Besplatna Zabava

Archive for January 13th, 2010

Usled silnih odlaganja radova, rekonstrukcija mosta Gazela koštaće dodatnih 30 miliona evra! Što se obnova više odlaže, bezbednost je manja, a cena veća.

Pomoćnik direktora Javnog preduzeća "Putevi Srbije" Slavoljub Tubić kaže za Press da se u početku baratalo cifrom od 33 miliona evra kredita, ali da je od tada prošlo nekoliko godina, pa u tom preduzeću očekuju da će krajnji iznos potrebnog kredita biti oko 63 miliona evra!

- EIB je bila raspoložena da finansira obnovu mosta, pa je pre dve i po godine "Putevima Srbije" dodeljen kredit od 33 miliona evra. Međutim, eksperti sada procenjuju da je konstrukcija od tada tehnički propala za 25 odsto! Zbog toga očekujemo da ćemo morati da uzmemo ukupno oko 63 miliona evra kredita - objašnjava Tubić.

Prema njegovim rečima, povećanje iznosa kredita potrebno je i zbog drugih dodatnih troškova, poput cene materijala.

- Moguće je i da se pri otvaranju mosta pojave još neke stvari koje je potrebno sanirati. Treba imati na umu da u cenu radova ulazi i celokupna potrebna oprema, koja će kasnije ostati gradu na korišćenje, kao što je video nadzor saobraćajnica - rekao je Tubić.

Građevinski inženjer Miša Dragović ističe da se do početka rekonstrukcije bezbednost saobraćaja mora podići na najviši mogući nivo, ili će u suprotnom Gazela morati da bude zatvorena.

- To pre svega podrazumeva postavljanje viših ivičnjaka, a potom i obnovu dotrajalih čeličnih ivičnjaka u brzoj traci. Oni delovi koji su propali treba da budu pokriveni novim limom, jer bi moglo da dođe do teških posledica ako vozilo u pokretu iseče gume na tim ivičnjacima - upozorava Dragović.

Cene za sve zone, sem za ekstrazonu i prvu zonu, najverovatnije će biti smanjene jer Beograđani nemaju para za skupu legalizaciju! Ideja gradonačelnika je da se olakša ljudima koji su gradili porodične kuće na obodu grada

Cene naknade za građevinsko zemljište za legalizaciju objekata biće još jednom preispitane i najverovatnije smanjene za sve zone sem za ekstrazonu i prvu zonu, saznaje Press u gradskoj upravi! Iako su odbornici u Skupštini grada odluku o cenama usvojili pre samo 15 dana, na inicijativu gradonačelnika Dragana Đilasa, biće još jednom analizirana, a niža cena će se odnositi uglavnom na one zone u kojima preovlađuje porodična gradnja. Takođe, gotovo je izvesno da će biti produžen rok do kojeg će važiti popust od 50 odsto za jednokratnu uplatu!

- Razmotrićemo smanjenje cena za legalizaciju u svim zonama, sem u prvoj i u ekstra zoni gde su uglavnom gradili veliki investitori. Ideja gradonačelnika je da se olakša građanima koji su gradili kuće da bi rešili egzistencijalno pitanje, a ne velikim investitorima koji su nelegalno pravili zgrade, hotele, krčili parkove i šume... Rok za popust od 50 odsto za jednokratnu uplatu, koji je sada ograničen do 1. marta, biće produžen na razuman nivo, verovatno do leta, jer je tehnički gotovo nemoguće odraditi sve tako brzo - saznaje Press.

Ko je uveo vodu, plaća manje

Inače, po usvojenom pravilniku, oni koji su sami uveli vodu ili asfaltirali deo puta, neće plaćati punu cenu za naknadu za građevinsko zemljište. U okviru cene naknade za primarnu i sekundarnu mrežu primarna mreža čini 60 odsto od cene, a sekundarna 40 odsto. Građani koji su uveli vodu plaćaće manje za 20 odsto, oni koji imaju kanalizaciju 35 odsto, a oni koji su obezbedili saobraćajnice 45. Kako je objasnio član Gradskog veća Dejan Mali, Zakonom o planiranju i izgradnji je omogućeno da građani i sada mogu sami da finansiraju uvođenje infrastrukture, a da im se nadoknada za zemljište umanji u određenom procentu, najviše 60 posto.

Podsetimo, nezadovoljni visokim cenama naknade za građevinsko zemljište Beograđani sa kojima je Press razgovarao uglavnom nisu planirali da podnose zahtev za legalizaciju što je kod nadležnih očigledno probudilo svest o životnom standardu onih koji su ih izabrali. Ipak, Dejan Mali kaže da u gradu nemaju evidenciju o broju obrađenih predmeta i da se još ne može govoriti o uspešnosti legalizacije.

On kaže da "sa umanjenjem od 60 odsto za porodične objekte do 100 kvadrata i popustom za jednokratno plaćanje razlog za eventualni neuspeh legalizacije ne mogu biti cene".

