatnike da ispune obaveze. Nema potrebe da trpe drugi građani zbog blokada pruga, autoputa, autobuskih stanica - navodi Ljajić. 

Iskazom zaštićenog svedoka optužbe VS-037 o zbivanjima u Zvorniku 1991-92, juče je posle 11 meseci pauze nastavljeno suđenje lideru SRS-a Vojislavu Šešelju. Svedočenju je prisustvovao i svedokov branilac, budući da je svedok pred Tribunalom ranije imao status osumnjičenog!

Svedok, koji je u vreme rata bio komandir policijske stanice i potpredsednik SDS u Zvorniku, rekao je da je cilj SDS-a bilo „očuvanje Jugoslavije, kao države u kojoj su živeli svi Srbi", ali da je taj cilj, kada je počeo rat, promenjen u „ostanak srpskog naroda i svih koji to žele u krnjoj Jugoslaviji".

VS-037 je rekao i da se sa Šešeljom nikada nije susreo, ali da jeste prisustvovao njegovom govoru u Malom Zvorniku, za koji je mogao samo da kaže da je održan „pre jula 1991". U optužnici se inače navodi da je Šešelj taj govor održao u aprilu 1992, dva dana pre srpskog napada na Zvornik, pozivajući na proterivanje muslimana.

Posebno je interesantno da je Šešelj juče od sudskog veća zatražio da mu omogući da se obrati javnosti telefonskom konferencijom za štampu uoči lokalnih izbora u Odžacima, zakazanim za 24. januar.

- Ja sam vrlo zainteresovan za ishod tih izbora... koji su veoma važni za mene i moju stranku - rekao je Šešelj, na šta je sudija Antoneti zatražio od tužilaca i sudskog sekretarijata da se pismeno izjasne o zahtevu Šešelja.

Prema ranijoj odluci pretresnog veća, Šešelj je juče sudijama i tužiocima dostavio tri svoje nove knjige radi provere da li one sadrže poverljive podatke o svedocima.

- Neću pominjati naslove jer su uvredljivi i skaredni i u njima se pominju imena sudija Kevina Parkera, O Gon Kvona i Ijana Bonomija. U knjigama su objavljeni samo javni dokumenti - kazao je Šešelj.

Lider SRS-a je ponovo protestovao zbog toga što mu je sekretarijat pre više od godinu dana ukinuo nenadzirane susrete sa pravnim savetnicima Zoranom Krasićem i Slavkom Jerkovićem zbog sumnje da su oni uticali na svedoke. Podsećajući da Tribunal nije pokrenuo nikakav postupak protiv Krasića i Jerkovića, Šešelj je zatražio da mu sudsko veće „u interesu pravde" vrati pravo na poverljive razgovore sa saradnicima.  

Vlada Srbije odlučila da do 20. februara prekine uvoz novih doza jer se od prispelih 855.700 vakcina do sada utrošilo samo 130.000

Na predlog Ministarstva zdravlja Vlada Srbije je juče Republičkom zavodu za zdravstveno osiguranje preporučila da obustavi dalju nabavku vakcina protiv svinjskog gripa. Direktorka RZZO Svetlana Vukajlović kaže da ugovor sa švajcarskom kompanijom „Novartis" nije poništen, ali da je odlučeno da se uvoz vakcine prekine do 20. februara, kada će biti doneta konačna odluka o tome da li je našoj zemlji potrebno tri miliona doza.

Direktorka RZZO Svetlana Vukajlović kaže da time što ne raskida ugovor sa „Novartisom" Srbija zadržava pravo da uveze sve prvobitno naručene količine, ukoliko za to bude postojala potreba.

Ne trebaju nam zalihe

- Zasad se ugovor ne raskida, već se samo obustavlja dalja nabavka vakcine. U februaru ćemo sagledati celu situaciju, pa ukoliko vakcinacija ostane na sadašnjem nivou, onda ostale količine nećemo preuzimati, jer je ovo što imamo i više nego dovoljno. Takođe, možda se građani u međuvremenu i zainteresuju, pa nam budu potrebne sve te količine - kaže Vukajlovićeva.

Ona kaže da Srbija neće snositi nikakve finansijske posledice i objašnjava da je veća šteta uvesti pa uništiti neutrošene vakcine, nego platiti neke penale.

- Mi moramo da uložimo maksimalne napore da prođemo bez materijalne štete. A nemamo razlog da pravimo zalihe, pa da posle imamo problem na koji način da uništimo uvezene vakcine. Manja je šteta čak i da platimo neki penal, nego da nešto lagerujemo, ne utrošimo, a onda imamo problem kako to da uništimo. Srbija nema gde da uništava taj otpad, već mora da plati izvoz i uništavanje. Da nije tako, već bi bili uništeni kineski lekovi uvezeni još 90-ih godina - objasnila je Vukajlovićeva.

Ministar zdravlja Tomica Milosavljević rekao je juče da će njegovo ministarstvo najkasnije do 20. februara na osnovu analize epidemiološke situacije predložiti Vladi odgovarajuće mere u vezi sa daljim snabdevanjem vakcinama.

- Ovo je celishodno rešenje jer je već stiglo 855.700 doza, od kojih je do sada utrošeno oko 130.000 - kazao je Milosavljević, podsećajući da je od 17. decembra obuhvat vakcinisanog stanovništva 1,7 odsto.