Beograd najskuplji

- Ne može se paušalno reći da su cene previsoke, već se upoređivanje cene prema ranije i sada važećoj odluci treba izvršiti obračunom naknade za konkretnu lokaciju jer su granice zona promenjene u skladu sa jedinstvenim zoniranjem grada - objasnio je Mali.

Iako je logično da cena legalizacije u Beogradu bude veća nego u unutrašnjosti, aktuelne cene su i po deset puta veće nego, na primer, u Nišu. Kragujevac je jedan od retkih gradova u Srbiji čiji su odbornici usvojili nove cene, pa je tamo u prvoj zoni legalizacija jeftinija čak i više od deset puta u odnosu na Beograd.

Petoro pripadnika srpske Žandarmerije koji se nalaze u sklopu mirovne misije UN na Haitiju nije povređeno u katastrofalnom zemljotresu koji je odneo nekoliko hiljada života. Oni su angažovani na pronalaženju povređenih i preživelih pod ruševinama

Petoro srpskih pripadnika Žandarmerije nalazi se na razorenom Haitiju u sklopu mirovne misije Ujedinjenih nacija. Nijedan od njih, srećom, nije bio u zgradi UN u vreme zemljotresa, tako da nisu povređeni i osećaju se dobro. Svi oni pomažu građanima Haitija da izvuku povređene i preživele ispod ruševina zgrada.

Tim srpskih mirovnjaka na Haitiju čine Slobodan Obrenović (29), koji sa Božidarom Janjićem radi kao instruktor u odeljenju za obuku specijalnih jedinica policije Haitija, zatim Biljana Lazarević, šef kontingenta u misiji, Miloš Rajović, koji obavlja posao šefa obezbeđenja i Goran Panović iz interventne jedinice.

Slobodan Obrenović, rodom iz Čačka, uprkos prekidu komunikacija na Haitiju uspeo je da stupi u kontakt sa svojom porodicom i odagna im brige.

Obrenovići su bili u svom stanu u ulici Stoje Tošića kada je u utorak uveče objavljena vest o nezapamćenom zemljotresu koji je pogodio ostrvo Haiti, a samo nekoliko minuta kasnije stigla je Slobodanova poruka preko interneta da je živ i zdrav.

Porodici laknulo

Njegovoj majci Danici (55) i ocu Zoranu (56) minuti neizvesnosti činili su se kao večnost.

Supruga Slobodanovog starijeg brata Saše, Marina Obrenović, sa kojom je Press razgovarao, kaže da su roditelji njenog devera pretrnuli od straha kad su čuli vest o katastrofi na Haitiju. Ona kaže da su uspeli da se malo smire tek posle njegovog poziva, iako i dalje strahuju zbog mogućeg cunamija.

- Boban se javio pola sata posle ponoći. Pričali smo sa njim preko interneta. Rekao je da se ne brinemo i da je dobro - priča Marina.

Ona dodaje da njen dever Slobodan u vreme kad se dogodio zemljotres, na svu sreću, nije bio u glavnom gradu Haitija Port-o-Pransu, koji je i najviše razoren u zemljotresu.

- U to vreme naš Slobodan bio je sa kolegom iz Srbije na obuci negde u unutrašnjosti zemlje. Kada su se vratili u Port-o-Prans, zatekli su haos. Priča da je ceo grad bio u ruševinama, da je mnogo poginulih ležalo na ulici. Slobodan nam je ispričao da su prizori bili stravični. Rekao nam je da ne očekujemo da će nam se javljati narednih dana jer su veze loše, ali je više puta ponovio da se ne brinemo za njega - ispričala je Marina za Press.

Komunikacije u prekidu

Uprkos lošim komunikacijama, Slobodan je, ipak, uspeo i juče da se javi putem interneta, oko 13 časova, ali samo kratkom porukom: „Gde ste? Kako ste?", a onda se veza prekinula.

- Svi strepimo. Nadamo se da će sve biti u redu. Slobodan je rekao da su on i kolega koji je bio sa njim dobro, kao i ostali pripadnici srpske žandarmerije na Haitiju - kaže Marina.

Inače, Slobodan Obrenović je 2004. godine završio Policijsku akademiju u Beogradu. Posle toga otišao je na obuku za Žandarmeriju, a onda i u Specijalnu jedinicu. Kurs za instruktore za obuku policije završio je u Italiji i ima čin zamenika komandira. Na Haiti je otišao u julu prošle godine sa još četvoro kolega iz Srbije.
   

Petoro pripadnika srpske Žandarmerije koji se nalaze u sklopu mirovne misije UN na Haitiju nije povređeno u katastrofalnom zemljotresu koji je odneo nekoliko hiljada života. Oni su angažovani na pronalaženju povređenih i preživelih pod ruševinama

Petoro srpskih pripadnika Žandarmerije nalazi se na razorenom Haitiju u sklopu mirovne misije Ujedinjenih nacija. Nijedan od njih, srećom, nije bio u zgradi UN u vreme zemljotresa, tako da nisu povređeni i osećaju se dobro. Svi oni pomažu građanima Haitija da izvuku povređene i preživele ispod ruševina zgrada.

Tim srpskih mirovnjaka na Haitiju čine Slobodan Obrenović (29), koji sa Božidarom Janjićem radi kao instruktor u odeljenju za obuku specijalnih jedinica policije Haitija, zatim Biljana Lazarević, šef kontingenta u misiji, Miloš Rajović, koji obavlja posao šefa obezbeđenja i Goran Panović iz interventne jedinice.

Slobodan Obrenović, rodom iz Čačka, uprkos prekidu komunikacija na Haitiju uspeo je da stupi u kontakt sa svojom porodicom i odagna im brige.

Obrenovići su bili u svom stanu u ulici Stoje Tošića kada je u utorak uveče objavljena vest o nezapamćenom zemljotresu koji je pogodio ostrvo Haiti, a samo nekoliko minuta kasnije stigla je Slobodanova poruka preko interneta da je živ i zdrav.

Porodici laknulo

Njegovoj majci Danici (55) i ocu Zoranu (56) minuti neizvesnosti činili su se kao večnost.

Supruga Slobodanovog starijeg brata Saše, Marina Obrenović, sa kojom je Press razgovarao, kaže da su roditelji njenog devera pretrnuli od straha kad su čuli vest o katastrofi na Haitiju. Ona kaže da su uspeli da se malo smire tek posle njegovog poziva, iako i dalje strahuju zbog mogućeg cunamija.

- Boban se javio pola sata posle ponoći. Pričali smo sa njim preko interneta. Rekao je da se ne brinemo i da je dobro - priča Marina.

Ona dodaje da njen dever Slobodan u vreme kad se dogodio zemljotres, na svu sreću, nije bio u glavnom gradu Haitija Port-o-Pransu, koji je i najviše razoren u zemljotresu.

- U to vreme naš Slobodan bio je sa kolegom iz Srbije na obuci negde u unutrašnjosti zemlje. Kada su se vratili u Port-o-Prans, zatekli su haos. Priča da je ceo grad bio u ruševinama, da je mnogo poginulih ležalo na ulici. Slobodan nam je ispričao da su prizori bili stravični. Rekao nam je da ne očekujemo da će nam se javljati narednih dana jer su veze loše, ali je više puta ponovio da se ne brinemo za njega - ispričala je Marina za Press.

Komunikacije u prekidu

Uprkos lošim komunikacijama, Slobodan je, ipak, uspeo i juče da se javi putem interneta, oko 13 časova, ali samo kratkom porukom: „Gde ste? Kako ste?", a onda se veza prekinula.

- Svi strepimo. Nadamo se da će sve biti u redu. Slobodan je rekao da su on i kolega koji je bio sa njim dobro, kao i ostali pripadnici srpske žandarmerije na Haitiju - kaže Marina.

Inače, Slobodan Obrenović je 2004. godine završio Policijsku akademiju u Beogradu. Posle toga otišao je na obuku za Žandarmeriju, a onda i u Specijalnu jedinicu. Kurs za instruktore za obuku policije završio je u Italiji i ima čin zamenika komandira. Na Haiti je otišao u julu prošle godine sa još četvoro kolega iz Srbije.
   

Razoran zemljotres jačine 7,3 stepena Rihterove skale pogodio je karipsku državu Haiti. Srušene su brojne građevine, a sumnja se da je hiljade ljudi poginulo

Strahuje se da je nekoliko hiljada ljudi izgubilo život u katastrofalnom zemljotresu koji je pogodio Haiti, ostrvo u Karipskom moru. Jačina razornog potresa bila je 7,3 stepena Rihterove skale, a za njim je usledilo čak 30 manjih, koji su dostizali jačinu od 5,9 stepeni. U zemljotresu su uništeni brojne građevine i ceo centar glavnog grada Port-o-Pransa, izbilo je nekoliko požara, gradovi su u mraku, a ljudi na ulicama jer nemaju gde da se sklone.

Ovaj razorni potres najjači je u poslednjih 200 godina koji je pogodio Haiti. Njegov epicentar bio je petnaestak kilometara zapadno od Port-o-Pransa, a podrhtavanje tla se osetilo u susednoj Dominikanskoj Republici, na ostrvu Hispanioli, kao i u istočnim delovima Kube.

Komunikacije sa Haitijem su teško oštećene, zbog toga tačne razmere razaranja nije moguće utvrditi, a ne može da se napravi čak ni gruba procena o broju žrtava. Zasad je potvrđeno da su, između ostalog, teško oštećeni bolnica, nekoliko hotela, predsednička palata i zgrada misije Ujedinjenih nacija.