Potrebna 2,2 miliona doza

Predsednik Radne grupe za pandemiju dr Predrag Kon kaže da epidemiološka situacija u zemlji više nije vanredna, već nepovoljna, ali da su i dalje prisutni faktori rizika za njeno pogoršanje.

- Neophodno je ubrzano sprovoditi vanrednu vakcinaciju sa ciljem da se obuhvati najmanje 1,5 miliona osoba. S obzirom na to da se sa dve doze vakcinišu deca uzrasta od šest meseci do osam godina, stariji od 60 godina i osobe sa oslabljenim imunitetom, neophodno je planirati odgovarajuću količinu vakcine za period do proleća 2011. To je najmanje 2,2 miliona doza - kaže dr Kon.

On priznaje da je broj dosad vakcinisanih ispod očekivanja.

- U proseku se dnevno vakcinisalo oko 8.000 ljudi - naveo je Kon.

Ukoliko bi se vakcinacija nastavila ovim tempom, tri miliona doza utrošilo bi se tek za 375 dana.

Profesori srpskog jezika smatraju da je novi nastavni program potpuno neprilagođen uzrastu učenika, da je fond časova ovog predmeta katastrofalno mali i da deca ne mogu da savladaju ambiciozne sadržaje.

Iz nedavno osnovane podružnice Društva za srpski jezik i književnost Moravičkog okruga upozoravaju da su dosadašnje reforme obrazovanja bez rezultata i da je čak smanjena čitalačka pismenost učenika. Oni su uputili otvoreno pismo Ministarstvu prosvete i ostalim obrazovnim institucijama sa zahtevom da sami profesori učestvuju u kreiranju nastavnog programa.

Nastavnici kažu da je neposredan povod za obraćanje nadležnima uputstvo o obrazovnim standardima koje im je „po svršenom činu" dospelo u novembru prošle godine. Oni su upozorili nadležne i javnost da neće pasivno da učestvuju u obrazovnim eksperimentima.

- Roditeljima ćemo javno pokazati kakvi su nastavni programi i udžbenici i koliko su zakonske odredbe usmerene protiv interesa prosvetnih radnika, učenika i roditelja. Imamo najmanji fond časova maternjeg jezika na svetu, a obim programa je drastično uvećan. Nastavni programi su predimenzionarni, sadrže veliki broj apstraktnih činjenica i često potpuno nerazumljive sadržaje. Jezičke konstrukcije i programski zahtevi za osnovnu školu primereniji su za srednjoškolce, pa čak i studente. Ne pristajemo da nas zbog savremenih i neprimenljivih ideja o obrazovanju prozivaju i roditelji i učenici. Čekaćemo do Svetog Save, a onda ćemo preduzeti određene korake - rekla je na konferenciji za novinare predsednica Podružnice za Moravički okrug Olivera Krupež.

Profesori upozoravaju da učenici u Srbiji ne stiču elementarnu pismenost, jer su obrazovni standardi nerealni i preambiciozni.

- Dela lektire za sedmi razred osnovne škole umnogome se poklapaju sa delima koja se obrađuju u srednjim školama. Utvrđivanje gradiva i vežbanje su prošlost, pošto se ima vremena samo za obrade. Nesposobnost učenika da se snalaze u tekstu predstavlja jedan od problema sa dalekosežnim posledicama. Pokazalo se da učenici ne mogu da rezimiraju sadržaj teksta, da ne razlikuju bitno od nebitnog, da ne znaju da prepričavaju, što je u osnovi učenja - naveli su profesori.   

U naredna četiri dana očekuje se povećanje vodostaja na Savi, Dunavu, Drini i Tisi, a specijalni timovi za spasavanje Sektora za vanredne situacije MUP-a su u pripravnosti, saopšteno je juče iz policije.

Navodi se da se zbog obilnih padavina i otapanja snega reka Sava izlila na teritoriji opštine Šabac i da pripadnici Sektora za vanredne situacije zajedno sa predstavnicima lokalne samouprave i javnim vodoprivrednim preduzećem „Srbijavode" dežuraju i reaguju na teritoriji te opštine. Zbog rasta nivoa Save u pripravnosti je specijalni Regionalni tim MUP-a Srbije za spasavanje u slučaju poplava.

Sava se izlila kod mesta Provo u nebranjeno područje. Pripadnici Sektora za vanredne situacije u saradnji sa lokalnom samoupravom postavljaju džakove sa peskom na obale nasipa i podižu nivo odbrana kod najugroženijih delova nasipa. Angažovana je dodatna mehanizacija. U radu su i specijalne pumpe „Srbijavoda" za ispumpavanje sa najkritičnijih područja, navodi se u saopštenju.

Sava se izlila i kod mesta Hrtkovci na području opštine Sremska Mitrovica u nebranjenom području. Drina se izlila kod mesta Crna Bara kod Šapca u nebranjenom području. Na području opštine Zrenjanin Tisa beleži blagi porast i u granicama je vanredne odbrane od poplava.

Tamiš i Nera beleže blagi porast, ali nema opasnosti od izlivanja tih reka u naseljenim mestima. Kod mesta Jaša Tomić i Sečnja vodostaj je u blagom opadanju i u granicama je vanredne odbrane od poplava.