Prema izveštajima stranih medija, predsednik Haitija Rene Preval, čija je rezidencija srušena, i njegova supruga preživeli su katastrofu. Međutim, oko 200 osoba se vodi kao nestalo pod ruševinama velikog hotela „Montana".

Petospratna zgrada u kojoj se nalazi sedište Misije UN takođe je srušena, a veliki broj osoblja se vodi kao nestalo. Misija UN broji oko 9.500 ljudi, a u trenutku potresa u zgradi je bilo najmanje njih 250.

Šef diplomatije Francuske Bernar Kušner veruje da je šef Mirovne misije UN na Haitiju, Tunišanin Hedi Anabi, poginuo u zemljotresu, zajedno sa drugima koji su bili u zgradi UN. Tuniski diplomata je, inače, dužnost šefa misije preuzeo 1. septembra 2007. godine.

Kineski mediji javili su da je osam njihovih građana nastradalo u zemljotresu, a da se 10 vodi kao nestalo. Iz Jordana stižu vesti da su tri njihova državljanina iz mirovne misije poginula, a da je 21 povređen.

Nekoliko tela izvučeno je ispod ruševina zgrade UN. Podsekretar UN za mirovne operacije Alen le Rua rekao je da je među izvučenima mrtvo manje od pet osoba.

- Manje od 10 ljudi, od kojih su neki mrtvi, a neki živi, izvučeno je ispod ruševina zgrade, ali su mnogi i dalje zatrpani - naveo je Le Rua.

Generalni sekretar UN Ban Ki Mun izjavio je da je u pitanju tragedija koja zahteva veliki napor spasilačkih ekipa i apelovao na sve zemlje u svetu da pošalju pomoć.

Brojni studenti jednog privatnog univerziteta zarobljeni su u ruševinama. Jedan od zvaničnika univerziteta rekao je da su uspeli da spasu nekoliko osoba, ali da ima mnogo povređenih. I zgrade drugih univerziteta su oštećene, ali još nema podataka o broju povređenih.

U zemljotresu je srušena i tajvanska ambasada, a tom prilikom ambasador je zadobio višestruke prelome, jedna osoba se vodi kao nestala, dok su ostali koji su radili u ambasadi dobro.

Očevici u razorenoj prestonici Haitija Port-o-Pransu kažu da je veliki broj ljudi na ulicama grada jer su im kuće potpuno uništene i nemaju gde da se sklone.

- Kuće su srušene, svi su na ulicama. Neki su povređeni i krvavi. Napolju je haos, leševi su na ulicama, a ljudi rukama kopaju po ruševinama tragajući za preživelima - naveo je jedan od očevidaca.

Mnogi teško povređeni ljudi leže na ulicama i mole za pomoć, što im jedino preostaje u zemlji koja nema skoro nikakvu hitnu službu.

Lekar i bivši senator Luj-Žerar Žil rekao je da su svi građani uključeni u akciju spasavanja.

- Bolnice ne mogu da prime sve žrtve. Haiti mora da se moli. Svi mi treba da se molimo zajedno - rekao je Žil.  

Razoran zemljotres jačine 7,3 stepena Rihterove skale pogodio je karipsku državu Haiti. Srušene su brojne građevine, a sumnja se da je hiljade ljudi poginulo

Strahuje se da je nekoliko hiljada ljudi izgubilo život u katastrofalnom zemljotresu koji je pogodio Haiti, ostrvo u Karipskom moru. Jačina razornog potresa bila je 7,3 stepena Rihterove skale, a za njim je usledilo čak 30 manjih, koji su dostizali jačinu od 5,9 stepeni. U zemljotresu su uništeni brojne građevine i ceo centar glavnog grada Port-o-Pransa, izbilo je nekoliko požara, gradovi su u mraku, a ljudi na ulicama jer nemaju gde da se sklone.

Ovaj razorni potres najjači je u poslednjih 200 godina koji je pogodio Haiti. Njegov epicentar bio je petnaestak kilometara zapadno od Port-o-Pransa, a podrhtavanje tla se osetilo u susednoj Dominikanskoj Republici, na ostrvu Hispanioli, kao i u istočnim delovima Kube.

Komunikacije sa Haitijem su teško oštećene, zbog toga tačne razmere razaranja nije moguće utvrditi, a ne može da se napravi čak ni gruba procena o broju žrtava. Zasad je potvrđeno da su, između ostalog, teško oštećeni bolnica, nekoliko hotela, predsednička palata i zgrada misije Ujedinjenih nacija.

Prema izveštajima stranih medija, predsednik Haitija Rene Preval, čija je rezidencija srušena, i njegova supruga preživeli su katastrofu. Međutim, oko 200 osoba se vodi kao nestalo pod ruševinama velikog hotela „Montana".

Petospratna zgrada u kojoj se nalazi sedište Misije UN takođe je srušena, a veliki broj osoblja se vodi kao nestalo. Misija UN broji oko 9.500 ljudi, a u trenutku potresa u zgradi je bilo najmanje njih 250.

Šef diplomatije Francuske Bernar Kušner veruje da je šef Mirovne misije UN na Haitiju, Tunišanin Hedi Anabi, poginuo u zemljotresu, zajedno sa drugima koji su bili u zgradi UN. Tuniski diplomata je, inače, dužnost šefa misije preuzeo 1. septembra 2007. godine.

Kineski mediji javili su da je osam njihovih građana nastradalo u zemljotresu, a da se 10 vodi kao nestalo. Iz Jordana stižu vesti da su tri njihova državljanina iz mirovne misije poginula, a da je 21 povređen.

Nekoliko tela izvučeno je ispod ruševina zgrade UN. Podsekretar UN za mirovne operacije Alen le Rua rekao je da je među izvučenima mrtvo manje od pet osoba.

- Manje od 10 ljudi, od kojih su neki mrtvi, a neki živi, izvučeno je ispod ruševina zgrade, ali su mnogi i dalje zatrpani - naveo je Le Rua.

Generalni sekretar UN Ban Ki Mun izjavio je da je u pitanju tragedija koja zahteva veliki napor spasilačkih ekipa i apelovao na sve zemlje u svetu da pošalju pomoć.

Brojni studenti jednog privatnog univerziteta zarobljeni su u ruševinama. Jedan od zvaničnika univerziteta rekao je da su uspeli da spasu nekoliko osoba, ali da ima mnogo povređenih. I zgrade drugih univerziteta su oštećene, ali još nema podataka o broju povređenih.

U zemljotresu je srušena i tajvanska ambasada, a tom prilikom ambasador je zadobio višestruke prelome, jedna osoba se vodi kao nestala, dok su ostali koji su radili u ambasadi dobro.

Očevici u razorenoj prestonici Haitija Port-o-Pransu kažu da je veliki broj ljudi na ulicama grada jer su im kuće potpuno uništene i nemaju gde da se sklone.

- Kuće su srušene, svi su na ulicama. Neki su povređeni i krvavi. Napolju je haos, leševi su na ulicama, a ljudi rukama kopaju po ruševinama tragajući za preživelima - naveo je jedan od očevidaca.

Mnogi teško povređeni ljudi leže na ulicama i mole za pomoć, što im jedino preostaje u zemlji koja nema skoro nikakvu hitnu službu.

Lekar i bivši senator Luj-Žerar Žil rekao je da su svi građani uključeni u akciju spasavanja.

- Bolnice ne mogu da prime sve žrtve. Haiti mora da se moli. Svi mi treba da se molimo zajedno - rekao je Žil.  

Mi smo jedini narod u Evropi koji u svom jeziku upotrebljava dva pisma - ćirilicu i latinicu, veliki broj srpskih lingvista ipak smatra da je to neminovnost

Srbi su jedini narod u Evropi koji u svom jeziku upotrebljava dva pisma - ćirilicu i latinicu! Većina srpskih lingvista smatra da je dvoazbučje srpska sudbina i neminovnost, ali ima i onih koji misle drugačije. Predsednik Udruženja „Ćirilica" Dragoljub Zbiljić kaže za Press da je zadržavanje latinice u srpskom jeziku neustavno i da treba da ostane - ćirilica!

- Problem je u neustavnom i naopakom rešenju pitanja pisma kroz dvoazbučje, koje je izvan evropske i svetske nepisane zakonitosti da se za jedan jezik i jedan narod obavezno određuje jedno pismo. Koji to narod piše svoj jezik na dva pisma i da se sam sa sobom sporazumeva čas na jednom, čas na drugom pismu? Da li to čine Hrvati, Englezi, Amerikanci, Španci, Nemci...? Takav slučaj besmislenog dvoazbučja ne poznaju evropska praksa i evropski lingvisti - ističe Zbiljić.

Krivi su „serbokroatisti"

On kaže da su pojedini srpski lingvisti izmislili „sudbinsku lingvistiku".

- Neki srpski lingvisti kažu da je „dvoazbučje srpska sudbina". Jeste kad „serbokroatisti" tako kažu! Pravopis je neustavan. Član 10 Ustava glasi: „U službenoj upotrebi su srpski jezik i ćirilično pismo". Ostali službeni jezici i pisma koriste se kad se steknu uslovi po zakonu. Srpski jezik, dakle, kao u celom svetu treba da ide s jednim pismom. Narod ne može neprekidno u svom jeziku da skakuće s pisma na pismo. Zato se u mnogim slučajevima zbunjuje. Krivci su preživeli pravopis iz vremena Novosadskog dogovora (1954) i srpski lingvisti. Oni su predvideli da je u upotrebi ravnopravno latinica, naravno hrvatska, koju su srpski lingvisti preimenovali u „srpska". I tako brukaju i sebe i svoj narod. Pa, u svetu je još 1992. godine registrovan „hrvatski jezik s tim njihovim latiničnim pismom". Zar to nije opšta srpska pravopisna bruka, ali i čista neustavnost!? - pita Zbiljić.

On kaže da pravopisna komisija u Odboru za standardizaciju srpskog jezika već pet godina najavljuje novi pravopis srpskoga jezika.

- Gledaju kako da zadovolje član 10 Ustava, ali i svoj serbokroatistički „nauk" o bogatstvu srpskog dvoazbučja. Latinica hrvatska, ne neka međunarodna, već je „potopila" srpsko pismo. Ako lingvisti to pitanje ne reše kao cela Evropa - jednoazbučjem, milenijumska ćirilica biće našoj deci skoro mrtvo pismo - upozorava Zbiljić.

Prema njegovim rečima, obrukalo se i Ministarstvo prosvete, jer nije zatražilo od lingvista pravopis zasnovan na Ustavu.

Latinica se odomaćila

Profesor metodike na Filološkom fakultetu i predsednik Društva za srpski jezik Veljko Brborić kaže za Press da niko ne spori da je ćirilica primarno srpsko pismo, ali da su u Udruženju „Ćirilica" malo preterali!

- Bilo kakvo odricanje ili proterivanje latinice donelo bi nam više štete nego koristi. Kao što srpski jezik ima dva pisma i dve azbuke, tako ima i dva izgovora, ekavski i ijekavski, i mi sa tim moramo živeti. Svaka zabrana je kontraproduktivna. Ćirilicu treba negovati tako što ćemo na ovom pismu štampati knjige i novine, titlovati filmove - ističe profesor Brborić.

Direktor Instituta za srpski jezik SANU prof. dr Sveta Tanasić kaže za Press da će uskoro biti gotov novi, izmenjen pravopis srpskog jezika, koji će se jasno odrediti prema pismu, a u skladu sa Ustavom.

- Nezavisno od Udruženja „Ćirilica" i njihovih izjava, Odbor za standardizaciju srpskog jezika SANU, u kojem se nalaze sve relevantne institucije, pokrenuo je izradu novog, korigovanog pravopisa srpskog jezika. Novi pravopis odrediće se i prema pismu, a u skladu sa Ustavom koji kaže da su u Srbiji u službenoj upotrebi srpski jezik i ćirilica. Upotrebu drugih jezika treba regulisati posebnim zakonom. Država je ta koja mora da se stara o doslednoj primeni te ustavne odredbe - upozorava Tanasić.

On ističe da Institut za srpski jezik SANU smatra da država mora da poštuje ovu ustavnu odredbu i da što pre donese najavljivani zakon o službenoj upotrebi srpskog jezika i pisma!

- Ne možemo zanemariti činjenicu da je srpska kultura u poslednjih 100 godina stvarana i na latinici. Ja sam za doslednu primenu zakona i poštovanje Ustava, što znači upotrebu ćirilice. Ali treba obezbediti i poznavanje latinice. Ne zbog nekakvog bratstva, već da bismo mogli da čitamo svoju stogodišnju kulturu - kaže Tanasić.

Profesor Filozofskog fakulteta u Novom Sadu Mato Pižurica, koji je radio na izmeni aktuelnog srpskog pravopisa, kaže za Press da se ovde radi o nacionalnom pitanju koje, uz pomoć lingvista, mora da reši država.

- Nije stvar pravopisa već države da se stara o primeni ustavne odredbe, koja kaže da su kod nas u službenoj upotrebi srpski jezik i ćirilično pismo. Zato je neophodno donošenje zakona u ovoj oblasti - ističe Pižurica.  

Srbiji, po svemu sudeći, neće trebati više od 855.000 doza vakcine protiv svinjskog gripa, koliko smo već uvezli, kaže za Press direktorka Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje Svetlana Vukajlović.

Ona nije sigurna da li će država imati finansijske posledice zbog odustajanja od naručenih tri miliona doza, ali očekuje da farmaceutska kompanija „Novartis" neće insistirati na „penalima" zbog raskida ugovora.

- Da smo uvezli tri miliona doza vakcina protiv virusa A (H1N1), sadašnjom dinamikom vakcinisanja nikada ih ne bismo potrošili - kaže Vukajlovićeva za Press. Prema njenim rečima, ako se odziv za vakcinaciju nastavi ovakvim tempom, Srbiji neće trebati više od 855.000 doza, koliko već imamo.

Ko plaća naknadu štete?

Direktorka RZZO kaže da je obavestila „Jugohemiju", dobavljača „Novartisovih" vakcina protiv novog gripa, o obustavi uvoza cepiva. Iako je još neizvesno da li će Srbija zbog ovakve odluke morati da snosi finansijske posledice, ona se nada da ih neće biti ni po državu, a ni po „Jugohemiju".

- Ostaje nam da se zajednički izborimo sa „Novartisom". Zasad niko ne može tačno da zna da li će i ko snositi posledice. Ako „Jugohemija" plati neku štetu „Novartisu", to će takođe biti posledica za Srbiju, jer je to naša firma - smatra Vukajlovićeva.

Ona smatra da „Novartis" ni od koga neće tražiti nadoknadu za raskid ugovora.

- Nadamo se da će tako biti. Mislim da jedna ugledna farmaceutska kompanija poput „Novartisa" ne treba da vrši pritisak na malu zemlju kao što je naša da uzima vakcine koje će očigledno ostati neutrošene. One, po svemu sudeći, nisu još ni proizvedene - rekla je Vukajlovićeva.

Vakcinisalo se 120.000 ljudi

Prema njenim rečima, od uvoza se odustalo zato što je na osnovu dosadašnjeg toka vakcinacije više nego jasno da nam neće trebati više od 855.000 doza.

- Očigledno je da tri miliona vakcina nikada ne bi bilo utrošeno. Uostalom, i procenat obolelih i stopa smrtnosti niži su nego što se očekivalo - kaže Vukajlovićeva.

Direktorka „Jugohemije" Smiljka Mileusnić-Adžić rekla je juče da će ova kompanija „podržati svaki dogovor koji postignu Ministarstvo zdravlja, RZZO i proizvođač vakcina protiv novog gripa".

Srbija je, podsetimo, prvobitno od „Novartisa" naručila tri miliona doza vakcina, za šta je iz budžeta izdvojila 20 miliona evra. Do sada je u našu zemlju ušlo 855.000 doza koje su plaćene. Međutim, zbog nedovoljnog odziva građana da se na ovaj način zaštite od svinjskog gripa, Vlada je odlučila da do 20. februara obustavi dalji uvoz.

Do sada se protiv ove zarazne bolesti vakcinisalo 120.518 osoba. Član Radne grupe za pandemiju i koordinator kampanje za vakcinaciju dr Vladimir Petrović ocenio je da je vakcinacijom spasen značajan broj života.

- Na oko 3.720 obolelih registrovan je jedan smrtni ishod, što je gora situacija nego u novembru, kada je na 7.200 obolelih jedna osoba umrla - naveo je dr Petrović.

Svinjski grip zvanično je potvrđen kod 674 osobe, a odneo je 71 život. Zbog oboljenja sličnim njemu, na bolničkom lečenju nalazi se 341 pacijent, a 17 je na respiratoru. U kliničkim centrima u Beogradu na lečenju se nalazi 14 pacijenata i nijedan nije na respiratoru.  

Aleksandar V. (21) iz Inđije, suvozač u džipu, ubijen u Inđiji kada je na njega ispaljeno nekoliko hitaca iz „mercedesa" u pokretu

Aleksandar V. (21) iz Inđije koji je bio suvozač u džipu „micubiši" ubijen je preksinoć u centru Inđije! Na Aleksandra je pucano iz „mercedesa" u pokretu , a napadači su posle pucnjave pobegli. Policija traga za B. R. (30) i D. J. (30) obojivca iz Beogrda, za koje se sumnja da su ubili Aleksandra.

Ubistvo se dogodilo u utorak oko ponoći kod benzinske pumpe u centru Inđije. Aleksandar V. je u trenutku napada bio na mestu suvozača u džipu „micubiši" kojim je upravljao njegov drug Nikola V. (22) iz Inđije.

Potera za dvojicom napadača

- Dok su prolazili pored pumpe, na njih je pucano iz automobila „mercedes TDI" beogradskih registraskih tablica koji je bio u pokretu. Napadači koji su pucali iz pištolja su pobegli. Aleksandar V. je sa nekoliko hitaca pogođen u grudi. Odmah posle napada Nikola ga je prevezao u Hitnu pomoć u Inđiji u kojoj je ubrzo preminuo -kaže za Pres izvor blizak istarzi i dodaje:

-Nikola V. je u policiji izjavio da poznaje napadače i rekao njihova imena. Policija je odmah krenula u poteru za „mercesesom" i osumnjičenim B. R. i D. J. Svim patrolama je upućeno upozorenje da obrate pažnju na „mercedes TDI" plave metalik boje.

Prema nezvaničnim informacijama, meta napada je bio Nikola V.

- Napadači su planirali da pucaju u Nikolu V., ali su najverovatnije greškom pucali u suvozača. Motiv napada još nije poznat. Trenutno se proverava da li je Nikola V. od ranije bio u sukobu sa napadačima, jer ih je prepoznao u automobilu u pokretu kaže naš sagovrnik iz istrage.

Policija proverava da li je ovo ubistvo povezano sa prošlogodišnjim hapšenjem devet članova organizovane kriminalne grupe iz Stare Pazove i Inđije, koja je osumnjičena za razbojništva, iznude, trgovinu drogom i krađu automobila.

Hapšenja u Inđiji i Pazovi

Podsetimo, 12. februara 2009. godine uhapšeni su Marko Ljubić (23), Obrad Peić (23), Nikola Jeremić (23), Pavle Poporžan (23), Dragan Ninić (29), Darko Stojanović (23), Vlarimir Piljagić (29), svi iz Nove Pazove, kao i Milorad Ristivojević (23) i Miloš Munjiza (20) iz Stare Pazove. Policija je tada saopštila da je ova grupa 2007. godine i 2008. godine vršila razbojništva uz pretnju vatrenim oružjem i koristeći automobile, koja su oduzimali na Novom Beogradu. Na meti su im bile banke, pošte, benzinske pumpe i menjačnice u Beogradu, Inđiji, Staroj Pazovi i Novoj Pazovi.  

Holivudski glumac dočekao Srpsku novu godinu sa srpskim režiserom Emirom Kusturicom. KUSTA: Znam ja šta Džoni voli, spremio sam mu jagnjetinu, kuvanu rakiju i najbolje vino

Džoni Dep dočekao je Srpsku novu godinu na Mećavniku! Slavni glumac juče je prisustvovao festivalu „Kustendorf", koji osnovao dvostruki kanski pobednik Emir Kusturica. Srpski reditelj je, uz neobičan performans, otkrio bistu sa likom holivudskog prijatelja.

Naime, uz spektakularan vatromet Kusta i Džoni su bez ijedne reči sa biste skidali zastave mnogih zemalja - Srbije, SAD, Španije... Događaj, kome je prisustvovao veliki broj gostiju, pratila je muzika trubača iz orkestra dragačevskog šampiona Dejana Petrovića. Trubači su izveli neverovatan splet pesama Stinga, Tine Tarner i srpskih kola.

Nakon otkrivanja biste Dep i Kusturica uputili su se ka bioskopskoj hali „Prokleta avlija", u kojoj su slavni glumac i režiser dočekani ovacijama.

- Danas sam dobio podsetnik na to kako zapravo zarađujem za život. Hvala što ste me na to podsetili. Zahvaljujem na ovom trenutku mom bratu Kusturici i svima vama. Ovo je velika počast - rekao je Dep, a zatim je Kusta pohvalio svog prijatelja.

- Džonija Depa sam upoznao kao nekoga ko trajno zrači energijom. On je čovek koji je tokom svih ovih godina zadržao svoju ličnost. Postali smo braća u trenutku kada sam u Americi menjao svoj autorski izraz, i kada sam se tokom 14 dana snimanja pitao „zašto ja koji k... snimam ovo?" Ovaj čovek je to odbolovao zajedno sa mnom, i tada mi je postao brat - rekao je Kusta i bratski zagrlio Depa.

Režiser je glumcu dodelio i drvenu statuetu - „Nagradu za buduće filmove". Otvaranju festivala prisustvovao je i ministar kulture Nebojša Bradić.

Zabava je kulminirala velikom proslavom Srpske nove godine, uz muziku austrijskog benda „Global Krajner".

Kako Press saznaje, Dep je oduševljen Mećavnikom i srpskim gostoprimstvom. Zaposleni u Drvengradu kažu da je glumac rekao da bi mogao da živi u ovom kraju.

- Bez reči sam. I ja bih voleo da živim ovde, ali mislim da bih dobio na težini - rekao je „pirat sa Kariba".

Manifestaciju je prvog dana posetio rekordno veliki broja posetilaca, budući da je Džoni Dep svakako najpoznatiji gost u trogodišnjoj istoriji festivala. Dok su reke ljudi pristizale u etnoselo na Mećavniku, Dep i Kusta popodne su proveli u kući režisera, uz domaću hranu i vina iz Kusturičinog bogatog vinskog podruma. Emir je rekao da Depov dolazak nije klasičan „selebriti" događaj, već domaćinsko gošćenje dva prijatelja.

- Džoni je potpuno normalan čovek, koji je došao na Mećavnik u posetu prijatelju! On spava u mojoj kući, ali, poznajući ga, siguran sam da do odlaska kući neće imati mnogo sna - rekao je Kusturica, i dodao da je Depu obezbedio sve što poželi:

- Za Džonija bih obezbedio i ptičje mleko ako zatraži! Ali, znam ja šta Džoni voli - spremio sam mu jagnjetinu, kuvanu rakiju i najbolje vino!

Festival će danas biti nastavljen projekcijom filma „Arizona drim", Kusturičinog dela u kome je jednu od glavnih uloga tumačio Dep. U čast Džonija Depa na „Kustendorfu", koji će trajati do 19. januara, biće prikazana još dva filma u kojima je glumio - „Edvard Makazoruki" Tima Bartona (1990) i „Doni Brasko" Majka Njuela (1997).